DANAS
VIKEND
7-8. jul
DRUSTVO
Dr Radovan Bigovic, dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu
Crkva ne trazi da pravoslavlje bude drzavna vera
Koliko znam Sveti arhijerejski sabor uputio je zahtev Vladi Srbije,
verovatno i Predsedniku Jugoslavije, da Crkva smatra da treba da postoji
verska nastava u drzavnim skolama. Vec je na tome mnogo uradjeno,
pripremaju se programi i planovi. To rade strucne komisije veoma
odgovorno. Sa druge strane, Ministarstvo prosvete uverava da ono nije
protiv uvodjenja veronauke u drzavne skole, ali smatra da za to jos uvek
ne postoje neki tehnicki uslovi. Ostaje da se ministarstva vera, savezno
i republicko, ministarstva prosvete i Sveti Arhijerejski sinod sastanu i
da konacno to pitanje bude skinuto s dnevnog reda. Crkva ne trazi
nikakvo drugo resenje, vec samo onakva kakva vec postoje u Evropi. U
svim evropskim zemljama postoji mogucnost izvodjenja verske nastave u
drzavnim skolama, pitanje je samo modaliteta. Negde je ona konfesionalni
predmet, negde nije.
Negde se ide da to bude objektivno, ili naucno proucavanje religije.
To je uglavnom zakonom regulisano u svim drzavama, koliko znam, izuzev
Slovenije i Madjarske. Prema tome, nema nikakvog razloga da tako ne bude
i kod nas. Uostalom, sve medjunarodne konvencije jamce to kao
elementarno ljudsko pravo, dakle pravo roditelja da vaspitavaju svoju
decu u skladu sa svojim verskim opredeljenjima - kaze dekan Bogoslovskog
fakulteta u Beogradu, dr Radovan Bigovic, odgovarajuci na pitanje kakav
je njegov stav povodom najavljenog uvodjenja veronauke u skole.
Imam utisak da je ta stvar oko veronauke previse politizovana. Mi smo 50
godina ziveli u sistemu u kome je vladalo unitarno misljenje, pa kod
ljudi jos uvek postoje strahovi da i kroz versko obrazovanje ne dodje do
razdvajanja medju ljudima, a ne do spajanja. Mozda ti strahovi postoje
kod onih koji su zagovornici neuvodjenja veronauke u skoli, vec da to
bude pri hramovima, individualna stvar?
- Sve je kod nas politizovano, pa i pitanje veronauke. Sto se tice
strahova i njih razumem. O Crkvi, veri i religiji se, pola veka, kod nas
govorilo samo na negativan nacin. S tim je bilo poistoveceno zlo,
mracnjastvo, nazadnost itd. Takva indoktrinacija nije mogla, a da ne
ostavi negativne posledice, pravu duhovnu pustos, brojne predrasude,
nepotupno vaspitanje i obrazovanje, suzene i izvitoperene predstave
sveta.
To i jesu razlozi da se uvede ovaj predmet u skole. Covek je po
svojoj prirodi homo religiozus. Bez religije je nemoguce razumeti
ljudsku licnost, kulturu, civilizaciju, pogled na svet, svakodnevni
zivot ljudi. Religija prozima sve oblasti ljudskog zivota i ona se ne
moze ignorisati, kao obrazovna i vaspitna cinjenica.
Utoliko pre sto mi zivimo u judeo-hriscanskoj civilizaciji!
- Svakako. No, ista je situacija i sa drugim civilizacijama, drevnim
i sadasnjim. Kako cete uopste razumeti evropsku kulturu, evropsku
civilizaciju, kinesku, indijsku... bilo koju bez poznavanja religije.
Takodje, religija uopste utice na ljudsku svest na covekov mentalitet.
Dakle, postoji bezbroj razloga, obrazovnih pre svega, a da ne govorim o
drugim razlozima koji su neophodni da jedan takav predmet bude u
drzavnim skolama. Ali opet moram da kazem da se fenomen religije ne moze
rasvetliti samo kroz jedan predmet, jer danas se religija u svetu
proucava interdisciplinarno, odnosno postoje mnoge nauke koje
rasvetljavaju taj fenomen. Religija je i saznajna i estetska i
kognitivna i moralna i psiholoska i socioloska kategorija. Dakle postoje
brojne nauke koje se bave tim fenomenom. Neki kazu: "To ce biti jedan
novi marksizam". To apsolutno nije tacno, jer marksizam nije bio to.
