|
Vladan Batic, ministar pravde u Vladi Srbije
Svetu je dosta praznih prica
Deset godina unazad pokušavali smo da nametnemo svetu neka
svoja pravila i dobijali batine zbog toga. Vreme je da izvucemo pouke iz
tih lekcija
Milorad Vesic
Razgovor s republickim ministrom pravde Vladanom Baticem
voden je kasno uvece prošlog petka, istog dana kada je pala Savezna vlada,
pošto je savezni premijer Zoran Zizic, zajedno s ostalim ministrima iz
SNP-a, podneo ostavku, kada je Demokratska stranka Srbije odlucila da na
svim nivoima formira svoje posebne poslanicke i odbornicke klubove, kada
je Jugoslavija na donatorskoj konferenciji u Briselu dobila milijardu i
280 miliona dolara, a u polufinalu Svetske odbojkaške lige izgubila od
Italijana, i samo dan nakon izrucenja bivšeg predsednika SRJ Slobodana
Miloševica istraziteljima Haškog suda. Ministar Batic nije zvucao
zabrinuto zbog politickih dešavanja u zemlji.
Da li je Slobodan Miloševic predat ili prodat Haškom
tribunalu, odnosno da li je njegovo izrucenje planirani pocetak saradnje s
Medunarodnim sudom za ratne zlocine ili popuštanje u poslednji cas pod
pritiskom potencijalnih donatora?
Mogu pouzdano da kazem da se nije vodilo racuna o terminu
donatorske konferencije. Ona bi se odrzala i bez izrucenja Slobodana
Miloševica, ali nakon farse s takozvanim Saveznim ustavnim sudom, postalo
je jasno da smo taoci ljudi koji ne zele dobro ni Srbiji, ni njenim
gradanima i da se onda moralo postupiti onako kako je od pocetka
zagovarala republicka vlada: da se automatski primeni Statut Haškog
tribunala.
Zbog cega se toliko dugo cekalo na primenu Statuta kad je
Predrag Bulatovic još u aprilu rekao da SNP nikada nece glasati za zakon
koji predvida izrucenje drzavljana SRJ Haškom sudu?
Nisam verovao da ce taj stav biti promenjen, ali sam bio u
manjini. Cuvao se mir u kuci. Postojale su razne varijante do poslednjeg
dana, posredovao je i gospodin Dragan Šoc iz Narodne stranke, bilo je
raznih predloga i neki ljudi su, u zelji da to ne destabilizuje odnose u
zemlji, pokušavali da ishode dobru volju SNP-a u smislu da se donese taj
zakon.
Pocetkom aprila izjavili ste da verujete da ce SNP posle
izbora promeniti odluku o Haškom tribunalu i da Miloševicu treba suditi u
Beogradu. Dva meseca kasnije, objasnili ste da zakon i nije potreban, vec
da se moze primeniti Statut tribunala, pa cak i Savezni krivicni zakon.
Šta se promenilo za ta dva meseca?
Za mene se ništa nije promenilo. Republicka vlada je od
pocetka imala stav da se Statut tribunala moze automatski primeniti i da
je zakon suvišan, ali su ljudi iz savezne administracije insistirali na
zakonu i mi smo rekli: "U redu, od viška glava ne boli". Stvarno sam
verovao da ce SNP posle izbora mozda naci neki modus. Imali smo s njima i
nekoliko sastanaka i tada, u martu, nisu to tako rezolutno tvrdili i
izgledalo je kao da ce sve biti u redu. Onda smo mislili da je to samo
predizborna kampanja, a da ce kad produ izbori, shvatiti da se mora ici u
korak s Evropom i svetom. Ali, pošto to nije bilo tako, onda je bilo
ovako.
Ko je iz DOS-a insistirao na tome da se o izrucenju
odlucuje na saveznom nivou buduci da je SNP pristao na savezni okvir, ali
da republicki organi odlucuju o izrucenju, što se na kraju i desilo?
SNP nije od pocetka to govorio, vec je kasnije prešao na tu
varijantu. Ne moze se govoriti o zakonu o saradnji s Haškim tribunalom bez
izrucenja. Smisao saradnje je izrucenje, a ne prazna prica.
Pokušavamo da utvrdimo zbog cega se jedna tako vazna
odluka po drzavu ponovo donosi u poslednji cas. I u martu se govorilo da
31. mart nije poslednji rok za hapšenje Miloševica, pa je on ipak uhapšen
u tom roku. Sada je izrucen samo dan pre donatorske konferencije.
