"Danas", 7. septembar 2001. Komentar Klica razdora Ideja o formiranju koncentracione vlade u Crnoj Gori, koja je na pragu ostvarenja, pretvorila se u klicu razdora medju parlamentarnim strankama, koje su ionako podeljene u nekoliko blokova. Centralno pitanje oko kojeg se partije sada pozicioniraju jeste da li ce ta vlada pripremiti ili na neodredjeni rok odgoditi referendum o drzavnom statusu Crne Gore. U koncentracionu vladu trebalo bi da udju sve parlamentarne stranke. Za sada od toga ne beze Demokratska partija socijalista, Socijalisticka narodna partija i Narodna stranka. Tri partije to ne zele. Protiv su: liberali, socijaldemokrate i Srpska narodna stranka. A ukoliko bi se postovala demokratska pravila, bez pristanka tih partija o takvoj formi vladanja Crnom Gorom ne bi moglo biti ni reci. Ali, u Crnoj Gori su na snazi neka druga pravila. Socijaldemokrate smatraju da bi formiranje koncentracione vlade znacilo ne samo krsenje sporazuma koji su potpisali DPS i SDP sa liberalima o sadasnjoj manjinskoj vladi, nego i krsenje koalicionog sporazuma izmedju socijaldemokrata i Djukanovicevih socijalista, te ustupanje dela vlasti Socijalistickoj narodnoj partiji i Narodnoj stranci mimo vecinske volje gradjana. To bi bio i put u bezvlasce, upozoravaju iznenadjene socijaldemokrate. Liberali su takodje iznenadjeni pripremama za koncentracionu vladu. Tvrde da bi to bila najveca prevara vlasti u periodu visestranacja u Crnoj Gori i velika opasnost da Crna Gora ne obnovi svoju drzavnu samostalnost. Evo jos nekih tumacenja zasto se formira koncentraciona vlada. U cistim politickim modelima - bila to nezavisna Crna Gora ili SRJ - Djukanovic i Bulatovic bili bi prevazidjeni politicari. Zato i jednom i drugom odgovara sadasnja agonija Crne Gore. SNP nije cilj referendum, vec rusenje sadasnje vlade i teranje LSCG da povuce neki ishitren potez kako bi sadasnja Vlada izgubila vecinsku podrsku u parlamentu. Time bi bili isforsirani vanredni izbori i spreceno odrzavanje referenduma. SNP i Narodna stranka odavno insistiraju na koncentracionoj vladi. Oni za to imaju svoju racunicu. To im je sansa da udju u vlast, da odugovlace referendum ili da ga za sva vremena stave ad akta i zadrze Crnu Goru u federaciji sa Srbijom. U svakom slucaju, te dve stranke vec polako namecu svoj scenario Djukanovicu i njegovoj partiji. Te projugoslovenske partije vec su saopstile cenu po kojoj bi usle u takvu vladu. One traze kontrolu nad policijom, medijima, finansijama... Zauzvrat, najjaca od njih - SNP obecava da ce pristati na referendum. Ali, kakva je to garancija? DPS i dalje tvrdi da ne odustaje od referenduma, iako priznaje da nema zastitnog mehanizma ukoliko bi SNP zaigrao neku drugu igru. Zasto onda DPS uopste i prihvata partnerstvo sa SNP, koje bi moglo da mu bude i samoubilacki cin? "Glas javnosti", 7. septembar 2001. Pise Zorica Vulic Zaric Ko je ovaj covek? Vesna Perovic (Samo jedno leto) Pocetak - rodjena je 12. juna 1954. u Beogradu, kao Vesna Milovcic. Majka joj je Hrvatica, otac Srbin ali, posto najcesce samo navodi da je dete iz mesovitog braka, ostali smo uskraceni za preciznije podatke o roditeljima. Detinjstvo - rasla je u "gradu zvanom zelja" za mnoge djetice (sta bi dali mnogi njeni zemljaci da su se i rodili "gore"). Nacionalnost - Srpkinja. "Gospodja Perovic za 12 godina boravka u Crnoj Gori, nije naucila nijednu nasu rijec, sto ja ne mogu tumaciti ljubavlju prema Crnoj Gori...", naveo je Radoslav Rotkovic, zasluzni predsednik Liberalnog saveza Crne Gore, uoci njenog imenovanja za predsednika crnogorske Skupstine. Drugi su objavili da je "dama s tvrdom kontinentalnom govornom fakturom, s beogradskim satrovackim slengom ispremetanih akcenata" (ovaj napis u listu Jevrema