"Glas javnosti", 1. septembar 2001. Pise I. Stojkovic Tvorac "Pavlovica cuprije" zeli da od zgrade CK napravi cudo Zgrada poslovnog centra "Usce" koja je pogodjena sa sedam projektila u NATO bombardovanju 1999. godine nalazi se kraj kljucnih saobracajnica u Beogradu i vidi iz svih delova prestonice. Posto je jako ostecena ona vec par godina ruzi izgled prestonice, a Savezna direkcija za imovnu SRJ otvorila je ove godine konkurs, za eventualnu rekonstrukciju ili izgradnju novog objekta na ovoj lokaciji, koji je nedavno zatvoren - izjavio je za "Glas" Vuk Valcic, pomocnik direktora Direkcije. On je objasnio da su pristigle tri ponude sa idejnim resenjima za rekonstrukciju i izgradnju novih objekata na ovom mestu u centru prestonice. - Kao moguci investitori na tender su se prijavile dve strane i jedna domaca banka, i vise firmi koje bi ucestvovale u realizaciji nekog od razlicitih ponudjenih resenja. Mi smo ponude kompletirali, sortirali, a odluka o tome da li ce se graditi novi objekat ili rekonstruisati ostecena zgrada je na Saveznoj Vladi. Nismo imali valjane parametre da obavimo procenu objekta bivse zgrade CK pa smo se odlucili za javni konkurs kako bi smo dosli do neke okvirne vrednosti. Prema procenama samo ispitivanje stabilnosti zgrade kostalo bi okvirno oko 250.000 nemackih maraka, dok bi sredstva potrebna za rusenje iznosila oko 4 do 5 miliona maraka. Jedna ponuda se odnosi na rekonstrukciju zgrade, dok druge dve imaju za ideju izgradnju novih objekata na ovom prostoru sto bi podrazumevalo rusenje zgrade. Jedna ponuda odnosi se na izgradnju koji bi isla "u visinu", a druga na izgradnju nizeg objekta koji bi isao u sirinu. Ponude su slicne po tome sto za ideju imaju izgradnju hotela, mozda kongresne sale, poslovnog i stambenog prostora - objasnio je Valcic. Prema proceni rekonstrukcija zgrade kostala bi oko 18 miliona dolara ili 40 miliona maraka. Savezna drzava, kaze Valcic, nema toliki novac. Zgrada je u gazdovanju Direkcije ali Direkcija za gradsko gradjevinsko zemljiste po zakonu mora da se pita za bilo kakvo urbanisticko i estetsko resenje ovog prostora. - Ideja je bila da resimo problem ove zgrade, da drzava dodje do odredjenih sredstava, a tu je i mogucnost otvaranja novih radnih mesta. Mi nismo davali prednost ni jednom resenju, a konacnu rec dace Savezna Vlada. Jedan deo sredstava od ovog posla bio bi iskoriscen i za vracanje stare devizne stednje gradjanima - rekao je Valcic. "Glas" je nakon telefonskog razgovora sa Slobodanom Pavlovicem poznatim americkim biznismenom srpskog porekla iz Cikaga tvorcem "Pavlovica cuprije" na Drini dobio potvrdu da su se njegove firme prijavile na ovaj tender. - Moja ideja je da se u centru izgradi prava lepotica grada Beograda. To bi bila zgrada od 45 spratova, 130 metara visine, sa 100.000 kvadratnih metara prostora. Svaki sprat imao bi 1000 kvadrata prostora. Pored toga zamisao je da se zaposli sto vise nasih ljudi jer nas projekat predvidja izgradnju trzanog centra sa buticima i radnjama, hotela sa pet zvezdica, a deo objekta bio bi namenjen luksuznim apartmanima. Investicija bi iznosila oko 300 do 350 miliona nemackih maraka, a prema nasoj proceni rusenje stare zgrade kostalo bi oko 2 miliona dolara. Planirali smo i da povezemo ovu lepoticu nadzemnim mostom i elektronskim liftom ili pokretnim trakama sa hotelima "Hajat" i "Interkontinental". Izvodjac radova bio bi Srbija projekt AD iz Beograda, a u projekat su ukljucene i moje firme Drina River Bridge Corp AD Beograd i Hilkrest Real Estate and Development Company iz Cikaga. Kao partner u mogucoj kupovini i koriscenju i izgradnji zgrade bila bi prisutna i cikaska kompanija Westridge Investment a u okviru objekta trebalo bi da bude i hotel iz lanca Radison hotela - rekao je Pavlovic. U podnozju zgrade bio bi i kongresni centar koji bi sluzio za odrzavanje razlicitih kulturnih dogadjaja. Inace, kako stoju u oglasu Direkcije od 30. juna ona zadrzava pravo da ne prihvati ni jednu ponudu ako