PREDLOG ZA DECENTRALIZACIJU
SRBIJE
Preure�enje od tavana do podruma
Republika podeljena na pokrajine, oblasti,
okruge i op�tine
Srbija treba da ima �est pokrajina: Kosovo i Metohiju (sa rezervom
njenog dana�njeg statusa), jugoisto�nu Srbiju, jugozapadnu Srbiju,
Podunavlje sa �umadijom, Beograd sa okolinom i Vojvodinu. Pored autonomija
- �ije bi granice (sem Vojvodine i Kosova) bile odre�ene zakonom - u
regionalizovanoj i decentralizovanoj Republici postoja�e i oblasti, okruzi
i op�tine.
- Ne smatramo da je pravo na autonomiju ne�ija privilegija niti da je
to ste�eno pravo. Zato ni Vojvodina nema pravo da tra�i ni vi�e ni manje
nego ostali delovi Srbije. Zna�i, cela dr�ava zahteva moderno demokratsko
ure�enje na regionalnoj osnovi i preure�enje od tavana do podruma. Nikako
parcijalna re�enja - ka�e Du�an Budi�in, �lan Predsedni�tva DSS, stranke
koja je zajedno sa Gra�anskim savezom Srbije pripremila teze za izradu
novog ustava Srbije.
Bez elemanta dr�avnosti
Materijal zajedni�ke ekspertske grupe, koji je nai�ao na prili�no
odobravanje na nedavnom novosadskom sastanku Predsedni�tva DOS-a, polazi
od toga da je Srbija multikulturalna i demokratska dr�ava svih gra�ana i
naroda koji u njoj �ive.
Predlo�ena teritorijalno-politi�ka podela samo je osnova za dalje
razgovore, precizira Budi�in, isti�u�i da i u samoj Demokratskoj stranci
Srbije ima druga�ijih ideja i mi�ljenja - da bi dr�avu trebalo podeliti na
vi�e regiona.
Kako sada stvari stoje, zami�ljeno je da u okrugu ne mo�e da bude manje
od tri op�tine, koje imaju najmanje pet hiljada, a najvi�e 50.000
stanovnika.
Najmanje sedam op�tina �inilo bi oblast (sa vi�e od 50.000 stanovnika).
Gra�ani op�tine koja je iskoristila svoje pravo na udru�ivanje ne mogu da
menjaju tu op�tinsku odluku u roku od �est godina.
Skup�tina Republike Srbije ima�e dva doma: ve�e gra�ana i senat, u
kojem bi bile predstavljene oblasti, okruzi i pokrajine.
Ho�e li pokrajine imati vi�e vlasti nego �to je sada imaju?
- Osnovna zamisao jeste da pokrajina ne mo�e da ima nijedan element
dr�avnosti. One su sastavni deo Srbije kao celine i te nadle�nosti treba
ta�no da budu odre�ene ustavom. Poznato je da vojvo�anske stranke
zagovaraju zakonodavnu, izvr�nu i sudsku vlast na pokrajinskom nivou. Mi
na to odgovaramo: svaka pokrajina ima pravo na konstitutivni akt, na
bud�et, da uredi organizaciju pokrajinskih organa, pravo na prostorno
planiranje i na ono �to bi im pripalo po saveznom ustavu (recimo,
ingerencije u oblasti vodoprivrede, saobra�aja, zdravstva). Vojvodina bi
tako dobila �iroko pravo da pojedine oblasti ure�uje svojim zakonima, i to
je ta autonomija koja bi odgovarala ve�ini stranaka u Pokrajini. Kad je
re� o sudskoj vlasti, ona tu ne mo�e biti, jer primena zakona mora da bude
jedinstvena - izri�it je Budi�in.
�iroka prava
Sla�u�i se sa stavom da je narod nezadovoljan, da mnoga obe�anja nisu
ispunjena, da promene idu sporo, ali i da ih ne mo�e brzo biti sa starim
ljudima, na� sagovornik ipak smatra da su prigovori sa severa Republike
dostigli "alarmante razmere". Uveren je da je "bilo neukusno posezati za
�etvrtim po�arom u dr�avi i iskakati sa Deklaracijom i platformom iz
Vojvodine". Autonomija - da, podvla�i on, ali i za ostale krajeve u
dr�avi.
Veoma �iroka lepeza nadle�nosti planirana je i za ostale teritorijalne
jedinice. Oblasti bi, na primer, imale svoj statut i pravo na ure�enje i
organizaciju organa za javne slu�be, zavr�ni ra�un, sopstveni bud�et i
javne prihode, organizaciju svih javnih radova. Sve �to imaju oblasti
ima�e i op�tine, ali u malom. Stara�e se o stambenoj izgradnji, javnom
redu i miru, komunalnim delatnostima, privrednim manifestacijama od
lokalnog zna�aja. Sve te zajednice ima�e sopstveni novac, od taksi i
poreza, a ubira�e i prihod od svoje imovine.
- �anak misli da ka�e veliku stvar kad sedne i pita: "Gde su na�i
novci?". Na� i va� novac oplja�kao je prethodni re�im, a ne Beograd, Ni�
ili Kragujevac - obja�njava na� sagovornik, tvrde�i da �e u novoj
organizaciji Republike sve biti na talonu, da �e se znati koliko kome
pripada, po sistemu "caru carevo, bogu bo�je, a meni �ta ostane".
Samim menjanjem ustava i zakona nije mogu�e posti�i krajnji cilj -
ure�enu dr�avu - dok se ne promene navike ste�ene u pro�lom re�imu,
upozorava na� sagovornik.
Koliko ovaj predlog DSS i GSS o decentralizovanoj Srbiji uva�ava
sada�nje stanje? Da li �e do�i do velikih "tumbacija", koje �e onda
neminovno izazvati veliku polemiku i u javnosti?
- Mislimo da se to ne�e dogoditi. Sada su nam potrebni demokratizacija
i �iroka prava lokalnim samoupravama, pa �e eventualna �teta biti manja od
koristi - isti�e Du�an Budi�in, nagla�avaju�i da nijedan deo Srbije ne
treba da bude povla��en.
B. �pajak
Kratko pam�enje
- Vojvo�anske stranke ka�u - da uredimo Vojvodinu po na�oj volji, pa �e
ona biti lokomotiva. Takav stav ne pije vodu. Nesumnjivo je da je za vreme
ovog na�eg siroma�tva Vojvodina najvi�e eksploatisana, jer je najbogatiji
deo zemlje. Neki su, me�utim, kratkog pam�enja. Zaboravljaju da je
Vojvodinu upropastila i komunisti�ka vlast, koja je plja�kala seljaka
zarad razvoja industrije, pri �emu je veliki broj kapaciteta preseljavan u
druge delove Jugoslavije.
S druge strane, kad govorimo o bogata�ima koje je iznedrio re�im
Slobodana Milo�evi�a, njihov broj je u Vojvodini ve�i nego u drugim
delovima Srbije, kao �to je ta�no i to da je Vojvodina vi�e osiroma�ena
nego ostali delovi Srbije - ka�e Budi�in, nagla�avaju�i da treba pogledati
i ono �to je prethodilo sada�njem stanju. Ne videti to zna�i, prema
njegovom mi�ljenju, od drve�a ne videti �umu.
