B I L T E N V E S T I
04. SEPTEMBAR 2001.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA PRIMIO DELEGACIJU KONFEDERACIJE BRITANSKE INDUSTRIJE
BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
izrazio je, u danasnjem razgovoru sa predstavnicima Konfederacije
britanske
industrije, uverenje da ce u narednom periodu doci do svestranog
prosirenja
privredne saradnje SRJ i Velike Britanije.
Kostunica je ocenio da ova poseta delegacije Konfederacije
britanske industrije, u cijem sastavu se nalazi oko 3.000 kompanija i
180
trgovinskih udruzenja, predstavlja ohrabrujuci znak u tom pravcu,
saopsteno
je iz Kabineta predsednika SRJ.
On je ukazao na tezinu nasledjenih problema, ali je izrazio
optimizam u pogledu uspostavljanja trajne stabilnosti u SRJ i regionu
kao
vaznog uslova za nastavak zapocetih reformi i veci angazman stranih
investitora.
Delegacija Konfederacije britanske industrije je izrazila
spremnost za ozbiljno prosirenje saradnje sa SRJ na ravnopravnim
osnovama,
bez uslovljavanja.
Gosti iz Britanije su pozvali predsednika Kostunicu na njihovu
godisnju konferenciju novembra naredne godine u Mancesteru, kaze se u
saopstenju.
SRJ SLOVENIJA
LJUBLJANA, 3. septembra (Beta) Slovenacki predsednik Milan
Kucan
i predsednik Veca gradjana jugoslovenske skupstine Dragoljub Micunovic
razgovarali su danas posle podne u Ljubljani o razvoju
slovenackojugoslovenskih odnosa, stanju u SRJ, jugoistocnoj Evropi i
Makedoniji.
Kako je saopsteno iz kancelarije predsednika Slovenije, Kucan i
Micunovic zajednicki su ocenili da se nakon uspostavljanja diplomatskih
odnosa izmedju Slovenije i SRJ, bilateralni odnosi uspesno razvijaju na
svim podrucjima.
Oni su tom prilikom ocenili i da je poseta jugoslovenske
parlamentarne delegacije dobar podsticaj brzem uspostavljanju kontakata
i
izgradnji odnosa, za sta se posebno zalazu privrede obeju zemalja.
LJUBLJANA, 3. septembra (Tanjug) Predsednik parlamenta
Slovenije
Borut Pahor izjavio je danas, posle razgovora parlamentarnih delegacija
Slovenije i SRJ u Ljubljani, da "Slovenija podrzava novu politiku SRJ".
On
je istakao punu podrsku Slovenije "odlucnosti jugoslovenskih vlasti da
sprovedu svestrane, politicke, demokratske i ekonomske reforme".
Ukazujuci na neophodnost da se svi konflikti na kriznim
podrucjima
resavaju iskljucivo dijalogom, predsednik slovenackog parlamenta je
istakao
da "zvanicna Ljubljana osudjuje svaki vojni i politicki ekstremizam".
Pahor je kao kljucno pitanje Evrope uopste i uzrok sukoba
istakao
pitanje postovanja prava manjina. "Koliko ta prava budu vise postovana,
tim
ce Evrope, narocito njen jugoistocni deo, biti vise postovana ", smatra
predsednik slovenackog parlamenta.
"Politicke i privredne reforme koje se sprovode u SRJ imaju za
cilj njeno uvodjenje u savremenu Evropu i svrstavanje medju razvijene
zemlje", istakao je predsednik Veca gradjana Skupstine SRJ Dragoljub
Micunovic posle razgovora sa delegacijom parlamenta, Drzavnog zbora,
Slovenije.
Micunovic je rekao da "medjunarodna zajednica ima veliko
razumevanje za napore jugoslovenskih vlasti". "Potvrdjena je, naime,
cinjenica da je stabilnost SRJ bitan uslov za preobrazaj citavog
regiona",
ocenio je on.
"U resavanju konflikta u juznoj Srbiji cinili smo sve suprotno
od
onoga sto je preuzimala prethodna vlast. Savezna vlada postigla je
neosporne uspehe resavajuci probleme prvenstveno dijalogom uz uvazavanje
medjunarodnih standarda ", naglasio je predsednik Veca gradjana Saveznog
parlamenta.
Naglasavajuci da nova, demokratska, jugoslovenska vlast zeli
prvenstveno najbolje odnose sa susednim i zemljama nastalim na podrucju
bivse zajednicke drzave, Micunovic je na zajednickoj konferenciji za
novinare sa predsednikom slovenackog parlamenta ukazao na mogucnost da
Slovenija postane najbolji partner Jugoslavije u njenom pridruzivanju
savremenoj Evropi.
Pahor je izrazio uverenje da prvi susret na visokom nivou posle
11
godina potvrdjuje obostranu spremnost za ubrzano nastavljanje zapocetog
procesa medjudrzavne saradnje.
LJUBLJANA, 4. septembra (Tanjug) Delegacija Veca gradjana
jugoslovenske skupstine, koji predvodi predsednik Dragoljub Micunovic,
sastala se jutros sa predsednikom Odbora parlamenta Slovenije za spoljnu
politiku Jelkom Kacinom, predsednikom Privredne komore Jozkom Cukom i
gradonacelnicom Ljubljane Viktorijom Potocnik.
Tokom prepodneva planirani su i susreti sa predstavnicima
slovenackih privrednih organizacija koje saradjuju sa jugoslovenskim
firmama.
Vise uspesnih slovenackih preduzeca vec je zapocelo ili se
ubrzano
priprema za kooperacije i ulaganja u SRJ.
Dvodnevna poseta jugoslovenskih parlamentaraca Sloveniji
zavrsava
se popodne, kada je oko 17 casova planiran odlazak za Beograd.
LJUBLJANA, 4. septembra 2001. (Beta) Predsednik Veca gradjana
Savezne skupstine Dragoljub Micunovic izjavio je u Ljubljani da su
odnosi
SRJ sa Slovenijom u uzlaznoj liniji.
Micunovic je, u izjavi za agenciju Beta, dodao da postoji
obostrana volja za resavanje otvorenih pitanja i za razvoj privredne
saradnje, kao i veliki interes za slovenacka ulaganja u SRJ.
Predsednik Veca gradjana je istakao da je rec o prvoj poseti
tokom
koje treba da dodje do vise susreta na najvisem nivou. On je ocenio da
se
na osnovu razgovora sa slovenackim predsednikom Milanom Kucanom i drugim
slovenackim sagovornicima moze zakljuciti da je doslo do napretka u
odnosima dveju zemalja.
"Uskoro se mogu resiti konzularna pitanja i omoguciti izdavanje
viza u Beogradu i Ljubljani. Uspostavljanje vazdusnog saobracaja je
aktuelno pitanje. Medju prioritetima je sklapanje trgovinskih sporazuma
i
nastavak sukcesije, odnosno resavanje pitanja imovine fizickih i pravnih
lica", kazao je Micunovic.