nadje da nisu zadovoljena njena ocekivanja. Slobodan Pavlovica ocekuje da bi sve ponude uskoro trebalo da budu razmotrene. "Politika", 1. septembar 2001. Pise M. Vucetic Integracija mladih u Evropu Politicari su uvek lako posezali za mladima kada im je bila potrebna podrska sire javnosti, ali su ih uvek lako zaboravljali. Tako se dogodilo da generacije koje su pevale "racunajte na nas" sad ne mogu da se saberu. Mnogi mladi koji su 5. oktobra jurisali na Saveznu skupstinu sada jurisaju na ambasade. Ako se ova briga za mlade nastavi, tesko ce ta mladost u ovoj zemlji docekati starost. Mozda su "prvoborci" zaboravili transparent "Beograd je svet", ali mladi nisu i prirodno je sto zele da budu deo tog sveta. O tome mozemo li izgraditi mostove koji ce povezivati nasu mladost s vrsnjacima iz okruzenja i Evrope, razgovarali smo s Karlom Borasom, clanom radne grupe za mlade Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope i direktorom jugoslovenskog Omladinskog informativnog centra. Omladina u Savetu Evrope - Da bismo uopste mogli da vodimo medjunarodnu omladinsku politiku, potrebno nam je odgovarajuce drzavno telo i mi smo u dugotrajnoj, gotovo rovovskoj borbi konacno uspeli da dobijemo Savezni sekretarijat za omladinu i sport. Potrebno je da imamo svoje predstavnike u tri najvaznija tela Saveta Evrope za omladinsku politiku (u Upravnom komitetu za omladinu, Zdruzenom savetu i Savetodavnom odboru Saveta Evrope). Pocetkom oktobra ce se odrzati Donatorska konferencija za jugoistocnu Evropu, koju organizuje Pakt za stabilnost jugoistocne Evrope, ali moja ocekivanja nisu prevelika jer znamo kako su se mladi proveli na prosloj konferenciji koja je bila samo za Jugoslaviju. Ipak, mi cemo imati u Sofiji sastanak Radne grupe za mlade Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, gde cemo se dogovarati kako da promovisemo omladinske programe iz naseg regiona. Znate, mi jos placamo cenu toga sto nas dugo nije bilo u medjunarodnim strukturama, mnogi programi koji su pripremani godinama sada ce se realizovati, ali u njima nema nas. Kakva je onda buducnost mladih? - Mi cemo se okrenuti omladinskim programima koji mogu da se realizuju i sa malo sredstava i puno entuzijazma. Studentska unija Srbije je uspela da sa skromnim resursima organizuje festival koji je bio u centru paznje cele Jugoistocne Evrope. Krenucemo u transformaciju Omladinskog saveta Srbije i trudicemo se da budemo prisutni u Evropskom omladinskom forumu, u Zdruzenom komitetu za pitanja mladih Saveta Evrope i da budemo na listi zemalja s kojima saradjuje Direktorat za omladinu Evropske komisije. Radicemo na tome da konacno pocne proces integracije u evropske omladinske strukture, sto do sada nije bio slucaj. Druzenjem do stabilnog regiona Kako na nas gledaju iz tih evropskih institucija? - Postoji tendencija u Evropi da nas posmatraju u kontekstu jugoistocne Evrope a mi promovisemo ideju da mladi u Jugoslaviji zahtevaju poseban tretman. Ne mozemo apriori primeniti iskustva jugoistocne Evrope i zemalja u tranziciji kod nas jer smo imali deset godina tzv. odlozene tranzicije, deset godina smo imali potpunu izolaciju. Mi trazimo specijalni pristup jer to zahteva pojacanu paznju evropskih omladinskih institucija i Saveta Evrope i svetskih omladinskih institucija UN. Imate primere predsednika podmladaka svojih stranaka koji u 24. godini prvi put izlaze iz zemlje i citave generacije mladih koji se nisu druzili s vrsnjacima ni u Evropi ni u okruzenju. Njih je jedan ksenofobican aparat deset godina ubedjivao da su komsije iz okruzenja neprijatelji a sad se od tog mladog sveta ocekuje da se zajedno integrisu u Evropu. Mi smo u Paktu za stabilnost jugoistocne Evrope jos pre dve godine trazili da se ukine ili olaksa rezim viza, kako bi se omogucilo da mladi putuju i da prave autenticne veze s vrsnjacima kako bi te veze sutra bile osnov stabilnosti u regionu. Evropa pomalo gresi sto organizuje seminare o nenasilnoj komunikaciji na koje dolaze