nspm.rs 
<http://www.nspm.rs/hronika/slobodan-antonic-koalicija-sa-haradinajem-ili-granice-mraka.html>
  


Слободан Антонић: Коалиција са Харадинајем или границе мрака


6-8 minutes

  _____  

 Има нечег мрачног и политички перверзног у коалицији с Харадинајем. То осећају 
сви, чак и они који ову коалицију покушавају да бране.

То би било исто, већ је добро примећено (овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHRaTENSMFc4S0VQT2dFbzZkNU1SWHNLWW02ZVpCZG1wenVKWlFJakZ4SzZsZ0RRM0JoUUJ6d2R1SGdSVVBTZkxuYWdPSXBEeUotZzh5dERMRVQ2XzRZbk1BLWEzc00ydHh3TmdjX0x2Z1Z1WW9hcURnWkVNdC1aMmpsTFNXXzRMa3lNdTdUS0xaNWZWTFFLRjV0MnRzVFVQdnE3LXdNOGQwbUF1NHhSN296V0UxTnB3emxJUnpWYmFqOGZTQ2lLa1E&b64e=2&sign=55fdef9f506c4c5400aba7fcdabe80bc&keyno=17>
 ), као да су 1943. године у НДХ уприличени избори, а званичан Београд натерао 
преостале Србе да на њима гласају, па онда још и да уђу у Павелићеву владу.

Истина, било је Срба и међу усташама, од кољача до генерала (од 93 генерала 13 
су били Срби; овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHQxUjhzSWFYVGhXZUhYbW5IQXVjWDFwOXFqYU0wNzdlQWM5NXJnMFpZNlF6dzhjWjI1TGFjVk8tXzhDclA1U1Zhbi1qcUNtQUYxWW1hTVhJRldlbmMtS0w5bkVyM3FlUjlRRnpRZHh2Q2ZvMkFFX25DY0J6MnhFSnhFNE9wVW1tQzNOUVBiOFBvRVliZTZlUkhCTDM2bzdMZG5SeGhCeXpfR0ttc09ZUVNZaG9YeTZlM1ZDOFcxeVlNNTBiVEkzNm1hSjYzdC1HcU5sRkNXYUF1UkVGZmJVV1NLY0VPcUJyYw&b64e=2&sign=8cdd2c966abe3f632f6caef07cc49c2d&keyno=17>
 ). Миле Васић је у Јасеновцу полетно, ножем и маљем, убијао своје сународнике 
(овде), а члан председништва Хрватског сабора Сава Бесаровић толико је 
поунутрио режим коме је служио да је, пре но што су га партизани стрељали, 
узвикнуо: „Част ми је што сам био министар НДХ! Живио Анте Павелић!“ (исто).

Већ замишљам неког од „српских“ министара код Харадинаја како сутра, на суђењу 
за колаборацију, узвикује: „Част ми је што сам био министар Републике Косово! 
Живео Рамуш Харадинај!“.

То је политичка стрма раван: започиње изласком на општинске „косоварске“ 
изборе, наставља се учешћем на „парламентарним“ изборима по „Уставу Косова“, 
затим следи улазак у Тачијеву владу и заклињање на тај „устав“, ево, сад је ту 
и учешће у Харадинајевом кабинету, а завршава се суманутим клицањем џелату 
сопственог народа.

Има индиција да је улазак Српске листе (СЛ) у Харадинај-Тачијеву владу можда 
још одраније договорен. После избора један пријатељ с Косова написао ми је да 
су му неки Албанци рекли како је један број њихових сународника гласао за СЛ 
како би се, међу зајемчених 10 српских мандата у скупштини Косова, нашло што 
више посланика управо „косовског СНС“.