Brkovica - Dukljanina, mnogi su i mnogo komentarisali... Ona se nije oglasavala, iako su iznete i neumesne tvrdnje iz najintimnijeg zivota). Kako su joj problemi iz domovine (kako u Crnoj Gori zovu muzevljevu familiju) blizi, to se njima i vise bavi: "S obzirom na nas standard, ovo i nije uvodjenje marke, vec uvodjenje pfeninga u Crnu Goru. Ovaj potez ne znaci monetarnu suverenost Crne Gore, jer nje nema bez drzavne suverenosti." Verska opredeljenost - "Ona je Srpkinja i ima svoju crkvu, pa je zbog toga upitana sta misli o crnogorskoj autokefalnoj crkvi, odgovorila da je to ne zanima", naveo je vec spomenuti Rotkovic. Perovicka mu nije ocutala:"Da ove ocene nisu date s namerom da se naudi LS, pomislila bih da se Rotkovic zbunio pisuci brojne knjige o crnogorskoj istoriji, pa smetnuo s uma da ovo nije u pitanju kraljevski presto na koji se dolazi po porodicnoj i krvnoj liniji, vec mesto na koje se stize na osnovu birackog prava gradjanina", i "Bila sam Jugoslovenka dok je bila Jugoslavija", precizira. Obrazovanje - skole je zavrsila u Beogradu, diplomirala je prava 1977. godine. Karijera - radila je, kako pise u zvanicnoj biografiji, u Trecem opstinskom tuzilastvu na Crvenom krstu, potom i u Okruznom javnom tuzilastvu, kao strucni saradnik. Bila je savetnik u Ustavnom sudu Srbije. Drugi deo karijere gradila je u drugom delu federacije. Zbog udaje. Radila je u Regionalnom zavodu za zastitu spomenika u Kotoru. Izvesno vreme bavila se advokaturom. Poslednje tri godine je politicki aktivna, u cuvenoj "zelenoj" stranci bila je portparol. Od 7. juna imala je cast da sedi u fotelji u kojoj su pre nje sedeli, kako bi u Crnoj Gori rekli, junaci ka' sta su: vojvoda Sako Petrovic, dr Niko Miljanic, profesor Petar Komnenic, Blazo Jovanovic, Nikola Kovacevic, Filip Brajkovic... Izbor zene, pa jos Srpkinje koja prica ekavski, ustalasao je duhove u Njegosevoj grudi. Svasta su joj zamerali, jos brze odustajali od primedbi... "Iako mi je, zaista, pozicija predsednice parlamenta dala pomalo drugaciju vizuru, ipak sve i dalje gledam kao liberal. Tako vidim da su sve stranke na velikim mukama, ali na mukama su i svi njeni gradjani. Ako kazem da je jedno istrazivanje pokazalo da u Crnoj Gori ima samo sedam odsto bogatasa, a da se u te bogatase racunaju oni koji imaju 250 maraka po clanu porodice, onda je jasno o kakvim mukama je rec..." Kao sef crnogorskog parlamenta, imala je priliku da prima razne visoke goste, pa i slovenackog ambasadora Boruta Sukljea, koji je tom prilikom izrazio zadovoljstvo sto je liberal na celu Skupstine, i podsetio da Slovenci nisu zaboravili ko su im bili prijatelji, kad im je bilo tesko... Ipak, u istoriji predsednikovanja crnogorskim najvisim telom, ostace upamcena manje kao prva (verovatno i jedina) zena, vise po stalno ponavljanoj tvrdnji: "Sve dok ne dodjemo do odluke o tome sta zaista zeli vecina gradjana u Crnoj Gori, dok to budemo samo pretpostavljali i, manipulisali tim nasim pretpostavkama, necemo moci da napravimo nikakav dogovor unutar crnogorskog parlamenta, a jos manje cemo moci da udjemo u pregovore s bilo kim drugim. Nas cilj i tacka na kojoj moramo postici konsenzus jeste referendum. I to referendum koji ce biti slobodan i posteno organizovan, pa ako bude takav, da njegov ishod moramo prihvatiti svi. I dalje mi nije jasno zbog cega se stranke koje cine koaliciju "Zajedno za Jugoslaviju" protive referendumu." Upravo ceka zamenu, pa zlobnici kazu da je "ka i svako lijepo zensko, igrala samo jedno leto". Stranacki angazman - funkcioner je LSCG, davno je izjavila: "Zasto bi verovali njima kad postoje cisti, jasni, tvrdoglavi crnogorski liberali? Vasi glasovi, plus nasa volja i odlucnost, i Crna Gora je tu." Zanimljivosti - "Nema