|
Intervju: Milan St. Protic, ambasador Jugoslavije u
SAD
Za velikim brodom razne ajkule
idu
Mnogi su se
navikli da u Beogradu moze sve i da je on otvorena radnja u koju se ude,
uzme se �ta se hoce, plati i zavr�i posao. Poku�aja podmicivanja bilo je
sa svih strana, narocito iz inostranstva jer tamo najvi�e para ima
Rade Stanic
Kada da je u�ao kod Dzordza Bu�a da mu preda akreditivno
pismo, Milana St. Protica docekalo je pitanje americkog predsednika:
- S kojim ciljem ste ovde?
- Da vas dovedem u Beograd. Znam da je to te�ko, ali cu
uciniti sve da se to desi.
- Ako vi to ucinite, ja cu doci - odgovorio je Bu�.
Nacin na koji Protic prica epizodu zahvaljujuci kojoj je
zaobi�ao protokol i stupio u neformalniji odnos s Bu�om, kako je osvajao
diplomatski kor i medije u Va�ingtonu tera coveka da mu poveruje kada kaze
da se nije nimalo promenio. Dakle, igrac koji je roden pre 44 godine u
Beogradu, odrastao u Kosovskoj ulici i oduvek igrao na �tos, �arm i
bezobrazluk. Skoro mangup, mada ta rec te�ko zvuci uz zvanje profesora
istorije, odbio je ponudenu katedru u Harvardu da bi kao jugoslovenski
ambasador ispravljao diplomatske krive Drine. Protic je doktorirao
istoriju na univerzitetu u Santa Barbari, na kome predaje po pozivu. Bio
je i jedan od lidera opozicije proteklih deset godina, a moze se slobodno
reci da su Beogradani bili ponosni kada je 5. oktobra pro�le godine postao
njihov gradonacelnik. Isto tako, ako ne i vi�e, bili su razocarani kada je
Beograd zamenio Va�ingtonom.
Koji su to licni motivi zbog kojih ste napustili mesto
gradonacelnika?
Nisu licni, vec objektivni. Pod okolnostima koje su bile vi�e
ni�ta nisam mogao da uradim ozbiljno za Beogradane i Beograd, a
odgovornost koja je bila na meni bila je suvi�e velika. To znaci da je
gradonacelnik mesto na koje svi gledaju i upiru prstom, a s druge strane u
njegovim rukama ne postoji ni moc odlucivanja, pogotovo moc kontrole.
Procenio sam da je bolje da se povucem pre nego �to se desi ne�to �to �to
ja ne bih opravadavao a za�ta bih bio objektivno kriv, nego da cekam da se
to dogodi. U to vreme je bilo vazno da se sacuva jedinstvo DOS-a, to je
bilo doba neposredno posle izbora u Srbiji i ja sam procenio da to nije
momenat da se o tome na takav nacin govori javno, tako da sam svesno
primio rizik na sebe da to Beogradani protumace kao da sam ih izneverio.
Tada sam ozbiljno razmi�ljao da se povucem iz politike, zato
�to je pobedom na izborima i oktobarskom revolucijom i decembarskim
izborima ostvaren cilj zbog kog sam ja u�ao u politiku. Milo�evicev rezim
je bio oboren, bio sam prilicno siguran da ce on na kraju zavr�iti u
zatvoru i u Hagu, tako da su moji motivi prilicno pali u tom trenutku.
Onda je do�ao nagovor da odem u Va�ington za ambasadora. Dobro sam
razmislio i onda tu ponudu prihvatio jer mi je izgledalo da nema mnogo
ljudi koji bi na�u zemlju u tako prelomnom trenutku mogli da predstavljaju
pred SAD s obzirom na cinjenicu koliko su lo�i na�i odnosi bili, na jednoj
strani, i s obzirom na ogromnu �tetu koju smo zbog tih lo�ih odnosa
pretrpeli.
Na �ta ste mislili kada ste spomenuli jedinstvo DOS-a i da
nije vreme da se govori?