Погледао сам званични изборни извештај (овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHQxUjhzSWFYVGhXVGNGU0MwdENfS01zRUpJQWt5dFU0YUo4Nm9QeC1mdmdRTXNoYnRDMWotNVZCVFhEOEN3TTFfNDZCdEg4aVFpTTVmZTM4TDhnOUc0Qm9vLW1OOWR1TjNmYXlRQWlSeFRDNUxBRG1UZXdzLTFndGpLY3NBd1JkVkszUWdjc255T0F3&b64e=2&sign=7de8a440f7a2dfac944898da8f43c5c1&keyno=17>
 ) и видео да заиста постоје чудна неслагања броја Срба и броја гласова које је 
добила СЛ. У општини Исток има 540 Срба – укључив и млађе од 18 година (овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHRaTENSMFc4S0VQQVRDMTMtaFI5bHdxaWNSaVZIcDhTV3hfZ2haYklMa3BTMDd0MmxzYkpHUFg4eUNOUk5EbEk5a2JLNWxXS2FnS295eDBIOEVUR3l3NF9LMks1dThFMEp6Rk52cGZZWDJpeldFTVcyb3Z0MWdxUTA5UmVFVGw1TGxIejNKQjROMFloNWhSUEZfeTV5R3NfWUp6YXpqQUpN&b64e=2&sign=47e0020919f3926bad94dc2c3e063ff3&keyno=17>
 ), а на изборима СЛ је добила 475 гласова (овде, стр. 12). У Гњилану Срба има 
624 (ов 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHRaTENSMFc4S0VQQVRDMTMtaFI5bHdxaWNSaVZIcDhTV3hfZ2haYklMa3BUYnRWVGNxRVQ3MVIzREhLc3BnbWozTmFFYzhIdnlKNXdraG5XZzZoVzFjMEFwU1ZkV1B1YnI5X1UwMUFZZU9HVjY1QUNaMDNaM19YbUg2YklKZ0s4TUVJaTg1WHBHOVlFbWQ5Z1VRVDFTaw&b64e=2&sign=c896110ca97b5e4a03adbec49794087d&keyno=17>
 де), а СЛ је добила 1.291 глас (овде, стр. 8). У Клини има 94 Србина (овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHRaTENSMFc4S0VQQVRDMTMtaFI5bHdxaWNSaVZIcDhTV3hfZ2haYklMa3BTd1ZkWUdzcnlJWTNuMzBDWkNLQmVVZ1BWLVROYzF3RllVZGFCR0k1TjBNQmlMdWhCTW9oNm9MR1dzX09idkFvcG4yMzBPelBvaUJWNTdkUHRFOUFjeHBEUEYyUEd5WmxQNFBGMTVfR3dBZw&b64e=2&sign=4fabdb7700ddca794e35aef913709f55&keyno=17>
 ), а за СЛ гласало је 248 бирача (исто, стр. 16) итд.

