|
�irak danas u BeograduRazgovori sa doma�inima o izgradnji demokratije, perspektivama pribli�avanja Jugoslavije Evropskoj uniji, odnosima u SRJ, Kosmetu i saradnji s Hagom(Po izve�tajima agencija) Pariz, Beograd, 6. decembra Prvi �ef jedne zapadne dr�ave u zvani�noj poseti SR Jugoslaviji posle demokratskih promena je predsednik Republike Francuske �ak �irak. "�irakova poseta Jugoslaviji predstavlja oma� Francuske borcima za istinu, podr�ku ukorenjivanju demokratije i potvrdu da je budu�nost SRJ u Evropi", izjavila je portparol Jelisejske palate Katrin Kolona na konferenciji za novinare danas u Parizu. Peti predsednik Pete Republike, u pratnji �efa diplomatije Ibera Vedrina, sutra i preksutra razgovara�e sa predsednikom SRJ Vojislavom Ko�tunicom, saveznim premijerom Dragi�om Pe�i�em, predsednikom Republike Crne Gore Milom �ukanovi�em i premijerom Srbije Zoranom �in�i�em.
Izgradnja demokratije bi�e, najavljuje se, jedna od glavnih tema beogradskih dijaloga visokog gosta iz Pariza. Portparol Jelisejske palate ka�e kako �e na dnevnom redu jugoslovensko-francuskih razgovora biti i pribli�avanje i uklju�ivanje SRJ u Evropsku uniju. S tim u vezi Francuska se, kao i ostale zemlje EU, zala�e za o�uvanje jugoslovenske federacije i �irak u Beograd nosi poruku da dijalog Beograda i Podgorice treba da se nastavi jer bi, u vreme kada se Evropa sve vi�e integri�e, otcepljenje Crne Gore "bilo anahrono". Tema Kosmet, posle izbora, name�e prioritete: povratak izbeglih, pronalazak nestalih i stvaranje bezbednosnih uslova za normalan �ivot - vi�enje je Jelisejske palate. Uz to, Francuska ohrabruje nastavak saradnje SRJ sa ha�kim tribunalom jer ona predstavlja "etapu na putu ka Evropi" i "potvrdu zrelosti dr�ave". Pariz insistira, prenose agencije, i na regionalnoj saradnji zemalja jugoisto�ne Evrope koje treba da re�e svoje "me�usobne probleme". U zgusnutom planu dvodnevne posete predsednika �iraka Beogradu - koja je pomerena sa sredine septembra zbog teroristi�kih napada na SAD - jeste i sve�ano otvaranje renoviranog Francuskog kulturnog centra, obra�anje univerzitetskim radnicima i predstavnicima politi�kog, javnog i kulturnog �ivota SRJ na Beogradskom univerzitetu, odlikovanje petoro Jugoslovena Legijom �asti... N. D. JUGOSLOVENSKI �EF DIPLOMATIJE O POSETI FRANCUSKOG PREDSEDNIKA Priznanje jugoslovenskoj politici Dvodnevna poseta �aka �iraka Jugoslaviji bi�e odli�na prilika i za razgovore o ja�anju bilateralne, posebno ekonomske saradnje, ocenjuje Goran Svilanovi� Savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovi� izjavio je ju�e Tanjugu da je dana�nja poseta francuskog predsednika �aka �iraka jasna poruka priznanja nastojanjima Jugoslavije da uredi svoje odnose s me�unarodnom zajednicom. "S velikim zadovoljstvom o�ekujemo posetu predsednika Francuske, kako zbog ugleda koji on i njegova zemlja imaju, tako i zbog posebno prijateljskih veza i velike francuske podr�ke nastojanjima Jugoslavije da �to pre uredi svoje odnose sa susedima, Evropom i drugim dr�avama", rekao je Svilanovi�. Pored o�ekivanja da �e �irakova poseta rezultirati podr�kom Francuske jugoslovenskom nastojanju da se priklju�i Evropskoj uniji, ministar Svilanovi� smatra da �e dvodnevna poseta biti odli�na prilika i za razgovore o ja�anju bilateralne, posebno ekonomske saradnje. "Francuska je dala zna�ajan doprinos kroz donatorsku konferenciju o Jugoslaviji, ali i putem bilateralnih sporazuma. Preduze�a u Francuskoj su vrlo jasno pokazala da su zainteresovana za ulaganje u privredu Srbije i za u�e��e u procesu privatizacije. U vi�e navrata nam je sasvim jasno saop�teno koliko Francuska dr�i do budu�e ekonomske saradnje s Jugoslavijom", zaklju�io je savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovi�. (Tanjug) NA� GOST �AK �IRAK Poseta ohrabrenja Predsednik Francuske veoma je naklonjen demokratskim politi�ko-ekonomskim promenama u SRJ Uputio je i nosa� aviona "�arl de Gol" u Indijski okean kao pomo� antiteroristi�koj akciji u Avganistanu, poslao dvojcu �aron-Arafat dramati�ni poziv na dijalog umesto terorizma i seo u avion za Beograd. Na� gost �ak �irak. Francuski predsednik dolazi nam u posetu ohrabrenja "�im su to okolnosti dozvolile", nepuna tri meseca posle one predvi�ene a odlo�ene zbog strahovitog teroristi�kog udara na Ameriku. Dolazi pru�ene ruke. Kao prvi predsednik jedne zapadne zemlje koji �e posetiti SRJ od bombardovanja 1999. - verovatno i da izrazi �aljenje zbog onog �to se tada dogodilo. Jedan od najiskusnijih dr�avnika sveta re�i �e kako "politika nije umetnost mogu�eg, ve� ve�tina da se mogu�nim u�ini ono �to je neophodno". I to svoje "vjeruju" dokazuje u mnogim (ne)prilikama. Nedugo po ulasku u Jelisejsku palatu prvi je javno priznao odgovornost francuske dr�ave za deportovanje Jevreja u nacisti�ke logore tokom Drugog svetskog rata. Kao �to je nedavno, u poslednjoj godini prvog mandata, bio prvi predsednik koji je primio lidere muslimanske zajednice u Francuskoj. Zemlji koja se hrani razlikama koje asimiluje - uz najbrojnije jevrejsko i muslimansko stanovni�tvo u Evropi - i koje je u isto vreme menjaju. Jer, stara galska nacija, �ija je istorija duga vi�e od milenijuma, zna da civilizacije koje od stranaca prave sebi neprijatelje - propadaju. Kao prvi predsednik obratio se svepalestinskoj skup�tini u Ramali da podr�i osnivanje palestinske dr�ave. Kao �to je prethodno pokrenuo zaokret u bosanskom ratu slanjem snaga za brza dejstva ("Liberasion" upravo pi�e kako je nova vlast sa �irakom "do�la kasno za Srebrenicu"), uz potonju ulogu doma�ina Pariske konferencije, kojom je i formalno okon�an najkrvaviji sukob u poratnoj Evropi. Sticajem okolnosti, dugo o�ekivana demokratska evolucija u SRJ dogodila se tokom njegovog predsedavanja Evropskoj uniji - transformacija balkanske "crne rupe" ka stabilnoj zemlji i�la je, uz podr�ku me�unarodne zajednice, utoliko br�e. A u francuskoj diplomatskoj praksi, ka�u, odnosi dve zemlje - posle godina blokade, zamrzavanja i prekida - nikada nisu tako brzo krenuli napred. Sada dolazi beogradskim doma�inima po�to im je ve� bio pariski doma�in tokom su�tinskih razgovora koji nisu bili diplomatski zaogrnuti pla�tom fraza. �ef dr�ave koja je prva po tempu otvaranja novih radnih mesta u Evropskoj uniji dolazi u osiroma�enu zemlju, na �alost jo� na suprotnom tasu, �ije demokratske reforme �eli da ohrabri. Predsednik Francuske - i kao �etvrte ekonomije sveta - veoma je naklonjen demokratskim politi�ko- ekonomskim promenama u SRJ. Uz poruku doma�inima "da �e im svet �eleti dobro i da je jedino potrebno da i oni zemlji �ele dobro". Ve� je bio na Kosovu (u poseti francuskim trupama) kao i u Ha�kom tribunalu (tokom posete Holandiji) i uvek je, ka�e, ohrabrivao jugoslovenske i srpske vlasti da razvijaju saradnju sa njim. Ili, kako je to ovih dana francuski predsednik i citiran: "Krivci treba da budu svesni svojih zlo�ina, odakle god bili i kakvog god ube�enja bili". Naklonost je tu suvi�na. I jedna simbolika: �ak �irak, u �ijoj �e pratnji biti �ef diplomatije Iber Vedrin, zagovornik evropskog pola svetskog kapitalizma, "onog sa ljudskijim likom", proslavio je ro�endan onog dana kada smo mi praznovali poslednji put - 29. novembra. Nada Dragovi� |
Title: Message
