"Politika", 26. avgust 2001.
Pise: Slavoljub Zivkovic
"Jogurtu istekao rok"
Nenad Canak o vojvodjanskoj autonomiji
Autohtone vojvodjanske stranke nemaju ekskluzivno pravo da odlucuju o
Vojvodini, ali imaju ekskluzivnu obavezu da resavanje njenih problema
pokrenu s mrtve tacke
Novi Sad, 25. avgusta
- Sustina nesporazuma je u tome sto mi raspravljamo oko toga sta treba
vratiti Vojvodini ili ne. Umesto toga, trebalo bi da raspravljamo sta
vojvodjanska vlast treba da radi, odnosno sta ce biti dobro za celu
zemlju time sto ce se specificnosti Vojvodine resavati na njenom
podrucju. Znaci i zakonodavna i izvrsna i sudska vlast su - alati! Sta
ce se pomocu njih raditi, da li nam treba da njima obavimo "ovaj" ili
"onaj" posao i sta uz njihovu pomoc moze da se realizuje u Vojvodini, to
je pravo pitanje oko koga mi nikako da se dogovorimo. U tome i jeste
glavni sukob izmedju centralista i autonomista i nikako da se slozimo. A
i jedna i druga opcija, ako nemaju sire vizije, postace jalove jer ce se
onda sve svesti na pitanje gde je vlast, a ne sta njome ciniti - kaze za
"Politiku" predsednik Skupstine AP Vojvodine i lider Lige
socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak i kao primer iz paketa
vojvodjanskih zahteva navodi hitno ukidanje Zakona o sredstvima u
svojini Republike, cime se vraca imovina ne samo u Pokrajini, vec i svim
opstinama i gradovima u celoj Srbiji. Nakon sednice Predsednistva DOS-a,
pre tri dana odrzane u Novom Sadu, najharizmaticniji lider vojvodjanskih
autonomista je prilicno zadovoljan "jer su zahtevi za promene bar
naceti, a zaduzenja data vladi Srbije su vrlo jasna, rokovi, takodje, i
ne preterano dugi".
Neosnovane primedbe
- Pocinjemo da pomeramo stvari sa mrtve tacke u najkracem periodu i da
time definitivno rastacemo centralisticko-totalitarnu aparaturu
Milosevicevog rezima - ubedjen je Canak. Kaze da je u celoj toj prici o
autonomiji veliki protivnik zagovaranja sta je u njoj minimum, a sta
maksimum. Vise voli da razgovara sta je cena necega ako se uradi ili ne
uradi. "Ako hocemo da Vojvodina bude mirna i stabilna, potrebno je
ostvariti odredjene promene u cilju priblizavanja vlasti gradjanima. Mi
mislimo da imamo recept za stabilizaciju ovog prostora. Resavanje nasih
specificnosti na poseban nacin je, u stvari, i minimum i maksimum koji
nam je neophodan". Govoreci o primedbama da je iniciranje Platforme o
Vojvodini od strane tri autohtone vojvodjanske stranke (uz LSV, rec je o
Savezu vojvodjanskih Madjara i Reformistima
Vojvodine) nepoverenje u koalicione partnere cije su centrale u
Beogradu, nas sagovornik kaze da su apsolutno neosnovane.
- Nemamo mi nikakvo ekskluzivno pravo da odlucujemo sta ce se i kako
raditi u Vojvodini, ali posto smo stranke sa sedistem u Pokrajini, imamo
ekskluzivnu obavezu da to pitanje pokrecemo. Stvari, jednostavno moraju
da se resavaju, a sasvim je logicno da to pokrene onaj ko je blizi
problemu, naglasava Canak. On ocekuje podrsku svih manjih nacionalnih
zajednica u Vojvodini, posebno "zato sto su prakticno uvek bile
opoziciono orijentisane u odnosu na rezim Slobodana Milosevica", a
Platforma im "garantuje zastitu od velikosrpskog hegemonizma". - Otud ta
Platforma izaziva velike polemike kod velikosrpskih centralista i
hegemonista jer oni u njoj sasvim opravdano vide opasnost za svoj
koncept. Nenad Canak za sada ne razmislja o novim izborima, iako
opozicija vec trazi taj ispit i za vlast u Pokrajini, nagovestavajuci da
ce opet krenuti s jogurtom u rukama na zdanje nekadasnje banovine. -
Medjutim, daleko bilo, mi od izbora ne bezimo. Ali, posto se ocito cilja
na vanredne izbore, oni imaju smisla kada hoce da se proveri neciji rad.
