vidovdan.org <https://www.vidovdan.org/info/titoisticko-nasledje-je-srbe-dovelo-u-stanje-demencije/>
Титоистичко наслеђе је Србе довело у стање деменције! вид 5-6 minutes _____ Ни мишљењем, ни духом, ни јавном свешћу, нисмо се излечили од титоистички криптогено усађеног комунизма. Као држава, нисмо јасно поставили, а камоли утврдили смисао и значај српског националног становишта. И то је део фаталног, још неумрлог титоистичког наслеђа које нас је довде и довело: у стање трагичне друштвене деменције Разговарао: Владимир Димитријевић Наш саговорник је угледни српски песник, преводилац и есејиста Мирко Магарашевић. Објаво је 16 песничких књига. Студије о прози и поезији су „Светлости књижевности“, „Песничко памћење“, „Европски песници“ и „Српска критичка поезија“. Аналитичко-биографска проза: „Јован Христић изблиза“ и „Трагом Црњанског“. Саставио је прву целовиту „Антологију српске еротске поезије“. Преводио и/или писао о поезији Хомера, Дантеа, Шекспира, Т. С. Елиота, Езре Паунда, Д. Х. Лоренса, Јејтса, Кавафија, Теда Хјуза, Одна, Сен-Џона Перса, Чеслава Милоша, Збигњева Херберта и других. Повод за овај разговор је књига ваших друштвено ангажованих текстова „Чија је истина?“. У њој сте настојали да одшкринете врата наше вишедеценијске тамнице, и понудите одговор на питање шта нам се десило. Шта се заиста десило српском народу који је, почетком 20. века, био млад, снажан и биолошки потентан, да би сада, у 21. столећу, био истрошен и маргинализован, са просечном старошћу од 44 године? -Ваше питање је врло сложено. Оно задире и у биолошко, у историјско, у етничко, у политичко и духовно стање српског народа. Са ослободилачком 1912. годином, Србија је херојски стала на своје ноге, а после тога је уследило све оно што је историјски реметило тај частан резултат. Све братске народе западно од Дунава, Драве и Дрине, који су већ били и политички, и психолошки, па и ментално, и биолошки, или полугерманизовани или отоманизовани, Србија је широко пијемонтски окупила и братски примила у загрљај југословенства. Та „сабратска“ част скупо је плаћена већ у Краљевини, али још десетоструко скупље у неуравнотежено створеној, на штету Србије издробљеној држави по комунистичком рецепту. Геополитички складно (по природним токовима река) уобличених девет бановина титоисти су превратом из тржишно и аграрно утемељене епохе Краљевине Југославије, гестом политичке ампутације, претворили у шесточлани републички егоизам, претећу сепарацију и покрајинизацију једнострано спроведену само на територији Србије! Када се после октобра 2000. „демократски“ лицитирало о наставку „децентрализације“ и некој наредној „регионализацији“ Србије, то је било политички врло неуко и прикривало је погоршани наставак старе приче о титоистички већ исцепканој Србији. Истовремено и зачудо, нико од наших политичара, до данас, још није схватио колико је, рецимо, за судбину Србије у свакодневном обраћању и говору важно чувати појам „Рашка област“, а укинути појам „Санџак“ као историјски и топографски одавно неодржив. Пазите: од 360 санџака на које давно беше подељена Отоманска империја, данас на територији Турске Републике нема ниједног! У политички вербалној употреби – чак и умишљено територијалној! – остао је само овај „наш“ тзв. „новопазарски санџак“! Откуда то? Па и то је део фаталног, још неумрлог титоистичког наслеђа које нас је довде и довело: у стање трагичне друштвене деменције. Судбина Србије је, на један дубљи начин, повезана са судбином генерала Михаиловића – а то је судбина аутентичне сеоске и аутентичне грађанске Србије, које су кажњене због одбијања да се поклоне „највећем сину наших народа и народности“. Ваша прича о страшним губицима српства, од Сремског фронта надаље, и данас опомиње. На шта нас опомиње? -Неаутентично се насадило на аутентично. Издајнички мартовски пучисти 1941. и шестоаприлски рат оборили су краљевину Југославију, а нелегитимни „ослободиоци“ уништили су њен 1919. остварен европски идентитет! Лако одбацивши млитав Черчилов предлог о измирењу зараћених страна у грађанском рату, Броз-Ранковић удар изведен 1944-45. под штитом Црвене армије донео је у Србију полувековни терор незаконитости, који у политички маскираној форми сви осећамо и за проткелих 30 година! Последице комунистичког терора (1944-1953), антисрпски, идеолошки смишљен, а војно непотребан, самоубилачки „Сремски фронт“, масовне ликвидације по целој Србији и хронична идеолошка болест која није окончана ни Брозовом смрћу 1980, па ни после 5. октобра 2000, све то осиромашило нас је духовно и осакатило нас је етнички. Ни мишљењем, ни духом, ни јавном свешћу, нисмо се излечили од титоистички криптогено усађеног комунизма. Као држава, нисмо јасно поставили, а камоли утврдили смисао и значај српског националног становишта. Деценијама притиснут комуно-посткомунизмом и обезвређеношћу привређивања, са минималном ценом рада по глави становника, срозао се укупан српски наталитет, скоро непоправљиво! Поврх свега, нама тако видљиво и очигледно прети и коначна опасност: да нас за коју годину по белом свету буде више него у матици Србији! Која политика ту отворену рану може да закрпи паролама и празним обећањима? (Печат) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/086601d3bcce%2418cba340%244a62e9c0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