tog pitanja kog se plasim, ali ima komentara kojih se grozim. I, volela bih kad bi mi davali malo bolje slike, bar dok sam na vlasti", priznala je ova nekadasnja manekenka s dvogodisnjim stazom u Francuskoj (ako je verovati Jevremu, spomenutom Dukljaninu). Udata je za pomorca, "zestokog Crnogorca". "Politika", 7. septembar 2001. Pise Sandra Dimitrijevic Sta ce uciti oni koji se ne opredele za veronauku Osnovci i srednjoskolci koji se opredele za nastavu alternativnog predmeta koji za sada ima radni naziv "gradjansko vaspitanje", kroz igru, glumu, crteze i diskusije ucice o sebi i drugima, skoli kao zajednici, ljudskim pravima i slobodama, konfliktima, toleranciji... Ovaj predmet je u integraciji republickog Ministarstva prosvete i sporta, a nastavne planove i programe za osnovnu i srednju skolu sacinili su eksperti na osnovu slicnih predmeta u zemljama Evropske unije. Dragoceno je bilo i gotovo desetogodisnje iskustvo u radu alternativnih programa obrazovanja. Kroz ovaj predmet ucenici ce se vaspitati za zivot u modernom, gradjanskom drustvu, sa naglaskom na ucenje vestina komunikacije sa drugim ljudima i na nacin borbe za ostvarivanje svojih prava u svakodnevnim zivotnim situacijama. Baloni i autoportret Prema nastavnom planu i programu, koji jos ceka "zeleno svetlo" Ministarstva prosvete, cilj ovog predmeta je da pomogne osnovcima da uspostave emocionalnu stabilnost, da nauce kako da prevazidju neprijatna psihicka stanja, da ojacaju poverenje i pouzdanje u sebe i druge... Iako se u medijima vec ustalio naziv "gradjansko vaspitanje: ja i drugi", autor nastavnog programa ovog predmeta za osnovnu skolu Nada Ignjatovic-Savic kaze da je njen predlog bio "saznanje o sebi i drugima", jer je rec o programu razvoja licnosti, a ne o gradjanskom vaspitanju. Kako ce konkrento izgledati nastava u osnovnoj skoli? Predmet je podeljen na devet blokova, od kojih se prvi bavi olaksavanjem adaptacije na skolsku sredinu. U okviru ovog dela, planiran je susret ucenika, roditelja i ucitelja i upoznavanje sa programom predmeta koji ce izucavati. Tema drugog bloka je podsticanje razvoja saznanja o sebi, sopstvenim osecanjima i potrebama, svesti o licnom identitetu. Osnovci ce crtati autoportrete, prijatne i neprijatne uspomene, a kroz igru maste artikulisace svoje zelje i zahteve. U trecem bloku, djaci ce odgovarati na pitanja kao sto su "Sta me brine", "Moj bes", "Moja tuga", "O stidu i sramoti", o ljubavi, koje je njihovo mesto za opustanje... Pravljenje zajednickog crteza i igra prenosenja balona predvidjena je za cetvrti blok, sa ciljem da se podstice grupni rad, dogovaranje i saradnja. U petom bloku, deca ce uciti o saosecanju sa drugima (primeri uvredljivih nadimaka). Osnovci ce potom obradjivati teme kao sto su slusanje i neslusanje, komunikacija i nesporazumi, tuzakanje, posredovanje... Poslednji blokovi programa trebalo bi decu da osposobe za aktivno ucesce u zivotu skole, a na kraju skolske godine, ucenici ce sami procenjivati program kroz koji su prosli. Inace, jedan od bazicnih delova ovog programa je knjiga "Cuvari osmeha" Nade Ignjatovic-Savic, kao i alternativni programi koji se u nasoj zemlji organizuju od 1993. godine pod pokroviteljstvom UNICEF-a. Nada Ignjatovic naglasava da "mozemo da startujemo sa sigurnoscu, jer je oko 2000 prosvetnih radnika vec proslo slicne programe". Oni ce imati prednost prilikom izbora nastavnika za alternativni predmet. Kako dodaje, visegodisnje iskustvo pokazuje da su ucitelji primetili da su tek kroz ove programe prvi put upoznali ucenike sa kojima rade godinama i da su deca postala samostalnija, otvorenija i druzeljubivija. O toleranciji, miru i jednakosti Zadaci "gradjanskog vaspitanja" za prvi razred srednje skole su