"Vreme", 30 . avgust 2001. Zona sumraka: Pise: Ljuba Zivkov Lovac na ucene Da sam od Centroproma dobio pezo, ulenjio bih se i premija koju nudi policija otisla bi u ko zna cije ruke Nakon dvostrukog fijaska koji sam doziveo u igri "Sakupi pet" potpuno sam se okrenuo konkursu Ministarstva unutrasnjih poslova: pod sloganom "I corava koka nadje zrno" bacicu se na potragu za zlikovcima, koji su tu medju nama, trista hiljada maraka unece jos kakvu promenu i kakvu radost u moju svakodnevicu... I sama odluka da miholjsko leto posvetim detektivstvu oraspolozila me je, odjednom mi je drago sto od Centroproma nisam dobio pezo ili letovanje u Grckoj. Da jesam, slavio bih taj uspeh, ulenjio bih se i premija koju policija nudi za podatke o nerasvetljenim zlocinima otisla bi u ko zna cije ruke. Neka od dvadeset dva nagradna ubistva rasvetlim jedno (a verujem da je rec o seriji zlocina koji su povezani, o tom potom), stacu na zdravu nogu: sa trista hiljada i novim identitetom zapocinjem zivot negde gde se o meni ne zna nista! Oprost grehova, dugova, zateznih kamata, novi izgled - o drzavnom trosku presadjena gusta kovrdzava kosa, naocare zamenjene socivima, nova kuca... Ne mogu tek tako da se pojavim u nekoj palanci i da kupim kucu, cime se vi bavite, odakle vam gotovina danas kada posten covek jedva sastavlja kraj s krajem, carsijska zapitkivanja ugrozila bi ne samo moj zivot nego i konkurse koje ce policija raspisivati kad opet bude dospela u corsokak... Iako sam trista hiljada maraka zaradio na osnovu javnog konkursa, ne smem da upadam u oci kao neko ko ceo dan pusi na terasi - policija bi znaci bila obavezna da mi nadje i posao... Samo da krenem sa mrtve tacke, da nacnem bar jedan slucaj, zbilja, sta se desava ako rasplicuci jedan zlocin zadrem u drugi i otkrijem da su dve zrtve pale od iste ruke? Odem u MUP, oni kazu, hvala sto ste razresili dvostruko ubistvo, ali je ubica jedan, izvolite vasih trista hiljada... Ja bih dabome mogao da kazem: a da sam vam dao podatke o jednoj zrtvi koju su ubila cetvorica, biste li mi isplatili milion i dvesta?! Da li MUP placa tristo hiljada po razresenom slucaju, placa li za svakog ubicu ponaosob, sta biva ako su slucajevi povezani, koliko para sleduje dostavljacu koji omoguci da se sva ubistva povezu i odjedared rasvetle, ima li zakonskih smetnji da onaj ko klupko zlocina u potpunosti odmota naplati sest miliona i seststo hiljada maraka? Sva ova pitanja bespredmetna su dok ne ukazem na ubicu, ali ne bih da se osetim izigranim, volim kad se uslovi konkursa unapred precizno znaju. I ne samo okolnosti koje bi meni isle na ruku, nego i one koje bi se u datom trenutku mogle okrenuti protiv mene: sta biva ako se odjednom ili u kratkom vremenskom intervalu policiji javi vise ljudi sa podacima o istom ubistvu? Vodili ljudi nezavisne istrage, dosli do istovetnih ili slicnih relevantnih cinjenica, predocili ih policiji, ova im svima odala priznanje i dala se u potragu za ubojicom... To bi licilo na mene: da nadjem pocinioca, ali da ga istovremeno nadje jos stotinu lovaca na nagradu! Da li se nagrada od tristo hiljada onda deli na ravne casti, kao pare od sportske prognoze, ili svako ko je pomogao policiji dobija svojih tristo hiljada makar MUP otisao pod stecaj? Posle dvodnevne krize u koju sam zapao usled nejasnoca kojima konkurs obiluje, danas mi se povratila volja za dousnistvom: u novinama vidim da ce porez na nagradu podmiriti onaj koji stoji iza oglasa MUP-a, neka bar nesto bude jasno! Drzavi i drustvu pomazem da zlikovce smesti iza resetaka i nema potrebe da honorar odmah okrnjim placajuci porez. Nije mi se dopalo sto u MUP-u kazu da su novac za premije obezbedili ljudi kojima je vec dosta kriminala. Ne bi mi bilo pravo da sam kriminalac i da tako nesto procitam u novinama, da sam kriminalceva supruga isto mi ne bi bilo prijatno... Ne moze neko samo zato sto je izdvojio sest-sedam miliona maraka za nagrade da usmerava istragu tamo gde se njemu svidja! Necu poci od te predrasude, taj i taj je ubijen, ko bi ga drugi ubio nego neki kriminalac, u koliko filmova je ubica bio lekar, bastovan ili sama grofica! Nagradna igra Ministarstva