Ko
je Grk koji kupuje pola Srbije
Dovoljno je pogledati listu najbogatijih ljudi na svetu ameri�kog magazina „Forbs“ i neke stvari postaju jasnije. Me�u 538 biznismena u svetu �ije se bogatstvo procenjuje na preko milijardu dolara Kokalis se nalazi na 421. mestu, sa li�nim bogatstvom ve�im od 1,6 milijardi dolara
Autor: Milorad Ivanovi�
Aktuelna gr�ka investiciona ekspanzija na Balkanu mogla bi se opisati kao ofanziva u kojoj se �estoko prepli�u politi�ki i poslovni interesi. Mo�da je najbolji opis onoga �to rade gr�ki biznismeni, predvo�eni vlasnikom „Intrakoma“, milijarderom Sokratesom Kokalisom, dao lider Makedonske patriotske organizacije Metodi Dimov, koji je nedavno u Briselu rekao: - Razlika izme�u gr�ke i bugarske politike prema Makedoniji je u tome �to Grci gledaju unapred sto godina, dok se Bugari bave dnevnopoliti�kim problemima.
Ova vrsta politike gr�kog bogata�a ne odnosi se samo na Makedoniju, nego na ve�inu zemalja Balkana. Prema pisanju bugarskih medija, u proteklih nekoliko godina Kokalis je u balkanske dr�ave ulo�io vi�e od tri milijarde dolara. Naj�e��e se radilo o otkupu velikih dr�avnih firmi, telekomunikacija, banaka i lutrija. Na listi zemlja su Albanija, Rumunija, Makedonija, Jugoslavija, Bugarska, a odnedavno Kokalis je bacio oko i na Tursku. Najvi�e para za sada je, prema pisanju bugarskog magazina „168 �asa“, ulo�eno u Rumuniju, Jugoslaviju i Bugarsku. O�ekuje se da bi pravi bum u ekonomskim odnosima mogao biti u Turskoj, gde je predvi�eno ubrizgavanje preko �etiri milijarde dolara.
Ko je Sokrates Kokalis, �ovek �ije ime se proteklih nekoliko godina u rumunskoj i bugarskoj �tampi vezivalo za pojam „tajnog vladara Balkana“?
Dovoljno je pogledati listu najbogatijih ljudi na svetu ameri�kog magazina „Forbs“ i neke stvari postaju jasnije. Me�u 538 biznismena u svetu �ije se bogatstvo procenjuje na preko milijardu dolara Kokalis se nalazi na 421. mestu, sa li�nim bogatstvom ve�im od 1,6 milijardi dolara. Ovaj 62-godi�nji Grk, otac troje dece i, kako ka�e, sre�no o�enjen, ro�en je u Atini 1939. godine, u porodici istaknutog gr�kog hirurga koji je bio profesor na dr�avnom univerzitetu. Zbog u�e��a u pokretu otpora, Kokalis sa porodicom napu�ta zemlju, be�e�i prvo u Jugoslaviju, a kasnije u Rumuniju, gde mladi Sokrates zavr�ava gimnaziju. Kasnije ga �ivotni putevi vode u Moskvu, gde upisuje fakultet, ali diplomira fiziku i elektrotehniku na Univerzitetu Humbolt u isto�nom Berlinu 1963. godine, gde se preselila cela njegova porodica. Vrativ�i se u otad�binu, Kokalis po�inje da se interesuje za nove tehnologije i 1977. godine osniva kompaniju „Intrakom“, koja postaje najve�i proizvo�a� telekomunikacione opreme i informacionih sistema u Gr�koj. Gr�ki magazin „Anti“ je pre nekoliko godina objavio da Kokalisov uspeh nije bio zasluga njegovog znanja i spretnosti, ve� pomo�i tajnih slu�bi. Naime, magazin tvrdi da je u arhivama �tazija, tajne slu�be Isto�ne Nema�ke, prona�ena dokumentacija koja govori da je Kokalis tokom 60-ih bio njihov �pijun i da je u Gr�ku poslat kao agent sa ciljem da komunisti�ki re�im u Berlinu snadbeva informacijama iz Gr�ke. Kokalis nikada nije demantovao ovu vest, a u bugasrkoj i rumunskoj �tampi uz njegovo ime redovno se navodi da je �pijun �tazija, bez bilo kakve ograde.