Sve �to bih rekao sumnjicavo u pogledu sposobnosti DOS-a kao
celine da vodi ovu drzavu, ne bi bilo dobro shvaceno. A ja sam sve to
znao, znao sam da mi nismo u sve to u�li najpripremljeniji i da svaka
polticka grupacija koja izvr�i takvu promenu nije garancija da ce biti
uspe�na na vlasti. Znao sam i to da ulazim u Beograd koji je bio leglo
korupcije, zloupotreba, rastocen iznutra i da bez obzira na dobru volju i
entuzijam ljudi koji su u tom trenutku do�li na celo Beograda, isku�enja
su velika. Tako da ja nisam mogao da budem apsolutno siguran da ce ti
ljudi koji su radili sa mnom tome odoleti. U krajnoj liniji, ni�ta ne moze
da se radi na dugu stazu samo na odu�evljenje. A mi drugog sem
odu�evljenja nismo imali. Nije bilo opipljivih sumnji sa moje strane, ali
nisam mogao da cekam da se dogodi ne�to �to mi se ne bi dopalo i da onda
ja budem kriv pred Beogradanima, ne bi me oprali ni Sava ni Dunav. Bolje
da me kritikuju �to sam oti�ao pre vremena nego da od mene traze ostavku.
Jeste li Vi bili u isku�enju?
Ne, mene je Bog spasao od poroka zvanog vlast. Vlast je
najveci porok od kada je sveta i veka: od zena, od kocke, veci je porok od
alkohola i droge. Mene vlast cini nelagodnim - tako sam se osecao dok sam
bio gradonacelnik, iako je to bila formalna vlast.
Da li je bilo korupcije dok ste bili gradonacelnik?
Ne, cak su ljudi koji su radili sa mnom bili preterano
askete, mada ni to nije bilo dobro. Hteli smo da pokazemo da smo potpuno
drugaciji od onih pre nas u poslednjih 60 godina, ne samo one koje smo
nasledili. Bilo je poku�aja korupcije, ali niko tome nije podlegao dok sam
ja bio tamo. Ali nikada ne mozete biti sigurni da ce neko negde, sa bednom
platom od tri ili pet hiljada dinara, koliko su bile prosecne, da ima
porodicu, deset godina je u svemu ovome mozda podleci.
A ko je poku�avao da korumpira novu vlast?
Za velikim brodom idu razne ajkule. Mnogi su se navikli da u
Beogradu moze sve i da je Beograd otvorena radnja u koju ude, kupi �ta
hoce, plati i zavr�i posao. Tako da je to dolazilo sa svih strana,
narocito naravno iz inostranstva, jer tamo najvi�e para ima. Mi smo tada
tome uspeli da odolimo. Siguran sam da su se tome odupreli ljdui koji vode
Beograd danas. Ali, sa druge strane, zato Beograd ovako danas izgleda,
zato ni�ta ne moze da se uradi. Na� izbor je bio: da budemo cisti,
netaknuti isto tako neefikasni i da idemo po svetu da kukumavcimo svetu da
nam po�alju autobuse, hranu, lekove - �to je sve kap u moru ili da radimo
stvari koje su nedozvoljene, protivzakonite, pa da onda bude ne�to bolje.
Ozbiljan posao nije mogao da se uradi, a narod je verovao da ja drzim u
ruci carobni �tapic i sve �to dodirnem da se pozlati. Na zalost, to tako
nije moglo da bude i zbog toga sam re�io da se odatle povucem. Na kraju,
ja sam prihvatio to mesto da bi se osnazio 5. oktobar i dao neki
legalitet.
Za�to americka administracija nije blagonaklonija kada je
rec o interesima Srbije i Jugoslavije?
Americka administracija je samo jedan deo americke politike i
ona je najnaklonjenija. Sa administracijom imamo najmanje razilazenja ili
nerazumevanja. Americak politicka scena je veoma razudena. Tamo gde ima
najvi�e sumnjicavosti prema nama to je u Kongresu i narocito u Senatu i
ponekim nevladinim organizacijama. To vam je kao primer besprizornog lo�eg
daka, koji deset godina bezi sa casova, ponavlja razrede, pravi skandale,
glavni je problem u �koli i onda se preko noci popravi. Ali da bi se
profesori zaista ubedili da je to autenticna promena kod tog daka, ipak
mora neko vreme da prode i da on u citavom nizu buducih poteza dokaze da
to nije samo jo� jedna od njegovih igara kako bi preavario svoje
profesore. Tako je i sa nama: da bi se na�i odnosi sa SAD potpuno
normalizovali i da bi se ispravila slika koja je stvorena o nama, bez
obzira da li je ona realna ili nerelna, potrebno je mnogo napora i dobre
volje. Pri tom, mi smo samo jedna od 170 zemalja koje su predstavljene u
SAD, i to manje vazni.
Ne samo saradnja sa Ha�kim tribunalom, vec pre svega kako smo
re�ili jug Srbije donelo nam je veoma mnogo poena u medunarodnoj
zajednici, pogotovo u Va�ingtonu. Zagazili smo tim putem i daleko oti�li.