A kako proveravati rad Skupstine i Izvrsnog veca Vojvodine, kad mi nismo
dobili mogucnost jos ni predradnju da utemeljimo i vracanjem nadleznosti
stavimo u funkciju pokrajinske organe da rade svoj posao koji bi,
naravno, bio izlozen javnoj proveri. A pretnje jogurtom koje dolaze od
SPS, radikala i drugih sigurno nas nece uplasiti. Ali, to najbolje
govori sta oni misle. Jer, oni se, ocito ne boje autonomaskog delovanja,
uostalom mi za to, kao sto rekoh, jos nemamo ni alata i kad bismo to
hteli da radimo, vec se boje ideje koja njihove politicke koordinate
pokazuje u pravom svetlu. Jer, sad se vidi da nema nista od otcepljenja
Vojvodine, cime su plasili narod, niti je doslo do progona Srba i
slicno, cime su satanizovali vojvodjanske autonomiste, a sad to vise ne
mogu.
Licno iskustvo
O teskoj ekonomskoj i socijalnoj krizi kroz koju prolazimo, Canak kaze
da je tranzicija bolan period, ali da smo u taj proces krenuli pre deset
godina, kad i druge zemlje u Evropi, onda bi sve bilo daleko lakse i
jednostavnije.
- Ali koja je alternativa? Da se ne ide u tranziciju i ostane u nekakvoj
polpotovskoj Srbiji? A da li su promene u Srbiji mogle biti brze? Mogle
su da nije bilo opstrukcije iz DSS, ali imajuci sve to u vidu, stanje je
koliko-toliko jos dobro. Stanje u drustvu i probleme gradjana predsednik
Skupstine Vojvodine je osetio i na svojoj kozi. Posle lanjske teske
saobracajne nesrece, sest meseci je lezao u novosadskoj bolnici i sest
puta bio operisan. Na "licu mesta" je shvatio da je gotovo postalo
pravilo da ako pacijent nema svojih para za lekove tesko moze da se
izbori za zdravlje. Sada je u boljem stanju, lakse se krece, vise ne
koristi stake i hoda pomocu stapa. To ga je, medjutim, motivisalo da
pokrene pomoc hendikepiranim licima koja ne mogu da se krecu. Zabrinut
je zbog visokih cena komunalija i hrane, pogotovo sto je ove godine
zetva psenice bila bogata. Cene bi morale da budu smanjene, ali dolazimo
u situaciju da onda odnekud razlika mora da se plati. A da se plati moze
samo iz privrede. Medjutim, privreda ovog trenutka ne funkcionise,
proizvodnje nema. Ne mozemo ljude ni vratiti u fabrike, jer tamo
zaradjuju manje nego od sverca dve kese praska za ves na subotickom
buvljaku! A poljoprivreda vise ne moze da snosi posledice krize, kao do
sada. Prehrambena industrija konacno mora da prihvati svoj deo obaveza i
subvenciju primarne proizvodnje - kaze za "Politiku" Nenad Canak.
Kako je postao politicar
Na interesovanje da se bavi politikom na Canka je uticala i okolnost sto
su i majka i otac bili svojevremeno politicki veoma aktivni (otac i kao
gradonacelnik Novog Sada). Ali, kako kaze, konkretan povod bio je
Milosevicev puc u Vojvodini oktobra 1988. godine kada je kao tadasnji
zet jednog od glavnih ondasnjih politicara Zike Berisavljevica imao
mogucnost da "dogadjanje naroda" posmatra "iznutra" i shvati njegovu
sustinu koja je bila suprotna tvrdnjama tadasnje vlasti.
