PREDLOG ZA
DECENTRALIZACIJU SRBIJE
Preureðenje od tavana
do podruma
Republika podeljena
na pokrajine, oblasti, okruge i op�tine
Srbija treba da ima �est pokrajina: Kosovo
i Metohiju (sa rezervom njenog dana�njeg statusa), jugoistoènu Srbiju,
jugozapadnu Srbiju, Podunavlje sa �umadijom, Beograd sa okolinom i Vojvodinu.
Pored autonomija - èije bi granice (sem Vojvodine i Kosova) bile
odreðene zakonom - u regionalizovanoj i decentralizovanoj Republici
postojaæe i oblasti, okruzi i op�tine.
- Ne smatramo da je pravo na autonomiju
neèija privilegija niti da je to steèeno pravo. Zato ni Vojvodina
nema pravo da tra�i ni vi�e ni manje nego ostali delovi Srbije. Znaèi,
cela dr�ava zahteva moderno demokratsko ureðenje na regionalnoj osnovi
i preureðenje od tavana do podruma. Nikako parcijalna re�enja - ka�e
Du�an Budi�in, èlan Predsedni�tva DSS, stranke koja je zajedno sa
Graðanskim savezom Srbije pripremila teze za izradu novog ustava Srbije.
Bez elemanta dr�avnosti
Materijal zajednièke ekspertske
grupe, koji je nai�ao na prilièno odobravanje na nedavnom novosadskom
sastanku Predsedni�tva DOS-a, polazi od toga da je Srbija multikulturalna
i demokratska dr�ava svih graðana i naroda koji u njoj �ive.
Predlo�ena teritorijalno-politièka
podela samo je osnova za dalje razgovore, precizira Budi�in, istièuæi
da i u samoj Demokratskoj stranci Srbije ima drugaèijih ideja i
mi�ljenja - da bi dr�avu trebalo podeliti na vi�e regiona.
Kako sada stvari stoje, zami�ljeno je
da u okrugu ne mo�e da bude manje od tri op�tine, koje imaju najmanje pet
hiljada, a najvi�e 50.000 stanovnika.
Najmanje sedam op�tina èinilo bi
oblast (sa vi�e od 50.000 stanovnika). Graðani op�tine koja je iskoristila
svoje pravo na udru�ivanje ne mogu da menjaju tu op�tinsku odluku u roku
od �est godina.
Skup�tina Republike Srbije imaæe
dva doma: veæe graðana i senat, u kojem bi bile predstavljene
oblasti, okruzi i pokrajine.
Hoæe li pokrajine imati vi�e vlasti
nego �to je sada imaju?
- Osnovna zamisao jeste da pokrajina ne
mo�e da ima nijedan element dr�avnosti. One su sastavni deo Srbije kao
celine i te nadle�nosti treba taèno da budu odreðene ustavom.
Poznato je da vojvoðanske stranke zagovaraju zakonodavnu, izvr�nu i
sudsku vlast na pokrajinskom nivou. Mi na to odgovaramo: svaka pokrajina
ima pravo na konstitutivni akt, na bud�et, da uredi organizaciju pokrajinskih
organa, pravo na prostorno planiranje i na ono �to bi im pripalo po saveznom
ustavu (recimo, ingerencije u oblasti vodoprivrede, saobraæaja, zdravstva).
Vojvodina bi tako dobila �iroko pravo da pojedine oblasti ureðuje svojim
zakonima, i to je ta autonomija koja bi odgovarala veæini stranaka
u Pokrajini. Kad je reè o sudskoj vlasti, ona tu ne mo�e biti, jer
primena zakona mora da bude jedinstvena - izrièit je Budi�in.
�iroka prava
Sla�uæi se sa stavom da je narod
nezadovoljan, da mnoga obeæanja nisu ispunjena, da promene idu sporo,
ali i da ih ne mo�e brzo biti sa starim ljudima, na� sagovornik ipak smatra
da su prigovori sa severa Republike dostigli "alarmante razmere". Uveren
je da je "bilo neukusno posezati za èetvrtim po�arom u dr�avi i
iskakati sa Deklaracijom i platformom iz Vojvodine". Autonomija - da, podvlaèi
on, ali i za ostale krajeve u dr�avi.
Veoma �iroka lepeza nadle�nosti planirana
je i za ostale teritorijalne jedinice. Oblasti bi, na primer, imale svoj
statut i pravo na ureðenje i organizaciju organa za javne slu�be, zavr�ni
raèun, sopstveni bud�et i javne prihode, organizaciju svih javnih
radova. Sve �to imaju oblasti imaæe i op�tine, ali u malom. Staraæe
se o stambenoj izgradnji, javnom redu i miru, komunalnim delatnostima,
privrednim manifestacijama od lokalnog znaèaja. Sve te zajednice
imaæe sopstveni novac, od taksi i poreza, a ubiraæe i prihod
od svoje imovine.
- Èanak misli da ka�e veliku stvar
kad sedne i pita: "Gde su na�i novci?". Na� i va� novac opljaèkao
je prethodni re�im, a ne Beograd, Ni� ili Kragujevac - obja�njava na� sagovornik,
tvrdeæi da æe u novoj organizaciji Republike sve biti na talonu,
da æe se znati koliko kome pripada, po sistemu "caru carevo, bogu
bo�je, a meni �ta ostane".
Samim menjanjem ustava i zakona nije moguæe
postiæi krajnji cilj - ureðenu dr�avu - dok se ne promene navike
steèene u pro�lom re�imu, upozorava na� sagovornik.
Koliko ovaj predlog DSS i GSS o decentralizovanoj
Srbiji uva�ava sada�nje stanje? Da li æe doæi do velikih "tumbacija",
koje æe onda neminovno izazvati veliku polemiku i u javnosti?
- Mislimo da se to neæe dogoditi.
Sada su nam potrebni demokratizacija i �iroka prava lokalnim samoupravama,
pa æe eventualna �teta biti manja od koristi - istièe Du�an
Budi�in, nagla�avajuæi da nijedan deo Srbije ne treba da bude povla�æen.
B. Èpajak
Kratko pamæenje
- Vojvoðanske stranke ka�u - da uredimo
Vojvodinu po na�oj volji, pa æe ona biti lokomotiva. Takav stav ne
pije vodu. Nesumnjivo je da je za vreme ovog na�eg siroma�tva Vojvodina
najvi�e eksploatisana, jer je najbogatiji deo zemlje. Neki su, meðutim,
kratkog pamæenja. Zaboravljaju da je Vojvodinu upropastila i komunistièka
vlast, koja je pljaèkala seljaka zarad razvoja industrije, pri èemu
je veliki broj kapaciteta preseljavan u druge delove Jugoslavije.
S druge strane, kad govorimo o bogata�ima
koje je iznedrio re�im Slobodana Milo�eviæa, njihov broj je u Vojvodini
veæi nego u drugim delovima Srbije, kao �to je taèno i to
da je Vojvodina vi�e osiroma�ena nego ostali delovi Srbije - ka�e Budi�in,
nagla�avajuæi da treba pogledati i ono �to je prethodilo sada�njem
stanju. Ne videti to znaèi, prema njegovom mi�ljenju, od drveæa
ne videti �umu. |