Bio �pijun ili ne, tek Kokalis je za svega nekoliko godina uspeo da od svoje firme napravi �udo na Balkanu. Nekada porodi�na firma, „Intrakom“ danas ima obrt od 1,6 milijardi evra ili preko 3,2 milijarde maraka. Pored „Intrakoma“, Kokalis poseduje i sestrinske organizacije „Intralot“, „Intrasoft“, a ima i akcije u kompanijama „Panafon-Vodafon“, „Unibrain“, „Helaskom internacional“, HE&D i drugim. Marta 2000. godine „Intrakom“ je sklopio strate�ki ugovor sa CISCO sistemom. Osim toga, Kokalis je kupio i ma�arsku kompaniju „Fornax“ jula pro�le godine, kao i Conklin korporaciju u Americi. Poslednji veliki projekat je kupovina telekomunikacione kompanije u ameri�koj saveznoj dr�avi D�ord�iji.
Kada se pogleda mapa rasprostranjenosti ulaganja njegove kompanije, odmah postaje uo�ljivo da je najve�i deo novca usmeren ka zemljama Isto�ne Evrope, a posebno Balkana.
Kokalis ima veoma negativnu reputaciju u Bugarskoj i pri�e o skandalima u kojima je on glavni lik pune stupce bugarske �tampe.
„Dok su �e�ka, Poljska i Ma�arska imale sre�u da im susedi budu bogate zemlje Evropske unije, Bugarskoj se kao sused zalomila siroma�na Gr�ka. I dok su 1989. godine dve zemlje imale pribli�no isti bruto doma�i proizvod, deset godina kasnije, nakon kolapsa bugarske privrede, situacija izgleda mnogo druga�ije. Bugarska je zbog toga postala prirodan teren za ulaganje mnogobrojnih firmi iz Gr�ke“, pi�e bugarski nedeljnik „Kapital“, tvrde�i da su ulaganja obi�no bila obavijena velom misterije i prepuna skandala.
Najve�i je bio onaj u kome je glavnu ulogu imao Sokrates Kokalis i njegov „Intrakom“ koji ima 35 odsto akcija gr�ke telekomunikacione dr�avne mre�e OTE. Zajedno sa holandskim partnerom KPN, OTE je potpisala ugovor o kupovini 51 odsto bugarske dr�avne telekomunikacije BTK. Prema ugovoru, predvi�eno je da OTE mora da softvere i drugu tehnologiju nabavlja od „Intrakoma“. Kako pi�e bugarski nedeljnik „Kapital“, gr�ki OTE imao je seriju apsurdnih zahteva prilikom potpisivanja ugovora koji je potpisan samo zahvaljuju�i bliskim vezama Kokalisa i tada�njeg bugarskog premijera socijaliste �ana Videnova.
Kako bi na neki na�in popravio svoj ugled u Bugarskoj, Kokalis je nedavno vodio veliku grupu bugarskih novinara u Gr�ku poku�avaju�i da ih uveri u svoje dobre namere, ali je i ovog puta istrajao u svom stavu da ne daje intervjue. Kada bi neki novinar upalio diktafon i poku�ao tajno da snimi delove razgovora koji su vodili sa Kokalisom, on bi prilazio i gasio kasetofone.
