Hag
Dva ratna druga
Dok
Ko�tunica tvrdoglavo �uva Pavkovi�a, policiji se nimalo ne dopada da u Hag ode
njen veoma va�an �ovek Sreten Luki�. Hag bi, opet, tamo hteo ba� njega, kao
formacijski najbli�eg policajca politi�kom vrhu Srbije tokom kosovskih
operacija. Natezanje Haga i Beograda oko Luki�a tek je po�elo i nije isklju�eno
da �e vlast u Srbiji uspeti da ga spase,
niti je isklju�eno da �e ga Hag
privesti, niti da �e tamo
umesto njega neko drugi
Autori: Marko R. Petrovi�/Branimir Gaji�
Savezni ministar za inostrane poslove Goran Svilanovi� pre skoro mesec dana najavio je da �e do kraja godine biti krupnih promena u vrhu Vojske Jugoslavije i srpske policije. Pro�le nedelje to je ponovio i Ivan Andri�, �lan Predsedni�tva Gra�anskog saveza Srbije, dodav�i i da „nekakvi dogovori ve� postoje, bez obzira na to da li se vrh Vojske nalazi na Ha�koj optu�nici“. Andri�eva izjava je, me�utim, do�la samo dan posle izjave Grejema Bluita, zamenika glavnog tu�ioca Tribunala, da se na�elnik General�aba VJ, general Neboj�a Pavkovi� i na�elnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije, general Sreten Luki� nalaze pod istragom Ha�kog suda zbog zlo�ina po�injenih na Kosovu. U doba rata na Kosovu Pavkovi� je bio komandant Tre�e armije, pod �ijom se odgovorno��u nalazilo Kosovo, a Luki� je bio na�elnik �taba policijskih snaga u ovoj pokrajini.
Njih dvojica pomenuti su u predraspravnom podnesku u kojem Tu�ila�tvo navodi osnovne elemente koje �e dokazivati u delu su�enja Slobodanu Milo�evi�u posve�enom kosovskoj optu�nici. Tu�ila�tvo �e, navodi se u podnesku, dokazati da je Milo�evi� imao punu kontrolu nad snagama VJ i MUP anga�ovanim na Kosovu, „pored ostalog i kroz generala Neboj�u Pavkovi�a i generala Sretena Luki�a“.
Zajedno sa Pavkovi�em i Luki�em navedena su jo� �estorica oficira VJ i MUP: general Vladimir Lazarevi�, komandant Tre�e armije VJ i ratni komandant Pri�tinskog korpusa, biv�i �efovi Javne i Dr�avne bezbednosti MUP Srbije Vlastimir �or�evi� i Radomir Markovi�, kao i njegov zamenik Nikola �ur�i�. Kona�no, pored Franka Simatovi�a Frenkija (koji se i u optu�nicama za Hrvatsku i Bosnu pominje kao u�esnik „zajedni�kog zlo�ina�kog poduhvata“), Tu�ila�tvo kao zapovednika Jedinica za specijalne operacije navodi Milorada Ulemeka Legiju.
Republi�ki ministar policije Du�an Mihajlovi� izjavio je u nedelju da ni Luki� ni Pavkovi� nisu na tajnim optu�nicama Ha�kog tribunala. Komentari�u�i informaciju da Tribunal vodi istragu protiv generala Luki�a, Mihajlovi� je istakao da je, pre nego �to je Luki� postavljen na �elo Resora javne bezbednosti, utvr�eno „da je re� o visokom profesionalcu koji ima brilijantnu policijsku karijeru“.
- Za nas ovo nije nikakvo iznena�enje, jer to je ta nesretna komandna odgovornost koju primenjuje Ha�ki tribunal, i �elja da prikupe �to vi�e dokaza protiv Slobodana Milo�evi�a - izjavio je Mihajlovi�.
Da li �e svi navedeni biti i optu�eni, zavisi�e svakako od rezultata istrage koja je u toku.
Jasno se, me�utim, vidi da su jo� samo Pavkovi�, Lazarevi� i Luki� u aktivnoj slu�bi, dok su ostali ili otpu�teni iz slu�be ili su ve� odavno u beogradskom Okru�nom zatvoru. Utoliko i pri�a o tome kako najavljene promene u Vojsci i policiji nisu iznu�ene pritiskom Zapada izgledaju jo� neubedljivije. �injenica je me�utim da je iz Haga pokrenut do sada najve�i pritisak na Beograd da izru�i svoje ljude. Tako�e, tvrde izvori „Blic Newsa“ bliski Vladi Srbije, policiji se nimalo ne dopada da u Hag ode njen veoma va�an �ovek Sreten Luki�. Hag bi, opet, tamo hteo ba� njega, kao formacijski najbli�eg policajca politi�kom vrhu Srbije tokom kosovskih operacija. Isti izvori tvrde da je natezanje Haga i Beograda oko Luki�a tek po�elo i da nije isklju�eno da �e vlast u Srbiji uspeti da ga spase, kao �to nije isklju�eno ni da �e ga Hag privesti.