Jo� ima pogotovo senatora koji su prema nama skepticni ali sa njima mora
najvi�e da se radi, sa njima sam najvi�e radio ovih meseci.
Da li imate na raspolaganju neka novcana sredstva za
formiranje srpskog lobija u SAD?
Mi nemamo para ni za zdravstveno osiguranje sluzbenika
ambasade, a kamoli za lobije u SAD. To je nerealno. To bi bilo i nefer
ocekivati i traziti od na�ih gradana da placaju, jer to su takve pare od
kojih se nama zavrti u glavi. Sa nekim malim parama ne moze da se uradi
ni�ta, to je baceno kroz prozor. Zato mi jesmo tamo, da to nadoknadimo. Da
sredstvima koja su neortodoksna, ako hocete koja i ne pripadaju klasicnoj
diplomatiji postignemo odredene efekte. Da smo mogli da imamo lobije,
jednu uredenu ambasadu, dovoljno svakakih mogucnosti da delujemo u
Va�ingtonu - �ta cu onda ja tamo, onda moze i neko drugi. Ali ako se krece
od jednog potpunog kr�a, potpuno rasturene ambasade, sa lo�im rejtingom
kakav smo mi imali, bez para, bez mogucnosti da pokrijemo ono �to je u
diplomatskom zivotu sasvim normalno, prirodno, ja treba da razmi�ljam o
svakoj ka�icici i tanjiru, koji treba da kupimo ili ne kupimo, onda tamo
treba da bude neko ko se u takvim improvizovanim okolnostima snalazi.
Improvizovane okolnosti podrazumevaju improvizovanu diplomatiju.
A koja su to neortodoksna sredstva u improvizovanoj
diplomatiji?
Licni kontakti . Razni nacini da se privuce pozornost
americkih zvanicnika, pre svega medija. Znao sam da ako hocu da budem
zapazen i ako hocu da delujem moram da uradim ne�to u medijima, kako bi
ljude zaintrigiralo ko sam ja i da iz toga proitzadu odredene
komunikacije. I�ao sam obrnutim putem - srecom to je bilo uspe�no, pa sam
za ovih nekoliko meseci otvorio puteve i kontakte sa svim americkim
relevantnim institucijama, koje odlucuju o politici, ne samo u pogledu
Jugoslavije. I u Beloj kuci, i Stejt dipartmentu, Savetu za nacionalnu
bezbednost, Senatu, Kongresa, medija.
Kako ste zaintrigirali medije?
Covek mora da ima i srece, a onda tu svoju �ansu mora da
iskoristi. Neke od tih novinara ja sam znao od ranije i vec prvog dana
najavio sam hap�enje Milo�evica, to je bilo smi�ljeno upravo da se izazove
efekat i da se pomalo rizikuje ali je to privuklo paznju. Tim povodom je
novinar Va�ington posta napravio profil o meni, a ako ste iza�li u Postu,
onda moraju da se javi konkurencija iz Njujork tajmsa, potom me je zvao
Dzordztaun univerzitet dfa odrzim predavanje, tu se pojavila nacionalna
televizija i onda odjednom postanete neko za koga se zna u Va�ingtonu i
onda krenu kontakti. Onda dobijem poziv da predajem na Harvardu i tako se
sve zavrti. A kako se radi sa Kongresom i Senatom kada nemate para. Tako
�to svakodnevno razgovarate sa njima, sa senatorima ili sa njihovim
osobljem, ja nisam imao to �ta je moj rang a �ta nije. Gledao sam samo da
li su ljudi sa kojima se druzim vazni ili nisu vazni, uticajni ili
nisu.Neposredno pre mog povratka bio sam u Kongresu i drzao sam dva sata
predavanja i odgovarao na pitanja clanovima kabineta, njih 40 je bilo. To
znaci da ce 40 senatora biti obave�tena o tome �ta su njihovi ljudi culi
od mene.
Ali je taj stil rada, najava hap�enja Milo�evica recimo,
izazvala je negativne reakcije u zemlji. I Ko�tunice, recimo.
