|
Francuska i Cile, vec su
trazile od Kisindzera da se pojavi kao svedok na sudjenjima, koje su
pokrenule familije ubijenih i nestalih tokom prevrata u pojedinim zemljama
Latinske Amerike
MEDJU najcitanijim
knjigama ovog leta u Americi, nalazi se i delo novinara, Kristofera
Hicensa pod naslovom "Sudjenje Henriju Kisindzeru", u kojoj se poimence
navode sva "nedela" i zlocini protiv covecnosti, koje je kao bivsi drzavni
sekretar u administraciji Ricarda Niksona i savetnik u kasnijim
administracijama pocinio.
Hicins navodi
zlocine sirom zemaljske kugle, od Istocnog Timora, preko Kambodze i Juzne
Amerike do Vasingtona, koje su Amerikanci pocinili, dok je Kisindzer bio
arhitekta spoljne politike SAD. Pojedine zemlje, kao Francuska i Cile, vec
su trazile od Kisindzera da se pojavi kao svedok na sudjenjima, koje su
pokrenule familije ubijenih i nestalih tokom prevrata u pojedinim zemljama
Latinske Amerike.
U samoj Americi
zvanicnih reakcija na knjigu jos nije bilo, ali su alternativni mediji,
kao sto je mesecnik "Vilidz vois", pokrenuli polemiku oko toga, moze li
Kisindzer uopste biti uhapsen na osnovu iznetih navoda, i mogu li sami
gradjani obaviti takozvano "gradjansko hapsenje", ukoliko slucajno naidju
na Henrija Kisindzera na ulicama NJujorka, gde inace
zivi.
"Gradjansko hapsenje" podrazumeva,
prema americkom zakonu, mogucnost da svako ko primeti "kriminalni cin" ili
vidi kriminalca na ulici, moze da ga uhvati i privede
policiji.
Medjutim, koliko je malo
verovatno da se to i dogodi, objasnio je uvazeni lingvista i politicki
disident Noam Comski recima: "Svakako da bi neko mogao da izvrsi
"gradjansko hapsenje", ali bi taj vrlo brzo sam zavrsio u zatvoru ili u
mentalnoj instituciji. Jedan engleski pesnik iz 17. veka je napisao da su
zakoni kao paukova mreza: Manje musice se brzo uhvate, dok se vece lako
oslobode."
Uprkos svemu, siri se krug
ljudi koji bi zeleli da vide Kisindzera na sudjenju za ratne zlocine, ako
ne kao okrivljenog, onda bar kao svedoka. Iako se jos uvek krece slobodno
po ulicama NJujorka, ovaj "ratni zlocinac" je morao da se "iskrade" iz
Pariza maja ove godine kada je francuska policija pokusala da mu uruci
poziv za sud.
Aktivisti iz Istocnog
Timora uporno su pokusavali da razgovaraju sa Kisindzerom tokom njegovih
promotivnih knjizevnih turneja, ali je on uvek odbijao razgovor ili
jednostavno nestajao. Ovog meseca argentinski sudija je uputio poziv
Kisindzeru za svedocenje na sudu u vezi planova latinoamerickih vlada da
kidnapuju i ubijaju levicare tokom 70-tih. Sudija iz Cilea je proslog
meseca poslao pitanja Kisindzeru kao svedoku u parnici koju je pokrenula
DZojs Horman, udovice Carlsa Hormana, mladog novinara koji je ubijen tokom
Pinoceovog puca.
Sam Kisindzer, koji
nije reagovao na rastuce optuzbe, najavio je da ce dati saglasnost na
objavljivanje nekih 10.000 stranica teksta, koji se kao poverljivi, cuvaju
u Kongresnoj biblioteci, kako bi zastitio svoj lik, cime pokazuje da je
svestan svega sto se dogadja.
Najglasniji pozivi za istragu nad Kisindzerom poticu od uzasnog nasilja u
Istocnom Timoru, gde je on optuzen da je 1975. godine podrzavao krvavu
indonezansku okupaciju tek oslobodjene portuglaske
kolonije.
Prema recima DZona Milera,
predstavnika Akcione Mreze Istocnog Timora, krivicna optuzba protiv
Kisindzera bi mogla da se podigne, jer je tokom indonezanske invazije on
"podrzavao i pomagao" genocid protiv jednog naroda, obezbedio politicku
podrsku i bio odlucujuci faktor u obezbedjivanju americkog oruzja
indonezanskoj armiji.
S druge strane,
tokom nedavne debate u Nacionalnom pres klubu u Vasingtonu, grupa novinara
i bivsih vladinih sluzbenika postavila je pitanje zasto bi se Kisindzer
posebno izdvajao, kada bi citava administracija, ciji je Kisindzer bio
samo deo, morala da preuzme krivicu.
"Kisindzer ispravno rezonuje da je samo sprovodio spoljnu politiku SAD",
kaze Noam Comski. "Amerika je mocna drzava, u stvari, previse mocna. Iz
toga proizilazi da njeni lideri mogu ciniti greske, ali da Amerika ne moze
da pocini zlocine u tehnickom, orvelijanskom smislu. Samo neprijatelji ili
oni koji su slabi i bespomocni mogu pociniti zlocin u bukvalnom smislu.
Prema tome, nezamislivo je da ce uopste biti pokusaja da se Kisindzer
izvede pred sud", zakljucuje Comski.
Roman Petrovski
»SPISAK
ZLOCINA«
OPTUZNICA
protiv Henrija Kisindzera za genocid, zlocine protiv covecnosti i ratne
zlocine, sadrzavala bi, izmedju ostalog, sledece
tacke:
VIJETNAM - Kisindzer je "minirao"
mirovne pregovore 1968. godine, obezbedivsi pobedu Niksonu u predsednickoj
trci. Polovina od ukupno poginulih u borbama u Vijetnamu, zivote je
izgubilo u periodu izmedju 1968. i 1972. a tome treba pridodati i milione
ubijenih civila sirom Indokine.
KAMBODZA
- Kisindzer je ubedio Niksona da prosiri rat masovnim bombardovanjem
Kambodze i Laosa. Prema umerenim procenama, americki vojnici su ubili
600.000 civila u Kambodzi i jos 350.000 u
Laosu.
BANGLADES - Koristeci americko
oruzje, general Jahja Kan svrgnuo je demokratski izabranu vladu i ubio
najmanje milion i po civila 1971. godine. Americki Savet za nacionalnu
bezbednost zeleo je da osudi ovaj zlocin, ali je Kisindzer to odbio i
usred masakra, zahvalio Kanu na njegovoj "delikatnosti i
taktu".
CILE - Kisindzer je pomogao u
planiranju americkog rusenja demokratski izabranog predsednika Salvadora
Aljendea 1973. i ubistvu generala Renea Snajdera, posle cega je vlast
preuzeo Augusto Pinoce. Placene ubice, koje je finansirala CIA,
pronalazile su Aljendeove sledbenike i ubijale
ih.
ISTOCNI TIMOR - Bivsi predsednik
DZeral Ford i tadasnji drzavni sekretar Henri Kisindzer, sastali su se
1975. sa indonezanskim diktatorom Suhartom, posle cega je Kisindzer
izjavio novinarima da SAD nece priznati malu zemlju Istocni Timor, koja je
tek dobila nezavisnost od Portugalije. U roku od samo nekoliko sati,
Suharto je pokrenuo invaziju, pritom usmrtivsi vise od 200.000
civila.
©1998-2001 Novosti Company. All
Rights Reserved. Designed and maintained by Novosti ERC.
|
