PRAZNICI SRBIJE (11. 07. 2001.) www.yumediacenter.com Pored svih mitova o srpskom narodu kao ratnickom, odabrani praznici, sa delimicnim izuzetkom Vidovdana, u potpunosti su posveceni miru, sto je dobar zalog za buducnost, pise Cedomir Antic. Praznici jedne zemlje predstavljaju krajputase njenog postojanja u proslosti i buducnosti. Oni su njena stalna, svakogodisnja veza sa istorijom, ali ne samo nacionalnom, vec i svetskom. Kada doznamo sta neki narod slavi mozemo pretpostaviti cemu njegove elite teze, od cega zaziru, cime se ponose ili cega se stide. Drzavni, narodni, verski i medunarodni praznici koje slavi jedan narod jesu Veruju njegovog bica, koje predstavlja svojim susedima i svetu, cija lepota pociva na samosvojnoj razlicitosti. U Srbiji ce ubuduce, pored poznatih verskih i medjunarodnih praznika, biti slavljeni Dan drzave Srbije, Dan duhovnosti, prosvete i kulture i Dan palih za Otadzbinu. Sretenje, datum na koji je zapocela Srpska revolucija (1804-1835) i usvojen prvi ustav na Balkanu (1835); Savindan, dan svetitelja zasluznog za stvaranje srpskog narodnog identiteta i Vidovdan, datum Kosovske bitke (1389), najvece zajednicke uspomene jednog naroda - logicno se namecu. Ukoliko bi prihvatila za svoje praznike Dan Zemlje ili Ljudskih prava, Srbija bi bila originalna, kao jedina zemlja koja odbacuje svoj identitet i proslost, ali niti bi se nas narod dodatno uljudio zbog toga, niti bi ti praznici ikada bili istinski prihvaceni i slavljeni. Sretenjski ustav doneo je i nesto sto se danas malo spominje: gradjani Srbije, male, autonomne knezevine na periferiji Osmanskog carstva, postali su ravnopravni, bez obzira na bogatsvo, narodnost, veru ili rasu. Sveti Sava pak, predstavlja olicenje duhovnosti naseg naroda. Ali ne samo duhovnosti. Napor Sv. Save i ostalih Nemanjica pocetkom XIII veka ucinio je Srbiju ravnopravnim clanom evropske porodice naroda. Drzavnik-reformator koji bi danas zeleo samo da podrazava takav uspeh morao bi Srbiju prethodno da uvede u ravnopravno clanstvo EU, a u orbitu nase planete posalje par domacih satelitia. Naposletku tu je i Vidovdan. Surova istorija ucinila je nas narod sklonim da razmislja u krajnostima. Vidovdan je tako smatran ili za nebeski ili nekrofilski dan, ali je u oba slucaja tumacen pogresno. U Kosovskoj bici ljudi davnine prepoznali su dogadaj od neprolazne i velike vrednosti. Za njih koji su ga posmatrali kroz prizmu svoje nepokolebljive vere, bio je to dan kada je ponovo postradao Hrist, dan kada se zrtvom stitila Pravda. Nista drugacija nije ona skotska povest o Viljemu Volisu, koja ne treba da nam bude draga samo zato sto je njen protagonista u filmu Hrabro srce bio simpaticni Mel Gibson. Kosovski mit uticao je na mnoge balkanske narode. Albanska tradicija, recimo, prenosila je kako je tada palo sedam hriscanskih kraljevstava, medu kojima i njihovo. Kosovska bitka je bila tema svetske istorije pisane za cara Ivana IV Groznog, inspiracija jednog Mestrovica, ali i seta Vilijema Milera. Nacelo za prihvatanje praznika trebalo bi da bude ne pronalazenje, vec pokazivanje identiteta jednog naroda. Pored svih mitova o srpskom narodu kao ratnickom, odabrani praznici, sa delimicnim izuzetkom Vidovdana, u potpunosti su posveceni miru, sto je dobar zalog za buducnost www.yumediacenter.com Miroslav Antic, http://www.antic.org/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
