novosti.rs <http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:682678-Strbac-Hrvati-zaboravljaju-verovatno-namerno-da-su-Srbi-90-ih-silom-isterani>
Štrbac: Hrvati zaboravljaju, verovatno namerno, da su Srbi 90-ih silom isterani | Region Tanjug 9-11 minutes _____ Povodom najave da bi u Hrvatskoj mogao da se primeni zakon po kojem bi se porušene kuće oporezivale kao vikendice, reagovali su ne samo vlasnici tih kuća, proterani Srbi, već i oni koji se za njihova prava zalažu Povodom najave da bi u Hrvatskoj mogao da se primeni zakon po kojem bi se porušene kuće oporezivale kao vikendice, reagovali su ne samo vlasnici tih kuća, proterani Srbi, već i oni koji se za njihova prava zalažu u regionu koji navode da takvi porezi nemaju opravdanje. "S obzirom da je reč o područjima koja su ratom pogođena gde su prihodi izuzetno niski, mi očekujemo od Vlade da ima razumevanja i da ne primenjuje principe naplate poreza koji u takvim okolnostima nemaju opravdanje", rekao je Milorad Pupovac iz Srpskog narodnog veća, prenosi RTS. Primena Zakona, za sada je odložena. Predstavnici Srba u hrvatskom Saboru nadaju se da će se, pre nego što stupi na snagu, izboriti da srpske kuće budu izuzetak, iako im to prilikom usvajanja akta, nije pošlo za rukom. Kada je u pitanju imovina koja je oštećena iz razloga izbeglištva ili drugog razloga se ne može koristiti, a u nekim slučajevima da se primene socijalne mere za one koji ne privređuju dovoljno. To mora biti rezultat dogovora sa ministarstvom finansija i lokalnim samoupravama, čemu se nadaju i povratnici i oni koji i dalje žive u izbeglištvu, ali su u Hrvatskoj ostavili kuće i imanja. Tri puta veći namet od dosadašnje komunalne naknade za njih je neprihvatljiv. "Najveća opasnost preti, ako ovaj Zakon ostane, a nadamo se da neće, da Hrvatska država protiv njih podnese tužbu i oduzme kuću da naplati porez", kaže Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona. U Veritasu veruju da bi strogi zakoni samo podstakli tihi egzodus koji se već godinama odvija. Na jednog Srbina koji se u Hrvatsku vrati, njih petoro je napusti. "Hrvati kažu, pa i drugi imaju takve zakone - imaju, ali Hrvati zaboravljaju, verovatno namerno, da su Srbi devedesetih silom isterani sa imanja i oni koji bi se hteli vratiti to im nije omogućeno", rekao je Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas". Hrvatska broji 2,2 miliona stanova i kuća. Nema tačnih podataka, ali pretpostavlja se da je medu njima 150.000 srpskih. MILOŠEVIĆ: ZAŠTITITI INTERESE,BEZ STALNOG ZATEZANjA KONOPCA Vlada Hrvatske upravo je usvojila operativni program za manjine, što je, prema rečima Borisa Miloševića, zastupnika Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskom saboru, konkretan rezulatat dogovora sa vladom Andreja Plenkovića. „Program, u čijoj izradi smo učestvovali, odnosi se na pitanja obrazovanja i vaspitanja, na jezik i pismo, puno poštovanje jezika i pisma u svim opštinama i gradovima gde Srbi na to imaju pravo, rad na razvojnim projektima za povratničke sredine...", objašnjava Milošević za Tanjug, uz opasku da je umereni optimista kad je reč o tome očekuje li punu realizaciju tog programa. Podrška Srbije svakako je značajna u tome, a na pitanje koliko odnosi Srbije i Hrvatske utiču na položaj Srba u Hrvatskoj srpski zastupnik u Saboru odgovara: "Jako mnogo". "Ako su odnosi zategnuti, bilo ekonomski ili politički, u ovdašnjoj javnosti raste antisrpsko raspoloženje, a to utiče na položaj Srba u Hrvatskoj", ističe Milošević i dodaje da je stoga važno da ti odnosi budu što bolji, da se otvori dijalog, da se rešavaju otvorena pitanja, od kojih neka vuku svoje korene iz 90-tih, pogotovo najbolnija pitanja nestalih. "Imamo skoro 1.600 nestalih iz rata, i Srba i Hrvata. Žrtva je žrtva, i trebamo učiniti sve da se oni pronađu", kaže Milošević. Logično je, napominje, da svaka država gleda da zaštiti svoje interese, ali to "ne znači da se konopac mora stalno potezati". Na pitanje da li Srbi u Hrvatskoj imaju adekvatnu podršku Srbije, on kaže da" podrška postoji, ali da bi oni voleli da je ona veća i bolja". „Podrška Srbije nama puno znači. Mi očekujemo od Srbije stvaranje atmosfere dijaloga i rešavanje otvorenih pitanja, da nas podrži u ostvarivanju naših prava, onog što je Hrvatska preuzela međunarodnim konvencijama i svojim zakonima, ništa više i ništa manje". Milošhević podseća na Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja, koju su u junu prošle godine potpisali predsednica Grabar Kitarovic i predsednik, tada premijer, Aleksandar Vučić. „Mi želimo samo sprovođenje te deklaracije, koja zapravo sadrži sve ono što opterećuje dve zemlje, i voleli bismo kad bi se ostvarila najava da gospodin Vučić poseti Zagreb i predsednicu Grabar Kitarević i da to prati poseta premijerke Brnabić", kaže Miloshević. Uveren je da bi tako bio „otvoren komunikacijski kanal da se stvari, nakon nekoliko godina stagnacije i loših odnosa, pokrenu sa mrtve tačke". Kad je reč o opreativnom programu za manjine, koji je vlada u