da razvije sposobnost razumevanja razlika medju ljudima, da razvije komunikacijske vestine neophodne za saradnicko ponasanje i konstruktivno resavanje sukoba, da kod ucenika izgradi saznanja i razvije sposobnosti i vestine za angazovan i odgovoran zivot u savremenom gradjanskom drustvu, u duhu postovanja ljudskih prava i sloboda, mira, tolerancije, jednakosti. Program za srednjoskolce je podeljen u tri bloka. U prvom, pod nazivom "Pojedinac u drustvu", ucenici ce obradjivati teme "Ja na pustom ostrvu", "Neslusanje i glasine", zatim postupanje u konfliktima, odlucivanje u grupi, stereotipi i predrasude... "Prava i odgovornosti" naziv je drugog bloka, u kojem ce se srednjoskolci upoznati sa pojmom prava, Konvencijom o pravima deteta, nediskriminacijom, krsenjem, sukobom i zastitomprava. Za poslednji deo programa predvidjen je blok "Skola kao zajednica". Ovi casovi su zamisljeni kao priprema i podsticaj ucenika za aktivno ucesce u zivotu skole i predstavljaju prakticnu primenu svega sto su srednjoskolci naucili. Novi predmeti nece imati udzbenik u klasicnom smislu, vec prirucnik za nastavnike sa detaljno razradjenim programom i uputstvima. U zavisnosti od tema, primenjivace se tehnike aktivnog ucenja, uz pomoc pisane i usmene reci, crteza, glume, medija... "Blic", 7. septembar 2001. Pise Zeljko Jovanovic Intervju: Zoran Bozovic Pre dvadeset dana u izdanju "Narodne knjige" objavljena je najnovija knjiga Zorana Bozovica "Omnia vincit amor". Neposredno pre toga iz stampe je izasla zbirka komedija u kojoj je stampana i prvonagradjena komedija "Uzbudljivo krstarenje" za koju je Zoran Bozovic dobio nagradu "Branislav Nusic" na konkursu Saveza dramskih pisaca Srbije za 2000. godinu. To je samo jos jedna u nizu nagrada za knjizevno stvaralastvo profesora Filoloskog fakulteta u Beogradu. Zoran Bozovic je dobitnik niza priznanja za svoje dramsko stvaralastvo kao i za kratke price. Jos 1982. godine dobio je prvu nagradu Udruzenja knjizevnika, Pozorista na Terazijama i "Jeza", potom, nagradjen je na festivalu u Vrnjackoj Banji za scenario TV filma "Svadbeni mars", a nagradjen je i prvom nagradom na "Danima komedije" u Jagodini, kao i nagradom "Radoje Domanovic" za kratke price koje takodje pise sa velikim uspehom. Na nase pitanje kako jedan profesor Univerziteta izlazi na kraj sa komicnim materijalom, ali i onim sto taj materijal proizvede u njegovom akademskom okruzenju on kaze: "Prirodno je da se knjizevnost najvise stvara na Filoloskom, odnosno na jednom, da ga tako nazovem, knjizevnom fakultetu. Druga je stvar sto se kod nas dugo smatralo da je za jednog univerzitetskog profesora necasno da pise, pogotovo komedije i komicne price. Zahvaljujuci Selenicu i Pavicu, to sada vise nije slucaj. Proslo je ono vreme kada su na Univerzitet dolazili afirmisani knjizevnici po pozivu, a univerzitetski profesori bez poziva ulazili u literaturu. Sada je vec prirodno da afirmisani mladi pisci rade na Univezitetu". Da li vasi studenti, da li oni citaju vase komedije, price i sta kazu? - Znam da prate to sto ja pisem, ali izbegavam da mesam moje pisanje sa skolskim programom. Nisam dozvolio ni da se moje knjige prodaju u holu Fakulteta. Ja samo pretpostavljam da oni na casovima osecaju da pred sobom imaju profesora sa knjizevnim nervom. Steta je ne iskoristiti to i ne probuditi u nekome od tih mladih ljudi zelju za pisanjem, ne ohrabriti ga. Radnja vasih drama se desava u savremenom trenutku u vreme procvata kriminala svake vrste. Medjutim, stice se utisak da ste ipak malo olaksali to vreme opisujuci ga. - Ponekad su mi prebacivali i to sto sam u tim teskim vremenima pisao komedije. Ali, u svim ratovima je postojala potreba za pozoristem, pozorista su u vreme ratnih vihora pretezno