Prema njegovim recima, pokrenuto je i pitanje skolovanja na
maternjem jeziku Srba koji zive u Sloveniji.
Predsednik Veca gradjana svoju prvu zvanicnu posetu Sloveniji
danas zavrsava razgovorima sa predsednikom spoljnopolitickog
parlamentarnog
odbora Jelkom Kacinom, predsednikom privredne komore Jozkom Cukom i
predstavnicima velikih preduzeca koja posluju sa SRJ.
Nakon protokolarnog prijema u Gradskoj skupstini i susreta sa
ljubljanskom zupanjom Viktorijom Potocnik, jugoslovenska parlamentarna
delegacija se vraca u Beograd.
SRJ-FRANCUSKA-DJELIC: DOGOVOR SA PARISKIM KLUBOM U OKTOBRU
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) - Ministar finansija Srbije
Bozidar Djelic izjavio je danas da sa optimizmom ocekuje da problem
jugoslovenskog duga Pariskom klubu bude povoljno razresen u oktobru ili
najkasnije novembru. "Nakon posete Parizu jos sam veci optimista u
pogledu
brzog razresavanja problema spoljnog duga na po nas povoljan nacin u
oktobru ili najkasnije do novembra", rekao je Djelic agenciji Beta po
povratku jugoslovenske delegacije iz visednevne posete Francuskoj.
Navodeci da odluke jos nisu donete i da je na Jugoslaviji i
Srbiji
da uticu da one budu sto povoljnije i sto brze donete, Djelic je istakao
da
je "ohrabren" razgovorima jugoslovenske delegacije sa predstavnicima
francuske vlade i velikih privatnih poverilaca SRJ.
"Francuska je veoma dobro shvatila specificnost nase situacije
i
ocekujemo da ce pozitivno uticati na dalje pregovore", rekao je Djelic,
izrazavajuci zadovoljstvo razgovorima sa predstavnicima ministarstva za
budzet i finansije Francuske.
On je ukazao na znacaj Francuske, buduci da je ne samo domacin
Pariskog kluba gde SRJ duguje 4,4 milijarde dolara, vec i cetvrta medju
zemljama poveriocima po visini duga SRJ.
Prema njegovim recima, poseta Parizu zavrsena je jutros
razgovorima sa predsednikom jedne od najvecih banaka u svetu "Kredit
agrikol", koja je jugoslovenski najveci pojedinacni poverilac medju
komercijalnim bankama. Dug SRJ toj banci nije usaglasen, ali, prema
recima
ministra, iznosi oko 400 miliona dolara.
Od ukupnog duga Londonskom klubu od 2,8 milijardi dolara, kako
je
naveo Djelic, najmanje 40 odsto cini dug prema francuskim bankama.
On je ocenio da su razgovori sa komercijalnim bankama bili
"ohrabrujuci", jer je postignut dogovor oko formiranja novog komiteta
poverilaca u Londonskom klubu, koji treba da se prosiri i na "Kredit
agrikol" banku, kao najveceg jugoslovenskog poverioca.
Djelic je istakao da ce prvi formalni sastanak sa
predstavnicima
Londonskog kluba biti odrzan najkasnije u oktobru. Prema njegovim
recima,
velike banke pokazuju interes za trziste i privredu Srbije.
"Sosijete zeneral ce ove jeseni otvoriti pet ekpozitura u
Beogradu, a do sredine novembra visoka delegacija te banke treba da
poseti
Beograd kako bi razmotrila mogucnosti u sklopu programa rekonstruisanja
i
privatizacije naseg bankarskog sektora", istakao je ministar Djelic.
On je dodao da je Francuska potvrdila da ce neposredno posle
zakljucivanja dogovora sa Pariskim klubom otvoriti garancije za
investiranje u SRJ, sto je poslednji cin normalizacije privrednih odnosa
dve zemlje. Ministar Djelic je ponovio da ce zahvaljujuci donaciji
Francuske od 50 miliona franaka vec 10. septembra 360.000 familija u
Srbiji
koje primaju decije dodatke dobiti dvostruko veci iznos.
FRANCUSKA ODOBRILA VANREDNU FINANSIJSKU POMOC JUGOSLAVIJI
BEOGRAD, 4.septembra (Tanjug) Francuska vlada odobrila je 50
miliona franaka vanredne budzetske pomoci koja ce u obliku jedinstvenog
poklona biti uplacena jugoslovenskoj vladi na ime prioritetnih
socijalnih
troskova, saopstila je francuska ambasada u Beogradu.
Konvenciju o budzetskoj pomoci izmedju francuske i
jugoslovenske
vlade potpisace sutra u SMIP u Beogradu sef jugoslovenske diplomatije
Goran
Svilanovic i ambasador Francuske u SRJ Gabrijel Keler.
Uplata od 46.500.000 franaka ide Srbiji za isplatu porodicnih
dodataka porodicama s decom cije je stanje najvise ugrozeno, a preostali
iznos od 3.500.000 franaka namenjen je naporima Vlade Crne Gore da
smanji
dugovanja drustvenim zavodima i ugrozenim porodicama.
SVILANOVIC U KAIRU
KAIRO, 4. septembra (Tanjug) Jugoslovenski MIP Goran
Svilanovic
doputovao je rano jutros specijalnim avionom u Kairo iz Durbana, Juzna
Afrika, gde je ucestvovao u radu Konferencije UN protiv rasizma.
Na kairskom aerodromu sefa jugoslovenske diplomatije i njegove
saradnike docekali su visoki funkcioneri egipatskog ministarstva
spoljnih
poslova i otpravnik poslova Ambasade SR Jugoslavije u Egiptu Dusan
Simeonovic.
Planirano je da se Svilanovic tokom jednodnevne posete sretne
sa
predsednikom egipatske vlade Atefom Ebeidom i ministrom za ekonomiju i
spoljnu trgovinu Jusefom Butrosom Galijem.
Razgovori ce biti posveceni prilikama u SRJ, mogucnostima za
prosirenje ekonomske saradnje dve zemlje, kao i temama iz oblasti
medjunarodnih odnosa.
Svilanovic ce biti i gost Egipatskog medjunarodnog ekonomskog
foruma.
Jugoslovenski ministar uvece zavrsava posetu Kairu i nastavlja
put
za Beograd.
SRJ-RUSIJA: DELEGACIJA U POSETI SAMARSKOJ OBLASTI
NOVI SAD, 3. septembra 2001. (Beta) - Privrednopoliticka
delegacija Saveznog ministarstva privrede i Izvrsnog veca Vojvodine
boravice do 7. septembra u Rusiji, gde ce sa predstavnicima Samarske
oblasti razgovarati o mogucnostima privredne saradnje.
Kako je saopstio Pokrajinski sekretarijat za privredu, cilj
posete
jugoslovenske delegacije je uspostavljanje saradnje sa privrednim i
politickim subjektima Samarske oblasti.