- Vlada bi �ak i pristala da po�alje nekog drugog iz policije umesto Luki�a, tako da �e mo�da on biti spasen, ali da �e neko iz policije oti�i, to je sigurno - ka�e na� izvor iz vlade.
Dodatni pritisak na dr�avni i armijski vrh dolazi i preko optu�bi Karle del Ponte, glavnog tu�ioca Tribunala u Hagu, da upravo Vojska Jugoslavije skriva ratnog komandanta bosanskih Srba, generala Ratka Mladi�a.
Tu, prema Bluitovim re�ima, informaciju dobijenu „iz vrlo pouzdanih izvora u Beogradu, u �iju pouzdanost nema ni najmanje sumnje“, demantovao je Pavkovi�, a savezni ministar policije Zoran �ivkovi�, uz ogradu da je „teoretski mogu�e da je na toj teritoriji bilo ko“, rekao je da bi Del Ponteova trebalo da ponudi i odgovaraju�e dokaze. U nedelju 2. decembra je, me�utim, agencija „Rojters“, pozivaju�i se na jednog srpskog politi�ara ponovila tu vest.
Prili�no direktnu smernicu o tome �ta je jugoslovenskim vlastima �initi dao je i Nikolas Berns, ameri�ki ambasador u NATO. On je u razgovoru s delegacijom Atlantskog kluba Jugoslavije istakao da bi SAD �elele da SRJ postane �lan Partnerstva za mir, ali je dodao da pre nego �to Va�ington podr�i ulazak u Partnerstvo, Amerika o�ekuje „da �e vlasti u Beogradu re�iti neka pitanja u vojnoj sferi“, ali i neke druge stvari o kojima je ve� razgovarano.
- Vrlo je verovatno da �e pre kraja godine general Pavkovi� oti�i u penziju - ocenjuje za „Blic News“ Aleksandar Radi�, vojni analiti�ar i publicista, ali dodaje: - Ni na taj na�in, me�utim, stvari ne�e biti drasti�no promenjene, jer grupa ljudi koja �e do�i na pozicije penzionisanih bi�e iz istog kruga.
Tajna Pavkovi�evog opstanka na funkciji sve do danas le�i u njegovom (ne)delovanju 5. oktobra, ali i u polarizaciji unutar DOS. Vojska je 5. oktobra, prema Radi�evim re�ima, do�ekala krajnje ispolitizovana i spremna da brani stari sistem. U trenutku kada je do�lo do loma re�ima, Pavkovi� je izbegao svaki kontakt sa JSO, koja je o�igledno bila spremna da u�e u sukob sa Vojskom, i sa�ekao je razvoj situacije. Nekoliko dana posle pada Milo�evi�a, generali su prvi put upotrebili izraz „vrhovni komandant“ i za Vojislava Ko�tunicu.
Istina je da su u tom trenutku Pavkovi� i Ko�tunica bili potrebni jedan drugom. Novom predsedniku dr�ave bio je potreban pouzdan na�elnik General�taba koji �e kontrolisati vojsku kako bi mogao da odr�i balans sa �in�i�em koji je, iako bez zvani�ne dr�avne funkcije, pod svojom kontrolom, na osnovu dogovora sa Legijom, dr�ao elitne policijske jedinice, a ubrzo zatim i celu policiju. Pavkovi�u je, s druge strane, bio potreban politi�ki za�titnik koji je bio spreman da zaboravi na njegov prisan odnos sa, tada ve� biv�im, predsednikom i „vrhovnim komandantom“. Ta simbioza potrajala je i do dana�njih dana, a Pavkovi� je pre�iveo vi�e napada koji su dolazili i spolja i iznutra. Ve�i deo vladaju�e koalicije i dalje na njega gleda kao na �oveka biv�eg re�ima kojeg je trebalo smeniti jo� pre godinu dana.
Ali, da ni Pavkovi� ni Ko�tunica nisu ba� sto odsto otporni na pritiske, naro�ito na one koji dolaze iz Haga, pokazalo je i prevremeno penzionisanje pukovnika Veselina �ljivan�anina, donedavno jedinog aktivnog oficira VJ iz takozvane „vukovarske trojke“.