I pored sve kritike na njegov ra�un, bugarski novinari su se slo�ili u jednom - sedi�te „Intrakoma“ u blizini Atine je pravo �udo tehnike. U kompaniji radi nekoliko stotina mladih Grka, �ija je prose�na starost 26 godina, tako da se ima utisak posete nekom univerzitetu, posebno po�to svi moraju da nose uniforme koje �ine bele ko�ulje i tamne pantalone, odnosno suknje. Kokalis je najavio da uskoro planira otvaranje privatnog univerziteta za visoku tehnologiju na kome bi se obu�avali stru�njaci koji bi radili u njegovim kompanijama �irom sveta. Prose�na godi�nja plata in�enjera u sedi�tu „Intrakoma“ u Atini je izme�u 50.000 i 60.000 dolara, a Kokalisova impresija zapo�ljava vi�e od 7.000 ljudi u 43 zemlje.
Rumunski novinari o�igledno nisu imali prilike da u Kokalisovoj re�iji posete Atinu, jer su njihovi tekstovi daleko „otrovniji“ i kriti�niji. Tako je popularni bukure�tanski dnevnik „�urnal nacional“ po�etkom godine naslovom „Prodali smo i svoju sre�u“ opisao kakvo mi�ljenje vlada u Rumuniji o Kokalisu. On je sa rumunskom dr�avnom lutrijom potpisao ugovor koji predvi�a da se u Rumuniji uvede novi sistem elektronske igre na sre�u. Predvi�eno je da Grci investiraju ne�to vi�e od sto miliona dolara i uvedu video-lutriju, da donesu 10.000 najnovijih elektronskih aparata. „Novi sistem igara done�e ogromne profite gr�koj kompaniji, dok rumunska dr�ava ne�e imati neke velike vajde. Strani investitori �e na ovaj na�in izbe�i sve takse i poreze koji se normalno ubiru od igara na sre�u“, pi�e „�urnal nacional“. List nagla�ava da �e novi sistem postati ozbiljan konkurent svim dosada�njim tradicionalnim sistemima Dr�avne lutrije koji �e verovatno uskoro biti ugu�eni.
Ve�i problem od prodaje lutrije Kokalisu predstavlja to �to �e 35 odsto Rumunskog dr�avnog telekoma, RomTelekoma kupiti OTE. Kako pi�e „Aso�ijeted pres“, slu�benici OTE su optu�eni za tajne pregovore i uslove ugovora vrednog 675 miliona dolara.
Ovo nisu jedini skandali u koje je upleten Kokalis. Za po�etak slede�e godine zakazano je su�enje sedmorici direktora i slu�benika kompanije „Intralot“, kao i direktoru gr�ke organizacije za konjske trke, koji su optu�eni da su obmanuli i la�no prikazali status svoje kompanije prilikom u�e��a na tenderu. Su�enje je nekoliko puta odlagano, jer se glavni svedoci, me�u njima i Kokalis, nisu pojavljivali na dosada�njim ro�i�tima.
Pored toga, Nacionalni sportski fond Rusije (NSF) tu�io je pred jednim sudom u �vajcarskoj kompaniju „Sectro“, �iji je vlasnik Kokalis. Kako pi�e gr�ki list „Katimerini“, Nacionalni sportski fond Rusije je naru�io opremu vrednu 63 miliona dolara da bi postavio, organizovao i prire�ivao lutriju, i uplatio je Kokalisu 15 miliona dolara kao avans. Ipak, firma „Sectro“ nikada nije isporu�ila opremu, a novac je prebacio na ra�un irske kompanije zvane „Juropian gejms“. „Sectro“ tvrdi da je primio pismo od Rusa da prebace 11,4 miliona dolara na tri druge kompanije, ali NSF tvrdi da je to pismo falsifikat.
Atinski dnevnik „Katimerini“ je 1996. godine razotkrio da je u banci „Handels Bank“ u Berlinu bilo otvoreno nekoliko ra�una na ime Sokrates Kokalis sa kojih je novac upla�ivan na �est ra�una u drugim bankama u inostranstvu. List je tvrdio da je taj novac kori��en za potpla�ivanje visokih zvani�nika OTE koji su bili zadu�eni za odobravanje tendera.
