"Danas", 9. jul 2001.
PO BOZJOJ VOLJI?
Pise: Gordana Logar
U prilicno velikoj konkurenciji neocekivanih vesti prosle nedelje
prvenstvo bi mogla da dobije ona da se uvodi veronauka, kao izborni
predmet od osnovne skole pa nadalje. Ko ne zeli - ucice etiku. U oba
slucaja predmeti su obavezni i - ocenjuju se. Znaci deo su kompletnog
drzavnog sistema obrazovanja sto neminovno izaziva radoznalost - sta ce
pisati u Ustavu koji se najavljuje iz kabineta sefa drzave i to po
hitnom postupku. Za pet dana posle izbora nove savezne vlade! Da li ce
tu crkva biti odvojena od drzave, kao sto je osim u Grckoj, u najvecem
delu zemalja evropskog duha koje ni po cemu nisu ateisticke, a ipak
razlikuju veru od institucija i najcesce je smatraju svojom licnom
stvari duse sprecavajuci tako uzajamnu zloupotrebu (drzave ili crkve).
Radoznalost o ovoj odredbi Ustava najvise provocira cinjenica da se u
poslednje vreme sve saznaje i proucava od svih bivsih vladika, narocito
Nikolaja Velimirovica, ali se pretposlednji - German ne pominje. Valjda
zato sto su ga nazivali "crvenim", pa nema od njega niceg dobrog za
upoznavanje.
Ostaje nejasno da li ce ostati na snazi i njegov dogovor sa "crvenima"
da jedino pravoslavni svestenici u Jugoslaviji, za razliku od
katolickih, dobijaju plate, zdravstveno i penziono osiguranje kao i svi
zaposleni? Kad se to dogodilo mnogi reakcionari su smatrali da je Tito
time kupio Germana?! Da li samo njega, nije ni bitno.
Ono sto je na to vreme podsetilo ovog reportera jeste jos postojece, u
fioci sa dokumentima, "Svedocanstvo o pohadjaju veronauke" u osnovnoj
skoli u Novom Sadu posle rata. Bilo je to posle redovne nastave, a
veroucitelj (svestenik) je tako lepo pricao da su dolazila i neka druga
deca konstatujuci da tu mogu cuti i neke sasvim obicne i lepe stvari.
Ucio je o tome kako bi trebalo ustati starijima u tramvaju, ali i kad
ulaze u prostoriju, kako ne bi trebalo vredjati nikoga s kim se ne
slazes, niti govoriti ruzne reci i uopste nesto tako o odnosu medju
ljudima. To je iznenada jednog dana jednog samouverenog cetvrtoskolca
nagnalo da ljutito kaze kako "ovaj" predaje "burzoaziju" i "neki bon",
valjda je mislio na bonton! Posle su nekako ti casovi odumrli, sve manje
je bilo dece koja su dobrovoljna htela da uce jos jedan predmet.
Nije se moralo, a nije se ni ocenjivalo, valjda pod uticajem "crvenih".
Mada nije sigurno da li je,ispod zita, cela stvar nasilno prekinuta "od
strane vlasti".
Sto se tice sada ove poslednje odluke o skolskim programima naknadno ce
se pokazati da li ce deca kad budu odgovarala za ocenu biti sklona da
pobrkaju stvari iz veronauke i biologije ili ce lukavo precutati cemu
vise veruju? Zbog takve moguce zbrke pocetkom 80-ih Ronaldu Reganu nije
uspelo da u americke skole uvede molitvu. Sada kad postoji takozvani
minut cutanja i sve vise profesora koji predaju o stvaranju sveta za
sedam dana i onih drugih iz biologije, genetike, visoke tehnologije -
rasprave izmedju liberalnih i konzervativih intelektualaca vec zamaraju
domacu javnost koja ne vidi kako se moze i zasto nije smanjeno nasilje u
skolskom dvoristu i uopste medju mladim ljudima?
Uvodjenjem veronauke srpski premijer Djindjic (DS) je ocigledno jos
jednom pokazao svoj smisao za pragmaticnost i kompromis, jer nije
nikakva tajna da je DSS zapravo stranka koja, mozda zahvaljujuci i svom
lideru dr Kostunici, najbolje razume crkvu i njene potrebe. Pitanje je,
medjutim, da li su stranke obavezne i da, ne samo pojedinacno, vec i
kompletno, postuju rec Bozju. O toleranciji (da, na primer ne budu
tuceni na ulici protestanti drukcijeg nacina zivota priznatog u Evropi
kojoj se stremi mada ni katolicka ni pravoslavna crkva nisu odusevljene
njihovom masovnoscu). Zatim o obavezi da se saradjuje i sa onima sa
kojima se ne slaze. Ali i o tome da ne potcenjuju druge ako su manji i
ne "ponose se" ako im izgleda da su zato sto su masovni (makar im
prilazili i dojucerasnji ateisti) jedini i - pravoverni. Po Bozjoj volji
i reci to ne moze biti.