Za razliku od Pavkovi�eve, zvani�na biografija Sretena Luki�a otkriva �oveka koji je imao „neravnu“ karijeru u prelomnim vremenima Milo�evi�evog re�ima, �to ukazuje na to da se nije najbolje snalazio u politi�kim igrama. To ga je i „opralo“ kod onih koji ga sada dr�e na odgovornoj poziciji. Smenjivan i degradiran u vremenima kada su neki drugi policajci pretvarali zamisli Milo�evi�a u srpsku svakodnevicu, Luki� je odlikovan i unapre�en kada su stvari u jednoj raspaloj strukturi do�le do kraja i kada se u vrhu tada�njeg re�ima pribegavalo svim mogu�im personalnim re�enjima u nedostatku ubijenih, odba�enih, ka�njenih ili ra�alovanih „prvoboraca“.
U karijeri mu se pamte i susreti sa delegacijom beogradskih studenata tokom protesta 1996/97. godine, kao i glasina kako je svojim autoritetom dugo �titio ro�ake Milana i Sredoja Luki�a, koje je Hag optu�io za stravi�ne zlo�ine u vi�egradskom kraju. Luki�a �e njegovi pretpostavljeni braniti od Haga, sude�i prema oceni neimenovanog izvora „Blic Newsa“ iz samog vrha MUP, on predstavlja „hrabrog i pouzdanog“ policajca, koji „nikada nije bio deo Milo�evi�eve ma�inerije u onolikoj meri da bi se mogao smatrati njenim klju�nim �ovekom, ve� je mnogo vi�e bio policajac koji je i u tim smutnim vremenima vr�io, najpre, svoju du�nost“.
U fokus znati�elje ha�kih istra�itelja Luki� je do�ao zbog pozicije koju je imao tokom 1998. i 1999. godine, kada je bio prvi �ovek policijskih snaga na Kosovu i Metohiji. Njegovo imenovanje za �efa Resora javne bezbednosti, koje je usledilo po formiranju nove srpske vlade, bilo je delimi�no iznena�enje za onaj deo javnosti koji nije zaboravio pojavljivanja Sretena Luki�a u vreme re�ima Slobodana Milo�evi�a, najpre kao kosovskog na�elnika koji je tokom rata sa NATO, zajedno sa generalom Pavkovi�em, podnosio raporte „vrhovnom komandantu“ u kojima je tvr�eno da su „pripadnici vojske i policije uz te�ke gubitke i velika �rtvovanja spre�ili da strani okupator zauzme i stopu na�e teritorije“.
Po okon�anju intervencije NATO na SRJ, Luki� 7. jula 1999. biva odlikovan Ordenom jugoslovenske zastave prvog reda, za „veliki doprinos herojskoj odbrani naroda i zemlje od agresije“. U narednim mesecima pojavljivao se po Srbiji kao Milo�evi�ev specijalni izaslanik, koji je i sam uru�ivao medalje svojim pot�injenima u ime tada�njeg predsednika.
Krajem januara 2001. godine, novoimenovani ministar unutra�njih poslova i jedan od �elnika DOS Du�an Mihajlovi�, imenuju�i Luki�a na novu funkciju, ka�e da „stoji iza takve svoje odluke, jer je Luki� dobar policajac“ i da ne razume za�to svako ko je profesionalno obavljao svoju du�nost na Kosovu mora da bude ozna�en kao zlo�inac.
Ovakvo reagovanje ministra Mihajlovi�a do�lo je posle tvrdnji nekoliko nevladinih organizacija, me�unarodnog „Hjuman rajts vo�a“ i doma�eg Fonda za humanirano pravo, da je Sreten Luki� jedan od odgovornih za kontroverzni i nedovoljno istra�eni doga�aj u kosovskom selu Ra�ak, kada je na�eno �etrdesetak le�eva Albanaca koje su, prema pripadnicima OEBS, u tom selu ubili srpski policajci.
Ameri�ki dnevnik „Va�ington post“ je tada objavio i navodni snimak razgovora Nikole �ainovi�a, jednog od Milo�evi�evih klju�nih ljudi za kontrolu de�avanja na terenu, i Luki�a, gde je u tekstu stajao i citat re�enice koju je navodno Luki� izgovorio: „Gazi ih jo� vi�e“, u kontekstu re�avanja situacije u Ra�ku. Taj navodni razgovor ameri�ki list je dobio od stru�njaka agencije NSA, kao „snimak na�injen njihovim prislu�nim ure�ajima“.