U saopstenju se dodaje da ce se razgovarati o mogucnostima
saradnje narocito u oblasti poljoprivredno-prehrambene industrije, kao i
naucne i kulturne saradnje.
Delegacija u Samarskoj oblasti boravi od 2. do 7. septembra.
REPUBLIKA SRBIJA
SRBIJABRITANIJA: RAZGOVOR DJINDJICA I BRITANSKIH PRIVREDNIKA
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) Britanski kapital nije
dovoljno zastupljen na trzistu Srbije, konstatovali su u danasnjim
razgovorima u Beogradu predstavnici Vlade Srbije i Konfederacije
britanskih industrijalaca (CBI).
U saopstenju srpske vlade navodi se da su sagovornici
zakljucili
da je neophodno da se srpsko trziste otvori za britanske proizvode,
investicije i medjusobnu saradnju.
U razgovoru su ucestvovali premijer Srbije Zoran Djindjic i
ministar za ekonomske odnose sa inostranstom Goran Pitic, a delegaciju
britanskih industrijalaca predvodio je generalni direktor CBIja Digbi
Dzons.
U saopstenju se dodaje da su britanski privrednici pokazali
interesovanje za privatizaciju u Srbiji i sprovodjenje zakona o
privatizaciji imovine, koji su "uslov za dalju privrednu saradnju" dve
zemlje.
VLADASINDIKAT: DOGOVOR DJINDJICA I PREDSEDNIKA VSSS
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) Socijalnoekonomski savet i
Komisija za rad i zaposljavanje napravice kontrolnu mrezu na celoj
teritoriji Srbije radi primene novog zakona o radu, dogovorili su se
danas
predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic i predstavnici Veca Saveza
sindikata
Srbije (VSSS).
U saopstenju iz vlade navodi se da je takva odluka doneta da se
ne
bi dogadjale zloupotrebe direktora.
Projekat mreze Socijalnoekonomskog saveta na teritoriji citave
Republike napravice strucnjaci vlade, sindikata i poslodavaca i usvojice
ga
nadlezni socijalni partner, navodi se u saopstenju.
Na danasnjem sastanku Djindjica i predsednika VSSS Miljenka
Smiljanica dogovoreno i da ce socijalna politika biti vodjena kroz
aktiviranje tranzicionog fonda, gde ce "zaposleni biti u situaciji da
budu
prekvalifikovani prema potrebama novih programa i investicija, koje mogu
biti i domaceg porekla".
"Trudicemo se da sto manje radnika bude upuceno na biro rada.
Vlada Srbije, poslodavci i sindikati ce u zajednickim aktivnostima
raditi
da se sto vise ljudi aktivno zaposli (prekvalifikuje) investiranjem,
cime
bi se direktna socijalna davanja zbog opstanka bez posla svela na
najmanju
mogucu meru", navodi se u saopstenju.
PREMIJER ODBACIO OPTUZBE DA VLADINA UREDBA OMOGUCUJE SVERC
BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) Premijer Srbije Zoran Djindjic
odbacio je nocas optuzbe da Vlada svojim uredbama omogucava sverc
cigareta,
koje su se danas pojavile u jednom dnevnom listu a koje je potom
ponovila
DSS, ocenjujuci da se radi o "najcistijoj izmisljotini, potpuno
neosnovanoj".
"Radi se o izmisljotini smisljenoj sa namerom da ljudi misle...
da
je tacno da je Vlada korumpirana. Ta kampanja se nastavlja i postepeno
je
prevrsila casu", rekao je Djindjic novinarima posle sednice
Predsednistva
DOS, upozoravajuci da se to vise nece moci tolerisati.
On je, komentarisuci spornu uredbu Vlade, kojom se za svaki
sleper
cigareta ili cisternu nafte koji u tranzitu idu na Kosovo naplacuje
5.000
maraka, istakao da je ona i doneta pre tri meseca da bi sprecila
sverc. "Uredba je uvela red i smanjila sverc cigareta", rekao je
Djindjic, podsecajuci da na Kosovu nije moguce naplatiti carinu i da tom
merom Srbija dobija odredjene prihode, koje ranije imala.
SLOVACKASTAMPA-COVIC: NEDOPUSTIVE PROMENE GRANICA NA BALKANU
PRAG, 4. septembra 2001. (Beta) Potpredsednik srpske vlade i
koordinator za Kosovo Nebojsa Covic, ocenio je za slovacki dnevnik
"Pravda"
da i Kosovo i Crna Gora moraju da shvate da su promene granica
nedopustive.
U opsirnom intervjuu slovackom dnevniku, Covic je izjavio da
"treba reci nekim politicarima iz SRJ koji su u jednom periodu
predstavljali demokratsku oazu, da nemaju ni ekonomsku samostalnost i da
je
nedopustiva koncepcija promene granica", naglasavajuci da misli na Crnu
Goru.
"Vazno je da se zajednickim snagama zaustave odredjeni procesi
u
kojima su pojedince ili cele narode koristili u borbi protiv
Milosevica",
kazao je Covic i dodao da "Albancima treba jasno da se kaze da su bili
jaka
baza borbe protiv Milosevica, ali da to nije bila borba za nezavisnost
Kosova, buduci da se radilo o demokratskom drustvu i ljudskim pravima".
Na pitanje kako gleda na angazman medjunarodne zajednice na
Kosovu, Covic je odgovorio da ne moze da kaze da je ucinila malo, ali da
neke stvari nisu uspele. "Niko ne dovodi u pitanje pravomoci UNMIK. Pri
tome Beograd vise nije deo problema, vec deo resenja. To govorim zato
sto u
UNMIK i dalje traje neka inercija, kao da Milosevic jos uvek sedi u
Beogradu", rekao je Covic.
Istovremeno je upozorio na greske koje je tokom protekle
decenije
ucinio Beograd.
"Govorili smo stalno o teritorijama a zaboravljali da pored
Srba
na njima zive i drugi. To je bila velika greska, kao sto je i 90tih
godina
Kosovu oduzeta autonomija, ali bez alternative. Jasno je da je postojao
i
albanski separatisticki pokret, ali ne mozemo da pricamo da su svi
Albanci
separatisti. Time sto smo im oduzeli neka prava a nismo ponudili
alternativu, gurnuli smo ka separatistima ceo narod", istakao je Nebojsa
Covic.
On nije zeleo da predvidja da li ce kosovski Srbi izaci u jesen
na
izbore ali je izrazio nadu da ce radikalni politicki predstavnici na
Kosovu
postepeno otici, jer ih je proizveo Milosevic a u celom regionu se
postepeno stvara demokratska atmosfera.
Covic je zakljucio da je jasno da nakon svega u ovom trenutku
Srbi
i Albanci ne mogu na Kosovu da zive zajedno, ali da mogu da zive jedni
pored drugih i da se zatim ekonomskim merama spoje protiv zajednickog
neprijatelja na Balkanu, a to je beda.
"Moramo da se borimo za prava Srba i ostalih nealbanskih
naroda.
