|
Kriza tek predstoji- upozoravaju u Skoplju, uz tvrdnju da je Okvirni dogovor, potpisan pod pritiskom Zapada, veoma te�ko sprovesti(Od na�eg stalnog dopisnika) Skoplje, 14. avgusta Ju�e potpisani dogovor u Skoplju o mirnom razre�enju makedonske krize sa
mirisom baruta, koji bi trebalo da bude sproveden pod budnim okom vojnika NATO,
po mnogima �e biti samo prva, neizvesna etapa ka uspostavljanju trajnog mira i
me�uetni�kog poverenja u ovoj balkanskoj dr�avi. Jer, sadr�aj "Okvirnog
dogovora" sa tri aneksa, koji su zasad prihvatila �etvorica partijskih lidera iz
makedonskog i albanskog bloka i �ef dr�ave Boris Trajkovski, pre po�etka
sprovo�enja treba "u paketu" da bude izglasan u makedonskom parlamentu. Imaju�i
u vidu raspolo�enje ve�inskog naroda, Makedonaca, posebno dela poslanika,
uslovljeni put ka miru "ne�e biti posut ru�ama..". Pogotovo �to �e za
implementaciju dogovora biti neophodno da se prethodno ispune i odre�eni uslovi,
na �emu insistiraju NATO i EU.
Sa takvom, prili�no uzdr�anom ocenom o sprovo�enju "Okvirnog dogovora", pojavili su se i prvi komentari u jutarnjim skopskim dnevnicima, mada gotovo svi isti�u da je "u�injen prvi korak, bar na papiru, ka neophodnom miru". Naredni dani u sprovo�enju zasad jo� uvek politi�kog dogovora izme�u �etvorice partijskih lidera iz makedonske i albanske etni�ke zajednice bez sumnje �e biti kriti�ni i neizvesni. Niko nije u stanju da prognozira kako �e se pona�ati komandanti tzv. ONA ali i lideri makedonskog ve�inskog naroda u zemlji, upravo oni koji su bili, u gotovo dvomese�nim pregovorima, "izba�eni iz igre". Pravila koja su unapred postavili NATO i EU radi uspostavljanja trajnog mira u Makedoniji su, bez sumnje, prili�no slo�ena, u ovim uslovima, takore�i, neizvodljiva. Da bi snage NATO (3.500 vojnika) prema ovom dogovoru u�le u Makedoniju radi sprovo�enja akcije prikupljanja oru�ja i oru�a pod nazivom "Neophodna �etva", mora�e, prethodno, da se ispune slede�i uslovi: makedonski Parlament treba hitno da izglasa "Okvirni dogovor", uz progla�enje op�te amnestije za sve albanske teroriste na ovom tlu. Naravno, sem onih koji su u�inili krivi�na dela koja podle�u me�unarodnom Ha�kom tribunalu... Ustavne promene u ovoj zemlji, koje treba u toku narednih mesec i po dana da uslede, iskreno re�eno, idu nau�trb ste�enih prava ve�inskog makedonskog naroda. Prema zahtevu Zapada, posebno SAD, zamisao o stvaranju gra�anske dr�ave po "standardima Evrope", svodi se na to da se jezik jedne albanske manjine u ovoj dr�avi (�iji broj ne prelazi 23 odsto ukupne populacije u zemlji), prakti�no proglasi za drugi zvani�ni, uz obavezno primenjivanje u Sobranju, u op�tinama gde �ivi samo 20 odsto albanskog stanovni�tva ali i u zvani�noj komunikaciji u dr�avnim organima. Na "mala vrata" najavljene su i neke druge promene Ustava RM, nau�trb ve�inskog makedonskog stanovni�tva kao, na primer, uvo�enjem "konsenzusne demokratije", kako ne bi do�lo do majorizacije u odlu�ivanju ve�ine u makedonskom parlamentu, najavljenim osnivanjem posebnog "Komiteta za odnose sa zajednicama". Pomenuti Komitet bi "korigovao" odluke u Skup�tini, a u njemu bi bili istim brojem zastupljeni i predstavnici albanske zajednice kao i Makedonci, uz znatno manji broj predstavnika ostalih brojnih nacionalnih manjina u ovoj zemlji. Ne