Nisam oti�ao u Va�ington da bih se bavio unutra�njom
politikom. Oti�ao sam da afirmi�em zemlju iz koje dolazim i pri tome
koristim sva sredstva koja su mi na raspolaganju. Nije mi padalo na pamet
da ce neko u Beogradu imati problem sa hap�enjem Milo�evica i njegovim
isporucivanjem Ha�kom tribunalu. Jer, valjda je za poslednju deceniju
pokazao koliko je nesrece naneo na�im i drugim narodima. Ispalo je da je
to Ko�tunica protumacio malo drugacije od mene pa je tu bilo divergentnih
izjava, ali je i to pomoglo jer je to izazvalo paznju tamo�nje javnosti,
pa su me pitali da li je to kraj moje karijere, a ja sam odgovorio da je
to najbolji dokaz da smo demokratska drzava jer predsednik i ambasador
mogu imati razlicita mi�ljenja o tako krupnom pitanju. Mozda malo
razbaru�ena demokratija.
Ovih pet meseti je bilo veliko zadovoljstvo biti ambasador u
SAD, zato �to su moji prijatelji iz DOS-a imali snage da povuku poteze
koji su fascinirali ceo svet, ne govorim o izrucenju Milo�evica, vec
brzini ekonomskih reformi, hrabrosti i ubedljivosti, jug Srbije - za koji
su Amerikanci mislili da je uvod u novi rat.
A u koje svrhe je osve�tena ambasada?
Opet je to u Beogradu izazvalo reakcije ljudi koji pripadaju
pro�lom, prohujalom Titovom vremenu, koji nisu shvatili da se ovde ne�to
promenilo, a drugi su oni koji ni�ta ne znaju o na�oj pro�losti i ulozi
SPC-a u na�oj istoriji. A s druge strane taj skup u Va�ingtonu je
diplomatski gledano bio pun pogodak. Da vas podsetim da je sluzba
obavljena pre nego �to su do�le diplomate, u prisustvu na�e dijaspore i
na�e crkve, ali je to bila prilika da se skupe 30 sve�tenika, dve vladike
i patrijarh, jer je na�a crkva najbitnija organizacija koja skuplja
dijasporu i bilo je stra�no vazno da se po�alje poruka svim na�im ljudima
koji zive u Va�ingtonu da se u na�oj zemlji ne�to su�tinski promenilo i da
je na�a crkva dobrodo�la u ambasadu.
Povodom osve�tavanja do�li su va�ingtonski kardinal i rimski
nuncije i obojica su prisustvovali sluzbi. I niko nije komentarisao kao da
je to ne�to Povodom osve�tavanja do�li su va�ingtonski kardinal i rimski
nuncije i obojica su prisustvovali sluzbi. nenormalno.
Ovde je izazvana neka polemika, ali je to tamo sasvim
normalna stvar. U krajnjo liniji, americki predsednik ide u crkvu one
konfesije kojoj sam pripada. Ako je baptista ide u baptisticku, metodista
u metodisticku.
Da li je mozda neko osve�tao Belu kucu?
Bela kuca je davno izgradena, pa ne znam. Ali sam siguran da
je mnogo sve�tenika i velikodostojnika pro�lo kroz Belu kucu, na jedan ili
drugi nacin. Najzad, na�a ambasada nije Bela kuca.
Vera kod nas je sastavni deo kulture. Kod nas zive i
katolici, i muslimani, i protestanti i pravoslavni. Svaku od tih vera ja
uvazavam, samo �to vecina pripada SPC-u i njeno mesto i uloga u na�em
narodu i zemlji ne moze da bude ista kao drugih. Kao �to je to u svetu,
tako je i kod nas. Ne mozemo neke male sekte da izjednacavamo sa SPC. To
je danak komunizmu.
Napadi na mene povodom osve�tanja su bili tipicna
komunisticka haranga, organizovani i podmetnuti da bi se ostvario drugi
cilj.
Koji?
Verovatno nekim ljudima smetam zato �to sam uspe�an u
Va�ingtonu, mozda im smetam i od ranije. Ja sam covek bez stranke, bez
lobija, ali svojeglav i prilicno elokventan i to smeta.
Kome smeta?
Smeta onima koji se bune, ali je indikativno odakle dolaze.
Jednog dana cu verovatno saznati, ali mi veoma lici na komunisticku
harangu, sa tim prozivanjem: "nadlezni organi da preduzmu ne�to da se ne
zata�ka stvar". Tipicna komunisticka haranga: ako to izade na pola strane
u Poltici sami prosudite �ta to znaci. Jasno da je to poruceno. Ko je to
porucio? Verujte da ne znam, ali mi je jasno da je to haranga.
Da li se vracate u SAD kao ambasador ili turista, vec su
se pojavile najave da bi vas mogla zameniti Aleksandra Joksimovic?
Ja se vracam kao ambasador, jer odluka o smenjivanju nije
prosta procedura, kao �to to nije ni izbor ambasadora. U tome mora da se saglasi i zemlja domacin.
|