Не познајем баш најбоље косовске прилике пошто тамо не живим, а и подаци с 
Косова поприлично су непоузадни, па сам одлучио да ову индицију још некако 
проверим. Већ трећу годину водим дијалог на порталу КоССев с Фадиљем Љепајом 
(овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHQxUjhzSWFYVGhXU3JaR3ljeTRTYUVTVHlILWF4NGhFYVZmZHRRUm9XMXlBUW15RHBkc0tVdmEzWU56Y3Q1N0ZaZDk2bjNXd0R4cVdrX2taaFBnbTdSNGlta2hGdWM4Mkh5em1mb1k1ajBwUjVVNloteFR3RGppTll1cG5zWWltWnJ3VjZGdGNLU0pDRmZVVHpGOHZfUw&b64e=2&sign=3c75eeb6c8cd7c15c13d5a7fda33e8fc&keyno=17>
 ). Правило тог дијалога је да аутори сваки текст завршавају питањем за 
саговорника, на шта се онда одговара у наредном тексту. Тако сам и ја питао 
Љепају да ли је тачна прича да су и Албанци гласали за СЛ (овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHQxUjhzSWFYVGhXU3JaR3ljeTRTYUVTVHlILWF4NGhFYVZmZHRRUm9XMXlBUW15RHBkc0tVdlhxZzBXS0tLckp3SElxU1Npc2NBTkRRbnhUVGVtSjZKMVNUc2FEQTExRUx6cjVzNVU0TG5vX1EyRk1kRFZ0LVNDRXJvdEg4bXJvWXUtZE91Tk1jUHY1NWZ3c2hEcWg4dHFrTjZ2a0FtNUFWbnJJaUl0VUVjaGZiZC1BdlhSYWtC&b64e=2&sign=1288de26ddc4b91124eb1ac07aa8a1b2&keyno=17>
 ), али на то питање, супротно правилима дијалога, он није одговорио (овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHQxUjhzSWFYVGhXU3JaR3ljeTRTYUVTVHlILWF4NGhFYVZmZHRRUm9XMXlBUW15RHBkc0tVdlpvTEdFcDZJbjBlUTFmSWhoRHpBbmdsbklfRnhUa05ITVVPVTJfZC1ETkJyZktkSmNocVJhd0F2YUNxdDVIVU5CMURPWERzTUpXd0c1bEZYc0ptY2dn&b64e=2&sign=56bac634710c25d58dbecf7afb4d5317&keyno=17>
 ).

Но, и избегавање одговора свакако је неки одговор. Онда је Марко Јакшић (овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHQxUjhzSWFYVGhXVlVaN2JfLXY5bGdQbjQ4bjRtdkF5enRRbjZFTFRpblJBVHZOUXhSTUptdDI0OVJ0SDBhTkZZRUFxV0RVOWtVWGpmNS0zT2xoZG5IcTNiQnU4QTJKb2I3eDM0NjdIWjRzQnJLX2dhdTM3WFlJSWI3bGlYLTUwczBMZ2xLdVRZVEptQ3pqVEk4dVQzOVZDcW5FQWg4NE5NQllnT1RIeTh5a0YxanpZZUxQdGlGMlh0b2tIX2pDeWlJQVlEdjJPX1pLbnB0Rko2RjVCNHVVTVNSU3QwOEIyeUJvZDBydzJjaldMbTd0b1VqekxwcA&b64e=2&sign=125a478a8cf4514a47401525e3af1368&keyno=17>
 ) упозорио на податак да су српске странке на „косоварским“ изборима добиле 
већи удео гласова од њиховог удела у становништву – готово 12%. Јакшић је ту 
појаву објаснио непоузданим подацима о броју Срба на Косову, чији је удео, 
судећи по изборним резултатима, већи него што се сматра.

Међутим, исти феномен могао би се, можда, објаснити и исправношћу сумње мог 
пријатеља с Косова да су за СЛ, по некаквом договору, гласали и Албанци: од 
55.000 гласова које су добиле српске странке, сама СЛ имала је 45.000 (овде, 
стр. 2‒3), па је тако добила 9 од 10 места која су зајемчена Србима у 
„Скупштини“ Косова. А Харадинајева влада има већину од 2 (и словима: два) гласа.

Ако се ове индиције покажу као тачне, онда највероватније постоји некакав 
договор на релацији Вучић-Тачи који превазилази њихове формалне сусрете у 
Бриселу. Не можемо знати да ли је и тај ванбрислески договор под нечијим 
патронатом, али могли бисмо претпоставити да јесте.

Када је Вучић истакао своју председничку кандидатуру, могли смо да прочитамо да 
је Запад подржава. Преласком с места премијера на место председника, Вучић се 
формативно изједначава с Тачијем, па је тако могуће да два јака политичка 
лидера Срба и Албанаца склопе споразум о Косову који је могуће спровести. А за 
то ће бити награђени Нобеловом наградом за мир (овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHQxUjhzSWFYVGhXYU1NdWx2MUFONzlRd29wcW1yQzR5RkZveXhEZ2lfeWxNN0tVb2J3dDc3S1RJdEFuNFpsaDE0RzFiZThJemFsUExZMVp2clRjb1N6alNGQWUzZVZzam5QeVYxc19aUEU5eGJ3SWRKTzZuczB6NkhqS2tkTWttNA&b64e=2&sign=52377bb40394b7a1bed1f91eeedfe3b1&keyno=17>
 ).