I pored svih kritika i tu�bi, Kokalis kao da ne zna za probleme. Najnovije polje interesovanja mu je vojna industrija i obavljanje poslova iz oblasti informacionih tehnologija za NATO.
Tako je sa Bugarskom sklopljen ugovor o postavljanju specijalnog opti�kog kabla izme�u Sofije i Soluna koji bi bio kori��en u vojne svrhe. Planirano je i postavljanje sli�nih kablova do Crnog mora.
Kokalis je sa biv�im bugarskim premijerom Ivanom Kostovim tako�e potpisao ugovor o modernizaciji vojnih radara. Nekoliko novih radara bi�e postavljeno na obale Crnog mora, a pomo�u njih bi�e mogu�e registrovanje svakog lete�eg objekta iznad Rumunije, Turske i Gruzije.
Po�etkom januara, firma „Intrasoft“, koja je deo Kokalisovog „Intrakoma“, kupila je 20 odsto turske kompanije „Gantek“ koja se bavi usavr�avanjem naoru�anja turske vojske. „Intrakom“ je i samostalno i�ao u vojne poslove, i to mahom u Gr�koj. Ugovor sa vladom predvi�a usavr�avanje 45 aviona „mira� 2000“ gr�kog ratnog vazduhoplovstva, kao i izgradnju elektronske opreme za francusku krstare�u raketu tipa „skalp“ koja ima domet od 600 kilometara. Osim toga, „Intrakom“ je unajmljen da uradi celu elektroniku i radarske sisteme za evropske lovce �etvrte generacije „jurofajter“. Projekat je vredan 1,5 milijardi dolara, i u njega je „Intrakom“ zaposlio jo� 30 gr�kih firmi, kao i „Simens“ sa kojim ima dobre poslovne odnose. Gr�ka je do sada naru�ila 60 aviona ovog tipa koji bi trebalo da budu dopremljeni u narednih nekoliko godina. I na kraju, pro�le godine Kokalis je potpisao ugovor vredan vi�e od 120 miliona dolara sa ameri�kom kompanijom „Rajteon“ iz Masa�usetsa o proizvodnji elektronske opreme za ameri�ke rakete „patriot“.
U me�uvremenu, „Intrakom“ je sklopio ugovor sa ameri�kim elektronskim gigantom „Sisko sistemom“ za saradnju u jugoisto�noj Evropi. Ovaj ugovor �e Kokalisu do 2003. godine doneti dobit od 120 miliona dolara. Dve kompanije su se dogovorile da svoje telekomunikacione i Internet usluge ponude Bugarskoj, Gr�koj, Kipru, Malti, Rumuniji, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji, Moldaviji i Jermeniji. Kako navodi sofijski nedeljnik „168 �asa“, Jugoslavija se ne nalazi na ovom spisku. Pred Kokalisom je u martu pala i firma „Koklin korporej�en“, a „Intrakom“ je najavio da otvara svoje kancelarije u �ileu, i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji �e biti centar Kokalisove ekspanzije na Bliski istok.
Posebno je zamimljiva Kokalisova uloga u obu�avanju mladih stru�njaka sa Balkana putem Kokalis programa, koji ve� nekoliko godina funkcioni�e na Univerzitetu Harvard u SAD. Ve�ina mladih stru�njaka, koji su pro�li prili�no strogu selekciju, nakon zavr�etka ovog programa postaju takozvani „polisi mejkersi“, odnosno ljudi koji znatno doprinose dr�avnim i poslovnim potezima u regionu, jer ve�ina njih nakon zavr�etka programa dobija poslove u vladama, velikim firmama, konsultantskim kompanijama. Gosti fondacije Kokalis u Bostonu od na�ih politi�ara bili su Zoran �in�i�, Milan St. Proti�, Vesna Pe�i�, Dragi�a Burzan, prestolonaslednik Aleksandar i mnogi drugi.
