|
Intervju: Uroš Šuvakovic, socijalista koji ceka sudenje
Pevali smo u zatvoru
Sebe smatram politickim pritvorenikom koji je progonjen zbog
izrazavanja politickog uverenja. Ovde je tuzilaštvo u funkciji izvršne
vlasti. Zbog svog ubedenja, spreman sam da podnesem svaku torturu, ali ga
necu promeniti
Sladana Manojlovic
Umesto da ode na dogovoreni rucak s prijateljima, Uroš
Šuvakovic, visoki funkcioner SPS-a i jedan od najblizih saradnika
Slobodana Miloševica, 26. marta odveden je u Centralni zatvor. Sve je išlo
po uobicajenoj proceduri: marica obicna, s rešetkama i zatamljenim
staklima.
"Sve je bilo normalno, znao sam da me vode u Centralni zatvor
iako nisam ništa video jer nisu imali gde drugde da me odvedu. Smešten sam
u samicu, i u njoj sam proveo prvu noc. Da sam uhapšen, moje roditelje
obavestili su televizija i svi mediji", prica Šuvakovic za Reporter.
"Bilo je to telefonsko hapšenje. Inspektor me pozvao mobilnim
telefonom i zamolio da dodem u MUP i dopunim izjavu u vezi s kupovinom
kuce u Uzickoj 32. Tamo mi je receno da idem kod istraznog sudije u Palatu
pravde da dam izjavu. Otišli smo, a sudija mi je odredio pritvor od 30
dana.
Reporter: Kako vam je bilo prvih dana u
zatvoru?
U zatvoru nikad nije prijatno. Najgore je coveku kad zna da
nevin sedi iza rešetaka. Prvi dani su verovatno najtezi. Potrefilo se i da
je tada bio praznik - Dan drzavnosti Srbije, tako da sam s porodicom prvi
put kontaktirao tek 29. marta. Nije mi bila dozvoljena nikakva
komunikacija ni prilikom prvog saslušanja kod istraznog sudije 26. marta,
kome, naravno, nisam hteo da dam iskaz bez advokata. Advokat se pojavio
zajedno s istraznim sudijom sedmog dana, što je poslednji rok kad se po
Zakonu o krivicnom postupku moze uzeti prvi iskaz od okrivljenog
pritvorenika. Zatvorske dane proveo sam u sobi s drugim zatvorenicima
osumnjicenim za ubistvo, razbojništvo, sitnu kradu ili obljubu. Celija je
bila predvidena za desetoro ljudi, a obicno nas je bilo osmoro. Sve u
svemu, dok sam boravio u CZ-u, kroz tu sobu je prodefilovalo oko
tridesetoro okrivljenih.
Ko je s vama bio u celiji?
Da ne pominjemo imena - to ipak nije u redu.
Kako je izgledala?
Soba od oko 18 kvadrata u kojoj je smešteno desetak ljudi,
davno okrecenih zidova s jednom neonskom sijalicom. U njoj se nalazi i
njc, koji je odvojen zidom - jedan cucavac i jedna slavina. Imali smo i
jedan lavabo, gvozdene vojnicke krevete. Prozori s rešetkama su vrlo
visoko, ali ne gledaju napolje, vec na hodnik tako da dnevne svetlosti
nema. Ventilacija je vrlo loša. Imali smo jedan sto i dve klupe na kojima
smo sedeli. Naravno, na zidu slika Slobodana Miloševica i portret
Cegevare. Ja sam to zatekao.
Kakvi su bili odnosi medu vama?
Vrlo korektni. Oni su ispoljavali punu solidarnost sa mnom
kao s covekom koji je progonjen jer je politicki protivnik rezima.
Narocito su svi imali simpatije za predsednika Miloševica. Nijedan covek u
CZ-u s kojim sam imao prilike da razgovaram, bilo da je rec o zatvoreniku
ili strazarima, nije rekao ništa pozitivno o cinjenici da je brutalno
uhapšen bivši šef drzave. Svi su energicno osudili njegovo izrucenje
takozvanom Haškom tribunalu i okarakterisali su ga kao zlocin protiv ovog
naroda i akt velike bahatosti aktuelne vlasti.
