Ljubljana: Sumnjiva, julska, analiza Međunarodnog instituta za bliskoistočne
i balkanske studije (IFIMES)
Duh Zorana Zaeva širi se regionom?!
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz
Ljubljane, redovno analizira događanja na Bliskom istoku i Balkanu.
IFIMES, povodom zvanične posete predsednika Vlade Republike
Makedonije Zorana Zaeva Bosni i Hercegovini 23.jula 2017. godine analizira
navedenu posetu i njene posledice za BiH i region.
Iz analize "BiH: Duh Zaeva i Makedonije širi se BiH i regionom"
izdvajamo najvažnije i najzanimljivije delove.
PS: Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije
(IFIMES) iz Ljubljane, zvučnog imena i, blago rečeno, kratke pameti, još
jednom igra po onoj narodnoj: što je babi milo, to joj se i snilo.
U svojoj, kažu, julskoj analizi, baziranoj na poseti Zaeva Bosni i
Hercegovini, proglašavaju predsednika Vlade Makedonije, do zla Boga na
staklenim nogama, Zorana Zaeva, ni manje ni više, budućim liderom regiona,
koga će, milom ili silom morati da prate i podržavaju i predsednik Srbije
Vučić i premijer Hrvatske Plenković?!
Usput, "mudri" analitičari ITIMES-a dele packe i levo i desno, prete
tojagom iz Brisela i NATO pakta, da će biti "ili tako ili nikako".
Objašnjavaju navodnu spremnost Grčke da prizna, istina pod drugim imenom
Makedoniju (a Zaev je, pogađate. i kum i stari svat u tom naumu?!
Usput, poštom dobro znaju da to nije ni lako, ni tako, upozoravaju
Aleksandra Vučića da se glavom i vlašću koju ima ne šali "jer oni dobro
znaju njegovu radikalsku prošlos i šurovanje sa Šešeljom i Miloševićem, i da
usput, prate svaki njegov korak jer mu - ne veruju!
Naravno, "analiza" ne bi bila OK, da se opet ne pominju "zli Rusi i
"dobre demokrate" sa Zapada", koji itekako dobro misle regionalnom razvoju,
pa da tako kažemo, prostora bivše Jugoslavije koju su taku zdušno i bezdušno
- razorili do temelja.
Istina, packe su upućene i Plenkoviću, podsećajući ga na činjenicu da
je "otac hrvatske nacije" Franjo Tuđman svesno žrtvovao Hrvate u BiH, da bi
u "Oluji", "Bljesku", jedinim pravim genocidom u savremenoj istoriji sveta,
uz podršku SAD, NATO i Brisela "zauvek rešio srpsko pitanje u Hrvatskoj?!".
Ne kaže se zalud - ljudska glupost nema granice, ali IFIMES analiza
stanja na zapadnom Balkanu (čitaj bišoj Jugoslaviji) je glupos bez granica.
Jedan, najobičniji pamflet i slugeranski tekst da i ateista mora da se
prekrsti!
Istina, možda su IFIMES-ove gazde zadovoljne sačinjenijem
"analitičara", ali ovo su da ponovim još jednom bajke za laku noć deco, ili
što je babi milo, to joj je snilo.
Amin!
Vladan Dinić, glavni urednik "Svedoka"
Poseta Zaeva Bih kao geopolitika?!
Zoran Zaev, predsednik Vlade Republike Makedonije sa nekoliko
ministara svoje Vlade zvanično je posetio Bosnu i Hercegovinu 23.jula
2017.godine.
Domaćin mu je bio predsedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine
Denis Zvizdić.
Analitičari smatraju da poseta premijera Makedonije Zaeva upravo
Bosni i Hercegovinu kao prvoj destinaciji u regionu posle preuzimanja
dužnosti premijera nije slučajno izabrana?!
Poseta makedonskog premijera sadrži niz geopolitičkih poruka i
nagoveštaja budućih pozitivnih političkih procesa u regionu pomoću kojih će
Makedonija i BiH dobiti novi dodatni zamah i podršku od međunarodne
zajednice na putu prema ubrzanom članstvu u NATO i EU.