predstavnici Beograda, Zagreba i Tirane a sukob je na Kosovu. Dakle, potrebno je da u toj lokalnoj sredini pocnu da deluju interventnim merama kako bi se vratilo poverenje komsija. Sta sve moze da uradi drzava? - Mi, nazalost, nismo bili na listi prioriteta ove drzave, ali bi ona morala da pokaze brigu za nas. Na licne inicijative su dolazile delegacije iz Evrope, ali oni nisu imali s kim da pricaju na drzavnom nivou. Sekretarijat za omladinu i sport je osnovan tek pre dvadesetak dana. Ali mozda i nije lose sto drzavnog tela nije bilo jer mnogo je teze produvati ventile zardjalom mehanizmu nego formirati jedno dobro dinamicno i operativno radno telo. Drzava ne treba da drzi pod kontrolom omladinsko organizovanje, vec da pomogne mladima da se priblize svojim vrsnjacima u Evropi. Mi deset godina nismo imali medjunarodnu saradnju, ali, srecom, mladi su izgradili alternativne puteve kojima su komunicirali s vrsnjacima u regionu. Evo sad ce se u septembru odrzati specijalna sednica Generalne skupstine UN za decu i mlade i mi cemmo biti tamo prisutni ali je steta sto necemo imati nacionalnu platformu u cijoj izradi su ucestvovali mladi ljudi. A i ovo je prilika da se mi mladi Jugoslavije, koji smo stekli svetsku slavu u demokratskim promenama, na pravi nacin predstavimo pred svetskim organizacijama. "Danas", 1. septembar 2001. Stres u Bondstilu zbog sladoleda Americki vojnici na Kosovu i Metohiji su "pod stresom" jer, zbog blokade puta iz Makedonije do njihove baze "Bondstil", nisu snabdeveni dovoljnim kolicinama sladoleda, pise londonski "Dejli telegraf". Pored nestasice sladoleda, stres je izazvalo i otkazivanje odmora americkih vojnika u Bugarskoj. Komanda americkih snaga je zato, istice londonski list, pozvala psihijatre, strucnjake za stres da pomognu prevladavanju stresnog stanja. Jedan od tih strucnjaka je izjavio londonskom listu da su nestasice sladoleda i otkazivanje odmora u Bugarskoj "prouzrokovali ozbiljan pad borbenog morala" medju americkim vojnicima. "Blic", 1. septembar 2001. Pise Milena Marjanovic Intervju: Herving Kempf Na celu Gete instituta u Beogradu koji se u Galeriji Studentskog kulturnog centra upravo predstavlja multimedijalnom izlozbom "Otkrijte nemacki", nalazi se Hervig Kempf. Gospodin Kempf je studirao je u Minhenu, a karijeru zapoceo kao univerzitetski profesor... Od kada je zaposlen u Gete Institutu, kako kaze, svake cetiri godine - nalazu pravila sluzbe - vraca se u otadzbinu da ne bi "izgubio vezu sa realnoscu". U beogradskom je od januara 2000. Iako pored maternjeg jezika, govori jos tri, engleski, francuski i italijanski, pomocu kojih se, tvrdi, kod nas sasvim dobro snalazi, uci i srpski. Svakog jutra u pola osam. Kada kazete Evropa, mislite li da u njenim coskovima ima jos mesta za umove koji ne umiru od nedostatka svezeg vazduha? - Politicki, Evropa nije u sjajnoj formi. Nema viziju buducnosti. Svi njeni problemi vuku se godinama. Ne zna kako da resi pitanje nezaposlenosti, niti zdravstvenog osiguranja. Nijedna evropska zemlja nema dovoljno novca za to. Ni Nemacka. Zato u mojoj zemlji stalno rastu doprinosi. Kulturno, Zapadna Evropa je ujedinjena. Politicki - nije. Veoma zameram politicarima sto su napustili ideju moje generacije, iz sedamdesetih, o ujedinjenoj Evropi. Mozda je za to krivac globalizacija. Ali mozda i nesto drugo, kada je rec o vasoj i zemljama Istocne Evrope. Ujedinjavanje dve Nemacke je pokazalo da je zajednistvo mnogo teze realizovati nego sto se mislilo, iako je rec o istom narodu koji, sta vise, govori istim jezikom. Ni posle deset godina, dve Nemacke nisu stvarno ujedinjene. Razlika je ocigledna od plata do opsteg standarda. Ali idemo dalje. Na redu su Poljska, Ceska i pre ili kasnije Jugoslavija... Ne cini li vam se da je, geografski, Evropa danas premalena? - Jeste geografski, ali prema broju stanovnika, cak i kad je rec samo o Uniji, ona je snaznija od Amerike. Moze li politika da prekine finu nit kakva je jezicka spona pesnika sa