Zagrebu usvojila u četvrtak, Milošević ističe da je posebna pažnja posvećena povratku imovine srpskim institucijma iz vremena komunizma, kao i srpskoj pravoslavnoj crkvi. Na pitanje da li su ponuđena i neka konkretna rešenja on kaže da je jedno od njih upravo juče usvojeno. Reč je o naknadi štete vlasnicima nepokrertne imovine, kojima, uprkos rešenju, ona nije vraćena u predviđenom roku, a iznosi sedam kuna po kvadratu. A na pitanje veruje li da postoji politička volja da se realizuje i ostalo definisano u operativnom programu, Milošević kaže da, s obzirom na početak, i odluku vlade, ima „dozu umerenog optimizma, pomesanog s iskustvom prethodnih Vlada, koje nisu imale volje i snage da naše legitimne zahteve realiziraju“. Dosadasnja iskustva, objašnjava, nisu pozitivna, naročito ona vezivana za ulazak Hrvatske u EU, kada je Hrvatska prihvatila i preuzela brojne međunarodne obaveze i sama donela zakone od kojih se očekivao prosperitet cele države, pa i Srba u Hrvatskoj, ali je posle ulaska u EU od toga odustala. Posle ulaska Hrvatske u EU, po Miloševićevoj oceni, ojačala je desnica koja destabilizuje političku scenu, a društvu nameće teme iz prošlosti i jača ideološke podele, što najviše pogađa Srbe u Hrvatskoj. Milišević navodi povećanje broja slučajeve govora mržnje, porast broja ideološki i etnički motivisanih incidenata, istorijski revizionizam, nedovoljnu reakciju vlasti na takve pojave...što kod Srba stvara osećaj nesigurnosti. On navodi da relevantna sociološka istraživanja pokazuju diskriminaciju i kod zapošljavanja: „Mnogi poslodavci, ali i državne firme, se teže odlučuju da zaposle nekoga ko je srpske nacionalnosti. Nažalost, loša je situaciju i u državnoj upravi. Udeo Srba u stanovništvu Hrvatske je 4,36 odsto, a zaposleno ih je u državnoj administraciji 2,3 odsto, dakle skoro duplo manje". Nije situacija puno bolja ni u lokalnoj samoupravi, kaže. Određeni pomaci - atmosfera u društvu, obnovljene porušene kuće, infrastruktura, napravljeni su, objašnjava, pre pristupanja EU, a nakon toga je to sve stalo. „Uloženo je puno manje energije, novca i političke volje da se ti problemi reše, jer, ako uzmemo da procesi obnove još nisu završeni, a znamo da je rat završen 1995, onda je to poražavajuće. Prava obnova mogla se završiti 2006, 2007. godine, nekih deset godina posle rata. Danas to, po meni, nema više nikakvog smisla", rezigniran je Milošević. Na pitanje, da li misli da bi, ukoliko bi sada bio održan popis stanovništva u Hrvatskoj, broj ljudi koji bi se izjasnili kao Srbi bio isti kao 2011. ili bi bio manji, s obzirom da dobri poznavaoci prilika u Hrvatskoj tvrde da Srbi često kriju svoj nacionalni identitet, Milošević kaže da je proces asimilacije manjina prirodan. „Ali, zadatak naše zajednice je da se borimo protiv toga, mada je vrlo teško naći efikasne modele zbog opterećenja prošlosti. Ljudi ne vole da se izjašnjavaju da su Srbi, osećaju nelagodnost ako njihovo dete, naprimer, jedino ne ide na katolički veronauk, jer je samim time na neki način izopšteno od svojih prijatelja,“ kaže. On i navodi česte primere zabeležene u većim gradovima, gde roditelji decu daju na katolički veronauk, a teže se odlučuju da ih upišu u školu da uče ćirilicu. „Reč je o strahu da bi se deci nešto moglo dogoditi i da bi se nešto moglo pogrešno shvatiti“, smatra Miloševići i konstatuje da je „pritisak sredine negde veći, negde manji, ali u svakom slučaju proces asimilacije ide i traje“. Milošević navodi da bi po zakonu u 21 opštini i dva grada srpski jezik i ćirilično pismo trebalo da budu ravnopravni sa hrvatskim jezikom. „Negde je to urađeno više, negde manje, ali nigde skoro nije 100 odsto“, kaže on i konstatuje da je ćirilica u nekim sredinama tabu tema, ali da to ne treba da obeshrabruje. On veruje da će učcešće u Plenkovićevoj vladi značajnije doprineti boljem položaju srpske zajednice i rešavanju nekih problema. „Čim su parlamentarni izbori završili gospodin Plenkovićem je svim manjinama, pa tako i nama, ponudio ruku saradnje, ponudio je da mi kao Srbi podržimo njegovu vladu i na taj način učestvujemo u kreiranju politike. S obzirom na sve probleme koje imamo, mi nismo mogli sebi dopustiti luksuz da odbijemo, upravo zato što smo smatrali da kroz aktivnu ulogu možemo doprineti da se neki problemi reše". Navodi kao primer jednog od prioriteta uvođenje struje u selima, gde je još nema "Bio sam pre 15, 20 dana u selu Otišić, u Splitsko-dalmatinskoj županiji, veliko selo, gde se nije puno ljudi vratilo, ali su se vratili i gde ni dan danas nemaju struju, a mnoga sela nemaju ni vodu", ukazuje Milošević. PROČITAJTE JOŠ: Pupovac: Hajka na Srbe mora da stane <http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:640319-Pupovac-Hajka-na-Srbe-mora-da-stane> Cenzura za Milorada Pupovca <http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:600697-Cenzura-za-Milorada-Pupovca> -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00cb01d31e71%245061f0d0%24f125d270%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