igrala komedije. Komedija o veoma ozbiljnim i tragicnim stvarima moze da pomogne da se one lakse podnesu i prevazidju na dvojak nacin. Prvo, to je onaj poznati mehanizam trenutnog razgaljivanja ljudi, ali s druge strane, izvrgavajuci ruglu neke stvari, koje normalan covek ne moze da prihvati, postize se da se one bolje shvate. U mom slucaju mozda je rec i o iskonskom opredeljenju za komediju. Sve moje komedije su drustveno kriticke, ali imaju srecan kraj. Za mene je to prirodan kraj za koji treba imati malo vise snage. Pisac koji se podsmeva nekoj pojavi u drustvu to cini sa stanovista nekog ideala koji nosi u sebi. Jer da ga nema u sebi, ne bi ni primecivao ono ruzno oko sebe. Ne pada mi na pamet da se poredim ali, setite se kako su sve tretirali Nusica. Ipak, to cemo se lako sloziti, zivot mladih ljudi o kojima pisete ni malo nije bio lak u tom vremenu? - U zivotu danasnje omladine u njihovom neposrednom okruzenju, cesce je trijumfovala snaga, razbojnistvo, nedolican svet nego primeri postenja, posvecenosti svom poslu, temeljnom studiranju. Ja sam svestan da je to tako i ne bezim od toga - naprotiv, samo mislim da je ulici mesto na ulici a ne u pozoristu. Ovde u vasem kabinetu se nalazi saobracajni znak - "bez politike". Odakle potice, da li je to poklon od studenata? - Taj znak potice iz vremena zestokih politickih rasprava. Ja naravno imam na politickoj sceni svoje favorite i one koje ne podnosim, ali ne bih ni po koju cenu prihvatio da se u ovim godinama i u ovim uslovima bavim politikom. Klonim se politike. Partija je partija, i nema nijedne u kojoj bi se intelektualac mojih godina mogao osecati komotno. Cak i kad bih osnovao svoju partiju ubrzo bih ostao u manjini. Ko danas zeli da se bavi politikom, mora da bude spreman na mnoge kompromise, pa i na kompromis sa svojom savescu. Recenzenti vasih zbirki komedija, ali narocito kratkih prica, su prepoznali Cehovljev uticaj na vas. Slazete li se sa njima? - Takva dovodjenja u vezu naravno prijaju i laskaju. Mi samo treba da budemo svesni, kada je o Cehovu rec, da je on vrh svetske knjizevnosti. Do danas su oboreni svi svetski rekordi u atletici iz vremena Cehova, ali je Cehov kao majstor kratke price jos uvek nedostizan. Iako pisete komedije od kojih se neke igraju u pozoristu, niste nesto mnogo prisutni u pozorisnom zivotu? - Pisuci komedije ja u stvari sve vreme pisem za pozoriste, ali su moje veze sa pozoristem veoma, veoma slabe. Povremeno sam nudio neki svoj komad nekim pozoristima, "Ateljeu 212" na primer, i kada prilikom treceg javljanja dobijem odgovor da "nazalost nisu stigli da ga procitaju" - gubim strpljenje, iako sam dobijao prilican broj priznanja na mnogim konkursima za komediju. Istovremeno, moja drama "Svadbeni mars" je snimljena za cehoslovacku televiziju sedam-osam godina ranije nego za nasu. Ove godine, prilikom dodele nagrade "Branislav Nusic", nije bilo nijednog upravnika pozorista. Tada mi je jedan poznati pozorisni radnik rekao: "Da je srece, danas bi se upravnici nadmetali ko ce da dobije pravo prvog izvodjenja". Cudni odnosi koje ja ne razumem. The New York Times, 5 septembar 2001 Izvestaj kaze da su Makedonci pobili civile zbog odmazde Pise Ian Fisher Te noci je na vestima prikazan Ljube Boskovski, tvrdokorni makedonski ministar inostranih poslova kako stoji iza kamenog zida u selu Ljuboten, okruzen vojnicima i praskom mitraljeza. Njegovo prisustvo tamo, kako kazu vesti, je deo vojne operacije ciscenja ovog sela od etnickih albanskih "terorista" koji su postavili protivtenkovske mine od kojih je dva dana ranije poginulo osam makedonskh vojnika. Na dan kada je ova vest emitovana, 12. avgusta, sedam etnickih Albanaca je ubijeno u Ljubotenu. Medjutim, gotovo mesec dana