Fondacija Kokalis ima veoma tesne veze s ameri�kom korporacijom „Rand“ koja se smatra „trustom mozgova“ i koja predstavlja jednog od glavnih kreatora ameri�ke spoljne politike. Dovoljno je re�i da se smatra da je Vijetnamski rat bio zamisao „Randa“, a njen stru�njak za Balkan Stiven Lerabi, savetnik biv�eg ameri�kog predsednika Bila Klintona, jedan od glavnih jastrebova u NATO bombardovanju Jugoslavije.
|
Kocka
je ba�ena! Kokalisu? |
Posle pisanja „Blic Newsa“ u pro�lom broju da je Grk o kome se u kockarskim krugovima uveliko pri�a kao o budu�em suvlasniku Dr�avne lutrije Srbije Sokrates Kokalis, Poslovno udru�enje igra�a na sre�u organizovalo je konferenciju za �ampu na kojoj su prire�iva�i igara optu�ili Vladu Srbije da kladionice prodaje pomenutom gr�kom biznismenu. Kako je re�eno, u maju ove godine delegacija koju su �inili ministar finansija Bo�idar �eli�, Nemanja Kolesar, predsednik grupe za izradu zakona o igrama na sre�u, i direktori „Lutrije Srbije“, „Lutrije Beograda“ i Jugolutrije“ sastala se u Atini s Kokalisom kao vlasnikom firme „Intralot“, posle �ega je usledilo povla�enje predlo�enog nacrta zakona o igrama na sre�u, dok se u novoj menja klasifikacija igara i dodaje odredba kako jedino dr�avna lutrija mo�e organizovati igre na sre�u, uz mogu�nost da to pravo prenese na stranog partnera. U Udru�enju ka�u i to da je Kokalisovo me�ovito preduze�e „Jugolot“ sklopilo sa „Lutrijom Beograd“ jo� 1997. godine ugovor vredan 18 miliona dolara na 12,5 godina. Tim ugovorom je, po re�ima Predraga Nikitovi�a, pravnog zastupnika Udru�enja, predvi�eno da „Jugolot“ nabavi elektronske ma�ine za obradu loto tiketa, a da zauzvrat ova firma dobija osam odsto od tih uplata. Po�to to nije ispla�ivano, „Lutrija Beograda“ Kokalisu sada duguje pet miliona maraka i 18 miliona dolara po osnovu kredita. - Ministar Bo�idar �eli� nije bio u Atini u maju, na sastanku sa Sokratesom Kokalisom i tokom cele ove godine nije i�ao u Gr�ku. Nije bilo nikakvih pregovora o prepu�tanju posla sa kladionicama strancima, a naivno je verovati da bi vlada zavela red u oblast koja mo�e doneti veliki profit i posle toga je predala nekom stranom biznismenu. Vlada ne namerava da zatvori kladionice, a vlasnici jugoslovenskog privatnog kapitala koji je ulo�en u taj posao posle dono�enja zakona ne�e biti o�te�eni, ali �e ubudu�e morati da po�tuju stroga pravila poslovanja - rekla je u ponedeljak za „Blic“ Aleksandra Drecun, sekretar Ministarstva finansija, povodom tvrdnji advokata Nikitovi�a da Vlada Srbije planira da organizovanje kla�enja na sportske rezultate preda Kokalisu. Drecunova je rekla i to da Nacrt zakona nije menjan da bi se prilagodio stranim biznismenima, ve� je u toku rada bilo nekoliko verzija.
|
Dve
plavu�e |
Upitan na jednoj konferenciji za �tampu kako je mogu�e da uvek mo�e da predvidi gde je dobro ulagati i da do sada nije napravio pogre�an potez, Sokrates Kokalis je rekao da je to veoma jasno i to potkrepio pri�om.