- Radio sam vec pet godina u "Naftagas-prometu" i to kao jedan od
rukovodilaca koji je mnogo ucinio za uvodjenje prvih racunara,
usavrsavao softvere, obucavao ljude za rad na racunarskoj mrezi. A onda
sam dosao u situaciju da mi posao svedu na jutarnje ispijanje kafe. Bio
sam sumnjiv samo zato sto sam ozenjen kcerkom Zike Berisavljevica, kao
da su politicka ubedjenja venericna bolest, pa se prenose. Cak nisam bio
ni clan Saveza komunista, pa valjda danas zato i nisam antikomunista.
Taj progon i bacanje pod noge sve sto sam uradio u svojoj firmi toliko
me je ponizilo i pogodilo da sam shvatio da protiv toga i, u sustini, za
razlicitost politickog misljenja moram da se borim politickim
sredstvimia. Naravno, rizikovao sam i egzistenciju, jer svih proteklih
deset godina nigde nisam mogao da se zaposlim, bolje reci nigde nisu
smeli da me prime na posao.
Flautista i padobranac
Nenad Canak je, u stvari, po rodjenju Pancevac, ali je sa roditeljima
vec od cetvrte godine presao u Novi Sad, gde je zavrsio ekonomski
fakultet Nakon desetogodisnjeg politickog angazmana, pocetkom ove godine
postaje predsednik Skupstine Vojvodine. Pre toga krace vreme bio je
republicki poslanik. Politicka funkcija nije izmenila njegove navike. I
dalje se druzi sa prijateljima iz mladjih dana, ide u isti kafic na pice
i stari restoran na rucak i to toliko cesto da mu carsija vec pripisuje
da su njegovi.
Svojevremeno se bavio sportskim padobranstvom, ali je najvise poznat po
sklonosti ka muzici. Uporedo sa gimnazijom zavrsio je srednju muzicku
skolu, na odseku za flautu. Zna da svira i druge instrumente, najvise
klavijature, a u poslednje vreme najvise vremena posvecuje klasicnoj
gitari, sto mnogi ne znaju, pa se cude njegovim dugim noktima.
"Glas javnosti", 26. avgust 2001.
Pise: Svetlana Jovicic
Sta ce sve proizvesti kod nas zamena maraka u evro?
VELIKO PRANJE PRLJAVOG NOVCA
A Dinkic kaze da nece traziti dokaze o poreklu deviza
BEOGRAD - Duvanskoj mafiji i ostalim novokomponovanim bogatasima ponovo
se osmehnula sreca. Njima ce uz sopstvenu hrabrost i bezobzirnost,
zahvaljujuci kojima su u poslu zaradjivali gomile novca, pljackajuci
drzavu i narod, poci za rukom i da iskoriste nameru EU da predje na
jedinstvenu valutu, tako sto ce, verovatno, najveci deo prljavog novca
prevesti u legalne kanale.
Nova vlast je obecala da svi vlasnici maraka bez razlike mogu zameniti
ovu efektivu za evro i da im se nece traziti dokaz o poreklu novca.
Narodna banka Jugoslavije, da li slucajno ili namerno, "kasni" i s
pripremama zakona o pranju novca, pa je sasvim izvesno da ce domaci
instant bogatasi uspeti da najveci deo prljavog novca konvertuju u evro.
Time bi premostili prvu prepreku u legalizaciji bogatstva. Moguce je,
ipak, da ono sto nece platiti na mostu, izbroje na cupriji, kada se
usvoji zakon o pranju novca, ali sudeci po tome kako se primenjuje Zakon
o ekstra profitu, ima razloga za verovanje da ce jos teze ici sa
pomenutim zakonom.
