|
4.juli 2001
Kriza u DOS-u, kriza vlasti
Olako obecana brzina puza
Ðindic nece smeti da se lišava pomoci još uvek najpopularnijeg
politicara i njegove stranke, a Koštunica nece smeti da dovede u pitanje
opstanak savezne drzave
Sladana Manojlovic, Suzana Milicic, Rade Stanic
Izrucenje Slobodana Miloševica Haškom tribunalu propraceno je, kako
se i ocekivalo, burnim dešavanjima na politickoj sceni Srbije: savezna vlada je
pala, zatrazena je rekonstrukcija republicke vlade, jedan deo DOS-a (Koštunica)
javno se distancirao od cina drugog dela koalicije (Ðindica), DSS je formirao
posebnu poslanicku grupu u Skupštini Srbije, a espeesovci i radikali su
prakticno prvi put posle 5. oktobra smogli snage i hrabrosti da se javno
legitimišu kao pripadnici tih stranaka. Uz snagu i hrabrost bilo je tu i
divljavštva, o cemu su posvedocili novinari koji su bili prisutni na njihovim
skupovima.
Prošle nedelje se spekulisalo da bi posledica svih ovih dogadaja u
krajnjem mogao biti potpuni krah DOS-a, preko tog kraha eutanazija savezne
drzave i, što je jednako vazno, zaustavljen proces reformi u Srbiji, koji se
ionako odvija brzinom puza. U nizu mogucih scenarija, cini se da su ovi
najnepovoljniji, ako ne izbegnuti, bar odlozeni na izvesno vreme, jer niko nije
dovoljno jak da zaigra malo oštrije.
Pregovori: U kom ce se smeru razvijati odnosi u DOS-u,
pokazace se vec prilikom odlucivanja o zahtevu stranke Vojislava Koštunice da se
srpska vlada rekonstruiše. Milorad Jovanovic, portparol DSS-a, zahtev za
rekonstrukciju vlade obrazlozio je tvrdnjom da pojedini clanovi vlade, ili
vecina, "ne sprovode politiku koju je DOS zacrtao pre izbora a na osnovu koje je
dobio poverenje gradana". Kakve se tacno promene u vladi traze, Jovanovic nije
rekao, tvrdeci da to na sastanku predsedništva i izvršnog odbora DSS-a nije
precizirano, a o tome ništa nije znao da nam kaze i jedan od lidera DOS-a,
potpredsednik vlade Zarko Korac. Ako se, medutim, uzme u obzir da - prema
Jovanovicevim recima - DSS smatra da vlada ne sprovodi dogovoreno u okviru onoga
što cini "pravnu drzavu i sprovodenje zakona", onda mozda nije bez osnova
nepotvrdena informacija da ce stranka predsednika SRJ traziti u novoj vladi
mesta ministara policije i pravde. Kakvi god zahtevi DSS-a bili, pregovori
sigurno nece biti jednostavni, a loš kraj skoro da im nije dozvoljen: Ðindic
nece smeti da se lišava pomoci još uvek najpopularnijeg politicara i njegove
stranke, a Koštunica nece smeti da dovede u pitanje opstanak savezne drzave. Ali
se ne vidi baš najjasnije kako ce zahuktali Ðindic prihvatiti clana vlade koji
bi mogao da ga koci, niti kako bi Koštunica pristao da ostane na sadašnjem
jednom, ipak neuticajnom predstavniku, o cijem radu, tvrde zlobnici, najbolje
govore njegovi inicijali.
Jovanovic kaze da DSS nece istupiti iz vlade ("Istupanje iz vlade
znacilo bi krizu drzave"), kao i da ne dolaze u obzir koalicije sa radikalima i
socijalistima, ali nije imao odgovor na pitanje šta ce se dogoditi ako zahtevi
za promene u vladi ne urode plodom: nije odbacio izbore ("U krajnjem slucaju"),
i dodao je da je stav DSS-a u ovom trenutku da se vlada ne ruši.
Izbori: Prema mišljenju Zorana Lutovca, saradnika na
Institutu društvenih nauka, izbori bi pomogli u profilisanju i rašcišcavanju
politicke scene, ali pitanje je da li su pozeljni u trenutku kada "treba da se
suocavamo sa ekonomskim i socijalnim problemima, reformom privrede", te da posle
njih "ne bi bilo dramaticnih pomeranja koja bi omogucila stabilniju Srbiju i
Jugoslaviju".
