** �Zastava� u i��ekivanju stranog partnera
*** Propala industrija i san o profitu
** Septembarska proizvodnja iznosila je 810 vozila, ne�to manje nego �to
se u vreme najve�eg uspona fabrike proizvodilo u jednoj smeni.
Rukovodstvo fabrike u svim javnim nastupima isti�e kao najva�nije da se
"Republika Srbija opredelila za opstanak nacionalne industrije", �to
obe�ava opstanak i budu�nost "Zastave�
AIM, Beograd, 7.10.2001.
Mu� i �ena, koji izdr�avaju sedmo�lanu porodicu, stupili su u �trajk
gladju jer su se na�li na spisku prekobrojnih u kragujeva�koj
"Zastavi". Na konstataciju da ni do sada nisu mogli da �ive od
fabri�kih plata, supru�nici su spontano odgovorili - "da, ali to je bilo
sigurno". Sigurnost je re� koju su radnici naj�e��e ponavljali prilikom
protesta zbog reorganizacije nekada�njeg jugoslovenskog giganta
automobilske industrije, zahtevaju�i da ostanu u fabrici.Vladinim
programom konsolidacije fabrike predvidjeno je da od oko 30.000
zaposlenih radno mesto zadr�i polovina, s tendencijom daljeg smanjenja.
Veliki strah radnika od neizvesne sutra�njice bio je ja�i od bedne
sada�njosti u kojoj je povremeno "tavorenje" u hladnim fabri�kim halama
samo produ�avalo agoniju. Ipak, ve�ina prekobrojnih odlu�ila je da
iskoristi i poslednju �ansu da ostane u fabri�kom krugu.
Fabrika koja je krajem osamdesetih proizvodila 220.000 vozila, u
pro�loj godini kupcima je uspela da ponudi jedva 10.000 automobila,
modela starih vi�e decenija. Prazne proizvodne hale, zastarela oprema,
ubrzan odlazak stru�njaka i novopostavljena strana�ka rukovodstva, koja
su upadom preko kriznih �tabova zauzela svoje pozicije i privilegije
predstavlaju savremenu sliku nekada�njeg kragujeva�kog giganta. Vlada
je odlu�ila da na primeru "Zastave" postavi "nove temelje srpske
industrije".
Krajem jula kada je potpisan Sporazum o prihvatanju Programa statusne i
organizacione transformacije i strate�ke konsolidacije Grupe "Zastava",
po�eo je proces "dekomponovanja" kragujeva�ke fabrike na 29 nezavisnih
preduze�a i Grupu "Zastava vozila". Programom, koji su potpisali
predstavnici Vlade Republike Srbije, poslovodstva i svih sindikata u
fabrici je predvidjeno da se povezivanjem sa inopartnerima i ulaganjem
350 miliona maraka u osnovna sredstva za naredne �etiri godine u fabrici
automobila ostvari godi�nja proizvodnja od 22.000 doma�ih i 78.000
stranih vozila. Kako je predvidjeno, oko 6.000 zaposlenih na proizvodnji
automobila, godi�nje treba da ostvare profit od najmanje 50 miliona
maraka.
Pre usvajanja programa transformacije u fabrici automobila bilo je
zaposleno ne�to vi�e od 11.000 radnika, od kojih se ve�ina samo vodila
na platnim spiskovima.Vrelih avgustovskih dana u Kragujevcu, a i �ire,
jedno od najaktuelnijih pitanja bilo gde �e ta armija nezaposlenih
radnika. Posle burnih protesta, u kragujeva�koj fabrici danas je mirno.
Prekobrojni radnici, od kojih ve�ina vi�e godina nije u�la u fabriku,
presabrali su se i u okviru ponudjenog programa poku�ali da pronadju za
sebe "dobitnu kombinaciju".