Jer ako ih ne bude, dzaba nam teritorije", zakljucio je Covic u
intervjuu
bratislavskom dnevniku.
MARSICANIN RASPISAO NOVE IZBORE U 18 OPSTINA
BEOGRAD, 4. septembra (Tanjug) Predsednik Narodne skupstine
Srbije Dragan Marsicanin raspisao je za 4. novembar nove izbore u 18
opstina u Srbiji, cije su skupstine odlukom republicke vlade raspustene
i u
kojima su obrazovana opstinska veca, saopstila je danas skupstinska
Informativna sluzba.
Izbori ce se odrzati u opstinama Bosilegrad, Batocina,
Lajkovac,
Bela Palanka, Irig, Zitiste, Titel, Kladovo, Lebane, Knjazevac, Negotin,
Aleksinac, Majdanpek, Cicevac, Petrovac na Mlavi, Kursumlija,
Dimitrovgrad
i Crna Trava.
Izborne radnje pocinju sutra, navodi se u saopstenju.
DOS BEZ ODLUKE O SMENJIVANJU DUSANA MAIHAJLOVICA
BEOGRAD, 4. septembra 2001. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je, posle sastanka DOS, da "nece biti smenjen" ministar
unutrasnjih
poslova Dusan Mihajlovic.
Na sastanku Predsednistva DOS, koji je poceo u ponedeljak u
20.30,
a zavrsio nesto posle ponoci, dogovoreno je da nadlezne sluzbe
ministarstava unutrasnjih poslova (MUP) i pravde Srbije ispitaju
primedbe
koje je na racun Mihajlovica izrekao predsednik Nove Srbije Velimir Ilic
i
da o tome obaveste Predsednistvo DOS. U saopstenju sa sastanka navedeno
je
da ce nadlezne sluzbe ta dva ministarstva ispitati primedbe u prisustvu
Velimira Ilica.
Na vecerasnjem sastanku, kaze se jos u saopstenju, zakljuceno
je
da na prethodnom zasedanju Predsednistva DOS nije "bilo reci o
kradrovskim
promenama u vladi Srbije".
Lideri DOS dogovorili su se da povodom nesporazuma nastalog, s
jedne strane, izmedju Lige socijaldemokrata Vojvodine, Reformista
Vojvodine
i Saveza vojvodjanskih Madjara, i, s druge, Demokratske stranke Srbije u
Vojvodini bude odrzan zajednicki sastanak tih stranaka, kako bi bili
razreseni njihovi medjusobni problemi a da organizator sastanka bude
lider
Saveza vojvodjanskih Madjara Jozef Kasa.
DOS je veceras usvojio i minimum pravila o medjusobnom
ferpleju,
prema kojem su clanice vladajuce koalicije duzne da postuju odluke
Predsednistva, a ukoliko neka ima dokaze kojima se osporava rad ili
delovanje druge stranke, njenog predsednika ili nekog predstavnika
vlasti,
duzna je da o tome najpre obaveste Predsednistvo DOS a tek onda javnost.
Nijedan od lidera DOS nakon sastanka nije davao izjave
novinarima,
osim ministra pravde i predsednika Demohriscanske stranke Srbije Vladana
Batica, koji je soapstio zakljucke iznete u saopstenju. On je rekao da
na
sastanku nije bilo primedbi na rad njegovog ministarstva, kao i da su
prva
dva zakljucka DOS doneta jednoglasno, dok su protiv sastanka
vojvodjanskih
stranaka sa zvanicnicima DSS u pokrajini glasali lider LSV i RV Nenad
Canak
i Mile Isakov.
On je takodje rekao i da je tokom glasanja o pravilima o
medjusobnom ferpleju u DOS uzdrzan bio potpredsednik DSS Dragan
Marsicanin.
TUZILASTVO: ZATRAZENE ISTRAZNE RADNJE O UBISTVU GAVRILOVICA
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) - Okruzno javno tuzilastvo u
Beogradu saopstilo je danas da je nadleznom istraznom sudiji Okruznog
suda
predlozilo da preduzme odgovarajuce istrazne radnje radi rasvetljavanja
ubistva bivseg funkcionera Resora drzavne bezbednosti Srbije Momira
Gavrilovica.
Gavrilovica su nepoznate osobe ubile 3. avgusta u Beogradu. On
je
tog dana razgovarao sa saradnicima predsednika SRJ Vojislava Kostunice.
Okruzno javno tuzilastvo saopstilo je danas da je, na osnovu
policijske provere tvrdnji koje je Gavrilovic izneo u Kabinetu
predsednika
SRJ, zakljucilo da nema osnova za pokretanje krivicne odgovornosti
protiv
bilo kog lica iz preduzeca i nekog drzavnog organa koje je Gavrilovic
pomenuo.
KONZORCIJUM ZA NASTAVAK GRADNJE HRAMA SVETOG SAVE
BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) U hramu Svetog Save u Beogradu
danas je, na inicijativu premijera Srbije Zorana Djindjica i uz
blagoslov
patrijarha srpskog Pavla, potpisan ugovor o osnivanju Konzorcijuma za
finansiranje nastavka izgradnje tog hrama. Ugovor je potpisalo 31
preduzece, koje ce donacijama pomoci dalju izgradnju, a inicijalni fond
iznosi 60 miliona dinara.
Izgradnja hrama Svetog Save, koji ce biti medju najvecim
hriscanskim hramovima u svetu, pocela je jos 1935. godine, uz prekide od
1945. do 1985. i od 1995. do 2000. godine.
Djindjic je rekao da su u Konzorcijum okupljena najbolja
preduzeca, cije donacije nece ugroziti plate radnika i napomenuo da
postoji
interesovanje jos nekih firmi da mu se prikljuce. Izrazavajuci nadu da
ce
hram, kao simbol Srbije i Jugoslavije biti zavrsen najkasnije za dve
godine, on je ukazao da se pomoc ocekuje i od Srba u dijaspori. Premijer
je
napomenuo da je ovakva inicijativa pokrenuta, jer crkva zbog
finansijskih
problema, ne moze sama da privede kraju izgradnju hrama, a iz istih
razloga
ne moze ni drzava.
Patrijarh Pavle je izrazio nadu da su nevolje koje su ometale
izgradnju prosle i da ce, zahvaljujuci volji dobrih ljudi, napokon biti
zavrsen hram na mestu, gde su neprijatelji spalili srpskog ucitelja i
svetitelja Savu.
Potpisivanju ugovora prisutvovali su clanovi Svetog
arhijerejskog
sinoda SPC i predstavnici republicke i gradske vlade.
SRJ - HASKI TRIBUNAL
KARLA DEL PONTE STIGLA U BEOGRAD
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) Glavni tuzilac Haskog
tribunala Karla del Ponte dosla je danas posle podne u Beograd, gde ce
sutra razgovarati sa najvisim zvanicnicima jugoslovenskih i srpskih
vlasti.
Delponteova je dosla na surcinski aerodrom oko 18.15, ali nije
zelela da da izjave novianrima.