Guverner NBJ Mladjan Dinkic kaze da bi bilo "glupo" sada od gradjana
traziti dokaz o poreklu novca, posto je poverenje u banke izgubljeno i
treba ga povratiti. Dinkic je najavio zakon o pranju novca za jun
naredne godine, a dok ne bude donet, konverzija ce se obavljati u
tajnosti i bez provere kako su stecene pare. U velikoj finansijskoj
transakciji zamene valuta 12 evropskih zemalja, a kod nas pretezno
maraka, moguce su, isticu dileri, razne mucke. NBJ i poslovne banke
odlucile su da s pripremama za predstojece konverzije zapocnu u
septembru. Dinkic kaze da ce se, sem postojecih 500 menjacnica u Srbiji,
otvoriti jos 500 kioska i 1.000 saltera u postama gde bi se mogle marke
zameniti. Dok guverner preporucuje gradjanima da ne budu nervozni i ne
placaju skupe provizije za konvertovanje u dolare, vec sacekaju i u
prvom polugodju naredne godine za proviziju koja ce iznositi oko jedan,
a ne kao sto se pise dva odsto, dileri, bilo da su zvanicno registrovani
ili rade na divlje, vec treniraju posao. Zbog nepoverenja u evropsku
valutu, domaci vlasnici maraka su jos pre dva meseca poceli da izvlace
marke iz duseka i zamenjuju za dolare. U Evropi ce oko 300 miliona ljudi
zameniti 12 milijardi novcanica i oko 500.000 tona metalnog novca, a od
domacih bogatasa NBJ ocekuje da na "sunce" iznesu od tri do pet
milijardi maraka.
Prema skromnijim procenama, u tajnosti se cuva do dve milijarde maraka,
ali ni ova cifra nije za potcenjivanje i dileri trljaju ruke.
- Nasi ljudi nemaju poverenje u evro, a zasto bi i imali kad su
skepticni Nemci i Austrijanci. Sada se dnevno trazi oko 50.000 dolara, a
za 15 dana ce porasti za pet puta. Verujem da ce 70 odsto para iz
slamarica otici u dolare, a upola manje u svajcarske franke. U
zavisnosti od toga, koliko se trazi dolara, pogadjamo se za cenu
konverzije. Zvanicno, provizija za zamenu maraka u dolare iznosi dva, a
u svajcarske franke jedan odsto. Time ne mozemo da pokrijemo troskove
poslovanja i platimo skupo, naoruzano obezbedjenje - kaze vlasnik jedne
od nekoliko najvecih menjacnica koja je otvorena pre deset godina.
Narod ima pare, prica ovaj diler. Pozove me pre neki dan, drhtavim
glasom neki penzioner za koga sam pomislio da ima 200 godina i pita da
li mogu da mu donesem dolare u vrednosti 60.000 maraka. Ne praktikujemo
da odlazimo kuci jer nikad ne znamo da li nam poziv salje neko ko ce nas
sacekati sa heklerom ili penzioner. Odlucili smo da, ipak, odemo i
zaista je bio penzioner koji nam je dao najavljenu sumu, ulepljenih
maraka koje su, ocigledno, stajale ko zna koliko i gde jer su gadno
zaudarale. Morao sam da perem ruke pola sata antiseptik sapunom, kaze uz
smeh.
- Ima puno prljavih para. To zakljucujem po tome sto klijenti ne pitaju
koliki je kurs, vec kad im se isplati, priupitaju koliko smo obracunali.
Osim toga, oni su i obazrivi. Prvo donesu, na primer 10.000 maraka, a
nakon izvesnog vremena pojave se sa 30.000 maraka, pa zatim donesu da
konvertuju pare od, navodno, rodjaka koji rade u inostranstvu. Imali smo
i nekoliko uplata dolara na racune u inostranstvu. Vlasnici su se,
uglavnom, bavili ekonomijom. Vecina njih je sada na jahtama na moru i
veci pritisak ocekujemo u oktobru - istice ovaj diler.