kasnije nema dokaza da su ti ljudi, kao i jos troje pobijenih u selu, ista vise od obicnih civila. U svom detaljnom izvestaju Human Rights Watch otpuzuje nadmocne slovenske snage makednoske vlade za rutinsku egzekuciju civila, podmetanje pozara i torturu. Kako kaze izvestaj, operacija koja je tog vikenda iyvedena, "nije imala nikakvo vojno opravdanje i izversena je u cilju osvete." Kako je uobicajeno u balkanskim ratovima protekle decenije, broj pogubljenih u okolini Ljubotena nije veliki. Medjutim, ova ubistva predstavljaju najgore pojedinacno ubijanje u poslednjih sest meseci ratovanja u Makedonijo. Ona takodje predstavljaju najjasniji i najkrvaviji primer osvetnickog ciklusa koji su produzili i druge balkanske ratove. Nato je nedavno zapoceo jednomesecnu misiju kako bi smirio makedonski sukob. Boskovski, verovatno najveci zagovornik vojnog resenja konflikta, je u jednom intervjuu pokusao da se distancira od dogadjaja u Ljubotenu. Izjavio je da je tamo stigao u nedelju tek oko 4 sata popodne, kada je operacije vec bila okoncana, kao i da nije rukovodio operacijom. Medjutim, on je izjavio i da je "idiotizam" misliti da pobunjenicke snage etnickih Albanaca - koje sebe nazivaju Oslobodilackom nacionalnom armijom [NLA]- nisu bile u Ljubotenu tog vikenda, iako je s druge strane rekao da nema pojma da li su pobijeni bili vojnici ili civili. Pored toga, napao je Human Rights Watch koji je istrazio slucaj, nazvavsi ga "medjunaordnom placenickom organizacijom." "Optuzili su me da sam bio prisutan tamo i da sam posmatrao kako ubijaju civile," kaze Boskovski. "To je monstruozna optuzba." Sud Ujedinjenih nacija za ratne zlocine u Hagu, zaduzen za ispitivanje ratnih zlocina na teritoriji citave bivse Jugoslavije, poslao je u Makedoniju istrazitelje koji ce odluciti da li da se zapocne sa kompletnom istragom o onome sto se dogodilo u Ljubotenu i licima koji su za to odgovorni. "Vazno je shvatiti da za postojanje odgovornosti nije neophodno da je on prisustvovao ubistvima," kaze Peter Bouckaert, visi istrazitelj pri organizaciji Human Rights Watch koji je i sastavio izvestaj o slucaju Ljuboten. "To su ucinile jedinice pod njegovom komandom u akciji u koju je on bio u potpunosti ukljucen." Bouckaert tvrdi da bi ubijanje civila u Ljubotenu moglo da postane opasan presedan za buducnost Makedonije. Mirovni dogovor koji je 13. avgusta potpisan izmedju makedonskih i albanskih partija u sastavu makedonske vlade garantuje etnickim Albancima vecinu gradjanskih prava koje su pobunjenici trazili. Nato je u Makedoniji angazovao 4,500 vojnika koji skupljaju oruzje od etnickih albanskih pobunjenika kako be se moglo nastaviti sa ostvarenjem politickog dela dogovora. Ali niko nije siguran da ce dogovor i opstati, narocito po misljenju Bouckearta, ukoliko vladini ministri, kao sto je Boskovksi, odobravaju napade na civile. "Kao u svim gerilskim sukobima, tesko je utvrditi ko je civil a ko vojnik. Mnogi od pobunjenika zive u albanskim selima, a vladini zvanicnici su skloni da tvrde da njihov status boraca zavisi iskljucivo od toga da li su obukli uniformu ili ne. U Ljubotenu zivi oko 3,000 etnickih Albanaca i saka slovenskih Makedonaca. Selo se nalazi manje od deset kilometara severno od glavnog grada Skoplja i sa tri strane je okruzeno makednoskim selima, dok se na severoistoku nalazi planina Skopska Crna Gora, uporiste pobunjenicke vojske. Upravo na toj planini, nekoliko milja od Ljubotena, u petak ujutro 10. avgusta eksplodirale su dve protivtenkovske mine i osam makednoskih vojnika je poginulo. Dva dana ranije, 10 makednoskih vojnika je pobijeno iz zasede. Osecanja su se uzburkala u redovima policije, vojske i rezervista. Tog jutra su policijski punktovi gotovo istog trenutka zatvorili prilaz Ljubotenu i pocelo je granatiranje. Izvestaj Human Rights Watch kaze da je Haxhi Meta Xhavit, oko 70, poginuo "verovatno usled soka ili srcanog napada" kada je projektil pogodio njegov dom. Rano te veceri, posle kratkog zatisja, granatiranje je prestalo. Seljanin Fazil Duraku, 25, kaze da je video kako sestogodisnji decak Erxhan Aliu u panici gine tokom napada. "Na jednom mestu se nalazilo dvoje, troje ljudi, a decko je pokusavao da dodje do njih," kaze Fazil. "Projektil je pao na pedalj od njega i odbacio ga u vazduh." U petak uvece sisli smo u podrum jer pucnjava nije prestajala citave noci. U subotu vladine snage su nastavile sa bombardovanjem, a policija je onemogucila vecinu seljana da napuste Ljuboten. Ali makedonski vojnici su tek u nedelju usli u selo trazeci, kako kaze vlada, lokalne teroriste. U kuci preko puta makedonske pravoslavne crkve, porodica Jusufi je oko 8.20 ujutro cula eksploziju i tresak metalne kapije. Rami Jusufi, 33, je izasao da zakljuca vrata. Prasak mitraljeza se prolomio u trenutku kada je brava skljocnula. Ostatak porodice, medju kojima i 58-godisnji otac prikovan za invalidska kolica, nije mogao da ucini nista drugo nego da stavi jod na rane Jusufiju koji je posle nekoliko casova iskrvario. "U poslednjih pola sata disao je sve sporije," kaze njegov otac. "A zatim je samo izdahnuo." Jos jedan lokalac, Aziz Bajrami, 66, je te nedelje i sam primio metak, a zatim izgubio dva sina. Dve nedelje kasnije, kada se smestio u albanskoj cetvrti u Skoplju, Bajrami je opisao atmosferu haosa i straha dok su vojnici ulazili u selo, pucajuci po kucama i paleci automobile, kuce i ambare. Kaze da se skrivao u podrumu svog komsije, sajedno sa njegova tri sina i osam zenskih rodjaka. Policija ih je otkrila, kaze, zapucala po podrumu, oduzela zenama nakit i odvela muskarce na mesto gde je desetak drugih Albanaca, mahom mladjih, lezalo na stomacima. "Cuo sam kako jedan od vojnika odlazi do mog sina i sutira ga u glavu," kaze Bjarami. "Kada su ga udarili u glavu, meni su pucali u ruku. Zatim se moj sin pridigao zbog bola. Pokusao je da potrci, i svi su poceli da pucaju u njega." Kaze da je policija najmanje dva puta pucala u njegovog sina Sulejmana, 22, pre nego sto je naredila Bajramiju i njegovom bratu od strica Muharemu, 68, da odu. "Rekli su mi, 'Matori, idi kuci,' " kaze Bajrami. "Brzo smo ustali i ja sam potrcao ka manjim vratima. Zatim sam cuo dva pucnja. Bio sam s druge strane zida i pojurio u garazu. Ubili su mi brata od strica. Jedino sam ja ostao." Dva dana posle napada, strani novinari su stigli u Ljuboten gde su tela Sulejmana i Muharema Bajramija i dalje lezala na podu, oba upucana u glavu i ledja. Na obliznjem proplanku lezalao je jos tri tela, medju kojima i telo jos jednog od njegovih sinova, Xhelala, 24, zajedno sa bracom Jashari, Bairamom, 33, i Kadrijem, 31, koji su deset dana ranije dosli na odmor iz Austrije. Ova trojica su kako kazu svedoci, pobijeni dok su bezali iz kuce koju su makedonske snage gadjale projektilima. Kasnije tokom nedelje, vodoinstalater po imenu Bejtullah Qaili, 43, okoncao je potragu za svojim nestalim bratom nasavsi ga u skopljanskoj mrtvacnici. Njegov brat Atulla, 32, jedan od preko stotinu muskaraca uhapsenih u Ljubotenu te nedelje, je ocito bio premlacen do smrti, lobanja mu je bila smrskana, oci modre i podbule, testisi pocrneli, a po rukama je imao opekotine od cigareta. "Ne bih osecao ovako uzasno da je on bio jedan od onih koji su se borili," kaze Bejtullah Qaili. On je morao da plati mito od 670 dolara da bi dosao do tela. "Da je bio vojnik, njegova smrti bi mala smisla." Clanovi porodice pobijenih tvrde da niko od njih nije bio pripadnik pobunjenicke vojske. Niko od njih