Njen portparol, Florans Artman (Florence Hartman) rekla je
novinarima da ce se Karla del Ponte sutra sastati sa premijerom Srbije
Zoranom Djindjicem, potpredsednikom Vlade Srbije Nebojsom Covicem,
ministrom pravde Vladanom Baticem, zamenikom nacelnika Kriminalisticke
policije Draganom Karleusom i beogradskim okruznim tuziocem Radetom
Terzicem.
Delponteova ce se, dodala je Artmanova, sastati i sa
predstavnicima Dokumentacionoinformacionog centra "Veritas", koje se
bavi prikupljanjem
dokaza o zlocinima nad Srbima u Hrvatskoj.
Tokom posete Beogradu, Delponteova ce obici i masovnu grobnicu
u
Batajnici, gde je u toku ekshumacija leseva i utvrdjivanje identiteta,
najavila je Artmanova.
Portparol tuzioca je nesto ranije danas agenciji Beta rekla da
ce
se glavni tuzilac Tribunala veceras u Beogradu sastati sa ambasadorima i
predstavnicima medjunarodne zajednice.
Artmanova je ponovila stav da Tribunal "ne priznaje nikakav
imunitet" kada je rec o predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu koga
Haski
tribunal tereti za ratne zlocine na Kosovu.
Portparol Tuzilastva Florans Artman rekla je jos novinarima da
ne
zna tacno kada bi bivsa predsednica Republike Srpske mogla da dodje u
Beograd, posle odluke sudskog veca da joj dozvoli da do sudjenja bude na
slobodi, u Srbiji.
"To je stvar procedure, koje nije u nadleznosti Tuzilastva
Haskog
tribunala", dodala je Artmanova.
Prema ranijim najavama predstavnika Tribunala, Biljana Plavsic
bi
u sredu mogla da doputuje u Beograd.
HAG"DANAS": KARLA DEL PONTE O TOME STA CE RAZGOVARATI U BEOGRADU
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) Glavni tuzilac Haskog
tribunala Karla del Ponte, koja je veceras doputovala u Beograd,
izjavila
je da optuzeni za ratne zlocine moraju da budu predati tom sudu.
"Postoje neke obaveze preuzete medunarodnim pravom. Postoje
neke
stvari koje su veoma jasne. Optuzeni moraju biti isporuceni i to je sve
sto
mogu da kazem", rekla je Karla del Ponte za sutrasnji beogradski dnevnik
"Danas" na pitanje da li ce tokom posete Beogradu insistirati da
optuzeni
za ratne zlocine budu predati Tribunalu.
Povodom izjava pojedinih predstavnika Vlade Srbije da ce u
razgovoru s njom traziti da se i u Beogradu vode pojedini procesi za
ratne
zlocine, ona je rekla da ce "i o tome svakako biti reci". "Razgovaracemo
o
tome svakako. Ukoliko postoje neke mogucnosti, ja cu to podrzati, jer je
za
Tribunal vreme veoma bitno. Mi (Tribunal) necemo postojati jos mnogo
godina, tako da mislim da ovdasnja vlast i domace sudstvo moraju slediti
nas rad. To je veoma vazno kako bi pravda bila zadovoljena, narocito
zbog
zrtava", rekla je Karla del Ponte.
DJINDJIC: NEMA DISKUSIJE O IZRUCENJU MILUTINOVICA
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije
Zoran
Djindjic izjavio je danas da "ne moze biti diskusije" o izrucenju
predsednika Srbije Milana Milutinovica Haskom tribunalu.
"Statut suda u Hagu je za nas merodavan, jer smo clanica UN,
ali
postoje odredjeni limiti, a to je imunitet odredjenih nosilaca funkcija
i
tu ne moze medjunarodno zakonodavstvo biti iznad domaceg", rekao je
Djindjic.
"Za ljude koji imaju imunitet na osnovu svojih funkcija, ako su
na
tim funkcijama i ako pravila vrsenja tih funkcija ne predvidjaju to sto
se
trazi, ne mozemo da diskutujemo" o izrucenju Tribunalu, kazao je
premijer
Srbije.
Djindjic je ocenio da "postoji citav niz polja" gde je saradnja
sa
Haskim tribunalom moguca i dodao da ce, dok se taj niz ne iscrpi, "proci
godine".
Prema njegovim recima, potrebno je intenzivirati istrage ratnih
zlocina, a "za slucajeve gde postoje direktne indicije zlocina, postici
dogovor oko pokretanja postupka u nasoj zemlji".
KOSOVONESTALI: UDRUZENJE PORODICA NESTALIH SUTRA SA KARLOM DEL PONTE
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) Delegacija Udruzenja
porodica
kidnapovanih i nestalih na Kosovu razgovarace sutra sa glavnim tuziocem
Haskog tribunala Karlom del Ponte, koja je veceras stigla u Beograd.
Udruzenje je pozvalo porodice, ciji su rodjaci nestali na
Kosovu,
da se sutra u 12 sati okupe ispred zgrade Vlade Srbije, gde ce biti
odrzani
razgovori sa Delponteovom.
"Unapred se ogradjujemo od svih zlonamernih koji zele da
zloupotrebe nas skup, jer je nama jedini cilj pronalazenje i
solobadjanje
nasih najmilijih", navodi se u saopstenju koje je potpisao koordinator
Udruzenja Simo Spasic.
MARKOVIC: BEZ NOVIH TAJNIH OPTUZNICA PROTIV JUGOSLOVENSKIH DRZAVLJANA
BEOGRAD, 4. septembra (Tanjug) Jugoslovenski ministar pravde
Savo
Markovic izjavio je danas u Beogradu, posle sastanka sa Karlom del
Ponte,
da mu je glavni tuzilac Haskog tribunala prenela da taj sud nece
podizati
nove tajne optuznice protiv drzavljana SRJ.
Markovic je, u kracem obracanju novinarima posle sastanka u
Palati
federacije, rekao da je bilo reci i o podizanju optuznica protiv vodja
"oslobodilacke vojske Kosova", za zlocine pocinjene nad nealbanskim
stanovnistvom.
Markovic je dodao da sa Del Ponteovom nije razgovarao o
izrucenjima optuzenih jugoslovenskih drzavljana koje stiti imunitet
Haskom
sudu.
Posle susreta sa Markovicem, tacno u podne u Palati federacije
su
poceli razgovori Del Ponteove sa srpskim premijerom Zoranom Djindjicem i
minsitrom pravde Vladanom Baticem.
COVIC: NIJE BILO RECI O NOVIM IZRUCENJIMA
BEOGRAD, 4. septembra (Tanjug) Potpredsednik srpske vlade i
sef
drzavnog koordinacionog tela Nebojsa Covic izjavio je danas u Beogradu,
posle sastanka sa glavnim tuziocem Haskog tribunala Karlom del Ponte, da
je
glavna tema tog razgovora bila moguce podizanje optruznica protiv vodja
Albanaca koji su na Kosovu i na jugu Srbije cinili zlocine protiv
nealbanskog stanovnistva.