Ako NBJ ne obezbedi dovoljno evra koliko ljudi budu trazili, dileri ce
se sami snaci. Novac ce, kaze ovaj bankar, stizati preko Crne Gore, a i
Jevreji ce se ukljuciti u snabdevanje ovom valutom.
Nebojsa Medojevic, direktor podgoricke Nevladine organizacije za
tranziciju, kaze da se, prema instrukcijama evropske Centralne banke,
bez provere porekla moze zameniti samo odredjena suma novca. Konvencija
OECD o pranju para koju je prihvatio Savet Evrope predvidja, takodje,
uvodjenje limita, a ja sam predlozio da to bude 10.000 maraka. Ovo
pravilo bi moglo biti primenjeno i u zemljama gde je marka dominantna
valuta, sto znaci u Crnoj Gori i Bosni.
I Crnoj Gori je neophodan zakon o pranju novca i predlozicemo ga kao
prioritet da bi vlasnike ovakvih para koji su kontrolisali sivo trziste
cigareta, droge i oruzja, sprecili da ih legalizuju. U Evropi se s
cudjenjem prihvataju izjave ju-bankara da nece proveravati poreklo tog
novca. Kod njih kes nije isto sto i kod nas. Evropljani cuvaju novac na
racunu, a kod nas se on drzi u kuci. U CG 80 odsto novca je u gotovini,
dok je u Nemackoj svega 20 odsto, istice Medojevic.
Kes se cuva kod kuce zato sto je zaradjen svercom. Samo od sverca duvana
u Srbiji se godisnje zgrne milijardu maraka, a za deset godina
- deset milijardi. Cak je i Rusija, kao najkriminalnija zemlja, usvojila
Zakon o pranju novca, pa je ovo prilika da se to uradi i u Jugoslaviji i
spreci legalizovanje prljavih para, smatra Medojevic i predvidja da ce
se takav novac trositi na kupovinu nekretnina.
Zamena maraka u dolare i svajcarske franke nije pojacana zbog
nepoverenja u evro, nego da bi se novac i dalje u tvrdoj valuti drzao u
kesu i zaobisla provera porekla. Prema zakonu o deviznom poslovanju, i
devize koje se uplate na racun u inostranstvu, moraju se uneti u roku od
30 dana, ali se ni to ne postuje jer Standard banka godinama ne unosi
devize Aluminijumskog kombinata, kaze Medojevic.
Protiv pranja novca
"Micro finance" banka u Jugoslaviji jedina ce preduzeti odredjene mere
da bi se izbeglo pranje novca. Ova banka, po recima Aleksandra
Todorovica, eksperta za euro u MFB, smatra da je bolje zameniti marke u
evro nego u drugu valutu, americki dolar ili svajcarski franak. Dokaz za
to je, kaze Todorovic, cinjenica da i Francuska i Nemacka prelaze na ovu
valutu.
- Ovaj obiman posao smatramo ozbiljnom sansom, ne samo za nasu banku,
vec i ceo bankarski sistem, jer bi se mogla iskoristiti za vracanje
poverenja naroda u banke. Od avgusta MFB klijentima nudi specijalno
visoke kamate za depozite u markama koje iznose do 4,5 odsto godisnje.
Predvideli smo jos jednu pogodnost, a to je besplatno konvertovanje
maraka u euro ako klijenti deponuju marke do 2002. godine.
U Libanu 30 miliona maraka
Kakve se sve mahinacije mogu ocekivati u konverziji para koje su
nelegalno iznete na racune, moze se samo pretpostaviti. Aleksandar
Radovic, direktor Republicke uprave javnih prihoda, tvrdi da je Dusan
Matkovic, direktor "Sartida" u Liban izneo 30 miliona maraka, a Dragan
Tomic, bivsi direktor "Jugopetrola", "trebalo bi da objasni zasto je
novac namenjen firmi zavrsavao na racunu njegove kcerke u Kanadi". Bez
ino-racuna nije ni Mirko Marjanovic, kao i mnogo njegovih kolega.
