[www.antic.org] U fokusu: Putovnica za Hag, drama pravne drzave

[Miroslav Antic]

Title: Message

www.reportermagazin.com 4.juli 2001   U fokusu: Putovnica za Hag, drama pravne drzave Zamka politicke precice Ako bi se sledilo slovo Uredbe, danas u Beogradu lakše uhapsiti nego smeniti predsednika Srbije   Dragan Belic   To se uopšte nije moralo dogoditi. Putovnica za Hag Slobodanu Miloševicu mogla je, na isti ovaj nacin, biti izdata i bez drame koja je potresla srpsko pravosude i koja ce, van svake sumnje, ostaviti teške posledice po izgradnju pravne drzave na ovim prostorima. Jednostavno, u nju su bez velike nuzde uvucene sudije iako im je u startu, upravo zahvaljujuci glupostima politicara, namenjena potpuno periferna uloga. Po famoznoj Uredbi Savezne vlade, koja nije uspela da prezivi ni tri dana, jer su politicari (Vlada Srbije) doneli odluku o izrucenju Miloševica Haškom tribunalu, i Okruzni i Vrhovni sud mogli su donositi bilo kakve odluke, ali to ne bi uticalo na rešenja o izrucenju, jer je konacna presuda bila poverena Saveznom ministarstvu pravde. "U pitanju je strašan apsurd", kaze jedan od iskusnijih sudija beogradskog Okruzenog suda koji je trazio da ostane anoniman. "Bilo kakvu odluku da donesemo mi sudije, obavezno smo na gubitku. Kao u narodnoj prici o tamnom vilajetu ili u prici o Ahmetu Nurudinu, to jest Selimovicevom romanu Derviš i smrt da je svaki covek uvek na gubitku! Ako sudija odbije izrucenje, zapecatio je svoju karijeru. Ako donese presudu u prilog izrucenju, obavezno ga odreduju kao "rezimskog sudiju". I snadite se vi sad! Zašto su politicari u celu ovu pricu nepotrebno uvukli srpsko pravosude, to tek treba da odgovori jedna nepristrasna pravnicka analiza. Apsurd je tim veci što su citavu pricu o zakonu, a potom i o Uredbi, vodili upravo iskusni pravnici, doktori prava i profesori pravnih fakulteta: savezni vicepremijer Miroljub Labus, ministri Momcilo Grubac i Vladan Batic. A cini se da su omanuli upravo kao politicari pokušavajuci da pravno objasne ono što se teško moze braniti i pred studentima prava. Pojedine odredbe Uredbe toliko su s pravnog stanovišta smešne i apsurdne da ih teško mozemo naci i u praksi latinoamerickih diktatura. Da o stanovištima zaštite ljudskih prava i sloboda ne govorimo. Tako je, recimo, ako bi se sledilo slovo Uredbe, danas u Beogradu lakše uhapsiti nego smeniti predsednika Srbije. Jer, da bi se uhapsio šef republicke drzave, dovoljno je, po Uredbi, tek nekoliko dana, a da bi se smenio - cak nekoliko nedelja, mozda i meseci, uz komplikovanu parlamentarnu proceduru koja mora da poštuje ustavne odredbe. Da ne govorimo o apsurdu da, na doticnom primeru, Uredba (krnje Savezne vlade) stoji nad Ustavom (Srbije)! Cinjenica da je Uredbu doneo tek deo Savezne vlade - prakticno, lideri iz redova Demokratske stranke i eksperti G-17 plus - neodoljivo podseca na vreme pre deset godina kada je bivšom a vec raspalom SFRJ 1991-92. "vladalo" takozvano krnje predsedništvo. Po tome gledano, vicepremijer Miroljub Labus, obrazlazuci Uredbu, nije se mnogo razlikovao, osim kao antipod jedne politike, od jednog Branka Kostica ("Ješcemo korenje", rekao je ovaj drugi; "Koštace nas 38 milijardi dolara", rekao je onaj prvi). I još jedan bizarni detalj u ovoj analogiji: neduznog Sejdu Bajramovica u datoj prilici izigravao je savezni ministar policije Zoran Zivkovic - ispostavilo se da, konacno, nema potrebe ni da bude pitan o izrucenju Miloševica! A