Covic je dodao da Del Ponteova, koja posle razgovora u hotelu
"Hajat" nije zelela da daje izjave, nije vrsila nikakav pritisak na
predstavnike jugoslovenskih vlasti i da sa njom "nije razgovarao o novim
izrucenjima". On je dodao i da je predlozeno da jugoslovenske
vlasti
Tribunalu pruze sve informacije o zlocinima pocinjenim na Kosovu i jugu
Srbije.
"Svi koji su pocinili zlocine moraju da odgovaraju", istakao je
Covic, pozdravljajuci odluku o prosirenju mandata suda u Hagu za period
posle juna 1999. godine od dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo.
Posle susreta sa Covicem, Del Ponteova ima planirane razgovore
sa
srpskim premijerom Zoranom Djindjicem, jugoslovenskim i srpskim
ministrima
pravde Savom Markovicem i Vladanom Baticem i drugim zvanicnicima.
Takodje, ona ce posetiti lokaciju u Batajnici, na kojoj je
otkrivena masovna grobnica, a razgovarace i sa porodicama nestalih i
otetih
sa Kosmeta, kao i sa predstavnicima nevladine organizacije "Veritas".
KOSOVO - METOHIJA
RASKOVICIVIC: PORAST BROJA REGISTROVANIH LICA SA KOSOVA
BEOGRAD, 4. septembra 2001. (Beta) Komesar za izbeglice i
raseljena lica u Srbiji Sanda RaskovicIvic saopstila je da je broj
registrovanih preostalih Srba na Kosovu i raseljenih iz pokrajine svakim
danom sve veci i da je do sada u Srbiji registrovano 46.000 osoba
poreklom
iz pokrajine.
U izjavi za "Glas javnosti" od utorka, ona je navela i da je u
Crnoj Gori registrovano oko 8.000 reseljenih kosovskih Srba.
Na Kosovu je OEBS registrovao 15.000 ljudi, medju kojima
polovinu
cine Albanci, rekla je Sanda RaskovicIvic.
Ona je odbacila primedbe pojedinih organizacija da registraciji
ne
podlezu osobe koje su sa Kosova prebegle pre prvog januara 1998.godine.
"Komeserijat ni drzava se nece preganjati sa pojedinim
udruzenjima", istakla je Sanda RaskovicIvic.
Ona je navela da Komeserijat, pa ni drzava nisu bas najsrecniji
zbog pravila za registraciju koja je OEBS propisao, ali je dodala da se
ta
pravila moraju postovati.
Sanda RaskovicIvic je objasnila da svi Srbi koji su sa Kosova
prebegli pre prvog januara 1998. godine mogu da se registruju ukoliko
tom
prilikom priloze radnu knjizicu, racun za struju ili bilo koji drugi
dokument koji dokazuje da su pre propisanog datuma ziveli na Kosovu.
EVERTS: MOGUCE PRODUZENJE ROKA ZA REGISTRACIJU SRBA
GRACANICA, 3.septembar (B92) - Sef Misije OEBS Dan Everts
najavio
je u ponedeljak uvece u Gracanici mogucnost produzenja roka za popis
srpskog stanovnistva na Kosmetu, kao i raseljenih koji se trenutno
nalaze u
Srbiji i Crnoj Gori, javlja SRNA.
"Ukoliko trend odziva Srba nastavi da se krece uzlaznom linijom
izvjesno je da ce biti doneta odluka o produzenju roka za registraciju.
U
suprotnom, ukoliko trend bude padao nece biti odluke o produzenju",
rekao
je Everts na skupu u Gracanici pred nekoliko stotina Srba. On je
sugerisao
Srbima da se u sto vecem broju registruju i time dokazu da je pre rata
na
Kosmetu zivjelo vise stotina hiljada Srba.
Gracanicki Srbi su na veceranjem skupu izneli vise primedbi na
rad
mirovne misije na Kosmetu, naglasavajuci da traze da se obezbedi sloboda
kretanja, poveca bezbednost i omoguci zastita od majorizacije, odnosno
da
se omoguci veza sa maticom.
HOMBAH: POSTOJI MOGUCNOST OSTANKA NATO NA KOSOVU
ZENEVA, 4. septembra 2001. (BetaAFP) Koordinator Pakta
stabilnosti za jugoistocnu Evropu Bodo Hombah ocenio je da postoji
mogucnost da NATO ostane na Kosovu jos nekoliko godina da bi obezbedio
stabilnost ove srpske provincije.
U intervjuu svajcarskom dnevniku "Basler Cajtung", Hombah je
naglasio da je nemoguce "odrediti datum povratka Kfora".
"U oktobru ce biti odrzani izbori", rekao je on i dodao da ce
time
biti pojacana odgovornost kosovskih Albanaca. "Ali, ocekujem dugo
prisustvo
trupa (NATO), mozda u narednih pet godina", rekao je on.
"Samo kada se dostigne situacija relativne stabilnosti,
mocicemo
da razmisljamo o povlacenju vojske. Oni koji razmisljaju o povlacenju
vojske morace da pojacaju civilno prisustvo", rekao je on.
REPUBLIKA CRNA GORA
DJUKANOVIC: DPS NE ODUSTAJE OD REFERENDUMA U CRNOJ GORI
BEOGRAD, 3. septembra 2001. (Beta) Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic ocenio je kao neosnovana tumacenja pojedinih stranaka u Crnoj
Gori i Srbiji da njegovi susreti sa vodjama crnogorskih partija znace da
odustaje od najavljenog referenduma o statusu te republike.
U intervjuu koji u najnovijem broju objavljuje beogradski
nedeljnik "Svedok", on je rekao da se u poslednjih 15 godina javnosti
predstavio kao "covek koji drzi politicku rec" i da se sa ostalim
zvanicnicima svoje DPS nije "ni iz kakvog hira opredelio za crnogorsku
nezavisnost, da bi menjali takvo svoje opredeljenje od danas do sutra".
"Mi zelimo da kroz dijalog sa onima koji misle drugacije
identifikujemo da li postoji realan prostor da se nase razlike
prevazidju
na demokratski nacin, i da Crna Gora iskoraci iz ove pat pozicije u
kojoj
se nalazi", naveo je Djukanovic.
Pisanje novog saveznog ustava u Beogradu bez ucesca eksperata
iz
Crne Gore on je okarakterisao kao "inerciju prethodnog politickog
sistema u
Srbiji", dodajuci da ustavna resenja koja se trenutno razradjuju u
Beogradu
odgovaraju "delu nove vlasti u Srbiji, a ne mari se za to sta je interes
vecinske Crne Gore". Crnogorski predsednik smatra da je bolje da prvo
razgovaraju dve vlade a onda, ako dodje do dogovora o zajednickoj
drzavi,
da se pise novi savezni ustav.