manje promene, uslovljenom promenom va�e�eg Ustava RM, treba da uslede u lokalnoj samoupravi i prekrajanjem, na etni�koj osnovi, "granice" postoje�e 124 op�tine u Makedoniji. Ovo, najavljeno "prekrajanje granica" op�tina treba da obele�i "etni�ke enklave" Albanaca prete�no u zapadnom delu zemlje, gde predstavljaju ve�insko stanovni�tvo, uslovljenim dono�enjem Zakona o novoj lokalnoj samoupravi, po "receptu" me�unarodnih posrednika SAD i EU Perdjua i Leotara, ove makedonske op�tine bi dobile znatno ve�u, gotovo neograni�enu samostalnost nasuprot centralnoj vlasti, poput, recimo, �vajcarskih kantona, mo�da i vi�e. Generalni sekretar NATO D�ord� Robertson je sino� u Skoplju, na konferenciji za novinare, uglavnom iz zapadnih zemalja, pored ostalog, izjavio da severozapadna vojna alijansa ne�e odstupiti od svojih principa, kada je re� o uspostavljanju mira u ovoj balkanskoj dr�avici. Ukoliko makedonski parlament, na koje je sada "preba�ena lopta", prihvati i sprovede "Okvirni dogovor" za razre�avanje krize, Brisel �e za samo 48 �asova uputiti svoje elitne jedinice, uglavnom sastavljene od vojnika britanske armije da bi, na licu mesta, sprovodili sporazum. Robertson je sa konferencije uputio apel "albanskim ekstremistima da se povuku na teritorije koje su kontrolisali pre 5. jula ove godine nakon separatnog prekida vatre u zemlji, ostvarnog uz pomo� ameri�kog specijalnog pregovara�a Pitera Fejta sa liderom "ONA" Ali Ahmetijem i, posebno, sa makedonskim predstavnicima bezbednosnih snaga. I dok je u Skoplju ju�e potpisivan "Okvirni dogovor", nadomak glavnog grada Makedonije vodile su se dosad naj�e��e bitke izme�u makedonskih vladinih snaga sa albanskim naoru�anim teroristima uba�enim sa Kosova, u uniformama Kosovskog za�titnog korpusa. Makedonski ministar policije Ljube Bo�kovski je no�as preko dr�avne televizije izjavio da su ju�era�nji napadi albanskih paravojnih formacija sa Kosova za poslednjih �est meseci bili "naj�e��i i najokrutniji". Nasuprot ovoj izjavi makedonskog ministra policije, skopska glasila prenose i izjave "komandanata" terorista izvesnog Hod�e i �patija, koji se jo� uvek nalaze u pod�arplaninskim selima i na podru�ju Radu�e da "oni ne�e dobrovoljno predati oru�je vojnicima NATO, kako pledira Robertson, sve dok se u makedonskom parlamentu ne promeni Ustav RM po albanskim zahtevima". Makedonski politi�ki lideri partija, koji nisu u�estvovali u, kako ka�u, "tajnom dogovoru" u Ohridu i Skoplju sa Perdjuom i Leotarom, o promeni makedonskog Ustava, upozoravaju da njihovi poslanici "ne�e pristati da na jedan ovakav, podmukli na�in, izdaju svoju dr�avu". Milisav Krsti� Ahmeti pristao na razoru�anje, ANA protiv Skoplje, 14. avgusta (Tanjug) Predstavnik NATO-a Piter Fejt i politi�ki vo�a terorista Ali Ahmeti dogovorili su se danas u Prizrenu da pripadnici paraformacija ONA predaju oru�je, saznaje se ve�eras u Skoplju. Ahmeti je pristao, posle dugih pregovora, da teroristi predaju te�ko naoru�anje NATO vojnicima posle odluke predsednika dr�ave Borisa Trajkovskog da amnestira pripadnike paraformacije ONA. Me�utim, tvrdi se da Albanska nacionalna armija (ANA), koja je preuzela
odgovornost za nedavne teroristi�ke napade u kojima je ubijeno 20 pripadnika
makedonskih snaga bezbednosti, ne �eli ni pod kakvim uslovima da vrati oru�je.