Ili sada moze, jer poslednjih deset godina najvece krstove oko vrata, sa
mnogo zlata, nosili su upravo oni koji su tek ucili da se prekrste. Pa
zato nije cudo da upravo resorni ministar zdravlja iz DSS celu lekarsku
profesiju proglasi korumpiranom i da vise vodi "veliku politiku" nego
sto obraca paznju na unesreceni bolesni svet koji ce u svom siromastvu
zaista morati da potrazi i pomoc cudotvoraca. Ili priloge u zdravstvene
fondove iz crkvenih kako je to obicno bivalo i biva u svetu gde se zna
ko je kome pomoc i iscelitelj. Iz DSS se, medjutim, ovih dana izlazilo i
sa raznim optuzbama na racun drugih i to na konferencijama za stampu, da
bi se zatim rasturilo ono sto bi trebalo da ostane zajedno makar jos
neko vreme i spajalo ono protiv cega je izgledalo da se izborilo.
Kad se veruje i rec mora biti po volji Bozjoj ukoliko, naravno, nije
samo na dnevnom redu zgodna sprega izmedju drzavnih i crkvenih
institucija ."Cista" politika, dakle i pridobijanju glasova s nadom da
ce Bog tako nesto ipak na kraju - oprostiti.
I rec mora biti Bozja.
"NIN", 5. jul 2001.
Junaci naseg doba
OBRAZ NA DELU
Zasto je savezni premijer Zoran Zizic podneo ostavku i hoce li se
vratiti
Pise: Milivoje Glisic
Milosevic je pao u senku seksualne alternative, otisao je u legendu da
se odmori, da bi ipak, prekjuce u Hagu, izisao iz senke, uspravan kakav
je uvek bio. Razbijanje gej i lezbijske parade pretilo je da ga,
dramatikom i surovoscu dogadjaja, potisne iz narodnog secanja.
Siledzijska strast dosla je na beogradskim ulicama do punog izrazaja, na
ocekivano ruzan nacin.
Raspeti izmedju Evrope i sebe, Srbi se moraju samokriticki osvrnuti na
sebe. Nema evropske integracije bez pedera, tj. nece Srbe primiti u
Zajednicu ako ne postuju pravo na slobodan seksualni izbor i seksualnu
raznolikost. Uostalom, iz nastupa navijaca, ljutih Srba, skinhedsa i
radikala, Frojd i ostali inzenjeri ljudske duse mogli bi da izvedu
zakljucak kako su i te grupe latentni pederi, kao i sve izrazito muske
grupe. Oni u ljudima drukcije seksualne orijentacije prepoznaju
sopstvene homoseksualne delove i napadaju te delove u sebi tako sto nece
da ih vide kod sebe, vec u drugome. Preziru ih, kao i ostale socijalno
nepozeljne osobine; to se u psihoanalizi zove eksternalizacija. Otud
homofobija i agresivnost.
S druge strane, Srbi (i poneki Hrvat) uvek su se pred klasnim
neprijateljem drzali prkosno. Milosevic je, posle 73 godine, ponovio
istorijske reci Josipa Broza: ne priznajem ovaj sud! Brozu to nije
pomoglo, poslali su ga na dugogodisnju robiju, dok je Milosevic, prema
sudu svoje partije i Baneta Ivkovica, pokazao cvrstinu i dostojanstvo
koje je zbunilo Haski tribunal. Otud ni zrtva Zorana Zizica - ostavka na
funkciju predsednika Savezne vlade iz protesta protiv izrucenja
Slobodana Milosevica - nije bila uzaludna: Milosevic se saginjati nece!
U Hagu se brani i Zizicev obraz...
Tako se i desilo da je savezni premijer u ostavci urucio ordenje zlatnim
vaterpolistima.
Milosevicu, pak, nisu dopustili da do kraja kaze sta misli o njima. Imao
je koncept: "Ruglo od Tribunala, ruglo od postupka koji se pred njim
vodi ima svrhu da pokrije ratne zlocine koje je NATO pocinio u SRJ. Moji
dzelati i svetska javnost dobro znaju da nisam u Hagu zbog navodnih
zlocina koji mi se pripisuju, nego zato sto smo zaustavili NATO i sto
smo celom svetu pokazali da NATO nije svemoguc i da i mala zemlja i
narod koji je resen da brani svoju slobodu mogu da se odbrane od najvece
svetske vojne masinerije." Milosevic je hteo da naglasi da se ponosi
onim sto je ucinio u odbrani svoje zemlje i naroda. "Ta odbrana je bila
casna i plemenita, u duhu najbolje tradicije srpskog oruzja."