Iako je premijer Makedonije posetio i razgovarao sa predstavnicima
svih institucija vlasti u BiH ostaće primećeno da su odnosi premijera
Makedonija Zaeva i predsedavajućeg Vijeća ministara BiH Zvizdića, ne samo
prijateljski i prisni, nego se njihovi međusobni susreti već duži period
realiziraju i prate pod "budnim okom" međunarodne zajednice.
Program reformi koje već sprovodi nova Vlada Republike Makedonije, na
čelu sa Zaevim, nazvan "3-6-9" je prvi korak za ozbiljno probijanje
Makedonije prema punopravnom članstvu u evro-atlantskim integracijama posle
desetogodišnjeg zastoja.
Analitičari smatraju, da će i BiH i Makedonija imati isti, ubrzani
tretman, u pripremama za ulazak u NATO i EU.
Denis Zvizdić, kao predsedavajući Vijeća ministara BiH, do sada je
pokazao, da međunarodna zajednica može računati na njega, ne samo zbog
iskrene opredeljenosti za evro-atlantske integracije, nego i kao jednog od
budućih regionalnih lidera.
Sasvim sigurno je, da će se Zaevu i Zvizdiću pridružiti plejada
stručnih i hrabrih lidera iz regiona kao što su Albin Kurti, neformalni
lider pokreta Samoopredeljenje (Lëvizja Vetëvendosje!) sa izrazitom
socijaldemokratskom orijentacijom što predstavlja osveženje i novinu na
Kosovu.
Ko može biti bosanski Zaev?
Analitičari upozoravaju da zvuči paradoksalno da u Bosni i
Hercegovini pandan Zaevu, kao regionalnom lideru i lideru
Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), još uvek ne može biti niko iz
trenutne političke opozicije u BiH (SDP BiH i druge opozicione stranke), što
još više učvršćuje politički rejting Zvizdića, ne samo u BiH, nego i na
regionalnom i međunarodnom nivou.
Situacija u pogledu liderstva diferencira se i u drugim državama.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković i predsednik Srbije Aleksandar
Vučić, koji je već postigao svoj politički maksimum su neupitni lideri u
Hrvatskoj, odnosno Srbiji.
Plenković koji još uvek nije stabilizovao svoju vlast u Hrvatskoj,
vodi Hrvatsku u veoma zaoštrenim regionalnim i međususedskim odnosima,
počevši od Slovenije, pa sve do BiH i uvlačenja u priču o tzv. trećem
hrvatskom entitetu u Bosni i Hercegovini. Pri tome se ignoriše činjenica, da
je Hrvatska žrtvovala bosanskohercegovačke Hrvate, da bi kroz
vojno-policijsku akciju "Bljesak" i "Oluja"uspostavila suverenitet na
celokupnoj teritoriji Republike Hrvatske.
To je bila "cijena" za rešavanje tzv. srpskog pitanja u Hrvatskoj,
odnosno svođenje Srba na dekorativan broj u Hrvatskoj.
To je bio dio šireg međunarodnog konsenzusa, a tim konsenzusom je
tadašnji predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman žrtvovao
bosanskohercegovačke Hrvate i zauvek im zapečatio sudbinu da žive u Bosni i
Hercegovini i zatvorio mogućnost stvaranja bilo kakvog etničkog entiteta
(rezervata) za bh. Hrvate unutar države Bosne i Hercegovine.
Vučiću se (ne)veruje
Vučić ima istorijsku šansu da Srbiju pokuša pretvoriti u državu
demokratije, a ne državu koja se i danas povezuje sa svim političkim
nestabilnostima u regionu i šire, počevši od BiH, Makedonije, Crne Gore,
Kosova.
Vučić zasigurno ne zaboravlja veoma osetljiva pitanja Vojvodine,
Sandžaka, Preševske doline, istočne Srbije, područja oko granice sa
Bugarskom koji će najvjerovatnije doći na dnevni red, ali i da će Srbija
vrlo brzo biti okružena državama članicama NATO-a.
Vučićeva pozicija je otežana time što on i njegov režim imaju tešku
hipoteku iz nedavne prošlosti Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića.
Zapad je mnogo toga naučio u jugoslavenskoj krizi, a to je da
političke vođe jedno govore, a drugo rade.
Ilustrativan primer takvog ponašanja je bio Milošević, a Vučić je
jedan od njegovih učenika upravo i zbog toga je Vučić pod snažnim
monitoringom Zapada, jer se njegovoj političkoj retorici sve manje veruje.
