blic.rs <http://www.blic.rs/vesti/politika/antic-kosovo-nije-nase-od-2011-godine-tamo-nemamo-vise-sta-da-izgubimo/12137tp>
Kosovo nije naše od 2011. godine, tamo nemamo više ŠTA DA IZGUBIMO Foto: Promo 12-14 minutes _____ Tanjug | 29. 07. 2017 - 13:11h Srbija je u vreme međunarodne ekonomske krize, u periodu od 2009. do 2011. pod pritiskom spolja bila prinuđena da se odrekne realnog suvereniteta, uticaja i ustanova na Kosovu, kaže istoričar Čedomir Antić i dodaje da ne vidi šta jošš imamo da izgubimo na Kosovu. Čedomir Antić Posle 2011. godine, međunarodna zajednica je, ističe, tretirala Kosovo kao i sve ostale jugoslovenske republike. - Prihvatili smo da Srbi ne budu nacionalna manjina i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan. Srbi imaju Zajednicu opština na Kosovu koja nema nikakva ovlasćenja. Imamo, slično, Zajedničko veće opština u Slavoniji, po Erdustskom sporazumu, koje je na nivou nevladine organizacije - objašnjava Antić. Stoga je, za njega, sasvim jasno da danas zapravo ni nemamo "crvene linije" u vezi sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije. "Crvena linija" za rešavanje kosovskog pitanja mogla je, uveren je, da bude istorijski kompromis u vreme kada je, početkom osamdesetih godina prošlog veka, Dobrica Ćosić definisao ideju podele Kosova. Foto: Nikolija Košak / RAS Srbija - To je značilo da po svim pitanjima Srbija popusti, ali i da po svim pitanjima određene ustupke daju i Albanci kaže on. Sada, međutim, ne govorimo o statusu Srba na Kosovu ili nekoj podeli, već samo, opisuje Antić, o tome da li će se naš ambasador tamo zvati ambasador ili visoki diplomatski predstavnik i da li će na pločici ispred stolice Republike Kosovo u Ujedinjenim nacijama stajati neka tačka ili tačkica, jer smo mi tako želeli. Cenjeni istoričar napominje da je naša država pod pritiscima međunarodne zajednice učestvovala i u pregovorima koji su rezultirali Briselskim sporazumom - Pitam se šta je nama ostalo posle Briselskog sporazuma. Ostalo je pitanje prijema Kosova u međunarodne organizacije, takođe pitanje prijema Kosova u Ujedinjene nacije - kaže Antić. On, međutim, ukazuje da ta pitanja uopšte ne zavise od Srbije. - Može Srbija da prizna Kosovo, a da Ruska Federacija ili Kina ne dozvole njegov prijem u Ujedinjene nacije. Po mom misljenju, u ovakvom razvoju situacije, to bi se čak i dogodilo - ukazuje Antić. Ideju o širem društvenom doijalogu o važnim pitanjima, poput poziva predsednika Aleksandra Vučića na takav dijalog o Kosovu i Metohiji, smatra svakako jako važnom za razvoj demokratije. Foto: Tanjug / RAS Srbija Pregovori se nastavljaju Ovo je ozbiljna ideja, kaže, jer mi nismo imali ozbiljan dijalog na nivou vlasti i i opozicije, ali i čitavog društva sve do sada. - Sad je, međutim, pitanje koliki je manevarski prostor naše države da bilo šta učini po pitanju Kosova u ovom momentu - ukazuje Antić. Ipak, želi da naglasi da se vredi boriti, sve dok nije kraj. Ne očekuje neke smislene predloge iz dijaloga, pre svega zato što su, kako navodi, naše institucije razgrađivane od strane Miloševića i stihijskih reformi DOS-a. - Većina ljudi koji budu došli na dijalog o Kosovu iskoristiće priliku da se predstave kao na nekom feudalnom saboru, gde svi dolaze da vide i budu viđeni. Najopasnije je da ljudi govore unutar tog dijaloga ono što se od njih očekuje, da bi zadržali postojeće privilegije ili pribavili nove - smatra Antić. Predviđa i da će doći do promene Ustava Srbije, mada ga čudi da je predsednik Vučić pokrenuo tu inicijativu samo dva meseca pošto se zakleo na tom ustavu. - U ustavu se Kosovo pominje samo na dva mesta: u preambuli i zakletvi predsednika - ukazao je Antić. On dodaje da veruje da je cela priča oko dijaloga put ka izlasku u susret svim zahtevima koje SAD i Evropska Unija imaju prema Srbiji po pitanju Kosova i to Aleksandar Vučić čini sa mesta predsednika, jer veruje da je to najkorisnije i najbezbednije za zemlju u ovom trenutku. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/023501d3086c%240b6cb480%2422461d80%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