Evro i na racunima
Zivota Ristic, direktor austrijske "Stirija" banke, kaze da ce vecina
vlasnika maraka konvertovati ih u evro i zadrzati na racunu kao stednju,
a neverne Tome ce ga, nakon zamene, vratiti u ilegalu. Ljudi strahuju od
evra, ne zato sto je nepoznata valuta, nego zbog straha od pada
vrednosti, pa ce Evropska centralna banka morati nesto da uradi kako bi
povecala kamate.
Dileri menjaju i sitnis
Dokle sezu sposobnosti dilera, najbolje ilustruje cinjenica da ce neke
menjacnice menjati cak i novac u metalu, marke i svajcarske franke i
naplatiti pozamasnu proviziju jer taj novac koji ni banke ne konvertuju
"nista ne vredi".
"Danas Vikend", 25-26. avgust 2001.
Pise: Milica Jovanovic
Bata Knezevic, primenjeni umetnik o krizi plakata, "ulicne" medijske
umetnosti pred naletom bilborda i digitalne grafike
Prepoznatljiv otisak prsta protiv softvera
Uz grafite plakat je svakako najstarije sredstvo javne vizuelne
komunikacije, cija je namena - da privuce paznju i razglasi novost -
upotrebljiva u eri interneta bas kao i par milenijuma ranije. Naravno,
posteri davno proslih predizbornih kampanja koji u dronjcima vise sa
mnogih zidova sirom Srbije, reklamni plakati vec zaboravljenih proizvoda
ili koncerata - nisu odraz zdrave sklonosti ka ocuvanju tradicije u
oblasti grafickog dizajna. Dobrim plakatima ciji je rok upotrebe prosao,
mesto je u monografijama i udzbenicima, uz francuskog slikara Tuluz
Lotreka, "oca" savremenog plakata. Losih postera, starih ili novih
svejedno, treba se sto pre otarasiti.
Bata Knezevic, selektor impresivne izlozbe francuskog plakata, odrzane
proslog meseca u galeriji Progres, graficki dizajner i profesor
Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, podseca u razgovoru za Danas
na mogucnosti umetnickih dometa dizajna. "Francuska scena, kultivisana
vekovima, ima niz autora koji su vrlo osobeni i prepoznatljivi. Naravno,
tamo pre svega postoji razvijeno trziste, sto podrazumeva novac koji se
ulaze u plakat, jer postoji razvijena potreba za dobrim dizajnom. Njihov
izlet u Beograd zasad je samo stvar cisto umetnickih poriva, i odraz
zaista izuzetne komunikacije medju autorima plakata sirom sveta", navodi
Knezevic.
Poziv grafickog dizajnera iz Praga, Karela Miseka koji je prosle godine
imao vrlo uspesnu izlozbu pozorisnog plakata sa dvojicom svojih kolega
iz Poljske i Finske, u galeriji KCB-a, i ponudu da izlozbu francuskog
plakata posalje za Beograd, Bata Knezevic iskoristio je za
uspostavljanje novih veza. "Francuska ambasada omogucila je dolazak tri
autora koji su trenutno u vrhu svetskog dizajna - Alen Lekuernak, Misel
Buve i Tjeri Serfis. Boravili su u Beogradu svega nekoliko dana, ali
bilo je prilike da pogledaju ono sto ovde radimo i mislim da su bas bili
ocarani prijemom. Sva trojica su predavaci na raznim francuskim skolama,
videli su radove nasih studenata i zele saradnju."
Poljski student, od sedamdesetih godina Bata Knezevic je autor
nebrojenih plakata pozorisnih predstava, izlozbi, koncerata. Upravo je
zavrsio plakat i opremu kataloga izlozbe koju za septembar sprema Salon
Muzeja savremene umetnosti, nakon sto je angazovan da uradi plakat za
Sekspirovu "Buru", predstavu u produkciji budvanskog Grada teatra.
