UTRINSKI VESNIK, 29.09.2001.
** VI�E OD 1000 MAKEDONACA ZATRA�ILO BUGARSKI PASO�
U poslednje vreme Bugarska postaje sve atraktivnija za mnoge Makedonce, a ona je na�iroko otvorila vrata i tra�i razne na�ine da im olak�a to pribli�avanje. Silom prilika, to su prvi ''otkrili'' mladi �eljni da usavr�e sopstveno znanje. Nakon raspada biv�e Jugoslavije i nakon zatvaranja pristupa Univerzitetima u Begradu, Zagrebu, Ljubljani, oni koji nisu mogli da se upi�u u Skoplju, Bitolju ili �tipu, re�ili su da odu do najbli�e destinacije - Univerzitetu u Sofiji, Plovdivu, Velikom Trnovu, Blagojevgradu... Njihov ta�an broj niko zvani�no nije saop�tio, ali se pretpostavlja da je zasigurno ve�i od 3000.
Svi oni koji su zatra�ili produ�enje �kolovanja u Bugarskoj su bez izuzetka prihva�eni, ali za sve ne va�e isti uslovi za �kolovanje. Najve�i broj njih se tretiraju kao strani studenti, ali bugarskog porekla. ''I upravo zbog takvog porekla'' Sofija se potrudila da oni pla�aju samo jednu tre�inu �kolarine odre�enu za ostale strane studente. U su�tini, oni imaju isti tretman kao i doma�i studenti koji su upisani preko odre�ene dr�avne kvote.
Poslednjih meseci, na� isto�ni sused je postao atraktivan i zbog ukidanja �engenskih viza. Tako, neki Makedonci su se polakomili za bugarskim paso�em zato �to im on otvara sva vrata za Evropu i prekida im velike muke i �ekanja ispred ambasada evropskim metropola. A Sofija ne �eli da ispusti �ansu koja im se ukazala, pa makedonskim gra�anima veoma lako deli svoje putne isprave. Razume se, sve se to uklapa u njihovu strategiju vra�anja Makedonaca sopstvenim bugarskim ''korenima'', bez obzira na to �to najve�i broj Makedonaca tra�i paso� zbog drugih, a ne nacionalnih razloga, kao �to to �ele da predstave na�i susedi.
Ovih dana su se pro�irile glasine da je do sada bugarsko dr�avljanstvo dobilo vi�e od 47 hiljada makedonskih gra�ana, �to je sigurno daleko od istine i putem njih se �eli stvoriti utisak da su, eto, Makedonci masovno spoznali sopstvene korene. Me�utim, iz bugarskih zvani�nih izvora se saznaje da je za ne�tio vi�e od �est meseci ove godine, bugarsko dr�avljanstvo zatra�ilo 580 Makedonaca i smatra se da �e njihov broj, ako se nastavi ista tendencija do kraja godine iznositi oko 1000. A tokom 2000-te godine, bugarski paso� je zatra�ilo ta�no 679 njih.
Sofijski dnevnik ''SEGA'' koji je ovu temu objasnio na�iroko, citiraju�i pritom i anonimna lica iz Makedonije, pi�e da je bugarski paso� bilo najlak�e obezbediti preko advokata za 1000 do 2000 nema�kih maraka. A oni koji nisu imali novca, mogli su da kupe falsifikovan paso� za svega 200 do 300 maraka. Me�utim, ovaj dnevnim savetuje da umesto da se daju pare, postoji nekoliko drugih na�ina da se stekne bugarska putna isprava. Najbr�i je na�in dokazivanje bugarskog porekla. Me�utim, Makedonci su imali velikih te�ko�a da to potvrde, budu�i da oni nisu imali dokument o ro�enju u kojem bi pisalo da su Bugari, niti su, pak, imali takav dokument o bugarskom poreklu njihovih roditelja. '' Znate da je tokom 50 godina bugarsko ime bilo zabranjeno i ljudi su bili prini�ivani da uni�te sve takve dokaze da su Bugari, budu�i da su rizikovali da imaju problema sa vlastima'', izjavio je sa ''SEGA'' Stanislav Radoslavov iz Agencije za Bugare u inostranstvu.