To je jednostavno znacilo da više nema takozvanog pravnog
okvira, zakona, uredbe, da je sad u narednih šest meseci ili godinu dana,
ta prica završena i da taj krug prijatelja Slobodana Miloševica u Saveznom
ustavnom sudu, isti oni ljudi koji su verifikovali izbornu kradu, treba da
odluci o sudbini Srbije u 21. veku.
A zbog cega su ti ljudi i devet meseci nakon promene
vlasti ostali na svojim funkcijama ako vec nemaju nikakav
kredibilitet?
To je vec pitanje za predsednika SRJ.
Da li je ranije na sastancima DOS-a ili sednici jedne od
vlada bilo reci o njihovom razrešenju?
Nismo se time bavili. Koštunica je imao pravo da predlozi
kandidate za sudije Saveznog ustavnog suda. Verovatno se nije mnogo
razmišljalo o tome i nije se pretpostavljalo da ce nastati situacija koja
ce nametnuti neophodnost da se te stvari regulišu.
Zbog cega naši pravosudni organi protiv Miloševica nisu
podigli optuznicu za ratne zlocine?
To je zamena teza. Ne odlucuju o pokretanju postupka
pravosudni organi. Neko drugi mora da prikupi dokaze i da ih, zajedno s
krivicnom prijavom, njima predstavi. Ne mogu pravosudni organi sami za
sebe da vode postupak. Znaci, organi gonjenja moraju da prikupe dokaze.
Naš krivicni zakon sankcioniše razne vrste ratnih zlocina i postupci se
mogu voditi i kod nas, ali postoji problem dokazivanja. Kako dokazati
ratne zlocine u Srebrenici, Vukovaru, ima li ikakvih materijalnih dokaza?
Šta je sa zlocinima na Kosovu, za koje je Haški tribunal i
optuzio Miloševica? Otkud njima dokazi?
Kosovo prakticno pocinje s ovim grobnicama. Pretpostavljam da
ce u perspektivi svakako poceti sudenja za ratne zlocine našim ljudima u
Srbiji, i to je nešto što je najlogicnije i najnormalnije. Medutim, dobili
smo i neke imperativne zahteve kakav je bio ovaj za izrucenje Miloševica.
To nije trazio samo Haški tribunal. Oglašavale su se i Ujedinjene nacije,
Evropski parlament, Evropska unija, Savet Evrope, OEBS; svi su govorili da
je to conditio sine ljua non. Jednostavno, postoje
neka pravila medunarodne zajednice i, ako hocemo da budemo u njoj, moramo
neke stvari da prihvatimo, bez obzira koliko one delovale nepravedno.
Pravila su takva kakva jesu, a mi nemamo snage da ih menjamo. Deset godina
unazad pokušavali smo da nametnemo svetu neka svoja pravila i dobijali
batine zbog toga. Vreme je da izvucemo pouke iz tih lekcija.
Zbog cega je republicka vlada tek sada gradanima Srbije
jasno saopštila da Miloševica treba izruciti zbog buducnosti Srbije?
Još u predizbornoj kampanji sam govorio - ludaci u ludnice,
lopovi u zatvore, a ratni zlocinci u Hag. Podsecao sam na to i posle
izbora, ali su, radi mira u DOS-u, pa radi mira u koaliciji na saveznom
nivou, pokušavani nekakvi kompromisi. Kad se videlo da oni štete
interesima gradana Srbije, republicka vlada ucinila je ono što je morala.
Poznata su imena još 15 naših drzavljana koje trazi Haški
tribunal. Hoce li i oni uskoro biti izruceni?
Mislim da nece. Mislim da ce tenzije i pritisci u znatnoj
meri oslabiti i da cemo, pokazujuci jednu dozu saradnje, uspeti da
izdejstvujemo da se, kao i generalu Norcu u Hrvatskoj, i našim
sunarodnicima koje Haški tribunal optuzuje za ratne zlocine, sudi ovde.
Neke cemo postupke pokrenuti mi sami pred našim sudovima. Nama je pretila
opasnost da u ocima sveta postanemo isti kao i naši prethodnici. Odluka
koju smo doneli je mucna, ali se sudenjem pojedincima koji su pocinili
zlocine eliminiše teorija o kolektivnoj krivici.
