|
Uprkos verbalnom zalaganju
za ukidanje tribunala, Rusija i Kina su 16. marta ove godine dozvolile da
lista kandidata za sudije ode iz Saveta bezbednosti u Generalnu skupstinu
UN, iako su obe mogle vetom da sprece izbor i time prakticno ukinu sud 16.
novembra, kada istice mandat sadasnjim
sudijama.
PRVIH 11 sudija haskog
Tribunala Generalna skupstina UN izabrala je pred ponoc 15. septembra
1993. nakon 10 rundi glasanja, tokom tri dana preganjanja i izmedju 23
kandidata. Najvise glasova, 137 od ukupno mogucih 184, osvojila je
Amerikanka Gabrijel Kirk Mekdonald, prva crnkinja ikad izabrana u Savezni
sud drzave Teksas, koja ce kasnije postati i predsednik Tribunala od 1997.
do 1999. godine.
Za prvog predsednika
sudije su medjusobno izabrale Italijana, Antonia Kasezea, 57-godisnjeg
profesora prava na Univerzitetu u
Firenci.
Veliku bitku vodili su tokom
izbora predstavnici BiH i muslimanskih zemalja da u sud proguraju "svoje
ljude", ali to nisu uspeli. Generalna skupstina je, pritom, izabrala
trojicu sudija iz Egipta, Pakistana i Malezije, ali ni jedan od njih nije
bio muslimanske veroispovesti. Na spisku izabranih nije bio ni jedan
sudija iz pravoslavnih zemalja.
»
MEKSIKO JEDINI
PROTIV«
Muslimanski blok je tada pokrenuo
zestoku kampanju kako bi bar za tuzioca bio izabran njihov kandidat,
naturalizovani Amerikanac egipatskog porekla Serif Basiuni, inace profesor
na De Pol univerzitetu u Cikagu. Ni ovo im nije poslo za rukom, jer je
Savet bezbednosti 21. oktobra, na predlog Generalnog sekretara UN Butrosa
Galija, jednoglasno na to mesto postavio Ramona Eskovara
Saloma.
Venecuelanac se, medjutim, vec u
februaru povukao, pa je na njegovo mesto kasnije dosao Ricard Goldstoun iz
Juzne Afrike.
Mandat sudija i tuzioca je cetiri
godine, pa su sudije ponovo birane 1997. i 16. marta ove godine. Uprkos
svom verbalnom zalaganju za ukidanje Tribunala, i Rusija i Kina su
dozvolile da lista kandidata za sudije ode iz Saveta bezbednosti UN u
Generalnu skupstinu na izbor, iako su obe mogle da uloze veto i time
prakticno ukinu sud 16.novembra, kada istice mandat sadasnjim
sudijama.
Ruski predstavnik istupio je,
istina, dosta kriticki o Tribunalu, istakavsi kako je do sada bio
antisrpski, narocito tuzilastvo, ali i dodao da ce, ipak ucestvovati u
izboru sudija, jer se nada da ce novi sastav suda biti - bolji. Ovo je
bilo potpuno suprotno izjavama ruskog ministra inostranih poslova Igora
Ivanova, koji je neprestano ponavljao:"Haski tribunal treba zatvoriti,
ukinuti!"
A kineski predsavnik u UN, ne
samo sto nije kritikovao Tribunal, vec je ova zemlja za njega ponovo dala
svog sudiju! Ovakav stav Rusije i Kine, mada se Tribunal tokom proteklih
osam godina vise pokazao kao politicka, nego pravna institucija, produzio
mu je "zivot" najmanje za jos cetiri
godine.
Jedini ko se ponovo, iz nacelnih
razloga, usprotivio izboru sudija, bio je Meksiko. Ponavljajuci da Savet
bezbednosti nije imao pravo da osnuje Tribunal, predstavnik ove zemlje u
UN rekao je da nece ucestvovati u izboru sudija. Niko ga u tome nije
podrzao, pa ni predstavnik SRJ.
»
SAMI BIRAJU
PREDSEDNIKA«
HASKI tribunal sudio je dosad u vecima
od po trojice sudija, a petorica su bili clanovi zalbenog veca. Za sudije
se biraju "osobe visokih moralnih kvaliteta", "nepristrasni i cestiti" i
moraju da poseduju kvalifikacije, koje se u njihovim zemljama traze za
imenovanje na najvise sudske polozaje.
Nepristrasnost se tumaci u odnosu na dela koja spadaju u nadleznost
Tribunala, a posebna paznja se obraca na iskustvo sudija u krivicnom i
medjunarodnom pravu, ukljucujuci medjunarodno humanitarno pravo i zakone o
ljudskim pravima.
Svaki sudija moze biti
ponovo izabran, a ukoliko se dogodi da neko mesto u vecima bude
upraznjeno, Generalni sekretar UN ce, nakon savetovanja sa Predsednikom
Saveta bezbednosti i Opstom skupstinom, imenovati na upraznjeno mesto, za
preostali deo mandata, osobu koja zadovoljava kvalifikacije potrebne za
sudiju.
Sudije medjusobno, iz svojih
redova, sami biraju predsednika suda, koji predsedava i u zalbenom
postupku.
(NASTAVLJA
SE)
»PRVI
SASTAV«
UZ Amerikanku Mekdonald, u prvi sastav
Tribunala izabrano je jos sledecih deset sudija:Zil Desene (Kanada),
Antonio Kaseze (Italija), DZordz Misel Abi Saab (Egipat), Rustam Sidva
(Pakistan), Li Haopei (Kina), Elizabet Odio Benito (Kostarika), Zermen
Kostil (Francuska), Ninien Stiven (Australija), Lal Cand Vorah (Malezija),
i Aldofus Godvin Vajt (Nigerija).
»NOVE
SUDIJE«
NOV mandat od cetiri godine, u
medjuvremenu prosirenog sastava suda na 14 clanova, pocinje da tece 17.
novembra ove godine.
U sastavu suda su
Karmel Agius (Malta), Mohamed Amin El Abasi Elmahdi (Egipat), Dejvid Hant
(Australija), Klod Zorda (Francuska), O-gon Kvon (Republika Koreja), Liu
Dakun (Kina), Ricard Zorz Mej (Ujedinjeno Kraljevstvo), Teodor Meron
(SAD), Florens Ndepele Mvacande Mumba (Zambija), Alponsus Martinus Maria
Orie (Holandija), Fausto Pokar (Italija), Patrik Liptom Robinson
(Jamajka), Volfgang Somburg (Nemacka), i Mohamed Sahabuden
(Gijana).
Predsednik suda je Francuz
Zorda, bivsi sudija iz Bordoa, a Slobodanu Milosevicu sudi krivicno vece
pod predsednistvom Engleza Meja
|