"Izazov je klasican tekst, sjajan reditelj kakav je Slobodan Unkovski,
more i pesak kao scenski elementi i, kao i uvek, vremensko ogranicenje.
Reditelj ima dva sata da razvije svoju pricu, dok je meni na
raspolaganju svega nekoliko sekundi u prolazu. Taman toliko vremena
koliko je potrebno fascinirati gledaoca."
"Uvek mi je poslednji rad najbolji i najvazniji, jer sam upravo na njega
trosio sebe i uzivao u tome. Svaki put je taj najsveziji komad najbolji,
sve dok ne ode u fioku da napravi mesta za novi rad", kaze Knezevic i
dodaje da najcesce radi za institucije kulture "jer tamo ima najmanje
ogranicenja. Ostavljen je prostor za realizaciju autorske ideje." Na
jesen Bata Knezevic putuje u Prag, na poziv organizatora izlozbe
evropskog plakata, i kako kaze, svakako ce nastojati da je zatim dovede
u Beograd, "pre svega jer je nasim studentima potrebna komunikacija sa
autorima iz Evrope, a sudeci po inostranim strucnim casopisima sa
prilozima nasih mladih dizajnera, i svetu su dobro dosle nase ideje."
Zapazene izlozbe studenata grafickog i industrijskog dizajna pocetkom
leta, a zatim i izlozba plakata koju je studentkinja Bate Knezevica,
Neda Todorovic, organizovala u galeriji "Singidunum" - otkrile su da
domacu scenu ocekuje dobro dizajnirana buducnost. Svaka od rutinskih
studentskih vezbi u izradi plakata i dizajna novcanica, dokaz je da su
zanimljivi prizori koji se ponekad nadju na bilbordima samo los
kompromis. O kompromitovanoj situaciji u kojoj se trenutno nalazi plakat
u Srbiji, Neda Todorovic nema lepo misljenje. "U sferi marketinga, gde
plakat ima najsiru primenu, grafickim dizajnom bave se ljudi iz agencija
koje su medju prvima osvojile kompjutersku tehnologiju kod nas.
Poznavanje softvera medjutim ne znaci da ce konacno resenje biti
uspesno. Tako plakati na nasim ulicama vec godinama izgledaju kao da ih
je pravio jedan covek, i uglavnom su sasvim banalni. Citav posao se
svodi na manje ili vise dobar izbor fotografije kojom se predstavi
reklamirani proizvod ili usluga, nalepi se tekst, i to je formula koja
se jednako koristi za oglasavanje koncerta, cipela ili cigareta."
Poruke koje plakati nose uglavnom su napadno imperativne - probaj, uzmi,
kupi, gledaj - i kao takve, umesto interesovanja cesto izazivaju
suprotan efekat. Vaspitna uloga plakata gubi trku sa ekonomskom
propagandom, a njihovo postavljanje bez ikakve mere i obzira upotpunjuje
tuznu sliku. Slogani inostranih oglasivaca se doslovno prevode na srpski
i najcesce gube smisao, preuzimaju se resenja radjena za potpuno
drugacije trziste, dok se u radu za domace firme oseca nedostatak
kreativnosti jer se radije pribegava vec oprobanim sredstvima, rezimira
Neda zateceno stanje.
Profesor Bata Knezevic uveren je da ce po zavrsetku studija prva
generacija obrazovanih dizajnera lako preuzeti dominaciju. "Ono sto je
danas najvise na ceni, jeste dobra ideja, i nije ni cudo sto razne
agencije sve cesce pozivaju u pomoc nase studente. Naravno, na neki
nacin ih izrabljuju, odnosi su krajnje neuredjeni, ali uveren sam da ce
se to vrlo brzo promeniti. Uskoro ce mnoge firme shvatiti da ih skupo
kosta otaljavanje posla anonimne grupe ljudi po marketinskim agencijama,
koje radije zadrzavaju novac namenjen dizajnu. Jedan smislja slogan,
drugi skicira, treci bira boje, i ne cudi sto poslednju rec ima onaj ko
barata kompjuterom, jer sve sto oni rade masina moze bolje. Ono na cemu
insistiramo u radu sa studentima, jeste formiranje autorske licnosti
ciji ce rad biti prepoznatljiv kao otisak prsta.