unutrasnjih poslova naisla je na prilicnu osudu u javnosti, te je znak nemoci policije, te je mamac za lakoverne, te je rasipanje novca kojeg i tako nema dovoljno... Moze od svega da ne ispadne nista - ubice i dalje na slobodi, premije neisplacene, novo gradivo u vidu friskih ubistava gomila se, stari, nerasvetljeni zlocini polako odlaze u zaborav - ali ako makar jedan slucaj bude rasvetljen na osnovu audicije koju je MUP raspisao, ako samo jedna nagrada bude isplacena, ovde ce ponovo biti nade. I u pravdu, i u pravnu drzavu, ali i u business koji se razvija tamo gde ga dosad nije bilo. Lovce na ucene gledali smo u vesternima, citali o njima u stripovima, sada smo uznapredovali toliko da se i kod nas ukazala potreba za tim humanim i nadam se unosnim zanimanjem. Sinoc, kad su se onako naglo navukli crni oblaci, odjednom sam pozalio porodicu ubice koja ce zbog mene ostati bez hranioca, ali me je slabost napustila jos brze nego sto me je bila skolila: dok jednom ne smrkne, drugom ne svane! Bilo da je ubica bio placen bilo da je u zlocin usao iz licnih pobuda, sad je vreme da bude placen onaj ko na njega ukaze prstom, vremena su takva da ne smem biti boleciv prema njegovoj familiji a na ustrb moje koja vec godinama necu reci oskudeva, ali santa... Bilo bi lepo kad bismo mogli obojica da zivimo svaki od svoga rada, ali je doslo takvo vreme da jednostavno nema mesta i za mene i za ubojicu - ili on ili ja! "Blic", 4. septembar 2001. Pise: Zeljko Jovanovic Biljana Srbljanovic: Ovih dana sam upala u nevidjenu avanturu i ne znam kako ce se zavrsiti. Dobila sam ponudu koja se ne odbija: list "Der Standard" mi je ponudio da pisem roman u nastavcima, sto nikada nisam radila Samoposluga kao sapunska opera Ovaj razgovor za "Blic" nasa poznata spisateljica Biljana Srbljanovic je uslovila zeljom da izbegne politicke teme. Razgovor smo poceli predstojecim Bitefom koji ce danas biti zvanicno najavljen. Biljanu Srbljanovic smo pitali da, kao clan Saveta Bitefa, kaze nesto vise o ovogodisnjem Bitefu: "Za mene licno Bitef je najznacajnija kulturna institucija u citavoj zemlji i to mi je centralni dogadjaj godine. Po mom misljenju, ali to ne govorim kao clan Saveta vec privatno, ovaj Bitef ce biti jako dobar. Prvo mislim da je odlicna selekcija domaceg programa i da je to otprilike tacan presek onoga sto jeste domace pozoriste. Da li je budvanska "Bura" uspela da se "ubaci" u program. - Ne, ali ne bih da pricam o tome zasto ne i kako ne. Sta je sa ostalim predstavama? - Za mene su jako zanimljive i znacajne singapurske i japanske predstave. Pre svega je zanimljivo videti japansko vidjenje Bihnerovog "Vojceka", tim pre jer je na Bitefu vec bilo nekoliko varijanti ovog po mom misljenju jako znacajnog komada. Znaci ove dve predstave obavezno videti? - Te dve predstave obavezno, doduse dolazi i Tetar Holandija, sa svojom predstavom "Vojsiz" - glasovi koja je apsolutni hit Evrope i gotovo da nema ozbiljnijeg pozorisnog festivalana na kome nije bila favorit. Na Bitef stize i Ruska predstava "Skola za budale" koja je ove godine na edinburskom festivalu proglasena najboljom predstavom. Postoji li nesto sto ste tokom boravka u Edinburgu uocili kao neobicnu ili pak preovladjujucu pojavu u savremenom pozoristu? - Uocila sam nesto sto bi se moglo zvati novo britansko pozoriste. Rec je o predstavama koje su bazirane na savremenom dramskom tekstu sa dosta neverbalnog pozoristai cini mi se da je taj spoj nije narocito srecan. Sta mu fali? - Posto je za njih tekst jako vazan, reditelji se uzdrzavaju od ozbiljnijih zahvata, vise je rec o prezentiranju tekstova. I naravno, imaju poslovicno dobre glumce. Ali sve zajedno meni to lici kao na neku klizacku reviju u kojoj se vise izvode neke lepe figure nego one koje su deo takmicarkog dela nastupa. S druge trane postoji jedan trend - arhitekti se sve vise ukjucuju u rad na predstavi, i to ne na planu izrade scnografije, vec se ukljucuju kao autori. Britanka iranskog porekla Zaha Hadid, verovatno najznacaniji arhitekta u svetu, je sa Federikom Manom, napravila predstavu u kojoj je arhitektura nasla ozbiljnog upliva. I to tako da je tesko objasniti