Kad je pobedio NATO, zasto Milosevic svojom retorikom ne bi pobedio i
Haski tribunal!
Dok je odgovarao zbog placa na Dedinju, pred domacim sudijama koje
priznaje, Milosevic se branio cisto pravnim sredstvima, sa advokatima. U
Hagu je izabrao JUL-ovsku liniju odbrane, politicku odbranu, i otpustio
je advokate. Ocekuje se da ce njegovi buduci govori u Hagu imati odjeka
u trecem svetu, i kod protivnika globalizacije u cije ljubitelje ni sam
ne spadam. Gde je multikulturalnost kod globalizacije?
Nisu poslusali Zizica, izrucili su Milosevica Hagu, i Zizic je
abdicirao. Time, veli, nije ugrozio stabilnost savezne drzave, samo je
sacuvao cast.
Zoran Zizic (1951) jos u februaru je govorio da je izrucenje nepopularan
potez i da nije predvidjeno postojecim jugoslovenskim ustavom, mada je
dozvoljavao mogucnost drukcijih resenja: "To ne znaci da Federalna vlada
nece saradjivati s Medjunarodnim sudom, utoliko pre sto se priprema
modifikacija ustavnih normi." U vremenskoj iznudici, pak, nije se
sacekala modifikacija. A ni Haski tribunal nije, kako je Zizic ocekivao,
postao vise pravna institucija, a manje politicka.
Hag se, doduse, trudi da pokaze kako je odvojen od politike, ali to lici
na dokazivanje nekih domacih lidera da izrucenje Slobodana Milosevica
nema veze s Donatorskom konferencijom, nego je samo nezgodno palo!
- Ah, taj Vidovdan i ti popovi! - dodaje dramska spisateljica Biljana
Srbljanovic.
Sada se i Karla del Ponte ponasa kao Biljana, trijumfuje...
Uzgred napominjem: onoga casa kada bi se neko postavio iznad Ustava -
kakav je takav je, vazeci je dok se ne promeni - taj bi bio uzurpator
poput Milosevica koji je vladao usmenim nalozima, mimo ili protiv
zakona. Ali ta stvar je zavrsena...
Iz faze optimizma, sredinom maja, Zizic je pao u pesimizam koji je
rezultirao ostavkom. U maju je govorio da je o Zakonu o saradnji s
Haskim tribunalom nacelno postignuta saglasnost, sto obecava brzo
resenje koje ce zadovoljiti sve strane.
- Nasa zemlja kao clanica medjunarodnih institucija treba da saradjuje s
Haskim sudom.
Onda je puklo; neke clanice DOS-a zamerile su se Zizicevoj SNP. Na to
ukazuje Zizicev drug, predsednik SNP Predrag Bulatovic. Kaze Bulatovic
da ce saradnja s delom DOS-a tesko ici i preporucuje nove savezne
izbore, s tim sto ne iskljucuje mogucnost da novi premijer opet bude iz
njegove partije. Neki racunaju da bi to ponovo mogao biti Zizic, on sam
sumnja u tu mogucnost.
Zoran Zizic je sarmantan covek koji neguje svoje ljudske strane.
Magistar prava, razume se u Ustav i zakone, zato je i podneo ostavku.
Verujuci je, ide u crkvu, ali i u kafanu, jer kod Srba i Crnogoraca
jedno drugo ne iskljucuje. Zalaze se za jedinstvenu Jugoslaviju: "Crna
Gora ne moze da ostane izdvojena od Srbije, zato sto bi to znacilo njenu
politicku i ekonomsku izolaciju." Dozvoljava da se Crnogorci izjasne i
drukcije, ali sumnja...
Hoce li i Zizic otici u legendu, ili ce se vratiti i kad ce se vratiti,
odlucice Predrag Bulatovic.
Nesumnjiva je uloga licnosti u istoriji.
"Vreme", 5. jul 2001.
TV MANIJAK:
TAJNA MISS MARGI
Nakon poziranja za skrivene, infracrvene i spijunske kamere Sloba je
konacno dobio priliku da izvede vlastitu imitaciju mladog Broza tokom
Bombaskog procesa. Ulogu je potpuno prilagodio domacoj publici i smetnuo
s uma da svoju monodramu izvodi na poduzoj seriji gostovanja u Hagu.
