http://www.reportermagazin.com/rep175/0027.htm Vojni udar: Sta rade Nebojsa Pavkovic i generali? Ruski rulet zardalom puskom Vojska ovakva kakva jeste ne moze da izvrsi drzavni udar, pre svega zbog toga sto ne moze jasno da definise politicke ciljeve ni da jasno ponudi program koji bi usledio, smatra Miroslav Hadzic JOVICA KRTINIC Unutardosovski pozar, koji se vec danima odrzava na "slucaju Gavrilovic", pocetkom prosle nedelje iznenada je raspiren severnim povetarcem: proizvodac vetra, predsednik vojvodanskog parlamenta Nenad Canak, s dna pluca izvukao je vest da je predsednik Kostunica u koprodukciji s vojskama Jugoslavije i Republike Srpske spremao manevre i - drzavni udar! Vest k'o vest, odmah je demantovana, a Canak "pocascen" predsednikovom opaskom da su mu izjave i inace "spoj diletantizma i neodgovornosti". Usput, Kostunica nije ostao duzan ni jed(i)nom nedeljniku koji je Cankovom senzacionalizmu posvetio zavidnu kvadraturu, ocenjujuci da se radi o mediju koji "u sprezi s pojedinim frakcijama DB-a" zapravo i prizeljkuje puc! Ne ulazeci u eventualne (zlo)namere jedne ili druge strane, potezanje price o pucu (ne)namerno je otvorilo jedno gotovo skrajnuto pitanje: Sta, u celoj ovoj "situaciji", rade Pavkovic i generali? "Ovom vojnom rukovodstvu vec odavno ne verujem, pa ni u vezi s eventualnim necasnim namerama u tom pravcu. Medutim, nerealno zvuci Cankova pretpostavka da je trebalo odrzati zajednicke manevre i tom prilikom izvrsiti drzavni udar. To, naprosto, nije realno, jer ne bi moglo da prode nezapazeno, a postavlja se i pitanje sta onda, koji je cilj?", ocenjuje za Reporter Dragan Vuksic, poslanik Pokreta za demokratsku Srbiju (DOS) u republickom parlamentu. Konzervacija: Miroslav Hadzic, direktor Centra za civilno-vojne odnose, takode smatra da prica o vojnom udaru gubi na realnosti vec samom cinjenicom sto je Vojska Republike Srpske pod direktnom kontrolom Sfora. Medutim, za njega je to "indikativno i valjalo bi se upitati otkud prica i koja je njena svrha". "Njom se treba baviti samo u meri u kojoj izrazava i upucuje na skrivenost citave sfere civilno-vojnih odnosa od 5. oktobra do danas i ja bih to posmatrao kao novu, a alarmirajucu tacku", kaze Hadzic i objasnjava, "ako uzmemo da je prvi takav momenat bilo hapsenje Milosevica, kada je pretila opasnost da se sukobe vojska i policija, pa preko javnog prepucavanja nacelnika Generalstaba i ministra unutrasnjih poslova Srbije (oko otkrivanja masovnih grobnica, op. J. K.), ovo je jos jedna tacka koja upozorava da DOS od 5. oktobra nije nista uradio u promeni nasledenih civilno-vojnih odnosa, da nije nista uradeno na transformaciji vojske, odnosno da se ona i dalje sama transformise." Sustina problema, ipak, sadrzana je u cinjenici da je, posle obaranja Milosevica, precutno podeljen plen, pri cemu su "dva centra moci" u DOS-u, svaki za sebe, prigrabila raspolozive instrumente sile - vojsku i policiju - sa zatecenim aparatom. Pri tome, dok se strana koja "drzi banku" na pendreku koliko-toliko potrudila da stvori utisak da su se desile promene, upravo je neverovatna upornost s kojom se konkurencija, olicena u liku i delu predsednika Kostunice, bacila na konzervaciju armijskih struktura. Najogoljeniji pokazatelj takve aktivnosti jeste tvrdoglavo zadrzavanje generala Nebojse Pavkovica na mestu nacelnika Generalstaba VJ. Podela moci: "Mislim da su dve stvari tu kljucne: zelja predsednika Kostunice da po svaku cenu zadrzi kontrolu nad vojskom i vidljiva nezainteresovanost DOS-a da se otvori problem reforme vojske i celog sektora bezbednosti", smatra Bojan Dimitrijevic, saradnik Instituta za savremenu istoriju. Ta nezainteresovanost dosad je narusena tek u nekoliko navrata kada je na Predsednistvu DOS-a od Kostunice trazeno da otpusti Pavkovica. Time je, prema Hadzicu, samo potvrdena pretpostavka da je "Kostunica jedini nadlezan da odluci kako ce i sta raditi s vojskom". "Na jednom od poslednjih sastanaka Predsednistva DOS-a, kada je bila