O cemu ste pricali s cimerima?
O svemu, uglavnom o politici. Razgovarali smo o delima koja
im se stavljaju na teret, igrali jamb neograniceno dugo jer je to
prakticno bila jedina društvena aktivnost.
Kako izgleda jedan zatvorski dan?
Ustajanje ujutru u šest sati, sledi nameštanje kreveta,
sredivanje. Izmedu sedam i pola osam je šetnja u zatvorskom dvorištu deset
do petnaest minuta. Zatim se vracamo u sobu i citav dan boravimo u njoj. U
meduvremenu stizu obroci - dorucak vec oko šest i petnaest do pola sedam,
rucak u pola dvanaest, vecera u pola šest. Naravno, zatvorenici nemaju
sat, ali po rasporedu obroka uvek znaju koje je doba dana. Ako nemate
posetu advokata ili porodice, prakticno citav dan sedite izmedu cetiri
zida igrajuci jamb, citajuci novine ili neku knjigu. Tako do deset uvece
kad se iskljucuje svetlo i kad svi lezu. Subotom je kupanje.
Šetali ste sami ili zajedno s
drugima?
Zajedno s ostalim pritvorenicima iz bloka u koji sam bio
smešten.
Da li ste mogli da komunicirate tokom
šetnje?
To je zabranjeno.
A da se sretnete s Miloševicem?
Ne. O tome se strogo vodilo racuna tako da nisam imao priliku
za taj susret. To mi je veoma zao. S predsednikom Miloševicem poslednji
put sam se video dan pre svog hapšenja, dakle, u nedelju 25. marta. Bio
sam kod njega na razgovoru u rezidenciji i dugo smo pricali.
O cemu?
O aktuelnoj politickoj situaciji i zadacima u narednom
periodu.
S obzirom na to da se tad priblizavao rok
za njegovo hapšenje, jeste li i o tome razgovarali i da li ste osetili da
je uznemiren?
Ne, uopšte. Predsednik Miloševic je uvek bio legalista i nije
mogao da poveruje u to da neko moze tako brutalno da gazi zakone i ustav
ove zemlje.
Znaci, on nije ocekivao
hapšenje?
Takva ocekivanja u razgovoru nije izneo. Nije se mogla
nazreti ni uznemirenost. Naprotiv, kao veoma uspešan ocenio je miting
SPS-a, koji je dan pre toga odrzan na Trgu republike povodom dvogodišnjice
NATO agresije na ovu zemlju.
Prema informacijama koje su stizale iz CZ-a, Miloševicu se
svidela zatvorska hrana. Vi ste vidno oslabili - šta je razlog?
Meni se hrana nije svidela. Obicno me pitaju ima li
predsednik Miloševic stav s kojim se nisam slozio. Evo, pronašli smo ga.
Hrana u CZ-u mi se nije svidela nimalo i mozda sam je samo dva-tri puta
okusio za cetiri i po meseca. Uglavnom sam se hranio gotovim jelima koja
se mogu kupiti u kantini ili onim što bi mi stiglo u paketu.
Šta je bilo na zatvorskom
meniju?
Pasulj, krompir corba, sutlijaš.
Meso?
U corbi od krompira se retko dobije i krompir, a kamoli meso.
Mozda je Miloševic uzivao posebne pogodnosti?
Nije, on je odbio bilo kakve privilegije. Ali kad je hrana u
pitanju, poslovica kaze da o ukusima ne treba raspravljati.
Miloševica su posecivale stranacke kolege, a vas?
Bilo je takvih zahteva, ali smatrao sam da je sasvim dovoljno
da advokat dolazi i da na taj nacin komuniciramo. Oni su se redovno
interesovali za mene kod moje porodice. Bili su sasvim korektni i vrlo
pazljivi.
