EKSTRADICIJA BIV�EG PREDSEDNIKA SRJ I DONATORSKA KONFERENCIJA U BRISELU
O�i su govorile a nov�anici �u�kali
Za ekstradiciju Milo�evi�a Jugoslavija je posebno "nagra�ena sa 75
miliona dolara". Da li �e i to, kao i ostalo, morati da vrati ne zna se,
ali da je svaki ovda�nji politi�ki potez imao dolarsku cenu - zna se.
Zlatko �OBOVI�
Jo� od 5. oktobra �injeni su poku�aji usagla�avanja sa Crnogorcima
(koalicioni partner u Saveznoj vladi) u "slu�aju Milo�evi�". Vreme je
prolazilo a rezultata nije bilo jer je druga strana odugovla�ila. Onda
je usledio prvi ameri�ki ultimatum da �e dr�avi biti ponovo uvedene
sankcije ukoliko ne uhapsi Slobodana Milo�evi�a.
Poslednji rok bio je do 1. aprila, a to je ovda�njim vlastima
saop�teno znatno ranije. Hap�enje (na, kako bi neki ljudi iz DOS rekli
"transparentan na�in" ali vi�e nego traljavo) usledilo je no�u izme�u
31. marta i 1. aprila. O sudskom postupku koji je ovde protiv njega
potom poveden ne bi vi�e trebalo tro�iti re�i. Dovoljna je konstatacije
da je za tri meseca zavr�en samo na istrazi zbog zloupotrebe ovla��enja,
�ime je, uz pomo� sau�esnika, protivpravno prisvojio 200 miliona DEM i
1,8 milijardi dinara. Da li je to ta�no nije jo� zvani�no objavljeno,
jer rezultati istrage nisu saop�teni, a Okru�ni javni tu�ilac tako�e
nije reagovao bilo odbacivanjem krivi�ne prijave bilo
prihvatanjem-podizanjem optu�nice. Pretekla ga je Milo�evi�eva
ekstradicija ba� u vreme kad mu je isticao rok i kada je morao ili da
optu�i Milo�evi�a i produ�i mu pritvor ili da ga oslobodi, jer po zakonu
nije vi�e bez optu�nice mogao da ga dr�i u zatvoru (rok je bio 1. jul).
Zna�ajno vreme izgubljeno je i na ube�ivanje SNP, da bi Vlada Srbije
donela odluku dan pred po�etak Donatorske konferencije.
Isto se doga�alo i Milo�evi�u dok je vladao, samo su motivi bili
unekoliko druga�iji, kao i rezultati njegovog oklevanja. On je kupovao
vreme a odluke koje je mogao ranije da donese donosio je posle
ostavljenog mu roka. Posledice su poznate. Sada�nja vlast nije kupovala
vreme nego ga je gubila, a odlu�ivanjem u poslednji �as nije donosila
materijalnu �tetu dr�avi, sude�i po rezultatima Donatorske konferencije,
ali jeste moralnu i to uz "transparentno" nacionalno poni�avanje.
ZA�TO RANIJE KAD MO�E KASNIJE
Dan posle ekstradicije, pomo�nik saveznog ministra za unutra�nje
poslove Goran Vesi� dao je na RTS "obja�njenje" kojem, jednostavno, nije
potreban nikakav komentar. �ovek je konstatovao da su za to �to se
dogodilo na na�in na koji se dogodilo "krivi Milo�evi�evi advokati"!
Kao, da se oni nisu �alili na Uredbu i koristili pravne lekove kako bi
pomogli svom klijentu, ne bi do�lo do farse sa Ustavnom sudom
Jugoslavije niti bi Vlada Srbije bila primorana da reaguje kako je
reagovala. Stvar je mogla da bude zavr�ena ranije.
Potpredsednik Savezne Vlade Miroljub Labus, obrazla�u�i famoznu
saveznu Uredbu o saradnji s Ha�kim tribunalom donetu bez crnogorskih
ministara, rekao je nekoliko dana pred Donatorsku konferenciju da �e
"energi�no odbiti svako uslovljavanje ekonomske pomo�i SRJ zahtevima za
izru�enje". Istakao je da ekstradicija biv�eg predsednika SRJ nije s
ameri�ke strane postavljena kao uslov za uspe�nu konferenciju. Neboj�a
�ovi�, potpredsednik Vlade Srbije, rekao je, me�utim, suprotno. Da li su
tada znali da �e do po�etka Konferencije Milo�evi� biti izru�en? Ili je
to, mo�da znao, samo jedan od njih dvojice? U svakom slu�aju, jo� kada
je Predsedni�vo DOS sa jednog od svojih no�nih sastanaka upozorilo da �e
kao krajnju meru preuzeti odgovornost za obavezu sprovo�enja saradnje sa
Me�unarodnim sudom u Hagu bilo je o�ito da je ekstradicija samo pitanje
vremena a ne ovda�nje pravne forme. Kad je tako, zbog �ega Milo�evi�
nije izru�en pre ili posle ve�eri uo�i po�etka Donatorske konferencije u
Briselu, makar to bilo u�injeno i na na�in na koji je u�injeno? Isto
pitanje va�i retroaktivno i za Milo�evi�evo hap�enje. Zahtev ja�eg bio
bi zadovoljen, a nama pa i svetu ostala bi iluzija da sami odlu�ujemo,
da uslova nije bilo ili pak da nije bio tako rezolutan.
Ovde je mogu�e naslutiti i odgovor. Mogu�e da je vlast ra�unala s
tim da �e punim finansijskim efektom Donatorske konferencije anulirati
pravno proceduralne brljotine ekstradicije na doma�em terenu. A opet,
mo�da je zaista re� o stihiji, nesnala�enju i nedostatku svakog plana
osim povla�ivanja instinktu.
U�INJENO - PLA�ENO
Nekako pred Milo�evi�evo izru�enje zvani�no je provu�ena i jedna
re�enica koja se nije mogla �uti ranije a ti�e se Donatorske
konferencije i podatka koji naj�iroj javnosti nije bio poznat. Da to,
zapravo, nije skup donatora u smislu da �e dati novac na poklon, nego
sastanak na kojem �e razmotriti na�e ponu�ene konkretne programe i da �e
finansirati one koji garantuju najve�u korist i najbr�i obrt novca.
Pare, odnosno kredite odobri�e pod izuzetno povoljnim uslova, kada je
re� o kamatama i rokovima vra�anja, �to bi uticalo i na eventualni
budu�i otpis dugovanja od oko pet milijardi dolara u Pariskom klubu i
tri milijarde dolara u Londonskom klubu poverilaca. Me�unarodni
zvani�nici, me�utim, nisu be�ali od direktne veze politike i ekonomije,
odnosno od uslova koji su dali Jugoslaviji, �to se pokazalo i na samom
otvaranju Konferencije.
Potpredsednik savezne Vlade Labus rekao je donatorima u Briselu
(za razliku od svoje beogradske izjave): "Gospodo, mi smo svoje u�inili,
sada je na vas red". Nije objasnio da li je pod tim mislio i
ekstradiciju Slobodana Milo�evi�a. Ali, na ovom finalnom skupu nije ni
moralo biti sve decidirano re�eno. Svi su ve� sve znali, samo su o�i
govorile a dr�avni nov�anici �u�kali, pa je prema nezvani�noj
informaciji agencije Sense od donatora a za isporuku Slobodana
Milo�evi�a "Jugoslavija posebno nagra�ena sa 75 miliona dolara". Ukupno
je, ina�e prikupljeno milijardu i 280 miliona dolara za ovu godinu, a na
Konferenciji je bilo 270 u�esnika (iz 43 zemlje i 26 me�unarodnih
organizacija).
Pomo� bi trebalo da bude brza, sude�i po re�ima Doris Pak,
predsednika delegacije za jugoisto�nu Evropu Evropskog parlamenta. "Samo
ako se ljudima pomogne neposredno i brzo, oni �e biti ube�eni da je
potez vlade s izru�enjem Milo�evi�a bio ispravan, a da je demokratija
pravi put zemlje u budu�nost".
Jasno je da zavisimo od me�unarodne zajednice i da s njom moramo
sara�ivati. Mnogima koji sada, mo�da, naizgled i brane biv�eg
predsednika SRJ bilo je jo� pre vi�e godina jasno da �e on morati da
zavr�i iza re�etaka. O tome su i pisali. Bilo je to u vreme kada su neki
od onih koji su ga sada tamo poslali bili njegovi istomi�ljenici. Jasno
je, najzad, i da je nedopustivo bilo da dr�ava, i sa Milo�evi�em u
Centralnom zatvoru, bude njegov talac i ponovo do�ivi me�unarodnu
izolaciju. Ostaje jedino nada da je na�in na koji je Slobodan Milo�evi�
spakovan u Hag de�ja bolest demokratskog puta u budu�nost koji je
pomenula Doris Pak i izuzetak koji bi trebalo da potvrdi pravilo
nu�nosti demokratskog i legalisti�kog postupanja, a nadasve
blagovremenog razmi�ljanja makar i u ultimativnim uslovima. U suprotnom,
ponovo �e nam se dogoditi Milo�evi� ili neko gori i ne�to gore.
http://www.srpska-rec.co.yu/
Miroslav Antic,
http://www.antic.org/
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