Sede dve plavu�e na klupi poku�avaju�i da je preseku testerom. Prilazi im starija gospo�a i govori im da prestanu ina�e �e pasti. Plavu�e su ipak nastavile da seku i obe su pale.
Sutradan su sele na drugu klupu i ponovo po�ele da je testeri�u. U susret im je i�la ista starija gospo�a. Jedna od plavu�a povika: „Evo je opet ova sveznalica“. Par minuta kasnije, plavu�e su ponovo bile u pra�ini.
|
Mito i
kritika |
Gr�ki mediji tvrde da je osamdesetih godina Kokalis podmitio neke zvani�nike tada�nje vlade da bi dobio ugovore sa dr�avnim firmama. Kokalis nikada nije negirao ove navode i nije tu�io novine. U Gr�koj je ra�ireno mi�ljenje da Kokalis igra klju�nu ulogu na gr�koj politi�koj sceni. Kada ga je 1993. godine napao tada�nji premijer Konstantin Micotakis, samo nekoliko dana kasnije mnogi poslanici njegove stranke okrenuli su mu le�a i pre�li u novoosnovanu partiju „Politi�ko prole�e“ nacionaliste Samarasa. Tvrdi se da je Kokalis stajao iza toga. Zajedno sa gr�kom Fondacijom Labrakis, Kokalis je uspeo da od Evropske unije izdejstvuje stvaranje takozvanog Rojamonskog programa, kojim je Evropska unija imala cilj da spre�i dalje sukobe u ovom delu Evrope. Rojamonska incijativa bila je na neki na�in prete�a Pakta za stabilnost, ali nije imala previ�e uticaja, po�to je Kokalis na mesto predsednika stavio jednog Grka, a ve�i deo novca je, umesto u krizno �ari�te, oti�ao u gr�ke nevladine organizacije. Evropska unija to nije vi�e mogla da toleri�e.
|
�ta
ka�e �in�i� |
U intervjuu za jedan doma�i nedeljnik premijer Srbije Zoran �in�i� je govore�i o mogu�nostima stranih ulaganja u Jugoslaviju rekao: - Imamo plan da napravimo u Beogradu jedan centar za visoke tehnologije. Razgovarao sam sa jednim od najuspe�nijih ljudi u Gr�koj u toj oblasti, sa Kokalisom, koji je valjda drugi ili tre�i �ovek po bogatstvu u Gr�koj, koji �ak i na Harvardu ima katedru Kokalis fondacije, �to je izuzetak na ameri�kim univerzitetima. On je zainteresovan da u�estvuje u finansiranju centra za visoke tehnologije u Beogradu. Nastoja�emo da Srbija bude centar modernih tehnologija na Balkanu i motor razvoja u modernim tehnologijama, pre svega mislim na Internet i kompjuterske tehnike. Mi �elimo da se Beograd pred Evropom ubudu�e ne pojavljuje samo sa govedinom i �ljivovicom, nego pre svega sa novim softverskim programima i novim re�enjima u kompjuterskoj tehnologiji.
|
Nije
odoleo Suzani Man�i� |
Ve� nekoliko meseci „lak�a �tampa“ bavi se sentimentalnom vezom peva�ice i TV-voditeljke Suzane Man�i� i Sokratesa Kokalisa. Prema izvorima koji dobro poznaju prilike na jugoslovenskoj estradi, romansa je zapo�ela letos na Kipru, a zavr�ila se, prema jednoj verziji, pro�log meseca u Cirihu, a prema drugoj - jo� traje.
Sama peva�ica izjavila je za „News“ da ovog puta ne �eli da se javnost bavi njenim intimnim �ivotom, pogotovo odnosom s Kokalisom, ali nije �elela da nam ka�e kada su se videli poslednji put i da li su raskinuli. „Zna�ete vi�e posle do�eka Nove godine.“