Povodom nedavne opaske srpskog premijera Zorana Djindjica da
Srbija nema vise vremena da ceka Crnu Goru, on je rekao da "razume"
Djindjicevu zabrinutost i da se i njemu samom i Crnoj Gori "veoma zuri
da
nadju svoje mesto pod suncem ujedinjene Evrope".
Upitan da prokomentarise svoj pad u ocima medjunarodne
zajednice
nakon odlaska sa vlasti bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana
Milosevica, Djukanovic je rekao da odlazak Milosevica nije uzrok njegove
"losije pozicije". "Nakon odlaska Milosevica, Crna Gora je zaokruzila
svoju
platformu, koja u svom sredistu ima opredeljenje za nezavisnost, i to je
nesto cime smo dosli do nesporazuma sa medjunarodnom zajednicom",
istakao
je crnogorski i predsednik DPS.
Prema njegovim recima, Crna Gora nije u svadji sa delom
medjunarodne zajednice od kojeg su do skora stizale reci ohrabrenja i
podrske, jer, kako navodi, Crnoj Gori i dalje stize pomoc i od SAD i od
EU.
Djukanovic je, medjutim, priznao da je Crna Gora u vezi sa
osamostaljenjem sada u losijoj poziciji nego sto je bila, i da je stoga
intenzivirala svoju diplomatsku aktivnost.
Isticuci lojalnost Albanaca u Crnoj Gori, on je, ipak, upozorio
na
opasnost koju po region predstavlja kosovski problem.
"Svi smo u opasnosti dok god tinja kosovski problem", jer on, "prosto,
kao
veliko zariste, uvek preti da ce odbaciti neku varnicu od sebe ka svom
okruzenju", ocenio je Djukanovic.
Ma koliko to bilo "tesko i neprijatno", neophodno je hitno
pristupanje resavanju tog problema, "kako bismo onda mogli da kazemo da
smo
i taj poslednji teski problem na Balkanu sanirali i da imamo uslove da
Balkan konacno krene putem demokratskog i evropskog razvoja", zakljucio
je
crngorski predsednik.
SKUPSTINAV.PEROVIC: KONCENTRACIONA VLADAIZBEGAVANJE REFERENDUMA
PODGORICA, 3. septembra 2001. (Beta) Predsednica Skupstine
Crne
Gore Vesna Perovic izjavila je danas u razgovoru sa specijalnim
izaslanikom
GS Saveta Evrope Hansom Peterom Furerom da bi eventualno formiranje
koncentracione vlade u Crnoj Gori znacilo izbegavanje referenduma o
drzavnom statusu te republike.
Ona je rekla da bi koncentraciona vlada znacila i izostanak
"cistog drzavnog resenja" i zaustavila reforme u Crnoj Gori, saopsteno
je
iz crnogorskog parlamenta.
Peroviceva je u razgovoru sa Furerom komentarisala i najavu
koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" da ce bojkotovati izradu zakona o
referendumu. Ona je kazala da bi donosenje tog zakona i formiranje
parlamentarnih grupa za kontrolu policije i medija bili "jedini pozeljni
konsenzus u Crnoj Gori koji bi omogucio sprovodjenje demokratskog
referenduma o drzavnom statusu".
Furer je Perovicevoj preneo da ce medjunarodna zajednica
podrzati
vecinsku volju gradjana Crne Gore i naglasio da bi "tesna vecina sa bilo
koje strane mogla produziti nestabilnost Crne Gore".
On je ponudio strucnu pomoc evrpskih eksperata za izradu zkaona
o
referendumu i ostalih zakona iz oblasti lokalne samouprave i pravosudja.
Predsednica crnogorskog parlamenta razgovarala je danas i sa
specijalnim predstavnikom Komisije UN za ljudska prava za BiH i
Jugoslaviju, Zozeom Kutiljerom. Ona je izrazila bojazan da iza ideje o
formiranju koncentracione vlade stoji "namera izmestanja parlamentarnih
nadleznosti". "U tranzicionim drustvima, kakvo je crnogorsko, uloga
parlamenta mora biti najznacajnija," kazala je Vesna Perovic.
VUJANOVICBBC: PONUDA VLADE SRBIJE UVOD U RAZGOVORE O NOVIM ODNOSIMA
PODGORICA, 4. septembra (Tanjug) Crnogorski premijer Filip
Vujanovic izjavio je za britanski radio BBC da vlada u Podgorici ocekuje
ponudu vlade Srbije, a da jugoslovensku platformu vidi kao uvod u ponudu
Srbije i pocetak razgovora o novim odnosima Srbije i Crne Gore.
"Pretpostavljam da je razlog odsustva tog odgovora aktuelna
zbivanja na politickoj sceni Srbije, koja se odnose na ekstradiciju
(optuzenih u Haskom tribunalu) i na poznati sukob u okviru DOS", rekao
je
Vujatovic u sinoc emitovanom intervjuu za BBC.
On je dodao da "vjeruje da ce taj odgovor brzo uslijediti i da
cemo biti u prilici, uskoro, da sjednemo za sto i razgovaramo o novim
odnosima Srbije i Crne Gore".
Za platformu Savezne vlade Vujanovic je rekao da je dozivljava
"kao pripremu ponude Srbije Crnoj Gori za razgovore o novim odnosima
kroz
ono sto je sadrzaj slozene drzave i sistemsko funkcionisanje te drzave".
"Bilo bi logicno da tu platformu ponudi Vlada Srbije, buduci da
ona vodi unutrasnju i spoljnu politiku. Medjutim, stvar je Srbije da li
ce
samo njena vlada to ponuditi ili ce to uciniti istovremeno i Savezna
vlada.
Za nas je to priprema zvanicne ponude Srbije i vjerujem da ce ta
zvanicna
ponuda Srbije uskoro biti ucinjena kako bi te razgovore mogli da
otpocnemo", istakao je crnogorski premijer.
Prema njegovim recima, u toku je "unutarcrnogorski dijalog u
kojem
se trazi konsenzus o resenju drzavnopravnog statusa Crne Gore", a on je
uveren da je koncentraciona vlada najbolji model da se izadje u susret i
onima koji je traze radi stabilnih uslova i priznanja rezultata tog
referenduma.
"Ta vlada, koja bi bila formirana radi referenduma i u funkciji
stabilnih uslova i priznanja referenduma, predstavlja model kroz koji
funkcionisanje izvrsne vlasti moze da obezbijedi i jedno i drugo", dodao
je
Vujanovic.
SNP-SIMONOVIC: NAJPRE RAZGOVORI SA SRBIJOM, PA REFERENDUM
PODGORICA, 3. septembra 2001. (Beta) Visoki zvanicnik SNP
Vuksan
Simonovic ocenio je danas da bi "slobodan i demokratski referendum" u
Crnoj
Gori bio jedini put za resenje drzavne i politicke krize. Simonovic je u
izjavi za Radio Slobodna Evropa rekao da bi Crna Gora i Srbija ipak prvo
trebalo da razgovaraju o "platformama" za redefinisanje njihovih
medjusobnih odnosa.
