dw.com <http://www.dw.com/sr/sirija-koalicija-i-kompromis/a-18895246?maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter>
Sirija, koalicija i kompromis | Politika | DW.COM | 04.12.2015 Deutsche Welle (www.dw.com <http://www.dw.com> ) Stvari stoje bolje nego što se misli. „Bliži smo političkom rešenju nego što smo bili“, ocenio je zamenik američkog ministra spoljnih poslova Toni Blinken ovih dana. I šef Stejt departmenta Džon Keri bio je optimista. „Moguće je da smo samo nekoliko nedelja udaljeni od prelaznog rešenja za Siriju“, rekao je u novembru. To mnogi verovatno nisu primetili, „ali tako stoje stvari“. Kao razlog za svoj optimizam, Blinken je naveo neudoban položaj u koji je Rusija sebe dovela vojnom intervencijom u Siriji. Ta zemlja jeste pojačala svoj uticaj na Asada, ali je istovremeno stvorila sebi mnogo novih protivnika. „Rusija sada važi kao saveznik Asada, Hezbolaha i Irana – pa tako i kao protivnik interesa većine muslimana ovoga sveta“, rekao je Blinken. Moskva u teškoćama „Većina muslimana“ – to su suniti, koji strahuju od jačanja šiitskih država i organizacija. Konfesionalizacija sukoba da bi šiitske snage i pre svih Iran i Hezbolah stali na stranu Asada, sada se svom snagom sveti i Asadu i Rusiji. Van Sirije, Rusija možda ima simpatizere u vladama Irana ili Iraka. Ali, druge zemlje su posle intervencije zauzele distancu ili počele otvoreno da se protive Putinu. Nigde se to nije pokazalo jasnije nego kada je Turska pre nekoliko dana oborila ruski vojni avion. Obaranje ruskog putničkog aviona iznad Sinajskog poluostrva je pokazalo da je Rusija morala da računa i sa napadima džihadističkih terorističkih grupa. Ruski lovac na sirijskom nebu Koliko god bila odanost koju Rusija pokazuje svojim saveznicima, toliko su velike i teškoće koje ona zbog toga ima sa drugim zemljama. Ruska politika ni kod kuće ne izaziva samo oduševljenje; tamo 15 odsto stanovništva čine sunitski muslimani, kojima baš i ne prija Putinovo opredeljenje za šiitsku osovinu. Konfesionalizacija sukoba i u tom pogledu šteti Rusiji. Svi su „teroristi“? Zato bi u interesu Rusije bilo kada bi se taj sukob brzo okončao. Jer, vazdušni napadi koje Rusija izvodi proizvode spektakularne slike, ali na terenu očigledno imaju samo ograničen efekat. Magazin „Al Monitor“ koji izveštava o politici na Bliskom istoku, prenosi da je opoziciona i svetovna Slobodna sirijska armija (FAS) i dalje jaka u borbi protiv snaga Asadovog režima koje imaju rusku podršku iz vazduha. I zato je Moskva sada zainteresovana da pregovara sa FAS. U tim pregovorima, Rusija je upućena i na saveznike antiasadovskih snaga, pre svega na Tursku, Saudijsku Arabiju i Katar. Oni, kako prenose arapske novine „Al hajat“, ukazuju Moskvi da je vrlo teško tražiti političko rešenje bez učešća FSA. Osim toga, te zemlje imaju i kontakte sa islamističkom ili čak džihadističkom opozicijom u Siriji – dakle, sa grupama koje je Rusija paušalno proglasila teroristima. Sunitske države bi mogle da uspostave kontakt bar sa umerenim grupama. Globalno privlačni: IS privlači ljude širom sveta Sve veći pritisak da se postigne kompromis Još ne izgleda kao da postoji saglasnost oko uloge koju bi te grupe mogle da imaju u vremenu posle rata. Ali, posle terorističkih napada u Parizu, u Egiptu, u Tunisu i u Francuskoj, moga bi da se poveća pritisak da se postigne dogovor. „Predsednik Putin ne želi u Siriji vojno angažovanje čiji je kraj otvoren. Kada njegovi interesi budu zagarantovani, biće spreman za izlaznu strategiju.“ Dogovor sa tim grupama bi mogao da bude neophodan i zato što samo tako može da se pronađe front protiv neprijatelja – terorističke organizacije „Islamska država“ (IS). Onlajn-magazin „Al monitor“ je sredinom novembra objavio intervju sa bivšim strategom IS Abuom Omarom. On je okarakterisao IS kao „najnapredniju formu globalnog džihadizma, proisteklu iz 30 godina iskustva.“ San o kalifatu Snaga IS, piše dalje u članku, počiva pre svega na fascinaciji za političke islamiste. Oni od 1924. sanjaju o ponovnom uspostavljanju kalifata koji je te godine ukinuo turski predsednik Ataturk. Osim toga, IS mnogim muslimanima daje osećaj da se dobro stara o njima. Obični muslimani, piše pomenuti list, osećaju slabost i distancu prema režimima koji su na vlasti u regionu, od kojih ne očekuju nikakvu podršku. „To osećanje se s vremenom pojačavalo i prešlo i na pripadnike generacije rođene na prelazu u novi milenijum. One žele da budu deo celine koja je objedinila moć, religiju i modernu.“ <http://www.dw.com/sr/sirija-koalicija-i-kompromis/> Ko šta kontroliše u Siriji? „Islamska država“ jakom čini i oko 25.000 dobrovoljaca iz više od sto zemalja. Oni su u zemljama iz kojih potiču proglašeni za nepoželjne osobe i tamo nemaju više perspektivu, dodaje „Al monitor“: „Oni nemaju drugo mesto gde bi mogli da odu nego IS i zato će da se do poslednjeg čoveka bore za njeno održanje.“ IS stavlja svoje protivnike pred velike izazove. To pojačava pritisak da se nađu kompromisi. Samo tako, na temelju zajedničke političke, društvene i kulturne linije, džihadizam će moći uspešno da se suzbije. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00d801d12ea7%247edc7bd0%247c957370%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