Premijera je pomalo zbunila strance i nagovestila zanimljive reprize.
Najava ove tv predstave - u vidu snimka Milosevica kojeg uvode u zatvor,
nocu u pratnji dva organa, podsetio me na Pekicevu pricu o virusu
besnila. Na teritoriju EU stigao je virus jednog nacina misljenja i
pogleda na svet, virus na koji gradjani ujedinjene Evrope veruju da su
imuni. Na prvoj sesiji suda videli su samo preliminarne simptome. Jedna
od posledica ovog virusa kod nas je obesmisljavanje i unistavanje svih
institucija, tako da je potreban izuzetan oprez. No, to je sada posao
Tribunala.
Pise: Dragan Ilic
Mi se u Srbiji, na televiziji, bavimo mnogo bitnijim stvarima. Na
primer, dva puta sam tokom iste nedelje (na Pinku i Palmi) slusao
polemiku o sustinskom pitanju - da li Margit Savovic nosi gacice.
Izgleda da je stvar toliko goruca da je Margit sama otkrila da je u
pitanju nepostojeca afera i da ona zbog paparaca nosi bokserice. Ja joj
ne verujem.
Gacice su spadale i na koncertu Zdravka Colica, ali posto se to desava
jednom u dvadeset godina, nije strasno. Po Beogradu sam video plakate
kojima stadion Marakana trazi radnike za tocenje pica tokom Colinog
koncerta. Zarada odlicna. Koncertu i tocenju je prethodila medijska
najava, narocito na BK i Yu info kanalu. Jasmina Mitrovic je na BK
televiziji davila Zdravka pitanjima iz Blaga cara Radovana, dok je na Yu
info kanalu Cola imao seansu slobodnih asocijacija na detinjstvo, ili
pocetak karijere. Izmedju ove dve krajnosti, shvatio sam da nemamo
autenticne televizijske zvezde koje bi odgovarale ovakvom zadatku.
Umesto toga, zatrpani smo tabloidima koji su svoju tv inkarnaciju
doziveli i na BK televiziji u emisiji istog naslova. Voditelj je
ocigledno duboko povredjen cinjenicom sto mu se lik ne pojavljuje u
reklami sa tv licima ove televizije. Zato je u goste doveo najpoznatiju
srpsku udovicu - Cecu Raznatovic. Sve neprijatne teme (atentat, Legija u
Stupici itd.) jednostavno su preskocene, a kada se one izbace, ostaje
bled i dosadan razgovor. Zanimljivi su voditeljski eufemizmi tipa - vole
vas okoreli hrvatski ratnici iz zapadne Hercegovine koji danas zive u
predgradjima Zagreba.
Ceca kosmopolitski zakljucuje da dobra pesma probija barijere i rusi
granice, ali nikada ne bi gostovala u Hrvatskoj, jer u Srbiji ima toliko
mesta gde ona treba da peva. Ukoliko je to stav njene maticne stranke
(SSJ) , mogli bismo ga definisati kao mondijalisticki nacionalizam i
konstatovati da je poslednjih meseci veoma poularan.
Mlacenje gej aktivista, novinara i prolaznika na beogradskim ulicama
takodje je imalo svoj televizijski odraz. Osim ultra desnicara, navijaca
i militantnih svetosavaca, bitnu ulogu je imala i neefikasna policija.
Posto se poslednjih meseci razni svestenici SPC pojavljuju na gotovo
svim tv kanalima tumaceci istoriju i doktrinu vere, bilo je opravdano
ocekivati da se na neki nacin odrede prema ovom dogadjaju. Nemusta je
bila i policija koja takodje ima aktivnu pres sluzbu. Sve sto smo mogli
da vidimo su snimci mlacenja, snimljeni u ociglednom strahu da i
kamerman ne dobije batine. Isto se desavalo i na mitinzima radikala i
SPS-a, gde je prvi put od 5. oktobra ispoljena neverovatna mrznja, ne
samo prema vlasti vec prema medijima i novinarima. To je ozbiljna
opomena televizijama, koje su pod novom vlascu obrnule curak, da mnogo
pazljivije kreiraju svoj program. Objektivno i nezavisno novinarstvo ne
znaci ponizavanje porazenih politickih snaga i odsustvo svake
kriticnosti. Slucaj gej parade je ocigledan primer neadekvatnog
reagovanja medija, okupiranih seirenjem nad izrucenim Milosevicem ili
raspevanim Colicem o kojima cemo gledati bezbroj specijalnih emisija,
direktnih ukljucenja i komentara eksperata.
Za to vreme je neko u centru Beograda mlatio ljude...
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