Marksizam je bio zvanicni pogled na svet, drzavna ideologija,
metafizicka paradigma na kojoj su egzistirale sve ostale nauke i to je
jedan totalitarni pogled na svet. Niko, koliko ja znam iz Crkve niti
bilo koje druge verske zajednice ne trazi da sada pravoslavlje ili
katolicanstvo ili budizam bude drzavna vera ili drzavna religija. Ili,
ono sto je marksizam bio kod nas - jedini dozvoljeni pogled na svet.
Vi ste profesor, predajete na Bogoslovskom fakultetu, imate veliko
iskustvo u tome, da li mislite da Crkva ima snage za tako nesto i ko bi
po Vama uopste predavao taj predmet?
- Predavali bi, pre svega, diplomirani teolozi. U Crkvi postoji
jedan predlog da te predmete mogu da predaju i oni koji su zavrsili neki
drugi fakultet drustvenih nauka. Za njih bi svakako bio potreban jedan
period upoznavanja sa sadrzajem tog predmeta i ja ne vidim nikakav
razlog zasto posle upoznavanja tog predmeta jedan istoricar, jedan
sociolog, psiholog, filozof ne bi mogao da predaje taj predmet u
drzavnim skolama.
Da li je nuzno da taj predavac bude verujuci covek, ili ne?
- To se podrazumeva. Neverujuci verovatno ne bi ni hteli da taj
predmet predaju.
Dakle, i Crkva ce imati uticaj na izbor nastavnika?
- Svuda ima, nece to biti samo slucaj kod nas, ali i to se cesto
navodi kao razlog da ne moze niko drugi da ima uticaj na obrazovanje u
laickoj skoli sem Ministarstva prosvete, odnosno drzave. Imate i
Policijsku
akademiju: ja prosto imam pitanje - da li zaista policija nema nikakvog
uticaja na tu Akademiju. Svakako da ima. Da li ima vojska uticaja na
Vojnu akademiju? Svakako da ima. A to ipak ne smeta da budu drzavne
skole i drzavni fakulteti, drzavne institucije. Ali, ako bi ne daj boze
Crkva imala eventualno nekakav takav uticaj, onda bi to proglasavali za
nekakav "pravoslavni Iran" ili Taliban. To onda postaje planetarno zlo.
Da li Crkva ima nekakav program te nastave? Da li je on vec napravljen,
da li su konsultovane skolske vlasti i slicno? Jednostavno receno dokle
se tu stiglo?
- Koliko znam i nasa i druge verske zajednice imaju programe. Jedna
Komisija Svetog ahijerejskog sabora na cijem je celu Episkop branicevski
Ignjatije, godinama radi na tome. Cilj tog novog programa je da se na
savremen nacin ucenici upoznaju sa autenticnim pravoslavljem; da se
prevazidju i otklone sva dosadasnja negativna iskustva, kojih su svesni
ljudi u Crkvi.
Nesto zelim da kazem. Sustinsko versko vaspitanje i obrazovanje uvek
se odigrava unutar Crkve. U Crkvi se radjaju i razvijaju, vaspitavaju
istinski hriscani. U skoli tesko, ili gotovo nikako. Svojim prisustvom,
preko ovog predmeta u skoli, Crkva zeli da pomogne roditeljima i skoli
da se mladi ljudi vaspitaju i obrazuju kao prave i celovite licnosti.
Crkva zeli da kod dece razvije ljubav prema bogu, prema drugim ljudima,
roditeljima, nastavnicima, drugovima i prema prirodi. Pluralisticko
drustvo podrazumeva pluralisticku pedagogiju. Skola je duzna da decu
upozna (ne i da namece) sa razlicitim pogledima na svet, ukljucujuci i
religiozne. Svi mi znamo u kakvom je tragicnom polozaju skolstvo danas
od osnovnog do visokog obrazovanja.