Мени план Запада с Вучићем и Тачијем изгледа овако: притиснућемо Тачија, који 
има много путера на глави, да изабере хоће ли да одлети с власти право у 
затвор, ако преговори не успеју, или ће да остане на власти и добије Нобелову 
награду, ако се споразум направи; исто ћемо урадити и с Вучићем – и ето га the 
final solution to the Kosovo question.

Наравно, да би овај план успео, Вучић и Тачи морају да остану на власти. Отуда, 
на једној страни, подршка стварању Харадинај-Тачијеве владе, као и, на другој 
страни, гледање кроз прсте Вучићу због појединих ауторитарних „несташлука“.

Међутим, и таква врста подршке има своје границе. Један аутор добро је приметио 
(овде 
<https://clck.yandex.ru/redir/nWO_r1F33ck?data=NnBZTWRhdFZKOHQxUjhzSWFYVGhXUXhkTWotNEdYNGNrY3cxN01mamF5X21fYzZVbmJOOXBfYkM2UjhqRW5uRS1ZdndIZUFqM1dldGNLUjE0OUZTSFhZcHFtNmU4al8zSG1wQ1JvRW9SOWo2UThxZ3dyLWxHY0s3YTc4ODAtWGt4emJYaG9HTEw3NGt3YlcyZk4xNXV2TjFITWNpRmExQmZCTHk5QjJsZ0o1enN2X1ozME8wb1c1X1pEVVlYMGVv&b64e=2&sign=cc19bdda556096965278a1ea25a34f79&keyno=17>
 ) да, када је у питању ауторитаризам, „постоје прецизне границе постављене у 
тзв. Мекалистеровом протоколу (Мекалистер је известилац ЕП за Србију – моја 
напомена) које су самом Вучићу врло добро познате, и које он не усуђује да 
пређе: новинар се може вређати, али се не сме пребити; опозициони лидер се може 
оптуживати за убиство, или његова жена за трговину дрогом, али се нико од њих 
не сме ликвидирати; политичком противнику се могу подметнути обележене 
новчанице, али се он не сме ухапсити само због изнетог мишљења; ботови на 
друштвеним мрежама могу бити фиктивно запослени у министарствима или јавним 
предузећима, али друштвене мреже се не смеју укинути“ итд.

Постојање „Мекалистеровог протокола“ можда је добра вест за опозицију – јер 
тиме добија безбедне нише у које се може повући, али је лоша вест за све нас: 
она показује до ког ступња је Србија постала колонија. Ни Милошевић није баш 
био шампион демократије, али код њега се ипак знало да се главне одлуке у 
српској политици доносе у Београду, као и ко их доноси. Сада се о главним 
питањима код нас одлучује бог зна где и од стране бог зна кога.

Данашња српска политика подсећа ме на вечерњи „збор грађана“ у неком сеоском 
дому културе. На позорници је човек, осветљен рефлектором, који се буса у груди 
и виче како нико њему неће да наређује и како ће једино он да се пита, а 
уколико би се круг светлости само мало раширио, видело би се да су за његову 
главу и удове прикачени конци који завршавају у мраку, у нечијим туђим рукама.

Невоља с тим управљачима из мрака је што они присутнима – који хипнотисано 
гледају у марионету – не желе добро. Бојим се да смо, ако се убрзо не тргнемо, 
сви у озбиљној опасности ‒ цело друштво, цео народ.

Јер, као што се види, границе мрака су све ближе…

(ФСК <http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/granice-mraka/> )

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected].
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/000501d33148%24612494b0%24236dbe10%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to