Svojevremeno je Šešelj animirao citav
zatvor prilikom jedne šetnje. Da li ste vi imali slicno
iskustvo?
Desila se slicna situacija: svi smo bili revoltirani kad smo
saznali da je predsednik Miloševic, koji je simbol ovog naroda, naš
nacionalni heroj, olicenje borbe za slobodu srpskog naroda, da je on
prakticno otet, kidnapovan i poslat u zatvor u Holandiju. To nas je sve
ogorcilo. Mi smo u sobi spontano poceli da pevamo pesmu koju smo pevali na
mitinzima '88. i '89. godine.
"Ko to nocas na Kosovo dode,
cini mi se da je Karadorde?
Nije Ðorde, ne moze da dode,
on je Slobu posl'o narodu.
Slobodane, Slobodane, naše rosno cvece
Srbija te zaboravit nece."
Pošto smo bili prilicno glasni, pesmu su prihvatile i ostale
sobe u bloku. Na kraju se cuo snazan aplauz. On je pokazalo odnos
pritvorenika prema tom sramnom potezu rezima.
Kada ste culi da je Miloševic izrucen Hagu?
Sutradan ujutro. Inace, u vreme kad je odveden iz CZ-a, a
kako sam kasnije saznao, to se dogodilo oko 18 casova na Vidovdan, ništa
se neobicno nije dešavalo, cak ni strazari u drugom delu nisu znali da se
to dogodilo.
Kakvo je, inace, informisanje u
zatvoru?
Interpersonalnom komunikacijom, koja je zabranjena. Vec posle
prvih mesec dana, sistem obaveštavanja je veoma dobro funkcionisao, a
dalje necu ništa objašnjavati.
Šta ste citali u zatvoru?
Od štampe sam dobijao Blic, Politiku i Nin. Citao sam neke
interesantne knjige: Balzakove Mracne posle, koji govore o borbi
pristalica Napoleona i Burbona u Francuskoj, zatim Pjera Moraviju: Seljak
skorojevic, koji je za mene bio vrlo inspirativan, Zelenu coju Montenegra
po treci put i, naravno, obavezna literatura bili su mi Krivicni zakon
Srbije i Zakon o krivicnom postupku.
Jeste li imali neke
neprijatnosti?
Ne. Cuvari su krajnje korektni, odgovorni, profesionalni,
ljubazni i, moram da kazem, mnogi od njih su izrazavali simpatije prema
SPS-u, predsedniku Miloševicu i meni kao coveku koji je tu politicki
zatvorenik. Ali, uslovi su zatvorski, loši, naravno. To je stara zgrada,
velika, kako su mi tamo rekli, ima 53 hiljade kvadratnih metara, 36
kilometara hodnika i gradena je pre više od 50 godina.
Eto, pokazalo se da bi ljudi dok su na
vlasti trebalo da razmišljaju i o uslovima u zatvoru. Da li ste
razmišljali o njima?
Nisu svugde takvi. Centralni zatvor je mozda u najlošijem
stanju. Naravno da se time nikada nisam bavio niti sam o tome razmišljao.
Sad sam za to imao prilike. Video sam da su strazari jako loše placeni, da
rade po smenama, izlozeni su stalnom riziku da budu napadnuti. Najveci
broj ljudi koji se nalazi u pritvoru, ali i na sudskom odeljenju su
narkomani. Ima nekoliko zatvorenika osudenih na smrtnu kaznu. Uopšte nije
prijatno raditi u takvoj atmosferi. Plate su im niske, a koliko im je loš
standard, govori i to što jedan broj njih zivi u zatvoru. U posebnom bloku
su od celija napravljeni improvizovani stanovi i tu ljudi zive. Uslovi
treba da se poprave. Ako to ne uradi aktuelna vlast, uradicemo mi kad
ponovo dodemo na vlast.
Da li sada zalite što niste razmišljali o
tome dok ste bili na vlasti?