Skole su, bezmalo, postale polukriminalne institucije i to je
tragicno i ako se tu pod hitno nista ne preduzme uopste kad je u pitanju
obrazovanje, to ce biti tragedija. Mozda i mnogo veca tragedija nego sve
ovo sto nam se dogadjalo poslednjih deset godina. Dopustiti da se
prosveta nadje u takom ponizavajucem polozaju, prosvetni radnici da bi
preziveli moraju da se bave nekim ilegalnim i sumnjivim poslovima, onda
je to tragedija i sramota za jednu zemlju. Mislim da sve institucije
drzave i kulture, pa i crkva treba da ucine sve sto je moguce da se
poprave uslovi u nasim skolama i prosveti u celini, od osnovnog do
visokog obrazovanja.
Kazete za skole da su "polukriminalne institucije" da li ste mislili
mozda na ponizavajuci polozaj profesora da rade nekad i nedozvoljene
stvari da bi sebi obezbedili egzistenciju?
- Jasno. To se sve prelama na ucenike, da ne govorimo o
maloletnickoj delinkvenciji o drogama... o svim zlima koja se upravo tu
desavaju.
Da li u programu koji ste pomenuli ima nesto i o verskim sektama?
- Koliko ja znam u ovim programima ce biti veoma znacajno
zastupljeno i gradivo o drugim religijama, jer mi smo svi svesni da se
danas sve religije prozimaju na svakom delu planete i da je nuzan
interreligijski dijalog. Jedna od pretpostavki, ali ne i jedina, da bi
on bio sadrzajniji i sustastveniji jeste i medjusobno upoznavanje. Tako,
koliko znam, u ovim programima verske nastave je predvidjeno i znacajno
upoznavanje sa velikim svetskim religijama a svakako ce biti reci i o
destruktivnim verskim sektama.
Vi ste se bavili verskim sektama. Ima li ih mnogo na ovim prostorima i
sta se cini na sprecavanju onih najagresivnijih?
- Danas sociolozi i mnogi drugi izbegavaju termin sekte zato sto
niko sebe nece da naziva sektom. Onda se postavlja pitanje: kako neko
ima pravo da nekoga nazove sektom ako on sebe sam tako ne naziva. Tako
da se danas vise koristi termin: male verske zajednice ili jednostavno
verske zajednice. Naravno, Crkva ne moze da vrsi niti ce vrsiti nadzor
nad bilo kim. To je pitanje pre svega pravosudnih organa. One verske
zajednice koje skrnave ljudsko dostojanstvo, koje atakuju na ljudsku
licnost, koje se sluze nedopustenim sredstvima za pridobijanje svojih
clanova moraju da podlezu, pre svega, krivicnom zakonu. To mogu da budu
i pravoslavni, i Jevreji, i muslimani, i svako drugi. Svako ima pravo
dabude verujuci i da ne bude verujuci i promeni svoju veru. Buduci da je
bog dao coveku slobodu, onda mi nemamo pravo da mu tu slobodu ukidamo,
ali niko nema pravo da u ime vere vrsi nasilje nad drugim.
n U razvijenim zapadnim zemljama najagresivnije sekte prate na
razlicite nacine, pa i preko bankovnih racuna kako bi sprecili masovna
ubistva?
- U nekim drzavama neke verske sekte su pod prismotrom, ili cak pod
direktnom kontrolom drzave. To su one sekte koje su destruktivne i koje
u metodu delovanja koriste nasilje, nasilje u svim oblicima.
Vi ste dekan Bogoslovskog fakulteta, hoce li za vaseg mandata
Bogoslovski fakultet biti vracen u sastav Beogradskog univerziteta?
- Sve sto mogu da kazem kao odgovor na to pitanje je sledece: dobri
su izgledi da se taj problem vrlo brzo resi. Postoji dogovor da prvu
vest o tom pitanju cujete od Ministarstva prosvete. Ja se nadam da ce to
uslediti relativno brzo.
Zivadin K. Mitrovic
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
