MAKEDONIJA, TRE�A VELIKA
BALKANSKA MIGRACIJA VOJNIKA NATO
Hod po rupama
Problem je u tome �to je sporazum iznu�en
sna�nim pritiskom Zapada
Ima ne�eg onespokojavaju�eg u pomalo bizarnim okolnostima pod kojima su
lideri stranaka Makedonaca i Albanaca, pod sna�nim pritiskom Zapada,
potpisali sporazum o ustavnim promenama od koga se o�ekuje da zaustavi
�est meseci dugu albansku pobunu.
Sem diplomatskih osmeha, slavlje je izostalo. Koliko pro�le nedelje,
makedonski premijer govorio je o "sramnom sporazumu" pod pritiskom
"albanskih terorista".
Nisu ukinute dileme da li je dogovor dovoljan da spre�i gra�anski rat,
odnosno da li �e ono �to je potpisano uop�te biti realizovano pre nego �to
izbiju novi sukobi.
Politi�ari dve etni�ke zajednice ve�ali su danima u Ohridu primorani da
oslu�kuju udaljeni eho rasplamtelih topova, vapaje iz ubila�kih zaseda,
krike iz zapaljenih ku�a - i sve to u uslovima formalno va�e�eg primirja
potpisanog jo� 5. jula i ponovo potvr�enog u nedelju.
Nije to jedina poenta surealnosti makedonske zbilje. I u mnogim drugim
situacijama i zemljama politi�ari su svoj posao obavljali paralelno sa
vojnicima jer iskustvo u�i da je pametnije istovremeno pregovarati i tu�i
se nego insistirati da se sa�eka obustava neprijateljstava - �to zna da
traje unedogled.
Ono �to Makedoniju izdvaja su mra�na postsporazumska predvi�anja koja i
dalje ne isklju�uju mogu�nost gra�anskog rata. Dogovor je potpisan a da
borbe po raznim krajevima mlade dr�ave nisu prestale. U nedelji sa
najve�im brojem �rtava, u blizini Skoplja odjekivale su eksplozije, u
Tetovu je dim jo� kuljao iz razru�enih ku�a.
Ipak, ne�to je ostvareno. Albanci su u zamenu za ve�a jezi�ka prava i
u�e��e u kontroli policije prihvatili razoru�avanje svoje Oslobodila�ke
nacionalne armije �iji �e pripadnici, uz neke izuzetke, biti amnestirani.
Politi�ka �ansa
Trajno re�enje sukoba u Makedoniji dobilo je sporazumom politi�ku
�ansu. Uostalom, sem �etiri albanska i dvojice makedonskih poslanika,
�itavo Sobranje je sredinom marta osudilo "naoru�ane grupe ekstremista"
pozivaju�i na stranu vojnu pomo�.
To ne zna�i da ogromna ve�ina makedonskih Albanaca, protive�i se
nasilnim metodima, ne podr�ava ciljeve svojih politi�kih lidera. Albanci
su i pre i posle nezavisnosti Makedonije 1991. regularno tra�ili ve�a
jezi�ka prava i kritikovali ono �to nazivaju diskriminacijom u javnim
slu�bama.
Makedonski politi�ari odbacivali su sve zahteve za koje su smatrali da
vode federalizaciji - kao prvom koraku ka otcepljenju - svesni neizvesnog
opstanka "makedonske Makedonije". U tome imaju zdu�nu podr�ku makedonske
zajednice koja i dalje smatra da se radi o veoma nepopularnom sporazumu.
Problem je u tome �to potpisano nije rezultat istinske i dobrovoljne
saglasnosti makedonskih i albanskih politi�kih lidera - �to bi bio jedini
garant dugoro�nosti mira. Dokument je na obe strane iznu�en neskriveno
otvorenim pritiskom NATO i Evropske unije - a i Makedonci i Albanci ne
�ele da rizikuju da se poka�u kao nelojalni saveznici.
Istovremeno, �to je retka saglasnost, obe zajednice pri�eljkuju tre�u
veliku migraciju zapadnih vojnika na Balkan od 1995. nadaju�i se da �e im
Operacija neophodna �etva pomo�i protiv druge strane. Ali, dolazak 3.500
vojnika NATO u jednomese�nu misiju nadgledanja dobrovoljnog razoru�avanja
pobunjenika uslovljen je istinskim prekidom vatre. Komandanti u Briselu
�ele da demonstriraju neutralnost i da izbegnu da budu uvu�eni u bilo
kakve sukobe.
Potpuna neizvesnost
Tajming poteza je sada�nja makedonska "kvaka 22". Rizici su veliki.
Albanski "teroristi" - po makedonskoj nomenklaturi, ili "oslobodioci" - po
sopstvenoj, ka�u da �e na dobrovoljno zbogom oru�ju biti pripravni tek
kada se ustavni ustupci koje su dobili tokom pregovora zakonski
sankcioni�u u Sobranju. Kako to zna�i najmanje 45 dana, neizvesnost je
potpuna. �ansa daljem uklizavanju u rat? Ima i drugih opasnosti i
neodgovorenih pitanja. �ta ukoliko za desetak dana, kako ka�u me�unarodni
posrednici, trupe NATO po�nu da pristi�u u Makedoniju koja �e u
me�uvremenu biti mirna a novi sukobi izbiju po njihovom dolasku? Da li �e
se NATO, uvre�en nepo�tovanjem dogovora, okrenuti i jednostavno oti�i
napu�taju�i jo� jedno balkansko grotlo? Sporazum nikako ne zna�i da je
uspostavljeno me�usobno poverenje dve zajednice. �ta ukoliko se ponovo
razvije spirala osveta i odmazdi? Da li �e komandanti NATO na terenu
ignoristai zbilju bave�i se isklju�ivo misijom koju su dobili?
Ko �e utvrditi koliko oru�ja i municije ima, odnosno koliko �e biti
prikupljeno?
Ukoliko pripadnici ONA budu zaista razoru�ani i izolovani, odgovornost
za budu�nost pripada izabranim politi�arima obe etnije, u zna�ajnoj meri i
Zapadu koji je posrednik. Makedonski politi�ari prvi su prihvatili
koncesije ustavnih promena koje su veoma ozbiljne. Sada je red da lideri
Albanaca poka�u da �ele da nastave da �ive u Makedoniji - �to mnogi
ocenjuju kao problemati�no o�ekivanje.
Nepoznanica je i dalje isuvi�e mnogo. Put ka miru zasad je sasvim uska
staza. Nova makedonska faza podse�a na otvaranje vrata zamra�ene sobe �iji
je pod pun rupa. Pa ko kako pro�e.
Bo�ko Jak�i�
