KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU, 12.11.2001.
SARADNJA SA HAGOM SAMO UZ ZAKON Govorio: prof. dr Zoran Šami Proteklu nedelju obeležila su dešavanja vezana za izbore na Kosovu koji treba da se održe 17. novembra i, naravno, ponovo otvorena priča vezana za Haški tribunal, a povodom izručenja dvojice državljana BiH Haškom tribunalu. Prošlog ponedeljka gospodin Hakerup i gospodin Čović potpisali su sporazum koji je posledica dugotrajnih i mukotrpnih pregovora, sporazum koji je na neki način definisao i naš stav u odnosu na izbore na Kosmetu, a kad kažem naš, mislim pre svega na državni stav u odnosu na izbore na Kosovu. Mislim da u našim medijima nije na dobar način sve to obrazloženo, da odluka o izlasku Srba na izbore na KiM nije nipošto doneta zbog nekih površnih izbornih problema kakvi se inače obično javljaju na drugim izborima, nego je doneta upravo na osnovu sporazuma sa gospodinom Hakerupom, to jest sa međunarodnom zajednicom. Bilo bi bespredmetno da uopšte raspravljamo o izlasku Srba na kosmetske izbore da tog sporazuma nije bilo i primedbe koje se mogu čuti da je tu odluku trebalo doneti ranije bile bi opravdane da smo se mi sa gospodinom Hakerupom ranije dogovorili. Za to ne snosi krivicu naša država, pregovori su, naprosto, bili veoma teški i dugotrajni i tek kada su postignuti onakvi rezultati kakvi su postignuti, onda smo mogli da se opredelimo za rešenje o izlasku Srba na izbore na KiM. Ja ću podsetiti još jedanput, a mislim da nije na odmet da se to čini često, posebno zbog naših ljudi na KiM koji su, kao što znate, potpuno zatečeni novonastalom situacijom, pogotovo onih ljudi koji se još uvek dvoume da li da na te izbore izađu ili ne. Ovo nisu izbori gde se međusobno takmiče političke partije, pa treba sprovesti neku partijsku kampanju. Ovde se stvari dele na taj način da li će Srbi izaći ili neće izaći. Ako izađu, naravno, glasaće za onu jedinu listu koja je prijavljena jer je to jedina lista na kojoj se Srbi nalaze. Mora da se razume da mi do sporazuma sa Hakerupom nismo imali nijedan pisani dokument kojim bi se vlastima u SR Jugoslaviji i Srbiji davale bilo kakve ingerencije za rešavanje problema na Kosmetu. Mi smo mogli da pričamo u Beogradu, da kritikujemo, da konstatujemo stanje, ali ni na koji način na to stanje nismo mogli da utičemo. Tačno je da je Rezolucija 1244. SB UN rekla da je Kosovo sastavni deo SR Jugoslavije, ali je potpuno ostavila prazninu o angažovanju naših vlasti na KiM. Šta je tim sporazumom postignuto? Pre svega, postoji prvi pisani sporazum, drugo, predviđeno je čak jedno zajedničko telo sastavljeno od predstavnika međunarodne zajednice i predstavnika naših vlasti koje bi počelo da se bavi ne malim, nego vrlo krupnim i ozbiljnim problemima koje ima narod sa Kosova i Metohije, a tu uračunavam i onih 226.000 izbeglica sa Kosova i one koji na KiM žive, koji će pokušati da rešava brojne i nagomilane probleme u raznim sferama života, počevši od onih najvažnijih, a to je obezbeđivanje uslova za povratak izbeglica KiM, obezbeđivanje uslova da se konačno sazna, nažalost, verovatno nesrećna sudbina onih koji su nestali. Taj drugi problem je čak oročen i mora da se reši do Nove godine. Ono što je takođe veoma važna stvar koja je ušla u Sporazum, je da buduća Skupština KiM nema prava da donese bilo kakvu odluku vezanu za status KiM. Ne samo da donese odluku, već nema pravo ni da je stavi na dnevni red. Prevedeno na običan jezik to znači da nesumnjiva albanska većina u toj budućoj skupštini neće moći da proglašava otcepljenje KiM od SR Jugoslavije i Srbije. Reakcija Albanaca, kako unutrašnja, tako i ona spolja, posebno u UN, pokazuje da su oni vrlo nezadovoljni zbog postignutog sporazuma i da su oni očekivali da Srbi neće napraviti nikakav sporazum i da neće izaći na izbore. To je dokaz, da je izlazak za izbore bolje rešenje u ovom trenutku, ili ako hoćete - manje loše rešenje, pošto ne možemo reći da su svi problemi na Kosmetu rešeni, ja bih voleo da to mogu da izjavim, ali nažalost to nije tako. Nesumnjivo manje loše rešenje je da Srbi na te izbore izađu, da uđu u institucije, jer će na taj način moći da utiču na one probleme koji ih svakodnevno pritiskaju, počevši od onog najosnovnijeg - egzistencijalnog, odnosno životnog problema da prežive, da ne budu zečevi za odstrel, da ne budu ljudi koje svako može da otme, da ne budu ljudi kojima svako može u dvorište da baci eksplozivnu napravu itd. Bilo bi mnogo povoljnije da su međunarodna zajednica, odnosno gospodin Hakerup prihvatili ovu priču mnogo ranije, jer bi onda bilo vremena da mi sa našim ljudima razgovaramo. Pominje se kampanja koja se vrši za izbore, to u stvari nije kampanja za izbore, to je jedan čitav niz razgovora sa običnim ljudima kojima treba objasniti ovo što vam sad ja pričam i iza čega i DSS i ja lično stojimo. Pritisnuti iskustvom dugim 28 meseci sa međunarodnom zajednicom kao i višegodišnjim i višedecenijskim iskustvom sa Albancima, i zbog toga oni imaju razloga da budu nepoverljivi. Što se tiče DSS, ja do sada nisam u svom izlaganju mnogo pominjao stranku iz prostog razloga što čitav problem nije stranački, on je pre svega državni problem u najširem smislu. DSS je prošle nedelje donela odluku da izlazi na te izbore i da pozove Srbe da na izbore izađu. DSS izlazi u okviru jedine prijavljene liste, jer drugih mogućnosti nije bilo i nadam se da će doći neko vreme za neku normalnu političku utakmicu na KiM. Ovo je samo jedan referendum koji opredeljuje kako ćemo dalje da živimo i kako ćemo dalje da rešavamo taj problem. Imam, utisak da smo, kao kad zidamo kuću - u poziciji da postavljamo temelj te kuće. Kuću će do kraja završiti, staviti krov i ofarbati je, možda čak i neka sledeća generacija političara. Ali oni to neće moći da urade ako im temelj ne bude kako valja. Mi ne samo da smo na neki način u poziciji vatrogasaca da gasimo požar koji je izazvan pogrešnom višedecenijskom politikom na Kosmetu, već moramo da pokušamo da budemo arhitekte i da udarimo temelje rešavanja tog problema koji će dugo da se rešava, ali i koji može da se reši jednom mudrom, politikom, bez obzira kako se zovu partije koje tu politiku sprovode. Druga tema o kojoj bih želeo da govorim je tema koja nas je pre nekoliko meseci mnogo više zaokupirala, kad se raspravljalo o izručenju Miloševića Hagu, pa je nekako u međuvremenu povremeno bila zaboravljana, pa je opet aktuelizovana izručenjem braće Banović, kao i svime onim što se posle toga dešavalo. DSS kao odgovorna stranka smatra da mi kao država nemamo izbora. Mi sa Haškim tribunalom moramo sarađivati, moramo sarađivati pre svega zato što su to pravila igre međunarodne zajednice čiji smo mi sada punopravni član i kao takvi moramo prihvatiti Haški tribunal. Šta smo u prošlim godinama mislili o radu Haškog tribunala, to smo svojevremeno rekli i izneli smo čitav niz objektivnih primedbi. Međutim, čini mi se da je u našoj štampi, a još više u izjavama političara, dominira da je saradnja sa Haškim tribunalom samo izručenje ljudi Haškom tribunalu. To je samo jedna tačka saradnje, a prava saradnja sa Haškim tribunalom je nešto mnogo šire. Jedan samo mali deo je izručenje. Drugo, sasvim je sigurno da nikako ne valja što nemamo zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Doduše, za donošenje tih zakona ima i pravnih i političkih problema. Pravni problemi proizilaze iz toga kakav nam je Savezni ustav koji je takav kakav