Goran Vesic, clan Izvršnog odbora DS-a, rekao je da ce vreme za
republicke izbore biti kada "DOS završi svoju misiju, a to su smena rezima
Slobodana Miloševica i korenite društvene i ekonomske reforme". Nešto
prakticniji razlozi za neodrzavanje izbora nadovezuju se na Lutovceve i vezani
su za novac: "Nama je u narednih nekoliko meseci neophodna stabilnost u zemlji
da bi novac sa donatorske konferencije bio unet u drzavu. Kada udemo u sve
politicke i ekonomske integracije u koje nameravamo da udemo, onda ce biti
odrzani izbori".
Korac je odbacio prevremeno raspisivanje izbora o cemu se dosta
spekulisalo povodom stvaranja posebnog poslanickog kluba DSS.
"Ne vidim razloga da se ide na izbore jer gradani mogu da postave
vrlo jednostavno pitanje - koji je razlog da na izbore ponovo izlazi jedna
grupacija koja u ovom trenutku kontroliše više od dve trecine parlamenta. Svako
ko bi sada ugrozavao opstanak DOS-a, morao bi da ponudi vrlo ozbiljno
objašnjenje gradanima za takav potez. U ovom trenutku opozicija trazi nove
izbore ali to je i normalno. Unutar DOS-a to su usamljeni glasovi", stav je
potpredsednika vlade.
Srpski premijer je u intervjuu za Glas Amerike
izjavio da bi do republickih izbora moglo da dode u slucaju "krupnijih
koncepcijskih razlika u DOS-u", da ne ocekuje da ce DSS istupiti iz DOS-a zbog
odlaska Miloševica u Hag i da u formiranju poslanickog kluba DSS-a ne vidi
opasnost po DOS. Nekoliko dana ranije Dejan Mihajlov, šef novoformiranog kluba u
republickoj skupštini, saopštio je da nastanak tog kluba "prakticno znaci
izlazak DSS-a iz DOS-a".
Uslovi: U razgovoru za Reporter,
Jovanovic je rekao da njegova stranka nije istupila iz DOS-a i da u svemu
tome ne treba traziti kontradikciju, jer DSS zaista i jeste i nije u DOS-u. Ne
samo zbog kluba u skupštini, koji ce poslanicima ove stranke omoguciti da
glasaju i predlazu drugacije od ostatka DOS-a, vec i po ukupnom politickom
profilu iskazanom i po pitanju Haškog tribunala, Vojvodine, odnosa prema vojsci
i policiji, zajednickoj drzavi.
Korac smatra da DOS i dalje postoji, a da su "razlike u njemu
oduvek postojale".
"Mozda su sada samo formalizovane. Ipak, kljucno je da DOS ima
zajednicko politicko opredeljenje za nastavak reformi u Srbiji i da postoje
ljudi i institucije koje te reforme mogu da sprovode", kaze Korac, a istog je
uverenja i Vesic. Lutovac skrece paznju da je stvaranje tog kluba iskorak koji
moze da bude odlucujuci, jer ce DSS imati posebno mišljenje u odnosu na DOS,
makar Jovanovic tvrdio da ce u najvecem broju slucajeva glasati isto.
Na duze staze gledano, na odnose u DOS-u uticace i novac prikupljen
na donatorskoj konferenciji. Dijana Vukomanovic, saradnik na Institutu
politickih nauka, pretpostavlja da ce se u Srbiji primenjivati bosanski
scenario, gde
dotok novca zavisi od toga ko je na vlasti. U tom smislu i zapocete
reforme jesu ugrozene.
"Donatori ce uslovljavati isplacivanje novca koji je odobren.
Sigurno je da ce medunarodna zajednica sacekati izvestan period da vidi ko ce
raspolagati tim novcem u Srbiji i Jugoslaviji", kaze Dijana Vukomanovic.
Zajedno: Posebno ce biti zanimljivo videti ko ce taj novac
(mozda) dobiti na saveznom nivou. Posle pada Ziziceve vlade, savezni izbori su u
domenu teorije, jer je nezainteresovana vecinska Crna Gora, ali i dobar deo
DOS-a. Ostala je mogucnost stvaranja nove vlade. SNP je odbacila mogucnost da
podrzi manjinsku vladu DOS-a i nov savez sa ovom koalicijom, a ni kao teoretska
nije pominjana varijanta u kojoj bi napravili vladu sa SPS-om ili SRS-om. Tu se
ponovo vracamo na DSS i Koštunicu.