najavljena tema promena u vojsci, saopsteno je da je Kostunica trazio da mu se da vremena da on to uradi, sto jasno upucuje na neku njihovu internu preraspodelu moci", kaze Hadzic. Smene starih i postavljenja novih nacelnika nekih uprava koja su ubrzo usledila, otkrila su da ce stvar s obecanim promenama ici jako tesko. "Pavkovic je ostao, a ovi koji su sada dosli za nacelnike zapravo su bliski saradnici bivsih nacelnika", istice Bojan Dimitrijevic, koji s nevericom prima Pavkoviceve tvrdnje da nije ucestvovao u izboru kadra. "Zna se procedura izbora i ko odlucuje - nacelnik Generalstaba, ljudi iz Uprave za bezbednost, Personalne uprave, Uprave za moral. A prema imenima izabranih, vidi se da su u pitanju Pavkovicevi ljudi", dodaje Dimitrijevic. Ko je zaista mesao kadrovske karte, ostace nepoznanica i stvar nagadanja, sto, prema Hadzicu, najvernije govori o izostanku bilo kakve vrste uvida i kontrole. "Nisu aktivirani cak ni postojeci mehanizmi parlamentarne kontrole, sto, izmedu ostalog, rezultira time da personalne promene u vojsci idu bez javnosti razumljivih obrazlozenja. Jedan od Kostunicinih argumenata za zadrzavanje kljucnih ljudi koje je jos Milosevic izabrao jeste da ne zeli da ugrozi moral vojske", navodi Hadzic i postavlja pitanje da li je dosad utvrdeno "kako i koliko ostanak Pavkovica i njegovog tima ugrozava moral pripadnika vojske?" Upravo promena Pavkovica "koji personifikuje poslednji ostatak Milosevicevog rezima", smatra Bojan Dimitrijevic, bila bi osnova za sve dalje promene. "Problem je u tome sto je Pavkoviceva moc u vreme Slobodana Milosevica bila limitirana. Dakle, mogao je da ide do odredene granice. U ovom vremenu posle 5. oktobra, a posebno u toku ove godine on pokazuje potpuno samostalno ponasanje. Sve sto donese predsedniku Kostunici na potpis prode i prosto nema onih hijerarhijskih zadrski kao sto ih je bilo za vreme Milosevica. Njegovom smenom bio bi pomeren i ceo taj klan iz Trece armije, kojim se Pavkovic okruzio i tek tada bi mogle da se ocekuju sustinske promene", istice on. Kontrola: Te promene podrazumevale bi da se konacno aktiviraju i ugrade mehanizmi za demokratsku kontrolu vojske, za sta DOS jos uvek nije ponudio nikakav koncept. "U Nacrtu za preuredenje odnosa izmedu Srbije i Crne Gore govori se o stavljanju vojske pod parlamentarnu kontrolu. Medutim, ona je samo jedan element, a koncept demokratske kontrole podrazumeva mnogo vise", istice Hadzic i navodi da, pored parlamenta, tu mora da bude ukljucena javnost, izvrsna vlast (ministarstvo odbrane kao centralni kontrolor), treci sektor i posebno organizacije poput Otpora, koji jedini jos mozda ima snage da izvrsi javni pritisak na Kostunicu i DOS. S druge strane, Bojan Dimitrijevic smatra da je trenutno jedan od najvecih problema u tome sto ne postoji telo ni na saveznom ni na republickom nivou koje bi se zvalo Savet za nacionalnu bezbednost, koje bi bilo filter i kontrola svih postavljenja i unapredenja i koje bi predstavljalo ogranicenje za moguce zloupotrebe." To se posebno odnosi na kontrolu rada vojne sluzbe bezbednosti, za koju se sada s pravom tvrdi da predstavlja poslednju liniju odbrane aktuelnog vojnog vrha. "O vojnoj sluzbi bezbednosti mozemo samo nagadati buduci da je ona bila i jeste ne samo tajna za gradane nego i za najveci broj pripadnika VJ. Odatle i jeste zadatak DOS-a, u ovom slucaju i predsednika Vrhovnog saveta odbrane Vojislava Kostunice, da napravi jasan plan transformacije vojske, kojim bi se uredilo gde i pod ciju kontrolu ide ova sluzba", istice Hadzic i smatra da bi je u prvom stepenu trebalo da preuzme ministar odbrane, a u drugom parlament. To danas nije slucaj, a kako tvrdi Dragan Vuksic, pored toga sto je ova sluzba fakticki pod direktnom komandom nacelnika Generalstaba, postoje informacije da se gotovo potpuno stavila na raspolaganje predsedniku Kostunici. "Posledice su devijacije koje se desavaju u Vojnoj sluzbi bezbednosti i Obavestajnoj sluzbi, a narocito u ovoj