Republika Hrvatska zbog svoje umešanosti u rat u BiH i procesa pred
Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Den Haagu svim snagama
trenutno komplikuje međudržavne odnose sa Bosnom i Hercegovinom, ali i sa
Slovenijom zbog presude Arbitražnog suda u slučaju arbitraže o određivanju
granične linije između Slovenije i Hrvatske ne prihvatajući odluku
Arbitražnog suda, odnosno međunarodne norme i međunarodno pravo i tako
dovodi u pitanje svoje granice, a možda i buduća pitanja u vezi sa Istrom, o
čemu se već govorilo u Evropskom parlamentu (EP) od italijanskih
desničarskih stranaka.
Plenković bi mogao imati veoma važnu ulogu u podršci Zaevu i
Republici Makedoniji na putu u NATO i EU, ali i važnu ulogu u relaksiranju
odnosa sa BiH.
Na Zapadu još uvijek smatraju, da premijer Plenković i predsednica
Kolinda Grabar-Kitarović pružaju snažnu podršku predsedniku HDZ BiH i članu
Predsedništva BiH iz redova Hrvata Draganu Coviću (HDZBiH), koji tesno
sarađuje sa eksponentima velikosrpske i ruske politike u BiH i koji smatra
da se tzv. hrvatsko pitanje u BiH može rešiti bez tzv. "Trećih" odnosno
Bošnjaka kao najbrojnijeg naroda.
Tesna saradnja i model, kojeg se drži Cović pokazuju prepoznatljivu
(veliko)srpsku matricu, koja je bila primijenjena na Kosovu, a koja je
nudila rješenja za sva pitanja, ali bez učešća većinskog naroda Albanaca.
Cović je ujedno talac tzv. generalskog lobija Hrvatskog vijeća obrane
(HVO) i dela Hrvatske vojske (HV), koji su opterećeni hipotekama kriminala,
korupcije, a jedan dio njih i ratnim zločinima.
Analitičari smatraju da kroz daljnje (re)definiranje odnosa sa
predsednicom Republike Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović, Plenković bi se
mogao osloboditi i drugih negativnih uticaja koji dolaze iz ratne garniture
HDZ-a i tako postati jedan od europskih lidera.
Glavni test u pokušaju uspostavljanja njegovog liderstva, kojeg
moraju prihvatiti EU i SAD biće Dragan Cović, predsednik HDZ BiH i član
Predsjedništva BiH, koji redovito i intenzivno radi na destabilizaciji
prilika i destrukciji BiH, dok se na drugoj strani pokušava predstaviti kao
navodni promoter evropskih vrednosti.
Providna EU retorika Covića
Međutim, providnoj navodnoj proevropskoj političkoj retorici Covića
govore činjenice, jer su upravo ministri iz HDZBiH zajedno na temelju
međustranačke saradnje sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD)
Milorada Dodika (SNSD) blokirali pristup BiH Transportnoj zajednici i
uskratili BiH za oko 500 miliona EUR sredstava za infrastrukturu.
Cović bi morao znati da nacionalizam, šovinizam i fašizam nisu
evropske vrednosti, koje su uz to podržane kriminalom, korupcijom, a delom i
ratnim zločinima.
Poslednjim političkim delovanjem Plenković je pokazao da poseduje
samopouzdanje i političku oštrinu za suprotstavljanje negativnim uticajima u
njegovom bližem političkom i ideološkom okruženju.
Na podršci Zoranu Zaevu i Republici Makedoniji će se testirati svi
regionalni lideri, uključujući Vučića iz Srbije i Edi Ramu iz Albanije, a
Grčka kao članica EU i NATO-a će uskoro pronaći preko potrebni kompromis sa
Republikom Makedonijom u pogledu njenog imena i pristupa punopravnom
članstvu NATO-a.
Upozorenje Vučiću: samo te gledamo?!
Analitičari smatraju da je poseta premijera Zaeva Bosni i Hercegovini
svojevrsni, možda i posljednji signal i putokaz Aleksandru Vučiću da se
priključi i podrži put Makedonije i BiH prema punopravnom članstvu u EU i
NATO-u.