"Ako to ne da rezultate, onda je jedini put da se u Crnoj Gori
resi ovaj galimatijas, odnosno drzavna i politicka kriza, slobodan i
demokratski referendum koji bi pripremale sve politicke partije," naveo
je on.
CRNA GORAPRIVATIZACIJA: HLT SPREMAN ZA MASOVNU VAUCERSKU PRIVATIZACIJU
PODGORICA, 3. septembra 2001.(Beta) Crnogorski privatizacioni
fond HLT prvi je, od sest fondova te vrste, koji je ispunio zakonske
uslove
za ucesce u masovnoj vaucerskoj privatizaciji u Crnoj Gori. HLT fond je,
kako je danas saopsteno, "osvojio cenzus od 50 miliona vaucer poena" i
tako
dobio mogucnost da ucestvuje u masovnoj vaucerskoj privatizaciji u Crnoj
Gori.
Fond HLT ce moci da konkurise za akcije jednog od 200
crnogorskih
preduzeca koja su na listi za masovnu vaucersku privatizaciju. HLT je
takvu
mogucnost dobio jer je deo gradjana Crne Gore preneo svoje vaucere na
njega. Fond HLT osnovali su Hipotekarna banka, Lovcen osiguranje i
slovenacka firma "Triglav".
PREDSTAVNICI CRNE GORE NA KONFERENCIJI UNESKO U ZENEVI
PODGORICA, 3. septembra 2001. (Beta) - Crnogorsko Ministarstvo
prosvete saopstilo je danas da ce njegova delegacija ucestvovati na
medjunarodnoj konferenciji UNESKO o obrazovanju, koja ce biti odrzana od
5.
do 8. septembra u Zenevi. Predstavnici crnogorskog Ministarstva podnece
na
toj konferenciji izvestaj o reformi obrazovnog sistema u Crnoj Gori.
Tema 46. konferencije UNESKO je "Obrazovanje za sve, ucenje za
suzivot sa drugima".
REPUBLIKA MAKEDONIJA
GEORGIJEVSKI POZVAO POSLANIKE DA GLASAJU POD PRITISKOM NATO
SKOPLJE, 3. septembra 2001. (BetaAFP) Premijer Makedonije
Ljupco
Georgijevski pozvao je veceras poslanike Sobranja da glasaju za ustavne
promene kojima se daju veca prava albanskoj manjini, osudjujuci,
medjutim,
"pritisak" medjunarodne zajednice na Makedoniju. "Ne mozemo se igrati sa
autoritetom NATO", izjavio je Georgijevski pred poslanicima, osudjujuci
medjunarodnu zajednicu da je "poslala teroristima iz celog sveta poruku
da
je terorizam isplativ".
"Treba da podrzimo tu inicijativu. Pritisci na Makedoniju su
vise
nego ocigledni", rekao je makedonski premijer.
"Moramo da prihvatimo da je Makedonija kolateralna steta
intervencije protiv Jugoslavije", rekao je Georgijevski, osvrcuci se na
intervenciju NATO na Kosovu 1999. godine, koja je isla u prilog
Albancima.
Poslanici makedonske skupstine sutra treba da glasaju o
ustavnim
promenama kojima se predvidjaju veca prava albanske manjine.
FRANCUSKI MIP VEDRIN RAZGOVARAO SA ILINKOM MITREVOM
SKOPLJE, 3. septembra 2001. (Beta) MIP Makedonije Ilinka
Mitreva
sastala se danas u Skoplju sa sefom francuske diplomatije Iberom
Vedrinom,
kome se zahvalila na na podrsci koju Francuska pruza Makedoniji.
U izjavi novinarima nakon susreta, Mitreva je rekla da
Makedonija
trazi "partnerski a ne mentorski odnos" i da ocekuje podrsku NATO u
prikupljanju oruzja od albanskih ekstremista, kao i saradnju Kfora u
sprecavanju dostave oruzja sa Kosova makedonskim ekstremistima. Ona je
ocenila da je trenutno najvaznije obezbediti granicu sa Albanijom i
spreciti finansijsku pomoc teroristima koja, kako je rekla, uglavnom
dolazi
iz SAD.
Sef francuske diplomatije Iber Vedrin je rekao da je sa
Mitrevom
razgovarao o dogovoru o promeni makedonskog ustava i ocenio da ukoliko
dodje do izglasavanja novog ustava, a NATO zavrsi operaciju "Sustinsku
zetvu", Makedonija moze da zatrazi pomoc medjunarodne zajednice.
On je ocenio da ce pomoc medjunarodne zajednice zavisiti od
zahteva Makedonije.
Na pitanje koliko ce trajati misija NATO i zamoljen da
komentarise
izjavu izaslanika SAD u Makedoniji DZejmsa Perdjua da ce sakupljanje
oruzja
trajati duze nego sto je planirano, Vedrin je odgovorio da nista nije
odluceno i da je "prerano" da se o tome govori ali je dodao da ce "taj
problem biti analiziran".
FRANCUSKALEOTAR: ODBIJANJE SOBRANJA DRAMATIZOVALO BI SITUACIJU
LION, 3. septembra 2001. (BetaAFP) Izaslanik EU za Makedoniju
Fransoa Leotar ocenio je da bi odbijanje makedonskog parlamenta da
usvoji
ustavne reforme predvidjene Ohridskim mirovnim sporazumom bilo "prilicno
dramaticno za makedonsko drustvo".
"Dosli bismo u situaciji da svaka zajednica gleda drugu kao
protivnika, posto bi negativno glasanje parlamenta znacilo da su prava
koji
su trazili jedni, drugi odbili, i ravnoteza bi bila narusena", rekao je
Leotar telefonom iz Skoplja za sutrasnje izdanje francuskog dnevnika
"Progre".
"Sada je veoma vazno da parlament realizuje taj proces
pozitivnim
glasanjem. Ako to ne bude slucaj, veoma strahujem za stabilnost zemlje",
dodao je izaslanik EU, ocenjujuci da bi onda doslo do "jos teze
situacije
nego pre nekoliko nedelja, kada je bilo gradjanskih sukoba u
predgradjima
Skoplja".
NATO: NEOPHODNO ISPUNITI VAKUUM POSLE SUSTINSKE ZETVE
SKOPLJE, 3. septembra 2001. (BetaRojters) Portparol NATO u
Briselu Iv Broder izjavio je danas da Alijansa zna da postoji potreba da
medjunarodna zajednica ispuni vakuum koji ce nastati posle operacije
"Sustinska zetva" u Makedoniji. "Svi znaju da ce posle 30 dana postojati
neka vrsta vakuuma koji ce morati da se ispuni da bi bili sigurni da
citava
stvar nece ponovo eksplodirati", rekao je Broder.
On je dodao da su se clanice NATO saglasile da postoji potreba
za
dugotrajnim merama stabilnosti i da ce sve medjunarodne organizacije
ukljucene u mirovne napore u Makedoniji, poput EU, OEBS i UN, morati o
tome
da razgovaraju s makedonskom vladom.
