|
26. Aug 2001 15:05 (GMT+01:00) |
O budu�nosti ovog naroda i da li je Jugoslavija zemlja koje nema razgovaramo s akademikom prof. dr Mihajlom Markovi�em
Srbija �e biti polukolonija
Kada bi se zadr�ao status kvo, odnosno nastavili procesi koji su sada na delu, Srbija bi postala polukolonija, u kojoj bi vladala mafija a ne politi�ke partije, a jedine vitalne delove privrede bi posedovali stranci
Kome smeta zajedni�ka dr�ava Srbije i Crne
Gore?
- U Srbiji i Crnoj Gori �ivi isti narod, govore i pi�u istim
jezikom, imaju istu istoriju i kulturu. Izuzetak je nekoliko otu�enih
intelektualaca i Dukljanska akademija nauka. Specifi�nost Crne Gore je da je
dugo �ivela u dve politi�ke zajednice, ali se to mo�e lako i mudro re�iti.
Zajedni�ka dr�ava smeta jednom delu mondijalisti�kih nazovi-intelektualaca, i
jednoj skorojevi�koj nazovi politi�koj eliti, koja te�i samo nesmetanom daljem
boga�enju, i opire se bilo kakvoj kontroli imovine i sumnjivih poslova.
Kakva je budu�nost Srbije?
- Budu�nost je neizvesna. U
stvari ima vi�e mogu�ih budu�nosti, ali su sve manje ili vi�e lo�e. Kada bi se
zadr�ao status kvo, odnosno nastavili procesi koji su sada na delu, Srbija bi
postala polukolonija, u kojoj bi vladala mafija a ne politi�ke partije, a jedine
vitalne delove privrede bi posedovali stranci, socijalne razlike bi bile ve�e
nego ikada u poslednja dva veka i bile bi nepodno�ljive. U takvim uslovima bi
dobila �ansu ekstremna nacionalisti�ka i nedemokratska desnica koja bi narodu
obe�ala red, raskid s kolonijalizmom i sa Zapadom, obra�un s mafijom i novim
bogata�ima. To smo videli pre nekoliko decenija u Gr�koj pod pukovnicima. Jedina
mogu�nost je pobeda patriotskih, dosledno demokratskih snaga, koje bi se
zalagale za stvaranje socijalno odgovornog dru�tva.
Mesto Jugoslavije u me�unarodnoj konstelaciji snaga?
- Samo
samostalna i suverena Jugoslavija bi mogla biti strate�ki zna�ajna na Balkanu
kao mostu izme�u Evrope i Azije, Severne Evrope i Sredozemlja. Neophodan uslov
je da Balkan pripada balkanskim narodima, �to je davno politi�ko na�elo
ovda�njih zemalja.
Budu�nost DOS-a: da li prestaje da postoji opravdanost ove
koalicije?
- DOS je stvoren samo da sru�i re�im Slobodana Milo�evi�a,
niko nije ni o�ekivao minimum programske homogenosti u toj koaliciji. Sve
partije DOS-a imaju nesumnjivu desni�arsku orijentaciju, �to se vidi po revnosti
kojom sprovode "�ok terapiju". Po�to je �ok terapija do�la na lo� glas u celoj
Isto�noj Evropi, kod nas se ne koristi taj izraz, ali se radi sve ono �to taj
termin podrazumeva, kao �to je krajnja liberalizacija cena, �estoko oporezivanje
gra�ana, prinudna privatizacija najboljih preduze�a, redukcija tro�kova za
kulturu, zdravstvo, socijalnu za�titu. Mondijalizam i patriotizam ne idu
zajedno, isto kao i drasti�an pragmatizam i dosledna briga o sprovo�enju zakona.
DOS postoji zato �to se u�esnici koalicije boje svake alternative. Ali i zato
�to "veliki brat" insistira da traju dok ne pripremi slede�u vladaju�u
garnituru.
Politi�ka kretanja i po�eljna politi�ka opcija za budu�nost
Jugoslavije?