zemljom u kojoj se njegov jezik slusa i govori? Mislim na Tomasa Mana, koji je izbegao iz Nemacke, na ruske pisce koji danas stvaraju u Parizu, na srpske pisce koji su otisli u Francusku, Englesku ili Kanadu. - Svaki umetnik zivi pre svega od svojih korena. Tu nit politika ne moze da prekine. Ono sto je do odredjenog doba umetnik proziveo, u inostranstvu mu se provlaci. Zemlja koja progoni svoje umetnike, kao politicki sistem, pre ili kasnije pada. Pala je Nemacka, pao je Sovjetski savez, pala je i Srbija. I tada imate novu pojavu: umetnici se vracaju. Kao sto se Man vratio u svoju otadzbinu, vratio se i Solzenjicin, pa Dusan Makavejev... Ta pojava "tamo- amo" veoma je znacajna za razmenu ideja. Zeleo bih da verujem da takvi umovi mogu nastaviti da zive u dva sveta. Kultura je uvek ispred politike: ovo je moj pogled na svet. Osecate li da su se neki evropsaki ideali onesvestili pod udarcem jeftinih nacela sto dolaze preko Atlantika? - Amerika svakako za nas predstavlja problem narastao poslednje decenije. Americka materijalna kultura, bez sumnje, je jaca. Ali, evropski ideali nisu americki. Mozda se jedan od njih vise ne zove vitestvo, ali individualizam je cisto evropska invencija. Demokratija je vazda na sredini klackalice izmedju dobrog i loseg. Nekad pretegne lose, nekad dobro. Demokratija nije nesto sto se jednom zauvek osvoji. Uvek se za nju treba iznova boriti. Primer: kad se vratim kuci, cesto se pitam da li da ukljucim televizor i uspavam se uz neki stupidni program, ili da citam knjigu. Nekad pretegne jedno, pa uzmem casu vina i prepustim se, nekad nadjem u sebi dodatne snage za jos malo duhovne aktivnosti. Ta unutrasnja covekaova borba na slican nacin se manifestuje i na sirem planu, u politici. Je li Evropa na putu da izgubi svoj identitet, kao sto se uobicajeno misli? - Svako od nas je pod stalnim pritiskom globalizacije, ne samo materijalno... Evropa trpi snazan uticaj budizma, hinduizma... Na drugoj strani je regionalizacija. Ipak, mislim da globalizacija ne utice da se izgbubi svoj identitet. Primer je u jeziku. Cesto se za nas i Francuze kaze da mnogo upotrebljavamo engleske reci. Ima toga, ali sustina jezika nije time jos naceta. Pod uticajem svoje veoma snazne Akademije nauka Francuzi zabranjuju upotrebu engleskih reci na televiziji. U Nemackoj, nismo dotle dosli. Ipak, ne mislim da Evropa gubi svoj identitet, vec da u njemu napreduje. U Evropi se cesto podsmevamo Americi, misleci da je americka opsta kultura na vrlo niskom nivou. Imate li vi, kao Nemac, osecaj nadmoci u odnosu na nju, i istovremeno u odnosu na evropsku? - Svi smo se suocili s tim da mnogi Amerikanci ne znaju da pokazu na karti gde je na primer Nemacka. Ali nije Amerika samo to. Ameriku cine i njeni univerziteti... Ah, sta vam kazem za ovo drugo. Prosecan Nemac nema osecaj nadmoci. U Nemackoj se tokom pedeset godina raspravljalo o krivici drugog svetskog rata. Izlisno. Mozda zbog upravo pomenute istorijske odgovornosti Nemacka vise od drugih evropskih zemalja nastoji da doprinese ujedinjavanju Evrope. Delite li misljenje mnogih koji tvrde da je Evropa u etickoj krizi? - Prava coveka nisu svuda ista. Ima ih vrlo malo univerzalnih, a mnogo vise nego sto se uobicajeno govori - sto pogotovo cine politicari ubedjujuci nas da smo jednaki - specificnih kulturnih, religioznih... Recimo: lojalnost. Ni ona svuda isto ne znaci. Na primer, jedan Japanac je pre svega odan svojoj zajednici - ne zeni. Sto se tice prijateljstva, vernosti - morala u globalu - on je dosta izmenjen. Cesto mislim da se u nasem drustvu sa insistiranjem na individualizmu preteruje. Ili, misleci na sebe, cesto zaboravljamo na komsiju koji umire od gladi. U tom smislu, slazem se s onima koji kazu da je Evropa u krizi. Sta u tom smislu cine Gete instituti sirom sveta? - Zelimo da ponudimo sliku nemackog drustva, cak i kontroverzna misljenja. Nikad ne kazemo: treba raditi tako, vec izvolite pogledajte kako mi to cinimo, pa ako vam se dopadne...