Autor potpisuje plakat kao svoje umetnicko delo, dok je realizacija
stvar individualne sklonosti. Trazi se dobra ideja, manje je vazno kojim
ce se alatom realizovati." Profesor Bata Knezevic je na Fakultet
primenjenih umetnosti dosao sredinom protekle decenije, otprilike u
vreme kada je graficki dizajn konacno izdvojen kao zaseban odsek.
"Zatekao sam prilicno lose stanje, nije bilo bas mnogo razumevanja za
stvari koje su se u svetu u medjuvremenu desile. Pre svega tu su te
takozvane objektivne okolnosti, poznato vam je da Fakultet radi na pet
razlicitih lokacija u gradu, i svaka je u jadnom stanju i tehnoloski smo
vrlo zaostali. Ja cu sledece godine imati gotovo stotinu studenata
zavrsnih godina na individualnoj nastavi, pri cemu na raspolaganju imam
tri kompjutera koji su vec na izdisaju."
Profesor Knezevic istice da studenti grafickog dizajna vec rade na
spajanju zvuka i slike. "Multimediji su buducnost i zato se traze kopce
sa drugim umetnickim formama. Pokusavamo da se bolje povezemo sa
Fakultetom dramskih umetnosti kako bi nasi studenti stekli odredjena
znanja iz dramaturgije i rezije, vreme je da se uvedu i neki teorijski
predmeti, psihologija, marketing i slicno", podseca Knezevic i
zakljucuje da je malo verovatno da ce plakat nestati pred bilbordima na
kojima je moguce pokrenuti sliku, kao sto ni knjigu u klasicnom obliku
nece potisnuti digitalni formati. "Rad u novim medijima treba osvojiti,
ali u osnovi se nalazi skola i obrazovanje".
Pricu o prepoznatljivosti autorskog pecata nekomercijalnog plakata,
profesor Knezevic potvrdio je u neobaveznom razgovoru identifikujuci rad
cuvenog poljskog dizajnera zahvaljujuci kratkom opisu. "Brojni dizajneri
i slikari bave se plakatom kao najdrazim umetnickim izrazom, i zato se
ta forma toliko razvija. Saradnja medju autorima je izuzetno otvorena, u
zaista osetnom odsustvu sujete, mozda upravo zbog toga sto je
komunikacija osnovno sredstvo i namena plakata. Lako je ostvariti
kontakt i razmeniti ideje i sa takvim velicinama kao sto su Starovjejski
iz Poljske, Tadanori Oko ili Seigo Fukuda iz Japana, ili legenda
americkog plakata Milton Glejzer. To su samo neka imena cija se
produkcija moze videti na nekoliko svetskih bijenala i trijenala plakata
- u Meksiku, Finskoj, Poljskoj i Japanu.
Jedno vreme se plakatu suocenom sa ekspanzijom digitalnih medija
proricao kraj, ali upravo su te izlozbe pomogle da se ova forma
revitalizuje, transformise, pronadje nove teme."
Sa domace scene, Bata Knezevic izdvaja jednog izuzetnog autora. "Plakati
arhitekte i izdavaca Slobodana Masica koje je, izmedju ostalog, godinama
radio za Bitef i Fest bez sumnje su dali pecat nasem savremenom dizajnu,
dok su mnoge manifestacije zahvaljujuci njegovim radovima stekle osobenu
prepoznatljivost u svetu.
Zao mi je sto on vise ne radi, ali pri pogledu na rad mladih dizajnera
uveren sam da ce ubrzo ta praznina sasvim nestati".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