prvoj. Umesto da se bavi svojim zadacima, Vojna sluzba bezbednosti u celini, i pojedinci narocito, stavljaju se u funkciju jedne strane i na taj nacin direktno uticu na politicke odnose u zemlji", smatra Vuksic. Elita: Ono sto, prema Bojanu Dimitrijevicu, takode zabrinjava jeste nepostojanje kontrole nad dvema elitnim jedinicama vojske - 63. padobranskom i 72. specijalnom brigadom, koje su direktno podredene nacelniku Generalstaba i namenjene su za izvrsavanje specijalnih zadataka. Pored toga, nas sagovornik ukazuje i na nesrazmerno velik broj pripadnika vojne policije, koji bi, u nekoj nepredvidenoj situaciji, mogli da budu zloupotrebljeni. Kada se sve nabrojano ima u vidu, (demantovana) informacija koju je plasirao Canak, prema Miroslavu Hadzicu, ipak bi trebalo da bude shvacena "kao znak upozorenja". "Vec imamo razigravanje cinilaca i nosilaca krize u ekonomiji i politici. Najnoviji sukob u DOS-u je prilog tome i nacelno, metodski, ne treba iskljuciti mogucnost da se nepromenjeni vojni vrh u uslovima krize moze pojaviti kao samostalan politicki cinilac, kao neko ko moze osloncem na silu da bitno odredi nacin razresenja krize", smatra Hadzic. Ipak, dodaje on, iskustvo prethodnih deset godina govori da vojska ovakva kakva jeste ne moze da izvrsi drzavni udar, pre svega zbog toga sto ne moze jasno da definise politicke ciljeve ni da jasno ponudi program koji bi usledio. "Akt uvodenja vanrednog stanja moze se opravdati sprecavanjem unutrasnjih sukoba, krvoprolica, ali sta posle toga. Onda slede pitanja ko su saveznici, kakva ce biti reakcija medunarodne zajednice i citav niz nepoznanica na koje mi se cini ovaj vojni vrh nema valjane odgovore. Ali, jednostavno, javnost i DOS to treba da imaju na umu kao potencijalnu opasnost." ------------------------------------------------------------------------ ---- ---- Dragan Vuksic, narodni poslanik i bivsi pukovnik Stari kadar i sulude namere VOS nam je vec duze vreme okrenut prema istoku, sto nije dobro i ne moze da prode neopazeno Poslednje personalne promene na nekoliko najvaznijih pozicija u vojsci stvorile su utisak da se s obecanom reformom krenulo. Imena novopostavljenih nacelnika, medutim, pokazala su da se radi samo o rotacijama. "Kadrovske promene u Vojnoj sluzbi bezbednosti i Vojnoj obavestajnoj sluzbi su u skladu s dosadasnjim promenama u vojsci - da se prikaze da se nesto menja a da se nista ne promeni", smatra Dragan Vuksic i objasnjava da su i general Milan Dakovic (bivsi nacelnik Uprave bezbednosti) i general Aca Tomic "Pavkovicevi ljudi koje je on doveo na te funkcije". "Oni su radili po njegovim direktivama. Da nije tako, ne samo oni nego i njihovi prethodnici odavno je trebalo da se bave kriminalom u materijalno-finansijskom poslovanju i stambenoj problematici VJ, a to znaci, pre svega, Pavkovicem licno", dodaje Vuksic. Slicno stoje stvari i u slucaju promena na celu Vojnoobavestajne sluzbe, s tim sto je bivsi nacelnik general-potpukovnik Branko Krga sada unapreden u zamenika nacelnika Generalstaba. Krga i Vuksic su drugovi jos s Vojne akademije (20. klasa) i veze ih dugogodisnje prijateljstvo. "To sto ste rekli o meni i Krgi i jos mnogo toga pozitivnog je tacno. Zato mi je tesko da o tome govorim. Ipak, druzba je druzba, a sluzba je sluzba. Krga, onakav kakvog sam ga video i cenio, nije smeo da sluzi Milosevicu i njegovim poslusnicima u vezi s kosovskom tragedijom i sramotom. Ako ne pre, morao je da se distancira kada je pocela sramna proslava pobede nad NATO-om, zacinjena podelom cinova, polozaja, odlikovanja, plaketa, ali i stanova i drugih privilegija. Ja sam mu to rekao. On je mislio drugacije i o tome neka on govori." Reporter: Poznajete i novog nacelnika Vojnoobavestajne sluzbe (VOS) pukovnika Radoslava Skorica? Poznajem ga, i to dugo. Bez obzira na to sta mislim o njemu, on nije trebalo da se nade na sadasnjem mestu nacelnika VOS-a. Bio je pomocnik Krgi kada je bio vojni izaslanik u Moskvi. Druge znacajne duznosti nije