politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/454066/Pogledi/Titove-vrline-i-mane>
Титове врлине и мане Слободан Стојановић 4-5 minutes _____ Своједобно сам у Бриселу имао занимљив разговор с Валеријем Жискар д’Естеном о Титу. Некадашњи председник Француске водио је комисију Европске уније која се бавила израдом могућег устава ЕУ. Тада сам пратио ту активност и присуствовао отвореним састанцима те комисије у библиотеци Солвеј, када сам спонтано упознао Д’Естена. Чувши да сам Србин, мало се снебивао да изрази своје дивљење према Титу, који је једини од свих државника у Европи успео да буде изабран за доживотног председника а да не буде диктатор. Такође, да Титу дође толико много људи на сахрану и ода почас – што је Жискар учинио 1980. године. Рекао је помало двосмислено: Ми у Француској и у САД највише што можемо је да освојимо два мандата, а маршалу Титу је то успело седам пута. Учтиво сам се извинио Д’Естену и напоменуо да греши и да Тито није био доживотни председник СФРЈ. Испричао сам му анегдоту како је то била прва идеја кад су тадашњи правници обликовали одговарајући члан, али да је она еволуирала у формулацију „председник без ограничења мандата”, јер је неко рекао да може да се протумачи како они одређују колико ће времешни председник да живи, што би било незгодно, итд. Та деликатна и за многе бриљантна формулација (уједно опортуна) може се видети у члану 333. Устава СФРЈ из 1972. године. Некадашњем председнику Француске ова анегдота се допала и вероватно смо захваљујући и томе више пута пригодно разговарали. Занимљиво је поново видети чланове 333. и 334. Устава СФРЈ. Одиста, било је у том тадашњем идолопоклонству и неке форме демократије. Одредбама се давала условна могућност да предлог дају републике и покрајине, тада се гласало тајно и била је потребна већина присутних делегата у скупштини. Ово на неки начин чињенично оповргава потоње тврдње о узурпацији власти и диктатури. С историјског становишта и из тадашњих околности може се сматрати да је реч о специфичном вредносном систему, који се веома разликовао од пређашњег, као и садашњег. Главна разлика се огледала у односу на схватање и третирање узрочно-последичне везе предоминантног облика својине (приватна-државна) и односу према буржоазији (класном непријатељу), пре свега српској (као хегемонској, а делом тенденциозно и народу као најбројнијем). Поводом неких написа и коментара у вези с Титом поводом 40 година од његове смрти, може се дати више индивидуалних објективних опаски попут ове Д’Естенове. Међу њима су у великој мери објективизиране чињенице да је Тито умео да влада на разне начине (чак и драстичне) и да своју власт одржи много година. Имао је и вештину опхођења с људима у широком дијапазону и веште сараднике који су му у томе помагали. Стваран је утисак да брине о свима и свакоме. Да ће бити боље свима који не скрећу с његовог пута. У доба његовог председниковања већина људи је постепено живела све боље, а мањи део привилеговано, по критеријумима већих или мањих посебних заслуга. Међутим, одређени привид задовољства, благостања и опште успешности и напретка оствариван је вештим обезбеђивањем релативно повољних иностраних кредита, односно иностраном акумулацијом. При објективном оцењивању рада, дела и приватног живота Јосипа Броза Тита, као и за сваког човека и државника, ваља разликовати одређене периоде и фазе успеха и грешака, поготову далекосежнијих. За Тита ваља посебно раздвојити оне периоде када се у његово име, али без његовог стварног и суштинског уплива, одлучивало. По тезама упућенијих, већ од краја шездесетих година (Тито је имао око 70 година) у Титово име одлучивало се за разне туђе рачуне. Притом су посебно занимљива огрешења о српске интересе, као и одређена политичка аутоцензура и конформизам. За млађе генерације које нису биле свесни савременици Тита, битно је да се зна да је Тито, као и сви државници и људи, имао врлине и мане. Да су врлине за већину људи који су тада живели надмашивале мане. Зато нема потребе да се Тито накнадно велича и проглашава за свеца, а још мање да се омаловажава. Магистар економских и друштвених наука Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa View article... <http://www.politika.rs/scc/clanak/454066/Pogledi/Titove-vrline-i-mane> Enclosures: <http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_05/160z120_titofdp.jpg> 160z120_titofdp.jpg (6 KB) <http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_05/160z120_titofdp.jpg> http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_05//160z120_titofdp.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0b8901d62d39%247fe35900%247faa0b00%24%40gmail.com.