jeste,i koji nesumnjivo, ako hoćemo da stvari uradimo kako valja, treba menjati. Naravno, promene zavise i promene su na neki način blokirane zbog problema koji postoje u Crnoj Gori oko redefinisanja federacije ali se nadam da će oni u dogledno vreme biti prevaziđeni. Politički problemi u vezi sa donošenjem tih zakona leže u stavovima pojedinih partija koje su u jednom trenutku blokirale donošenje jednog takvog zakona. Zašto je važno imati zakon? Kad govorimo o izručenjima Hagu onda obično imamo na umu, da kažem neko, ili neki manji broj ljudi kojima svi znamo imena, a zapravo osnovni je problem da se pruži puna pravna sigurnost, jer bez sigurnosti nema pojedinca nema demokratske države. Dakle, pojedinaca kojima mi i ne znamo imena, ali koji mogu biti s razlogom ili bez razloga optuženi za ono što se dešavalo na teritoriji bivše Jugoslavije u proteklih 10 godina. Zbog takvih ljudi, zbog njihovog, osećaja da država o njima brine, jer država i o kriminalcu mora da brine. Naravno, u ovom poslednjem slučaju, sam govorio krajnje načelno jer se zapravo poslednji slučaj i ne tiče donošenja zakona jer se radi o državljanima BiH, ali i tu nije postupljeno po zakonu. Postojala je zakonska mogućnost, a naš Krivični zakon dopušta, da se to pitanje reši po zakonski utvrđenoj proceduri, a ne da se reši onako kako je rešeno. A rešeno je tako da vlast u BiH, ako hoće da bude malo kritična može s velikim razlogom da protestuje zato što je Jugoslavija izručila dva njihova državljana trećoj zemlji. Mi smo mogli njih da izručimo BiH i to bi bio neki, da kažem normalni put. U svakom slučaju morali smo to da uradimo u nekom zakonskom okviru a ne na način koji je ponižavajući ne samo po one koji su uhapšeni, nego i po one koji su hapsili. Iz svega ovoga mudar političar bi, ali i naše javno mnjenje moralo da izvuče jednu ozbiljnu pouku - da se ovako dalje ne može raditi i da oni koji upravljaju važnim sistemima kao što su pravosuđe ili policija, moraju okvire svog delovanja da usklade sa zakonom. Ne može izručenje nekom Hagu da zavisi od nekog mišljenja nekog političara, od mišljenja neke političke stranke, da se tada dira u, bože moj, velike interese zemlje, jer tobož nećemo dobiti ovakvu ili onakvu pomoć ako to ne radimo. Ja sam uveren da to nije tako i na kraju krajeva, ružno izgleda po našu zemlju ako to što će neko mene da izruči ili ću ja nekog da izručim da to košta toliko i toliko. To je nešto ono što je bilo neophodno reći u ovom slučaju. Što se tiče kampanje na Kosmetu, odmah da kažem da je DSS stranka koja praktično jedina ima infrastrukturu na Kosmetu i mi smo imali informacije da će biti vrlo teško i upozorili smo na jednom sastanku DOS-a da ta kampanja mora biti krajnje specifična, da to nije obična politička kampanja za izbore nego da je to jedan napor da se ljudima, tim nesrećnim ljudima na Kosmetu, strpljivo i polako mora objašnjavati, a nipošto se čak ne može na njih ljutiti ako imaju suprotan stav od našeg. Mislim da će vremenom najveći deo onih koji danas imaju suprotan stav taj stav promeniti ili se bar ja nadam. Promena njihovog stava će biti posledica promene uslova u kojima oni žive. Ja se nadam da će ti uslovi biti promenjeni u onim, bar najbitnijim tačkama. Naš potpredsednik, recimo, gospodin Radulović, savezni poslanik, bio je juče u Zubinom Potoku na tim razgovorima i njegov utisak je, generalno povoljan. On je kazao da mu se čini da će većina naroda koji na KiM živi izaći na izbore. Imamo na umu da od 178.000 Srba koliko je registrovano, dakle neki se nisu ni registrovali, 103.000 je van Kosova i Metohije a 75.000 je na KIM, i to su sad neki pokazatelji koji mogu da vam ukažu na koliki će otprilike biti broj ljudi koji će