obavljao. Uopste, VOS nam je vec duze vreme okrenut prema istoku, sto nije dobro i ne moze da prode neopazeno. Nasa realnost u Evropi mnogo je slozenija i osetljivija. U javnosti se dosta spekulise o savetovanju Vojne sluzbe bezbednosti, odrzanom pocetkom meseca na Topcideru i o sastanku u uzem krugu, na kojem se razmatrao problem prisluskivanja predsednika Kostunice? Mogu reci ono sto dobro obavesteni nisu uspeli da precute ili da zadrze za sebe. U prvom slucaju rec je o takozvanom strucnom savetovanju bezbednosnih organa, takozvanih bezbednjaka. Prisustvovao je i skup pozdravio u ime "vrhovnog komandanta" Vojislava Kostunice njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Rade Bulatovic. Kazu da je atmosfera podsecala na neka prosla vremena. Izaslanik je, navodno, upozorio bezbednjake da zadatke mogu da primaju samo od vrhovnog komandanta. Drugi skup je bio nesto delikatniji i trajao je do duboko u noc, tacnije do jutra. Njime je rukovodio Pavkovic, prisustvovali su mu bivsi i sadasnji nacelnik Sluzbe bezbednosti i neki raniji "asovi" sluzbe. Razmatralo se navodno prisluskivanje vrhovnog komandanta i mere koje tim povodom treba preduzeti. Od jedne sulude namere prisutne je odvratio jedan od ucesnika. O kakvoj se "suludoj nameri" radilo? Nije na meni da o tome govorim. Mogu samo da kazem da je taj koji ih je odvratio dobro postupio. Zasluzuje priznanje. A bilo bi dobro i da sam progovori. Da li poznajete Radeta Bulatovica savetnika za nacionalnu bezbednost? U SMIP-u sam jednom sreo coveka po imenu Rade Bulatovic, kazu da je to ista licnost. Inace, savetnik za nacionalnu bezbednost trebalo bi da bude poznat, priznat i dokazan poznavalac spoljne politike i medunarodnih odnosa, odbrane i bezbednosti i nesporni autoritet - teorijski i prakticki. Javnosti bi trebalo da budu poznata njegova biografija i kvaliteti. S obzirom na to da je gospodin Rade Bulatovic potpuno anoniman, s pravom se postavlja pitanje da li je on adekvatna licnost za taj posao. Reformatori na rezervi Dok Dragan Vuksic tvrdi da jos uvek ima profesionalnih i nekompromitovanih oficira koji bi mogli da naprave preokret u vojsci, Bojan Dimitrijevic je nesto skepticniji. "Objektivno, imamo generalski kadar koji je u dobroj meri vec filtrirao sto Milosevic, sto prethodni nacelnik Generalstaba. Zbog toga se postavlja pitanje koga dovesti i ko bi mogao biti odlucni reformator", istice Dimitrijevic dodajuci da se takva licnost zasad ne vidi. (Ras)prodaja bez kontrole Kao ocigledne primere da se vojska gotovo potpuno nalazi van demokratske civilne kontrole, Miroslav Hadzic navodi nekoliko slucajeva. "Pre svega, javnost je obavestena da Vojska (GS VJ) opet pise politiku i koncepciju odbrane, kao i vojnu doktrinu, a da za to nije dobila uputstva od parlamenta, u cijoj je iskljucivoj nadleznosti politicko definisanje polaznih osnova odbrane, te time i odbrambenih repera za preobrazaj vojske. Dodatna ilustracija tome je uvodenje svestenika u jedinice, a da o tome prethodno nisu raspravljali i odlucili parlament i odbori za odbranu i bezbednost u oba veca. Konacno, pominje se i suma od 300 i nesto objekata koje je vojska spremna da proda. Pri tome, opet ne znamo da li je tome prethodila necija odluka. Jer, vojska ne moze sama sebe da racionalizuje. Za tu svrhu Savezna vlada i Ministarstvo treba da naprave drzavni plan njenog preobrazaja. Dodajmo, posto vojska nije posednik te imovine, ona ne moze samostalno da odlucuje o upotrebi budzeta ili vanbudzetskim prihodima. Tome mora da prethode saglasnosti i/ili odobrenja Odbora za budzet i Odbora za bezbednost Skupstine. Dakle, postavlja se pitanje da li kolegijum nacelnika GS ima pravo da slobodno raspolaze i odlucuje o prodaji drzavne imovine i nacinu ulaganja tih sredstava. Sve ovo dokazuje da je citav problem preuredenja civilno-vojnih odnosa, u tom sklopu, i preobrazaja vojske radi njenog stavljanja pod demokratsku kontrolu, ne samo van uvida javnosti vec i parlamenta", ocenjuje Hadzic.
