politika.rs <https://www.politika.rs/scc/clanak/631439/Mongolska-lekcija-Putina-MKS-u>
Монголска лекција Путина МКС-у Слободан Самарџија 5–6 minutes _____ Руски председник Владимир Путин боравио је прошле недеље у дводневној посети Монголији. Како је дочекан и о чему је разговарао са домаћинима, укључујући и тамошњег председника Ухнагина Хурелсуха, нашироко су обавестили сви светски медији. По много чему био је то сусрет о којем ће се још неко време причати и чије последице би могле у значајној мери да утичу и на друге сличне догађаје. Ипак, још громогласније је истакнут податак да је добродошлицом Путину азијска држава прекршила своју обавезу према Међународном кривичном суду, који је у марту 2023. издао налог да се први човек највеће државе на свету, одговоран за ратне злочине у Украјини, укључујући и депортацију деце, ухапси чим прекорачи граничну линију своје земље. Подсетимо, МКС нема могућност да сам ухапси или задржи осумњиченог, већ се ослања искључиво на добру вољу потписница и приврженост његовој повељи. Узгред, Русија као нечланица поменутог суда сматра се необавезном да се повинује његовим одлукама. Једнако као и САД. У Улан Батору су своје неповиновање захтеву из Хага објаснили једноставним речима: „Монголија увози 95 одсто својих нафтних деривата и више од 20 одсто електричне енергије од наших непосредних суседа Русије и Кине... Ове залихе су кључне за наш опстанак и егзистенцију нашег народа”, изјавио је портпарол овдашње владе додавши да је његова земља „увек следила политику неутралности у свим својим дипломатским односима”. Другим речима, у данашњим временима општих противречности многе институције формиране у духу резултата Другог светског рата, његовог потоњег „хладног наставка” и установљења униполарног света на прелазу два миленијума, нашле су се пред потребом да из основа преиспитају свој рад, устројство и евентуалне домете. И, наравно, прилагоде се новим околностима. Међународни светски поредак створен у складу са вековним жељама пословне и друге елите у САД дефинитивно се и неповратно руши. Најава је кренула много раније, али је додатно подстакнута безглавом бежанијом америчких маринаца из Авганистана (2021), почетком рата у Украјини (2022), привредном и политичком кризом земаља чланица Европске уније и НАТО-а, изазваном у великој мери минирањем цевовода „Северни ток” (2022) и увођењем економских санкција Русији. Наставило се великим променама у Африци, стварањем економске групације БРИКС, хуманитарном катастрофом изазваном агресијом Израела на палестинске територије, узбунама на америчкој берзи, технолошким продором Кине… Укратко, наша планета као да је почела да се врти у неком другом смеру. У којем, тек ћемо сазнати. „Монголска лекција” свакако ће ући у читанке једнако као својевремено југословенско „не” Русији 1948, кубанска нуклеарна криза из 1962, и слични догађаји, који показују да ниједан светски поредак заснован на појединачној сили никада није могао да издржи изазове времена. Некада су за промене били потребни миленијуми, потом векови, па деценије, а данас се, како видимо, све дешава на дневном нивоу. Међународни кривични суд, овакав какав је данас, свакако не одговара актуелном светском поретку који се пред нашим очима урушава. Уосталом и створен је да суди само онима у које прстом упру из Вашингтона (који га, како рекосмо, не признаје) или Лондона. Сваки апел за помоћ са неке друге стране једноставно бива игнорисан. Правда је као и увек ‒ селективна. Закони важе за оне који не могу да им се одупру. Шта ће се сада дешавати? Нема сумње да ће и многе друге земље, званичне потписнице оснивачког акта МКС, схватити да понекад могу и да зажмуре на једно око или, једноставно, скрену поглед на другу страну. Јер, сарадња мора да се одвија, послови не смеју да стану. Уосталом, историја ће судити када све дође на своје место. Недавна размена заточеника између Русије и САД, а која је омогућила и појединцима пуноправно осуђеним за злочин убиства да се слободно врате својим кућама и породицама, можда најбоље сведочи о томе коме и како служе закони. Један од примера је и реакција Украјине на Путинову „монголску лекцију”. „Ово је тежак ударац за Међународни кривични суд и систем међународног кривичног правосуђа”, оценио је портпарол украјинског Министарства спољних послова Георгиј Тихи и запретио последицама по званични Улан Батор. Шта се под овим подразумева – остаје нејасно. Ако су Монголија и Русија (односно тадашњи СССР) могли да заједно ратују против Јапана (мај‒септембар 1939) и ако се има у виду да је источноазијска земља стешњена између Кине и евроазијског џина и без излаза на море, а под утицајем Москве, реакција монголског руководства чини се сасвим разумљива. Као и порука остатку света. View article... <https://www.politika.rs/scc/clanak/631439/Mongolska-lekcija-Putina-MKS-u> Enclosures: <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_09/160z120_mongolska-lekcija.jpg> 160z120_mongolska-lekcija.jpg (12 KB) <https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_09/160z120_mongolska-lekcija.jpg> https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_09//160z120_mongolska-lekcija.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM www.antic.org --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/0bb301db035b%246d6abaa0%2448402fe0%24%40gmail.com.