- U odnosu na izborne rezultate u septembru i decembru
pro�le godine DSS je ne�to oslabila zbog neodlu�nosti Ko�tunice, mada je jo�
uvek najja�a stranka u Srbiji. Dok je DS oja�ala samo zato �to je privukla onaj
deo bira�kog tela koji se uvek svrstava samo uz one koji izgledaju
beskrupulozniji. Afera "Gavrilovi�" �e dovesti do novih podela i promena odnosa
snaga ove dve partije u DOS-u. SPS �e zna�ajniju ulogu u politi�kom �ivotu imati
tek kada se distancira od korupcije koje je bilo u pro�lom vremenu ( tu �ansu su
propustili na poslednjem vanrednom kongresu) i re�i problem predsednika svoje
stranke. Po�eljna politi�ka opcija je koalicija demokratskih i patriotskih snaga
leve orijentacije. Program Ko�tunice i �e�elja je patriotski i dobra
kombinacija, ali oni do sada nisu mogli zajedno.
Kako vidite lidere na srpskoj politi�koj sceni?
- Vojislav
�e�elj je dosledan i veoma strpljiv, izrazito inteligentan i obrazovan, daleko
vi�e od drugih na na�oj politi�koj sceni. �in�i�a poznajem, doktorirao je kod
mog prijatelja, on nije osoba koja se preterano vezuje za politiku, prevashodno
ga interesuje novac. Ko�tunica je nedovoljno odlu�an i to bitnije odre�uje
njegovu politiku. Mada vi�e nije prisutan, Slobodan Milo�evi� he �iveo za
politiku. DOS �e se verovatno vrlo brzo raspasti i na slede�im izborima �emo
imati bar �est politi�kih opcija, a pobedu �e sigurno odneti Ko�tunica, ali �e
morati s nekom strankom u koaliciju.
Neoliberalna doktrina u svetlu politi�kih prilika kod nas?
-
Neoliberalizam nije isto �to i demokratija. Neoliberalizam se zala�e za
po�tovanje prava, po�tovanje politi�kih sloboda, vi�epartijski sistem. U
liberalnim partijama je vo�stvo smenjivo, bar posle poraza na izborima. U odnosu
na privredu liberalizam se zala�e za deregulaciju i tr�i�te bez me�anja dr�ave.
Nova vlast se la�no predstavlja i kao liberalna i kao demokratska. �in�i� se
otvoreno zala�e za nepo�tovanje zakona samo zato �to ih je donela prethodna
vlast. Po liberalizmu svi zakoni moraju da va�e dok se ne donesu novi. Liberali
veruju u pluralizam mi�ljenja dok kod nas imate medijsko jednoumlje. Liberali
veruju u promene, u postoje�im partijama lideri vi�e od 10 godina ne podnose
ostavke.
I �to je najva�nije liberali se zala�u za minimalnu dr�avu a kod nas
vlast vodi kadrovsku politiku u svim preduze�ima.
Kako se prikloniti svetskim tokovima i sa�uvati identitet?
-
Kada se govori o svetskim tokovima, ima se utisak da je to nezadr�iva tendencija
kojoj se ne mo�e odupreti. Zagovornici ove tendencije polaze od pretpostavke
gvozdenih zakona istorije i istorijske nu�nosti, �to nije ta�no. Tako liberali
prihvataju dogmatsko Marksovo i Hegelovo u�enje, da se sloboda sastoji u
priznavanju nu�nosti. To su nas nau�ili lo�i u�itelji. Postoji mo�na tendencija
ka novom svetskom poretku, ali i jak otpor toj tendenciji. Postoje razlozi za
uverenje da dominacija SAD u svetu ne�e dugo trajati. Nepredvidljiv je ishod
mogu�eg sukoba SAD i Kine. Sada�njost �ine mnoge suprotstavljene snage koje
deluju u razli�itim pravcima. Sada�nja vlast veruje u neminovnost samo jednog
politi�kog toka i izgubi�e identitet. Mudro je imati razumnu dozu skepse prema
svim svetskim tokovima ali i izbegavati sukobe sa svetom. Svoj nacionalni
identitet mo�emo usavr�avati, ali ga ne smemo izgubiti jer to zna�i duhovnu smrt
ovog naroda i i��ezavanje iz istorije. Svet je pun �ivih le�eva pojedinaca i
naroda, ali to je poslednje �to bi jedan samosvestan narod mogao sebi da
dozvoli.