da je citava ta komplikovana procedura o izrucenju preko odredaba Uredbe kvazipravno cepidlacenje, prvi je shvatio jedan nepravnik. I pre nego što ce Savezni ustavni sud (opet jedno krnje telo!) poništiti dejstvo Uredbe, srpski premijer Zoran Ðindic namerio je da se se ne drzi zakona "kao pijan plota", kako je to znao da kaze Dzej Bi Tito. Nameran da od svog bivšeg partijskog druga Miroljuba Labusa preuzme nezvanicnu titulu Miloša (Obrenovica) 21. veka, Ðindic je s Vladom Srbije preuzeo odgovornost za odsudni Miloševicev korak ka Hagu. Birajuci, u iznudici, upravo takvu evidentno politicku precicu, Zoran Ðindic je, po logici serije apsurda, "zaštito" srpsko pravosude. Oslobodio je zapravo solidan broj sudija prevelikog iskušenja da bude "dvostruki gubitnik", preuzimajuci politicki rizik bitke za "zemaljsku Srbiju". Po cenu da ponovo, a narocito na sledecim parlamentarnim izborima, bude oznacavan kao (nepopravljivi) "izdajnik". I ne samo od aktuelne opozicije vec i od svojih današnjih koalicionih partnera. Komunisti kao sveci Prilikom obracanja naciji povodom Miloševicevog izrucenja Hagu, premijer Ðindic spomenuo je Vidovdan, rekvši da je pre 12 godina 28. juna 1989. bivši šef drzave najavio borbu za "nebesku Srbiju". Ðindic nije rekao zašto se Miloševic pre 12 godina pojavio na Gazimestanu, odnosno šta se dogodilo na Vidovdan pre 612 godina. U srpskoj nacionalnoj svesti Vidovdan je dan katastrofe, znamenje poraza, datum tragedije. I bez obzira na premijerovo zalaganje za "zemaljsku Srbiju" - a to je, naravno, proces - ona druga, "nebeska Srbija", još ce dugo ostati u svesti dobrog dela Srba kao simbol "junackog stradalništva". Izrucivanje Miloševica Hagu baš na Vidovdan - sada vec i zvanicno drzavni praznik (opet, dakle, jedan od srpskih apsurda) - u svesti tih "nebeskih Srba" neizbezno rada "primer stradanja". A to je vec korak ka beatifikaciji - Miloševic jeste (bio) komunista, ali to ne znaci da sutra nece biti svetac! Ukoliko Miloševic doista postane predmet svetackog obozavanja medu Srbima, za to ce evidentno "najzasluzniji" biti srpski politicar Zoran Ðindic, a ne, recimo, mitropolit Amfilohije, duhovnik koji je bivšeg šefa drzave posetio u zatvoru. I ukoliko se to pokaze tacnim, Ðindic bi vec sada mogao da pocne da skuplja priloge za svoju crkvu pokajnicu! Borka Vucic: Problem je kod nas Tuzna sam. Ni kao pravnik ni kao covek ne mogu da shvatim da se odstupilo od Ustava, da je prekršen zakon, da je umesto zakona napravljena uredba i da je sve ovo ovako uradeno. Cinjenica da ce to kad tad "pasti" na nekom Ustavnom sudu ili vec negde, nimalo me ne teši. Ako je bilo kakvih dokaza o zlocinima, Slobodan Miloševic je odgovoran pred narodom i pred sudom i mislim da je normalno da mu se sudi, ali ne u Hagu. I velika Nemacka ima zakon o isporucivanju stranih drzavljana, ali i podzakon po kome se ne mogu nikada isporucivati gradani Nemacke. To je, valjda, merilo iz Evrope. Sramotno je, takode, što je sve vezano za donatorsku konferenciju i dobijanje odredenih sredstava. Svako dobijanje sredstava ima odredene uslove, ali niko javno nije insistirao na izrucenju Miloševica. Cak je i Vašington objavio da oni ne postavljaju nikakve uslove po tom pitanju. Na tome su insistirali naši politicari. Prema tome, problem je kod nas. Kod nas se insistiralo na nezakonitosti. I sve ovo lici mi na tragicnu prošlost Srba. (Ekskluzivni intervju sa Borkom Vucic Reporter objavljuje u narednom broju)