Oslobadjanje od "tehnolo�kog vi�ka" je prvi, a za sada i najte�i deo
posla transformacije kragujeva�ke fabrike. Prekobrojnim radnicima su
ponudjene tri mogu�nosti: prelazak u novoformirano dru�tvo "Zastava
zapo�ljavanje i obrazovanje", odlazak uz uzimanje nov�ane otpremnine ili
prelazak na tr�i�te rada uz sve prinadle�nosti koje zakon obezbedjuje.
Najve�i broj radnika se opredelio za "ostanak u ku�i" i prelazak u
"Zastava zapo�ljavanje i obrazovanje", uz mogu�nost da vremenom, putem
prekvalifikacija i dodatnog osposobljavanja dobiju novo radno mesto i
obezbede svoju egzistenciju. Za to se opredelilo oko devet hiljada
radnika za �ijim radom je prestala potreba. Prema usvojenom programu,
oni treba u naredne �etiri godine da se zaposle na nova radna mesta ili
u preduze�ima Grupe "Zastava", ako za to budu stvoreni uslovi. U tom
periodu radnicima �e biti obezbedjena mese�na isplata u visini od
polovine prose�ne zarade na republi�kom nivou. Samo 2.800 ljudi je
odlu�ilo da uzime otpremninu od 200 nema�kih maraka za svaku godinu
radnog sta�a i zauvek napusti "Zastavu".
I prilikom ove operacije "dekomponovanja fabrike", potvrdila se
�injenica da u kriznim situacijama najbolje prolaze rukovodioci. Ve�ini
dugogodi�njih direktora, koji se nisu na�li na spsiku prekobrojnih, a
koji su ispunili uslove za penziju, ili se nalaze na njenom pragu, data
je zakonska mogu�nost da se jo� jednom prera�unaju u svoju korist.
Dovoljno je samo da izraze �elju da umesto u obaveznu penziju ho�e na
biro za nezaposlene. Pojedinim rukovodiocima, medju njima i onima koji
su podr�ali �ivi �tit za vreme NATO bombardovanja, tako je omogu�eno da
dobiju od 10 do 15.000 nema�kih maraka. "Nagrada" je trebalo da im bude
ispla�ena prema odredbama Kolektivnog ugovora, koji omogu�ava da
prilikom opredeljivanja za odlazak na Biro rada zaposleni dobije, u
zavisnosti od du�ine radnog sta�a, i do 12 bruto plata. Imaju�i u vidu
visinu mese�nih primanja direktora i njihove koeficijente, dolazi se do
astronomske cifre vi�e od deset hiljada nema�kih maraka, prera�unato u
dinarima. Ovo je dodatno izazvalo gnev radnika, pogotovo �to se nijedan
direktor nije na�o u rubrici "tehnolo�ki vi�ak", a zatim umesto da odu u
zakonsku penziju kao svi "obi�ni ljudi" oni za to jo� treba da budu
debelo finansijski motivisani. Revolt je ubrzo zaustavio primenu ovakve
povlastice.
Ovih dana u fabrici je stanje redovno. Septembarska proizvodnja iznosila
je 810 vozila, ne�to manje nego �to se u vreme najve�eg uspona fabrike
proizvodilo u jednoj smeni. Rukovodstvo fabrike u svim javnim nastupima
isti�e kao najva�nije da se "Republika Srbija opredelila za opstanak
nacionalne industrije", �to obe�ava opstanak i budu�nost "Zastave". Svi
�ekaju stranog partnera. Svojevremno, jedan od "�uvenih" socijalisti�kih
direktora "Zastave" imao je obi�aj da fabriku uporedjuje sa mladom koju
treba udati: "Svi znamo da na�a mlada nije ni tako mlada, a ni mnogo
lepa, zato treba svi da se potrudimo kako bi joj obezbedili sigurnu
budu�nost". Bogati stranac bi verovatno bio odli�na prilika, ali takvi
ne �ure u �umdiju, bar prema poslednjim informacijama.
# Olivera S. Tomi� (AIM)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