Analitičari upozoravaju da u određenim međunarodnim političkim
krugovima postoji koncept, da bi novim strategijskim dogovorom između SAD i
Ruske federacije Srbija mogla postati deo interesne sfere Ruske federacije
kroz Organizaciju Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), čiji su članovi
pored Rusije, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, a
posmatrači su Srbija i Afganistan.
S tim u vezi, prema pouzdanim informacijama u Briselu i Wašingtonu,
se već pripremaju određene odluke koje su usmerene na modeliranje Dejtonskog
sporazuma, posebno kada su u pitanju paralelne specijalne veze država
potpisnica Dejtonskog sporazuma i njihovo ukidanje, odnosno jednostrano
odricanje pojedinih država od paralelnih veza.
Odluke su prevashodno zbog Srbije i njenog otklona prema NATO-u i
političke vezanosti sa Rusijom.
Zabrinjava činjenica da Srpska pravoslavna crkva (SPC) odnosno vlasti
Srbije i ove godine nisu dozvolile najvišim predstavnicima Republike
Makedonije da obeleže 2.avgust Dan državnosti Republike Makedonije u
manastiru Sveti Prohor Pčinjski, koji se nalazi na teritoriji Srbije i gde
je 2.avgusta 1944.godine održano zasedanje Antifašističke skupštine narodnog
oslobođenja Makedonije (ASNOM) na kojem je odlučeno da se osnuje makedonska
država kao članica federalne Jugoslavije.
Time vlasti Srbije posredno šalju poruku da još uvek dovode u pitanje
državnost Makedonije i identitet Makedonaca kao naroda.
Zaev pokretač promena u regionu
Zoran Zaev sa svojim SDSM i građanima Makedonije već nekoliko godina
predvodi herojsku borbu protiv kriminala, korupcije, nacionalizma, šovinizma
i fašizma.
"Ujedinjeni u različitosti" i "Istina za Makedoniju" bio je jedan od
njihovih slogana sa kojim su mobilisali građane Makedonije različite etničke
pripadnosti u suprotstavljanju jednom od najokorjelijih i najomraženijih
režima u Evropi.
Prioritet svih država u regionu je obnova i stabilizacija osnovnih
stubova demokratskih sistema, a pre svega jakog, nezavisnog i profesionalnog
pravosuđa.
Analitičari naglašavaju da dolazak Zaeva u BiH pokreće i ponovno
otvara "rak rane" balkanskih država, a to je korumpirano i (ne)zavisno
pravosuđe, prioritetno za Republiku Makedoniju.
Ukoliko se Zaev, uz podršku i pomoć SAD i EU, izbori za nezavisno
pravosuđe i državnu upravu, a zahteva se hitna akcija, onda i pravosuđe
drugih država, posebno u BiH se mora konstisati i delovati u skladu sa
evropskim principima.
Nažalost, sadašnje stanje u pravosuđu BiH je u rukama nekolicine
nacionalističkih apartčika smeštenih u Visokom sudskom i tužilačkom vijeću
(VSTV), kao produženih ruku lokalne politike, a na čelu sa predsednikom VSTV
Milanom Tegeltijom i novoizabranim predsednikom Suda BiH Rankom Debevecom
kao Dodikovim kadrom i v.d. glavne tužiteljice BiH Gordanom Tadić kao
Covićevim kadrom što predstavlja dodatno ohrabrenje za Dodika i Covića da
nastave realizaciju svojih politika i međusobnih dogovora.
Analitičari upozoravaju da će Makedonija i Bosna i Hercegovina morati
uskoro pristupiti reformskim agendama, jer je međunarodna zajednica detaljno
upoznata da se u nabrojanim državama i Republici Srbiji pokušava uspostaviti
pravosudni sistem sličan bivšem rigidnom komunističkom sistemu kada se
upravljalo iz komunističkih centrala.
Zajednički nastup Makedonije i BiH u budućnosti će se
podrazumijevati.
Zoran Zaev je šansa ne samo za dobronamjerne, nego i za one koji žele
svoju politiku promeniti ili je uskladiti sa opštim civilizacijskim normama
i koji svojim državama i građanima, bez obzira na etničku pripadnost, žele
prosperitet, kao što je nedavno napisano u jednom novinarskom članku u BiH
"Zoran Zaev je svetlo na kraju tunela"
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected].
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/003a01d3160f%240f5f9840%242e1ec8c0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