U martu ste pominjali i da Miloševic ne bi trebalo da bude
izrucen dok Haški tribunal ne podigne optuznice protiv voda OVK-a Hašima
Tacija, Agima Cekua, Hajradinaja. Šta se desilo s tim vašim zahtevom?
Mislim da je optuznica protiv Cekua vec podignuta. Bice ovih
dana objavljene još neke protiv nekih drugih ljudi iz hrvatskog,
muslimanskog i albanskog korpusa, ali nije na meni da o tome govorim. U
svakom slucaju, sva ta prepiska i naše intervencije pocinju da daju
rezultate.
Da li je moguce da predsednik SRJ Vojislav Koštunica nije
znao za izrucenje Miloševica?
Mogu samo da podsetim na cinjenicu da je sednici Vlade Srbije
prisustvovao i ministar zdravstva Obren Joksimovic, inace clan DSS-a, da
su dan ili dva pre te sednice, Ðindic i Koštunica imali razgovor u kome je
premijer nagovestio tu mogucnost, s obzirom na sastav Ustavnog suda, jer
se predvidala takva odluka, ali ne mogu da kazem tacno šta je ko znao.
Kako komentarišete ponašanje SNP-a i DSS-a u celoj ovoj
prici? Da li vam to lici na pokušaj da se izbegne deo odgovornosti za
izrucenje Miloševica?
Odgovornost je na onima koji nisu hteli da ga izruce, a ne na
onima koji su ga izrucili. Mi smo ovde birali izmedu prošlosti i
buducnosti, izmedu sramote i casti, izmedu beznada i nade. Odgovorni su
oni koji su pokušavali da nas, iznalazenjem nekih toboznjih zakonskih
okvira, vrate u vreme pre 24. septembra.
Što se tice SNP-a, ta stranka nas je, kao što je i gospodin
Koštunica rekao, na neki nacin zamajavala. Nismo ušli u tu koaliciju iz
emocija, vec iz krajnje nuzde. Oni nisu bili naš prirodni partner, vec
obozavaoci lika i dela Slobodana Miloševica. Dakle, to je bio brak iz
racuna u zelji da se ocuva zajednicka drzava.
A DSS?
Demokratska stranka Srbije u mnogim stvarima ima neku dozu
solo nastupa, i to je legitimno pravo svake stranke. DOS nece vecito
postojati i mozda DSS procenjuje da je pravi trenutak da pocne da afirmiše
svoju politicku autonomiju i svoja nacela i ne smatram da je to nešto
jereticko. Ipak, mislim da ce DOS opstati jer je duzan gradanima ove
zemlje obnavljanje privrede, socijalne reforme, stvaranje normalne
politicke klime i afirmaciju demokratskih institucija. DOS još nije
završio sav posao, a u ovom momentu i nema realne alternative.
Znaci li to da ne ocekujete nove republicke izbore?
Mislim da ih u ovoj godini sigurno nece biti, a za narednu
cemo videti.
Hoce li biti saveznih izbora na jesen?
Mislim da ce za nekoliko dana ponovo biti formirana savezna
vlada u kojoj ce participirati i Srpska narodna stranka i Narodna stranka.
Ne znam da li ce SNP ponovo uci u vladu - najverovatnije hoce - i time bi
se konsolidovala situacija, tim pre što bi Narodna stranka kao prirodan
saveznik DOS-a, mogla da bude kohezioni faktor u novoj federalnoj vladi,
što bi onda prolongiralo savezne izbore. Uostalom, savezni izbori s istim
ucesnicima, bez vladajuce koalicije u Crnoj Gori, nemaju smisla.
Ima li onda smisla i sadašnja federacija, u kojoj
crnogorska vecina nema predstavnike?
Nisam siguran da nije promenjen stav DPS-a i liberala. U
svakom slucaju, do konacne odluke treba razgovarati. Mozda ce ta nova
vlada, koja ce biti formirana za nekoliko dana, predstavljati pomak u
odnosu na ovu u ostavci.
Rekli ste da cete se zalagati za to da niko nema pravo da
vrši pritisak na sudstvo, medutim, ssvako malo se poneko iz DOS-a oglasi s
nekom optuzbom ili najavom optuzbe.