Prema Lutovcu, DSS nije zeleo potpuno da izade iz DOS-a iz bar dva
bitna razloga: da ne bi bili oznaceni kao neko ko je razbio DOS, a drugi i
vazniji razlog je opstanak zajednicke drzave. S druge strane, predsednik Srpske
narodne stranke Bozidar Bojovic kaze da Koštunica i njegova stranka
"personifikuju onaj deo DOS-a koji oseca svu dubinu toga što bi neminovno
proizašlo ako bi se pocepale integrativne snage koje obezbeduju drzavno i
nacionalno jedinstvo Srbije i Crne Gore". Krace receno, to je stranka sa kojom
projugoslovenske stranke u Crnoj Gori zele da saraduju.
Na pitanje da li bi se moglo dogoditi da mesto premijera savezne
vlade dobije neko iz Narodne stranke, što se pominjalo kao mogucnost, Dragan
Koprivica, clan IO SNP-a, kaze za Reporter da je"cinjenica
da se DSS izdvojila u republickom parlamentu i da je najavila to isto na
saveznom nivou". "Pozicioniranje DSS kao pojedinacne u saveznom parlamentu
promenilo bi odnos snaga i otvorilo mogucnost za neke nove dogovore", kaze
Koprivica. Na pitanje da li je moguce napraviti novu vladu bez novih izbora,
Koprivica odgovara potvrdno.
Premošcavanje: "G. Koštunica je sada na potezu, a SNP
sigurno ne bi ucestvovao u vladi sa JUL-om i radikalima. Ocigledno je i
distanciranje DSS-a od DOS-a. U takvoj politickoj konstelaciji se nešto i
podrazumeva", rekao je Koprivica, odbivši da komentariše mogucnost da mesto
mandatara ponovo dobije SNP. Predrag Popovic, potpredsednik Narodne stranke,
kaze da bi nova vlada trebalo da bude proizvod dogovora dve koalicije: DOS-a i
Zajedno za Jugoslaviju. Premijersko mesto, po njegovim recima, trebalo bi da
pripadne SNP-u, kao najjacoj stranci u crnogorskom bloku, a NS bi, ukoliko se
svi sloze i ako je to potrebno, ucestvovala u saveznoj vladi.
"Koalicija SNP-a sa DOS-om na nekoj novoj osnovi uz verovatno
rigoroznije uslove nije iskljucena. Ta stvar ostaje potpuno otvorena", kaze
Popovic, dodajuci da je SNP "izrazila rezervu prema odredenim strankama u DOS-u
i da se ceka njihov konacan stav".
Ukoliko SNP odbije ucešce u vladi, ona treba da se slozi sa tim da
Koalicija Zajedno za Jugoslaviju ucestvuje u vladi, bez obzira na to da li ce
ljudi iz njihove stranke biti direktni ucesnici u svemu tome. Ta podrška je
vazna, "jer bez DOS-a i SNP-a ne moze se ni konstituisati vlast".
Ilija Vujacic, profesor Fakulteta politickih nauka u Beogradu, kaze
da bi se formiranje savezne vlade moglo oduziti, ali ne iskljucuje mogucnost da
se konstruisanje vlade završi vrlo brzo i to tako što bi nov mandatar ponovo bio
iz SNP-a.
"Dva motiva su upravljala SNP: jedan je prikupljanje poena u Crnoj
Gori, a drugi je "cišcenje" svih od akcije izrucenja, sem onoga ko preuzme
odgovornost na sebe, a to je predsednik Vlade Srbije. Zato ce se formiranje nove
jugoslovenske vlade mozda i brzo obaviti da bi zbog ekstradicije neki ljudi
oprali ruke", dodaje on.
Komentarišuci spekulacije da bi, u ovakvoj kombinatorici nove
federalne vlade, moglo biti zatrazeno da DSS dobije veci deo kolaca, Vujacic
kaze da je ta opcija vrlo lako moguca, jer koincidira sa izdvajanjem poslanickog
kluba ove stranke u republickom parlamentu. "Posle saveznih izbora DSS nije imao
istu snagu kao nakon republickih izbora, tako da im i ne sleduje mnogo
ministarskih mesta. Mozda se moze "popustiti" DSS-u za dva mesta, ali ne više",
smatra Vujacic.
Pored navedenih rešenja koja podrazumevaju ucešce SNP-a u vladi,
postoji i varijanta bez njih.
"Ako bi ulazak Narodne stranke u vladu bez SNP-a bilo premošcavanje
krize, NS bi i to prihvatila. Bolje je rešenje, mi mislimo, da to bude Koalicija
za Jugoslaivju. Ne smemo odbaciti ništa što bi vodilo ucvršcivanju stabilnosti
naše drzave. Sve je u igri", kaze Popovic.
|
Title: Message