Trajkovski i Bu� razgovarali o sprovo�enju sporazuma Skoplje, 14. avgusta (Beta) Predsednik Makedonije Boris Trajkovski preneo je danas ameri�kom predsedniku D�ord�u Bu�u o�ekivanje da �e SAD, u procesu sprovo�enja mirovnog sporazuma, "stati na stranu pravde, demokratije i vladavine prava, i razgrani�iti branioce demokratije od agresora". Ameri�ki predsednik je "naglasio da SAD u celosti podr�avaju teritorijalni integritet i politi�ko jedinstvo Makedonije, dodaju�i da je njegova vlada protiv bilo kakve velike dr�ave na Balkanu". "Predsednik Bu� je pozdravio ju�era�nje potpisivanje Okvirnog dogovora i
podvukao va�nost njegove implementacije i procesa razoru�avanja, izra�avaju�i
svoje o�ekivanje da �e to doneti mir i stabilnost u Makedoniji", navodi se u
saop�tenju iz kabineta predsednika Makedonije. PREDSEDNIK MAKEDONSKOG PARLAMENTA NE POPU�TA Procedura promene Ustava tek kada prestanu napadi Skup�tinska debata ne mo�e da otpo�ne dok u zemlji traje rat, jer bi to zna�ilo da je re�enje iznu�eno oru�jem, ka�e predsednik Sobranja Stojan Andov Skoplje, 14. avgusta (Tanjug) Predsednik makedonskog parlamenta Stojan Andov sazva�e poslanike i po�eti proceduru promene Ustava tek kad albanski teroristi prestanu da napadaju vojsku i policiju, kad vrate oru�je i napuste okupirane teritorije, saznaje se u Skoplju. Andov nije odustao od takve odluke ni posle ju�era�njeg razgovora sa predstavnicima evropskih institucija D�ord�om Robertsonom, Havijerom Solanom, Lujem Mi�elom i Mir�ea �oanom. Predstavnici NATO-a Hans Jork Ajf i Piter Fejt dugo su ube�ivali Andova da po�ne proceduru ustavnih promena, ali ni to nije pomoglo. Andov nagla�ava da skup�tinsku debatu o promenama Ustava ne mo�e da zaka�e dok se u zemlji vodi rat, jer bi u tom slu�aju svako re�enje bilo iznu�eno pod pritiskom oru�ja, bez obzira na to �to su lideri vode�ih makedonskih i albanskih partija usaglasili stavove i ju�e potpisali dokument o tome. Predsedavaju�i Evropske unije, �ef belgijske diplomatije Luj Mi�el izjavio je posle razgovora sa Andovom da "prvi parlamentarac nije mnogo kooperativan" i da "tra�i garancije o razoru�avanju terorista koje mu u ovom trenutku niko ne mo�e dati". Jedan od zahteva Andova, kojim uslovljava otvaranje procedure o promenama Ustava, odnosi se i na obaveze Kfora da zaustavi prelivanje nasilja sa Kosmeta u Makedoniju. Ve�i broj poslanika makedonskih partija podr�ava Andova, najavlju�i da ako procedura i po�ne, ne�e glasati za promene Ustava dok teroristi ne polo�e oru�je i ne napuste okupirane teritorije. Skup�tinska procedura o promenama Ustava trebalo bi da te�e istovremeno sa
akcijom oduzimanja oru�ja i da traje 45 dana. UPOZORENJE VISOKOG KOMESARIJATA UN ZA IZBEGLICE UNHCR: Bezbednosna situacija i dalje lo�a �eneva, 14. avgusta Visoki komesarijat UN za izbeglice pozdravio je danas potpisivanje mirovnog sporazuma izme�u makedonskih vlasti i albanskih lidera, ali je istovremeno upozorio da je bezbednosna situacija jo� uvek nezadovoljavaju�a da bi bio mogu� povratak raseljenih lica, izjavio je danas predstavnik za �tampu UNHCR Kris Janovski, javlja AP. On je pozdravio postizanje sporazuma, ali je apelovao na obe strane da je neophodno da ga se svi pridr�avaju. Janovski je izrazio nadu da �e "ovaj sporazum kona�no utrti put za povratak vi�e od 125.000 raseljenih lica, koliko ih je napustilo domove od februara kada su sukobi po�eli". Prema re�ima Krisa Janovskog, ne mo�e se o�ekivati da izbeglice po�nu da se vra�aju svojim ku�ama sve dok se sukobi potpuno ne obustave. Za tako ne�to neophodni su mnogo bolji bezbednosni uslovi, �to u ovom trenutku nije slu�aj, ka�e on. Janovski smatra da �e dolazak NATO znatno pobolj�ati situaciju. (Tanjug) |
Title: Message