Mislim da nije bilo nikakvih pritisaka ni uticaja. Bilo je
naivnih izjava u kojima se iznosio licni sud o nekim stvarima, što je
stvaralo utisak mešanja u rad pravosudnih organa. Odgovorno mogu da tvrdim
da toga nije bilo. Bar se meni kao ministru pravde niko nije zalio, a ja
nikad nijedan broj telefona nekog sudije ili tuzioca nisam okrenuo, cak
sam preko medija saznavao ko vodi koji postupak.
Mislite da ministar pravde ne bi trebalo da zna ko vodi
koji postupak?
Mislim da ne i da je to pravi izraz nezavisnog i slobodnog
sudstva. Na nama je da stvorimo takav ambijent, a ne da se interesujemo ko
vodi postupak. O tome odlucuje predsednik nadleznog suda. Kada smo ulazili
u vladu, obavezali smo se kodeksom da nece biti intervencija u pravosudu,
javnim preduzecima, policiji i sredstvima informisanja.
Smatrate li da su posle promena, naši pravosudni organi
sposobni da sami podizu optuznice za ratne zlocine i druga krivicna dela
pocinjena poslednje decenije?
Ponovo se vracamo na istu pricu. Ne moze pravosude ništa
samo. Znaci, policija i Sluzba drzavne bezbednosti, kad su ratni zlocini u
pitanju, moraju da prikupe dokaze - fotografije, pismene dokaze, naredbe.
Ovo s hladnjacom je nešto opipljivo. Javni tuzilac ne moze da deluje na
osnovu price. On mora da dobije krivicnu prijavu s dokazima, a to vazi i
za istraznog sudiju.
Ali, tuzilac moze da zahteva pokretanje istrage ako ima
indicija da je ucinjeno neko krivicno delo.
Teoretski gledano - moze. Na primer, ako se objavi neka
informacija u sredstvima informisanja. Ja sam, recimo, cim sam u novinama
video napise o hladnjaci s leševima, odmah intervenisao i zahtevao od
vršioca duznosti republickog javnog tuzioca i predsednika Vrhovnog suda,
da u skladu sa svojim ingerencijama i kompetencijama, reaguju i da o tome
obaveste javnost.
Dakle, ipak niste nezainteresovani za rad pravosudnih
organa?
Pa nisam, ali ne uticem na njihov rad, osim ako to izaziva
opšte zgrazavanje javnosti.
Prošle nedelje ste izjavili da cemo izrucenjem Miloševica
Haškom tribunalu doziveti katarzu. Jeste li je doziveli?
Ja nisam imao dileme te vrste. I ne odnosi se to samo na
Miloševica. Moramo da rašcistimo sa zabludama iz prošlosti. Moramo u
svojoj svesti, pogotovo kad se gledaju grobnice s decom od nekoliko
godina, pred sobom, pred Bogom i pred narodom, priznati da su neki naši
sunarodnici u naše ime cinili zlocine. Ne smemo zmuriti nad tom
cinjenicom. U tome je katarza. Kad to priznamo i kad kazemo da se za
zlocin mora odgovarati i da je to odbrana nacionalnog ponosa i
dostojanstva, a ne zatvaranje ociju, onda je to katarza.
|
Sudicemo mu u odsustvu
Miloševic je otputovao u Hag pre nego što je
završen proces u Beogradu i dokazana njegova krivica. Hoce li to
biti slucaj i s ostalima koje Hag bude trazio?
To su dve razlicite stvari. Postupak koji je ovde
voden protiv Miloševica nema veze s onim za šta ga optuzuju u Hagu.
Ukoliko domaci sud pocne proces protiv, na primer,
Nikole Šainovica za proneveru, a Haški tribunal zatrazi njegovo
izrucenje zbog ratnih zlocina, hoce li biti odmah izrucen ili tek po
završetku sudenja u Beogradu?
Da bismo sudili našim ratnim zlocincima ovde,
pravosudni organi moraju da imaju dokaze. Ne mozemo suditi na osnovu
generalnih saznanja tipa - Miloševic je uradio ovo ili ono, kao da
je to dovoljan osnov. Ne moze se voditi postupak samo zato što to
javnost trazi jer se zna ko je uzrocnik zla koje nam se dogodilo. I
nije tacno da Miloševiceva krivica nije dokazana. Istraga se vodila
i ona je cak bila i proširena, a taj postupak je sad fakticki
prekinut. Šta ce biti dokazano, videcemo, ali taj postupak ce se
nastaviti prema saucesnicima u tom poslu, a Miloševicu ce se ili
prekinuti sudenje ili ce mu se suditi u odsustvu.
| |