Kad covek nema uvid, ne moze ni da razmišlja. Mora nešto i da
dozivi.
Dok ste više od cetiri meseca bili u
zatvoru, a sad cekate sudenje, neki visoki funkcioneri SPS-a su slobodno
šetali, ugodno ziveli i krckali novac koji su zaradili preko SPS-a,
odnosno vaših leda. Osecate li se loše zbog toga?
Ne mislim da ima mnogo ljudi u rukovodstvu SPS-a, bivšem i
sadašnjem, koji su se obogatili. Takvi su uglavnom bili pratioci naše
vlasti, a sada su pratioci Dosove vlasti. Bogatsvo prosto ide uz vlast,
što, naravno, nije dobro ni za jednu vlast jer je kvari. Što se mene tice,
od nje nisam imao nikakvu korist. Inace, smatram se politickim
pritvorenikom koji je progonjen zbog izrazavanja politickog uverenja. Ovde
je tuzilaštvo u funkciji izvršne vlasti, a to ne tvrdi samo Uroš Šuvakovic
koji je to osetio na sopstvenoj kozi vec i profesori krivicnog prava na
Pravnom fakultetu. Zbog svog politickog uverenja, spreman sam da podnesem
svaku torturu, ali opredeljenje necu promeniti.
Da li ste dugo ostali u pritvoru mozda i zbog prikupljanja
novih dokaza protiv Miloševica, s obzirom na to da ste bili jedan od
njegovih najblizih saradnika?
Mislim da sam sve rekao stavom da sebe smatram politickim
pritvorenikom. Ako je tacno da sam bio jedan od najblizih saradnika
predsednika Miloševica, na to sam veoma ponosan. Ako je neko mislio da ce,
drzeci me u pritvoru, moci da obavi neki prljav posao, grdno se prevario.
Ne zbog toga što sam covek od principa nego zato što za predsednika
Miloševica niko ko drzi do istine i casti ne moze ništa loše da kaze. Što
se tice zahteva da se protiv njega pokrene istraga, koji sam imao prilike
da procitam u štampi, jedan deo mi je i predocen s obzirom na to da sam
jedan od svedoka u tom predmetu, to je potpuni nonsens. To su izmišljene i
pravno neosnovane kvalifikacije. Njegova otmica iz CZ-a i slanje u Hag su
svima potvrdili stvarni razlog njegovog hapšenja.
Šta vam je najviše nedostajalo u
zatvoru?
Sloboda. Da bi covek bio ljudsko bice, mora da bude slobodan.
Bilo mi je krivo i zbog toga što sam u objektivno teškim trenucima po
zemlju i partiju, voljom politickih mocnika, bio sprecen da aktivno
ucestvujem u tadašnjim dešavanjima.
|
Prisluškivanje
Šta ste prvo uradili kad ste izašli
iz zatvora?
Obavio sam jedan telefonski razgovor.
Koga ste zvali?
Osobu koja je moj partijski istomišljenik. Posle sam
otišao u GO SPS-a i razgovarao s rukovodstvom.
Da li ste proverili da li vas
prisluškuju?
Ministar policije tvrdi da se ne prisluškuju politicki
neistomišljenici.
Verujete mu?
Kako da mu verujem kad mu ne veruje ni Vuk Draškovic!
Što se mene tice, svejedno mi je. Svoje stavove iznosim javno.
Nema SPS-a bez Slobe
Smatram da nema SPS-a bez Slobodana Miloševica kao
našeg predsednika. Svako ko drugacije misli veoma greši. On je
najznacajniji svetski lider kraja DzDz veka. Predsednik Miloševic je
osnivac naše partije i dugogodišnji naš lider. Tako treba i da
ostane. Ako neko ima ambicije da ukrade partiju, to mu nece poci za
rukom. Bio sam, jesam i bicu uz predsednika Miloševica u politickom,
moralnom i licnom pogledu, kao i vecina socijalista.
| |