nije bio naoruzan, i i niko nije nosio unoformu i vojnicke cizme. "Od bitnog je znacaja to sto vlada nije iznela ni jedan pouzdan dokaz o prisustvu NLA u Ljubotenu, kao sto bi bilo konfiskovano oruzje ili uniforme pripadnika NLA," kaze se u izvestaju Human Rights Watch. Gerilci su zauzeli polozaje po planinama u okolini Ljubotena u avgustu, a u selu su poslednji put bili u junu da bi se sreli sa stranim novinarima. Jedno od objasnjenja koje je izneo jedan strani posmatrac o dogadjajima u Ljubotenu je da su vladine snage spazile paljbu sa planine i zakljucile da dolazi iz samog sela. Ministar policije Boskovski izjavio je da nema sumnje da su se pobunjenici nalazili u Ljubotenu, i da su napali makedonske civile, tvrdnja koju je prenela vecina makedonskih novina. "Najlakse je sada optuzivati i staviti znak jednakosti izmedju agresora i zrtve," rekao je. The Times, 3 septembar 2001 Britanski snajperisti sa okolnih brda budno prate predaju oruzja Pise Michael Evans iz Skoplja Snajperisti Padobranskog puka obezbedjuju britanske i druge Nato trupe koje sakupljaju oruzje od albanskih pobunjenika u Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Tim od 12 snajperista Drugog bataljona Padobranskog puka, naoruzani specijalnim puskama kalibra 338 sa dometom od oko 1,000 jardi, sa brda posmatraju pobunjenike, pripadnike Oslobodilacke nacionalne vojske [NLA] kako se spremaju da predaju oruzje. Snajperisti provode vise dana i noci ociju uprtih u svoje opticke nisane, prateci svaki pokret u podrucju koje je predvidjeno za predaju oruzja kako bi se osigurali od eventualnih neprijatelja pobunjenika koji bi mogli da postave snajperske zasede dok ovi budu izlazili na otvoreno da predaju oruzje. Kapetan Peter Flynn [29] izjavio je kako su tokom prve faze predaje oruzja prosle nedelje snajperisti ovog bataljona "pokrivali teren". Obe strane - snage makedonske vlade i pobunjenici - bili su svesni njihovog prisustva u brdima. "Oni su kljucni element citavog bataljona u ovom podrucju zato sto obezbedjuju sigurnost i zastitu, kao i obavestajne podatke," rekao je. Nisan na britanskoj snajperskoj puski ima domet tek jedva ispod jedne milje sto omogucava vojicima da zavire u sela i sume u potrazi za potencijalnim neprijateljskim kretnjama. Oni takodje motre na britanske oficire za vezu prilikom njihovih susreta sa komandantima NLA u selima iznad Tetova. Iako je njihovo prisustvo predvidjeno za odbijanje napada i obezbedjivanje zastite, njihova glavna briga su kontra-snajperi. Obe strane su u ovom sestomesecnom sukobu koristile snajpere, a pobunjenici sada izlaze na otvoreno da bi predali oruzje, izlazuci se kao potencijalne mete snagama koje se protive miru. Britanska snajperska puska ima veci domet od snajpera "Dragonoff" makedonskih oruzanih snaga, a koristi i municiju koja probija oklop. Potporucnik Paul Fryer [27] iz Andovera u Hemsiru, jedan od snajperista, izjavio je: "Obe strane su svesne da smo ozbiljni. Ukoliko se greskom odluce da nesto preduzmu, mi smo spremni i oni ce zazaliti." Britanski snajperisti u makedonskim brdima dezuraju u parovima, pri cemu je jedan od snajperista zaduzen da uz pomoc laserskog nisana motri na kretnje i udaljenost. Oni zive na ivici smrti, dobro kamuflirani i skriveni. Potporucnik Fryer koji radi sa kaplarom Michaelom McFadyenom [20] iz okoline Glazgova, izjavio je da je video pripadnike NLA kako predaje puske Sten koje najverovatnije poticu jos iz vremena Specijalnih Operacija, organizacije britanskih agenata koja je za vreme Drugog svetskog rata operisala iza neprijateljskih linija na Balkanu. Prilikom predaje snajperskih pusaka od strane NLA, snajperisti Padobranskog puka takodje su primetili kako im nedostaju upravo opticki nisani.
