|
OCENE INSTITUTA ZA TR�I�NA
ISTRA�IVANJA
Sve gore stanje u privredi Preduze�a su ostala bez akumulacija,
privrednici se u�utali o�ekuju�i nastavak reformi i politi�ka
ra��i��avanja. - Vlada preuzela na sebe sve uloge - raspola�e dru�tvenom
imovinom u privatizaciji kao dr�avnom i upravlja sredstvima Fonda za
razvoj - upozorio je prof. dr Jovan Todorovi�, direktor IZIT-a
Pad proizvodnje, nelikvidnost privrede, lo�a poslovna klima, smanjena
doma�a i izvozna tra�nja, osetan pad kupovne mo�i stanovni�tva zbog
poskupljenja struje, telefonskih usluga i osnovnih prehrambenih namirnica,
pogor�ana politi�ka situacija u zemlji i pad optimizma privrednika za
poslovanje u narednih nekoliko meseci - osnovne su ocene iz najnovijeg
istra�ivanja Instituta za tr�i�na istra�ivanja (IZIT).
Na ju�era�njoj konferenciji za novinare prof. dr Jovan Todorovi�,
direktor Instituta, upozorio je na alarmantne prilike u privredi.
Preduze�a su ostala bez sredstava za normalan rad, privrednici su se
u�utali o�ekuju�i nastavak reformi i politi�ka ra��i��avanja, a za to
vreme vlada je preuzela na sebe sve uloge - u privatizaciji dru�tvenom
imovinom raspola�e kao dr�avnom dok u Fondu za razvoj upravlja sredstvima
koja tamo pristi�u, ocenio je dr Todorovi�. Izgleda da je opet do�lo vreme
da vlada upravlja privredom kao ingeniozni privrednik, ali je pitanje da
li ona to mo�e, prokomentarisao je dr Todorovi�, podse�aju�i da nije
pro�lo mnogo vremena od kada smo imali koordinacione timove, te da sli�nu
praksu ne bi trebalo ponavljati.
Prema nalazima Instituta za tr�i�na istra�ivanja, najve�i ekonomski
problemi krajem jula i sredinom avgusta bili su: pad proizvodnje i pad
�ivotnog standarda stanotvi�tva. Iako se kroz statisti�ke podatke mo�e
pokazati da je do�lo do realnog rasta zarada, rekao je mr Tomislav
Milisavljevi�, stvarni �ivot pokazuje druga�iju sliku: standard
stanovni�tva najvi�e je ugro�en poskupljenjem struje, telefonskih ra�una i
osnovnih �ivotnih namirnica. Prema oceni mr Milisavljevi�a, ispravljanje
dispariteta cena, koje je sprovela republi�ka vlada Srbije, moglo je da se
realizuje ne�to bla�im tempom kako ne bi bila ugro�ena egzistencija
stanovni�tva.
Do pada industrijske proizvodnje u julu, osim uobi�ajenih sezonskih
faktora, do�lo je i zbog smanjene doma�e i inostrane tra�nje robe, ocenio
je Sa�a �ogovi�, saradnik IZIT-a. Manju tra�nju robe na doma�em tr�i�tu
izazvao je pad kupovne mo�i stanovni�tva a za manju inotra�nju presudna je
nekonkurentnost na�ih proizvoda.
- Me�utim, lo�e stanje u doma�oj ekonomiji i privredi izgleda predstoji
i u slede�ih nekoliko meseci. Anketa sprovedena u 200 jugoslovenskih
preduze�a ukazuje na pad optimizma privrednika da �e se stanje popraviti
�ak i u narednih pola godine. Istovremeno, rastu inflaciona o�ekivanja -
rekao je �ogovi�.
U sugestijama koje su privrednici uputili kreatorima ekonomske
politike, kako je navela dr Vladana Hamovi�, rukovodilac sektora
makroekonomskih istra�ivanja u IZIT-u, istaknuto je da je neophodno hitno
pokretanje proizvodnje sve�im kapitalom i pove�anje uposlenosti
kapaciteta. Bez toga ne�e biti ve�e ponude robe niti uspostavljanja
ravnote�nih odnosa na tr�i�tu. Prema re�ima dr Hamovi�, preduslov za
popravljanje ekonomskog stanja u zemlji je sre�ivanje unutra�njih
politi�kih prilika.
U dopunskom testu IZIT-a privrednici su ocenjivali efekte Zakona o
jednokratnom oporezivanju. Anketa je pokazala da 90 odsto (od 200
anketiranih preduze�a) ocenjuje da �e primena zakona negativno delovati na
likvidnost poslovanja, dinamiku i obim proizvodnje i na nove investicije.
Istovremeno, prema odgovorima 52 odsto anketiranih, ovaj zakon je u
inostranstvu nepovoljno ocenjen, a strani partneri su sada oprezniji u
sklapanju novih aran�mana sa na�im firmama.
Radojka Nikoli�
Oporavak i dalje neizvestan
- Priliv donacija je problemati�an - i po dinamici i po obimu.
Neizvesno je koje �e donacije da stignu (i u kom obliku) do kraja ove
godine, a koje po�etkom idu�e. Stoga je pod znakom pitanja da li�e u
�etvrtom ovogodi�njem kvartalu do�i do o�ekivanog oporavka privrede -
ocenila je dr Vladana Hamovi�.
Ne pove�avati cenu struje
- Mi ve� imamo cenu struje koja je pribli�na ceni uvozne struje - rekao
je mr Tomislav Milisavljevi�, obja�njavaju�i da sada�nja prose�na cena
kilovat-sata kod nas iznosi 2,82 centa, a da je uvozna cena struje pro�le
godine (pla�ano iz donacija) iznosila oko tri centa.
- U oktobru ne bi trebalo pove�avati cenu struje jer bi time bila
dodatno smanjena kupovna mo� stanovni�tva. Mi ne mo�emo da se u ceni
struje poredimo sa zemljama u okru�enju jer su kod njih plate i prihodi
nekoliko puta ve�i od na�ih - rekao je mr Milisavljevi�.
Analiziraju�i primere iz susednih zemalja, mr Milisavljevi� je naveo da
je struja u Makedoniji skuplja za 33 odsto nego kod nas, ali da tamo imaju
za 86 odsto ve�e prose�ne plate od na�ih. Zatim, u Republici Srpskoj
struja je skuplja 12 odsto ali su zarade ve�e za 70 odsto, dok su u
Hrvatskoj prose�ne zarade pet puta ve�e od jugoslovenskih, a struja je
skuplja tri puta u odnosu na na�e prilike.
Efekti "prebijanja" dugova
- Pravi oporavak privrede nije postignut iako je izvedena operacija
"prebijanja" dugova u privredi Srbije - ocenio je prof. dr Jovan
Todorovi�.
Prema njegovim re�ima, jedini na�in da se pomogne privredi bio je u
tome �to bi se jednom du�niku dao sve� kapital kojim bi se on razdu�io, a
to bi kona�no stvorilo neku akumulaciju. Sredstva za to mogla su da se
na�u iz donacija. Po�to se tako nije postupilo, sre�ivanje
du�ni�ko-poverila�kih odnosa svedeno je na sterilnu gimnastiku od koje
privreda nije imala velike vajde. | 
