http://www.reportermagazin.com/rep175/0028.htm Vojska Jugoslavije: Pogled gradana na uniformu O skracenju i postenju Skoro dve trecine gradana SRJ smatra da se iz budzeta ne izdvaja dovoljno sredstava za Vojsku Jugoslavije, a samo cetiri odsto smatra da bi sredstva namenjena armiji trebalo smanjiti i preusmeriti Vladimir Sudar Gradani SRJ pokazali su, u istrazivanju sprovedenom juna meseca ove godine, visok stepen poverenja u Vojsku Jugoslavije kao instituciju: 68 odsto ispitanika ukazalo je potpuno i dovoljno poverenje u VJ. U odnosu na rezultate istrazivanja iz januara 2001. godine, doslo je do izvesnog pada poverenja, tako da je VJ otisla na drugo mesto javnih institucija, iza Srpske pravoslavne crkve. U januaru ove godine VJ je bila institucija koja uziva najvece poverenje gradana, ispred SPC-a i Savezne vlade. U junu mesecu Vojsci Jugoslavije kao ustanovi je blizu polovine (45 odsto) gradana SRJ ukazalo dovoljno poverenja, kod 23 odsto gradana ona uziva potpuno poverenje, 20 odsto ispitanika ima malo, a deset odsto nimalo poverenja u nju. Rezultati istrazivanja pokazuju da SPC i VJ uzivaju znatno veci stepen poverenja od Univerziteta, Savezne i republickih vlada, MUP-a i medija. Gradani SRJ ocenili su aktivnosti VJ na jugu Srbije u doskorasnjoj kopnenoj zoni bezbednosti dosta visokom, vrlodobrom ocenom. Ona iznosi 3,86 i izracunata je kao aritmeticka sredina. Ukrstanjem podataka doslo se do zakljucka da s povecanjem starosti ispitanika raste i ocena aktivnosti VJ na jugu Srbije. Javno mnenje SRJ, medutim, smatra da VJ nije dovoljno otvorena za javnost. To smatra blizu polovine (46 odsto) gradana, a nesto iznad trecine (34 odsto) ima suprotno misljenje. Pritisci: Vecina gradana SRJ (56 odsto ispitanika) misli da se na vojsku i njeno rukovodstvo vrsi pojacan medijski pritisak u poslednjih nekoliko meseci, a 21 odsto gradana smatra da takvog pritiska nema. Medutim, javnost SRJ je podeljena oko opravdanosti postojeceg pritiska na VJ i njeno rukovodstvo: 40 odsto ispitanika zastupa stav da je taj pritisak opravdan, dok 48 odsto smatra da za njim nema potrebe. Ogromna vecina gradana SRJ - 72 odsto smatra da materijalni polozaj VJ nije zadovoljavajuci, dok je samo 11 odsto ispitanika odgovorilo da jeste. Blizu dve trecine ili 61,5 odsto gradana zastupa stav da su sredstva koja se izdvajaju iz budzeta za vojsku nedovoljna, 13 odsto smatra da su dovoljna, a tek cetiri odsto ispitanika predlaze da se sredstva namenjena armiji smanje i preusmere. Blizu polovine gradana SRJ (46,5) odsto zauzelo je stav da je odnos izmedu vojske i saveznih organa vlasti adekvatan i dobro koordiniran, a 23 odsto ispitanika smatra da je taj odnos neadekvatan i neuskladen. Medutim, citavih 30 odsto ispitanika nije imalo misljenje o ovom pitanju, sto moze da znaci da taj odnos jos uvek nije dovoljno transparentan. Vecina gradana SRJ (42 odsto) smatra da odnos izmedu vojske i republickih organa vlasti nije adekvatan i dobro koordiniran, 23 odsto ispitanika zauzelo je suprotan stav, a citavih 35 odsto nije izrazilo stav prema ovom pitanju. Posmatrano na nivou opste populacije, najveci deo (44 odsto) gradana smatra da najavljeno skracenje vojnog roka oznacava pocetak znacajnih strukturalnih promena u Vojsci Jugoslavije koje su modernizacijskog karaktera i vode stvaranju modela savremene armije. Cetvrtina ispitanika smatra da je najavljeno skracenje vojnog roka samo kozmeticka promena koja nece bitnije uticati na funkcionisanje vojske kao institucije, a 23 odsto gradana SRJ misli da skracenje predstavlja njen pokusaj da udovolji gradanima. Polne razlike o ovom pitanju nisu determinisuci faktor, jer 43,7 odsto muskih, odnosno 44,1 zenskih ispitanika misli da VJ planiranim skracenjem vojnog roka zeli da ude u proces sopstvene modernizacije i osavremenjivanja. Integracije: U odnosu na rezultate istrazivanja iz januara 2001. godine, nesto manji procenat gradana je za pristupanje SRJ i VJ programu Partnerstvo za mir i NATO-u. Medutim, takode ima i manje decidiranih protivnika ovih integracija. "Drugim recima, gradani s vecom pozornoscu prate citav ovaj proces i zauzimaju pozitivniji stav prema prema mogucnosti pristupanja Partnerstvu za mir i NATO-u", kaze se u zakljucku istrazivanja. Blizu dve trecine (61 odsto) gradana SRJ izjasnilo se u junu ove godine za pristupanje programu Partnerstvo za mir, sto je za osam procenata manje nego u januaru mesecu. Nesto vise od deset odsto ispitanika izjasnilo se protiv pristupanja, sto je za dva procenta manje nego u januaru, a 18 odsto (osam procenata vise nego u januaru) je onih koji su na pitanje da li su za pristupanje odgovorili "mozda". Jos uvek najveci broj gradana SRJ (34 odsto) smatra da SRJ i VJ ne bi trebalo da pristupe NATO-u, ali u odnosu na januar mesec zabelezen je pad negativnih odgovora od pet i po procentnih poena. Ovog puta, za jedan procentni poen je manje i pozitivnih odgovora (32 odsto), ali je za sedam procenata povecan broj odgovora "mozda", koji sada iznosi 21 odsto. "Drugim recima, pretezno je doslo do pomeranja u smeru prihvatanja mogucnosti pristupanja SRJ i Vojske Jugoslavije NATO-u", navodi se u zakljucku istrazivanja. Podaci o istrazivanju Istrazivanje o Vojsci Jugoslavije sproveo je beogradski Centar za marketing istrazivanja Marten Board International (koji od januara ove godine kontinuirano prati rad VJ) na teritoriji SRJ bez Kosova i Metohije (zbog nedostatka minimuma bezbednosnih uslova) na uzorku od 2477 ispitanika, punoletnih gradana SRJ, u periodu od 10. do 28. juna 2001. godine. Primenjen je proporcionalni stratifikovani uzorak koji je reprezentativan za populaciju punoletnih gradana SRJ (bez Kosmeta). Istrazivanje je obavljeno metodom anketnog ispitivanja uz koriscenje drugih komplementarnih metodoloskih postupaka i instrumenata. Rukovodioci istrazivanja bili su prof. dr Hasan Hanic (koordinator) i Nenad Danilovic (analiticar).