kako - dok se ne vidi. Proletos je premijerno izveden vas komad "Supermarket"; kako je prosla premijera. - Prestava je izvedena u Austriji na Viner fest Vohen festivalu u koprodukciji sa Saubine teatrom, krajem maja meseca, ali ce ona prava pozorisna premijera biti 23. septembra. To je po mom misljenju najbolja predstava u kojoj sam ja ucestvovala. Veoma volim nacin na koji radi Tomas Ostermajer, volim njegove glumce. Da li se taj komad razlikuje od onih koje nasa publika zna? - U sustini ne ali, prvi put je drugaciji tematski okvir. Prvi put nisam pisala nesto sto ima bilo kakve neposredne veze sa nama i ovom sredinom. Dakle, komad se desava u jednom malom austrijskom gradicu, medju gastarbajterima raznih vrsta i niko nije Jugosloven. Znaci, nema neposredne veze sa nama, ali se tice spoja bivseg Istoka i Evope i onoga sta se iz tog cudnog braka, deset godina kasnije, pocelo dogadjati. Kao podnaslov komada sam napisala da je to "soup opera", tako da je reditelj ispostovao to moje zanrovsko opredeljenje. Pri to Ostermajer je sve to ipak smestio u svoje pozoriste u jednu crnu, tamnu i mracnu vizuru, kao neku vrstu svog osnovnog opredeljenja. A ovo jeste jedan mracan komad, pri to treba da bude soup opera i jos povrh svega i smesna. Kada ce biti kod nas premijera tog komada? - Probe pocinju krajem septembra ili pocetkom oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozoristu i rezirace je Alisa Stojanovic. Posebno se radujem toj predstavi, jer nikada ranije nisam radila sa zenom rediteljem, pa ni sa Alisom Stojanovic koju volim kao reditelja. Ovde ste nedavno itekako bili u centru paznje zbog sukoba sa nekoliko ljudi? - Ne mogu da ocekujem, niti imam prava na javnu rec, a da pri tom budem zasticena od te iste javne reci. To je neka vrsta paznje koja mi ne prija. Moram da kazem da mi paznja javnosti ne prija ni kada je prijatna, jer je to uvek neko rvanje sa samim sobom. Ali vi ste prosto stalno u tome? - Necu da budem nepravedna i da kazem kako delimicno nisam i sama kriva zbog toga. Ja sam osoba koja smatra, kada vec imam prostora za javni govor, da je moja obaveza da stvari nazivam pravim imenom i da javnim angazovanjem mogu da uticem na to da se stvari promene. I koliko god to zvucalo neverovatno, meni tesko pada teret publiciteta ali nisam navikla da govorim stvari na nacin Mire Markovic - kao neko nesto sada ja kazem, pa ce nesto zatim i da se dogodi. Za mene je to demagogija. Dobro, podvrgnimo vasem sudu neke ljude, pocev od vas same, koji su sada u nekim telima? - A sta sam ja? Clan Saveta Bitefa. - Dobro, ali to je stvarno u naj-naj-daljem planu. Po svojoj prirodi nisam u mogucnosti da ucestvujem u udruzenom radu, pogotovu nije u mojoj prirodi da uzmem ucesca u bilo kakvom rukovodjenju. Ja sam, da tako kazem, gradjanski anarhista - ne verujem u hijerarhiju, i ne mogu ni na koji nacin da je ispostujem. U tom smislu mislim da se moja odgovornost prema drustvu ispunjava neprihvatanjem nikakve pozicije. Jesu li vam nudjene neke funkcije nakon promena? - Sta si cuo da su mi nudili? Pa pricalo se o mestu u Narodnom pozoristu. - Sasvim je nebitno da li mi je i sta nudjeno, jer ja ni jednog trenutka nisam skrivala svoju zivotnu odliku da se ne bavim rukovodecim delatnostima. Ja sam covek koji suvise rizikuje, i u tim rizicim ja treba da snosim teret, a ne jos tri stortine porodica koje bih mozda povukla za sobom. Ne bi bilo fer, niti da uvaljujem ljude u velike probleme, niti da pravim kompromise sa sobom. Sta sada radite? - Upravo ovih dana sam upala u nevidjenu avanturu i ne znam kako ce se to zavrsiti. Dobila sam ponudu koja se ne odbija. Austrijski list "Der Standard" mi je ponudio da pisem roman u nastavcima. U okviru tih novina postoji literarni podlistak u kome su objavljivali razni mnogo poznati pisci, filozofi i prosto imam tremu od tog drustva. Moj drugi veliki problem je i to sto prvi put radim tu vrstu proznog teksta i sto se ne zna kraj, a ja ipak vise volim da sve prvo smislim, pa potom dalje razvijam. I gde je pocela radnja? - U jednom avionu, a za dalje ne znam, posto ove nedelje izlazi prvi nastavak. Mozda mi se posle toga i zahvale.