na te izbore izaći. Ko pravi zakon o saradnji sa Hagom? Šami: Sa međunarodnim institucijama funkcioniše savezna država. Ona je, dakle, kad bi sve bilo onako kako treba, dužna da reguliše sva svoja pitanja međunarodnih komunikacija, pa i komunikacije sa Haškim tribunalom. Po toj logici bi trebalo doneti savezni zakon. Očigledno je bilo problema, što nije tajna, sa predstavnicima SNP-a, što je svojevremeno bio razlog za pad vlade gospodina Žižića, mada se meni čini da je tada bilo malo više strpljenja, a i sa malo više strpljenja ubuduće verujem da bi se taj problem mogao prevazići. Komentar o protestima specijalaca. Šami: Politička stranka ne treba da se meša ni u čije proteste, a najmanje u proteste specijalnih jedinica policije. Mi nemamo nikakav uvid u taj protest, on se desio i možemo ga prihvatiti kao činjenicu i analizirati i videti razloge i neke preduslove zašto se to desilo, a političke stranke treba da se krajnje uzdržavaju o ovako osetljivim pitanjima. Dakle, naprosto ni jedna politička stranka, pa ni DSS ni u čije proteste ne treba da se meša, ni ako su sindikalni, ni radnički, pa ni u ovom slučaju specijalnih jedinica policije. Odnosi u okviru DSS po pitanju izbora na Kosovu. Šami: Do donošenja odluke o izlasku na izbore, naravno da je svaki član DSS mogao da o tom nesumnjivo teškom problemu misli šta hoće i naravno da je bilo različitih mišljenja. Odluku da izađemo na izbore i pozovemo Srbe da izađu na izbore doneli smo pre nedelju dana, i po logici stvari članovi Stranke će je poštovati i koliko ja znam, oni je i poštuju. Naravno poštovati u smislu da neće aktivno pričati nešto drugo, ali kao ljudi mogu imati drugi stav i ja razumem zašto imaju drugi stav. Ja sam svojevremeno, čini mi se i ovde, objašnjavao da je bilo u istoriji DSS-a situacija kad smo se mi i te kako preglasavali na našem Glavnom odboru i, naravno, oni koji su ostajali u manjini nikada nisu trpeli nikakvu represiju od većine, ali su, naravno, isto tako sprovodili odluke Stranke. Bila je jedna takva uzbudljiva odluka 96. godine kad smo ulazili u Koaliciju Zajedno i odmah da vam kažem ja sam bio taj koji je bio u manjini. Ne ja jedini, naravno, nego i neki drugi članovi Glavnog odbora, mi smo onda zajednički odrađivali posao oko izbora. Tako se isto dešava i sada. Ja i dalje mislim, naravno, da je pre četiri godine trebalo doneti drugu odluku, ali sam tada poštovao odluku i tako će raditi i svi naši članovi. Molim da se bar ove nedelje do izbora svi bavimo pre svega kako tom nesretnom, nije to pitanje dva člana ili pet članova ove ili one stranke, nego kako onom nesrećnom narodu na KiM koji žive u uslovima za koje ne znam da li bi neko od nas prihvatio. Bolje je rešenje da uđu sa Albancima u tu skupštinu nego da sede van te skupštine. I to je ključno pitanje, i to je pitanje kojim se treba baviti, a ne izmišljati nikakve druge probleme. Ja sam imao prilike da čitam proteklih dana o tobož nekakvim svađama vezanim za liste na KiM, što je blago rečeno smešno. Bio je problem naći adekvatne ljude koji bi dole imali nekakav rejting među narodom i pri tome niko nije stvarao nikakve probleme. Ovo je državno pitanje i suviše ozbiljno pitanje da bi glavna tema bila da li neka stranka ima 3,5 ili 55 kandidata na listi. Tim pre što ovo ne treba tretirati kao stranačke izbore. Nema stranačkih izbora ako se tu praktično ni jedna stranka nešto posebno ne bori. Informativna služba Demokratske stranke Srbije ---------------------------------------------------------------------- E-mail: [EMAIL PROTECTED] http://www.dss.org.yu Demokratska stranka Srbije, Brace Jugovica 2a, 11000 Beograd, Jugoslavija Tel: (381 11) 182 535; 183 525; 638 013; 328 2886 Fax: (381 11) 328 1793