Hipoteka Ra�ka, ali i �itavog Kosova, ostala je tako nad Luki�em iako ostaje otvoreno pitanje njegovog realnog u�e��a u odlu�ivanju na terenu i delovanju jedinica koje su mu formalno bile pod kontrolom, dok su su�tinski bile podre�ene mnogo vi�im funkcionerima �ije su prave komande izvr�avale. Kako �e ha�ka zainteresovanost za dvojicu �elnih ljudi vojske i policije uticati na njihovu profesionalnu karijeru, ali i �ivotni put, pokaza�e se u najskorije vreme, mada su procene prili�no pesimisti�ne.
|
Kosovski ciklus |
Brzi uspon Neboj�e Pavkovi�a na vojnoj hijerarhijskoj lestvici vezuje se za sredinu 90-ih godina i njegov odlazak na Kosovo, gde je bio zadu�en za operativno-�tabne poslove u komandi Pri�tinskog korpusa. Odatle je oti�ao za na�elnika �taba, a potom i komandanta korpusa, 24. decembra 1997. godine.
Za samo dve godine prevalio je put od komandanta korpusa do na�elnika General�taba. Najpre je decembra 1998, posle smenjivanja Mom�ila Peri�i�a sa �ela VJ i postavljanja Dragoljuba Ojdani�a za prvog vojnika Jugoslavije, imenovan za komandanta Tre�e armije. Na toj se funkciji zadr�ao do januara 2000, kada je njegov prethodnik Ojdani� u fotelji ministra odbrane zamenio ubijenog Pavla Bulatovi�a, a on zauzeo funkciju na kojoj se i danas nalazi.
Ro�en je 10. aprila 1946. godine u Senjskom Rudniku, op�tina �uprija. U neposrednoj blizini njegovog rodnog mesta, ina�e, danas se nalazi najve�i jugoslovenski vojni poligon - Pasuljanske livade. Osnovnu i U�iteljsku �kolu zavr�io je u Aleksincu. Zavr�io je Vojnu akademiju Kopnene vojske u Beogradu, Komandno-�tabnu akdemiju i Komandno-�tabnu �kolu operatike. �kolu nacionalne odbrane zavr�io je kao prvi u klasi, s ocenom 10. Vojno �kolovanje okon�ao je 1970. U vreme po�etka raspada Jugoslavije bio je na du�nosti u kabinetu Vuka Obradovi�a, tada�njeg portparola JNA. Po dolasku Milana Pani�a za premijera, koji je paralelno obavljao i funkciju ministra odbrane, Pavkovi� prelazi u njegov kabinet, a posle Pani�eve smene, biva upu�en na Kosovo.
|
�in�i�ev izbor |
Odluku o uklju�enju Sretena Luki�a u rad „nove“ srpske policije doneo je Du�an Mihajlovi�, uveren da se radi o „kooperativnom“ i sposobnom policajcu, �vrste li�nosti i autoriteta me�u kolegama, pospe�enog ratni�kom aurom.
Tek nedavne izjave ministra Mihajlovi�a da je on Luki�a prihvatio kao re�enje srpske vlade dale su povoda glasinama koje su se �ule jo� u vreme njegovog naimenovanja da je Luki� bio personalno re�enje srpskog premijera �in�i�a. Da li je zaista premijer bio taj koji je izrazio �elju da 46-godi�nji policajac do�e na �elo RJB ili je to re�enje bilo rezultat ranijih priprema, posmatranja kadra i uveravanja o beskompromisnoj budu�oj saradnji, verovatno je poznato samo nekolicini aktera ove odluke.
Ro�en u selu u okolini Vi�egrada 28. marta 1955, karijeru je zapo�eo ve� kao 19-godi�njak u sekretarijatu u U�icu, gde je radio narednih 13 godina. Preme�taj u Beogradu dobio je 1987. Kada je 1991. do�ao u sukob sa Radovanom Stoji�i�em Bad�om, Milo�evi�evim kadrom u punom usponu, Luki� verovatno nije ni pretpostavljao da je to jedan od momenata koji �e mu kasnije dobro do�i kao dokaz da je od po�etka bio u sukobu sa „ratnom strujom“ u srpskoj policiji. Stoji�i� tada preuzima Luki�evo na�elni�ko mesto, dok ovaj biva naimenovan za pomo�nika na�elnika beogradskog SUP-a, �to je tada bio i te kakav korak nadole u karijeri. S te funkcije preuzima slu�bu na Kosovu 1998, mada nije bilo nikakvog zvani�nog imenovanja za tu „specijalnu“ i privremenu poziciju. �etrnaestog jula 1999. zvani�no je preme�ten na vi�u funkciju pomo�nika na�elnika RJB.
