Bio sam protiv odluke Svilanovi�a
Ko�tunica: Svilanovi� mi je rekao da je nameran da biv�eg na�elnika RDB Gorana Petrovi�a postavi za �efa SID. Izrazio sam neslaganje. Ili je na�elnik RDB stvarno odgovoran, ali onda on ne mo�e i�i na mesto �efa SID, ili je stvarno odgovoran neko drugi, recimo njegovi pretpostavljeni, ali bi onda na�elnik trebalo da se vrati na svoje mesto. O�ekivao sam da �emo taj razgovor nastaviti, me�utim nismo ga nastavili. Petrovi� je ve� bio postavljen za �efa SID
Autori: Mom�ilo Petrovi�/�eljko Cvijanovi�
Jugoslovenski predsednik Vojislav Ko�tunica u intervjuu za „Blic News“, koji je dao samo dan po povratku iz Londona, gde se sreo sa britanskom kraljicom i premijerom Tonijem Blerom, svedo�i o jednoj paradoksalnoj situaciji. Pravnik Ko�tunica i zvani�nici Britanije, zemlje koja, kako ka�e, ima tradiciju po�tovanja prava, nisu usaglasili stavove prema Ha�kom tribunalu i obavezama Beograda prema njemu. Kako Ko�tunica vidi taj paradoks?
- Su�tinska razlika je, naravno, u tome �to �ete manje-vi�e u svim zemljama, evropskim, pre svega, koje nemaju na vratu Ha�ki sud, pa i u jednom velikom delu na�e javnosti, �uti isklju�ivo afirmativne stavove prema Ha�kom sudu. Dakle, za njih u tom sudu ni�ta nije sporno od samog po�etka. Oni ka�u da treba sara�ivati, kako se to ve� ka�e, od „a“ do „�“.
Vi tako ne mislite?
- Ha�ki sud je u mnogim stvarima to klasi�no shvatanje vladavine prava manje-vi�e obrnuo naglavce. Ali, s druge strane, postoji ne�to �to je politi�ka realnost, ne�to �to se name�e jednoj zemlji poput na�e, koja izbora nema. Dakle, izolacija ili izlazak iz izolacije. Mi smo se opredelili za izlazak iz izolacije i za njega �emo platiti odre�enu cenu i kada je re� o saradnji sa Ha�kim sudom. Ali ja bih hteo da ta cena bude �to manja i kad je re� o pravu svakog pojedinca koji mo�e biti time pogo�en i, na kraju krajeva, i kad je re� o dr�avi.
�ta je najmanja cena saradnje sa Hagom?
- Najbolji put je da se oslonimo na zakon o saradnji sa Ha�kim sudom. U zakon bismo mogli uneti elemente pravne sigurnosti, nepromenjivosti nekih pravila, koje zapravo Ha�ki sud negira. Ovim �inom ne tra�im preko hleba poga�e, ve� tra�im ne�to �to je uobi�ajeno. Postoje druge zemlje koje imaju zakone ili pravno ure�enu saradnju sa Ha�kim sudom, poput Hrvatske. Ili recimo Republika Srpska. Ako je ona mogla, sa svim te�ko�ama, da do�e do tog zakona, moralo bi se do takvog zakona do�i i u Jugoslaviji ili makar u Srbiji.
Da li mislite da Hag, posebno ovim poslednjim potezima gde su generali Pavkovi� i Luki� pod istragom, na neki na�in svesno uti�e na unutra�nje politi�ke doga�aje u Srbiji?
- Pa, ja mislim da svakako uti�e, ali naravno nema velike koristi od toga da se u to preterano udubljujemo. Mora da se na�e neki modus u zemlji sa Ha�kim sudom kakav on jeste. �injenica je da je u Ha�kom sudu politika nadvladala pravo. Kada bi iza te politike stajalo ne�to �to je politika me�unarodne zajednice, makar to personifikovala jedna zemlja, ja bih to mogao da razumem. Ali mislim da se u jednom najdubljem sloju nalazi splet razli�itih interesa vrlo nena�elnog i nepoliti�kog karaktera.
Kako komentari�ete novu optu�nicu protiv Milo�evi�a za genocid u Bosni, da li ona mo�e biti opasna za ovu dr�avu?
- Sve optu�nice protiv politi�kog i vojnog rukovodstva i Republike Srpske, i SRJ, i Srbije mogu biti vrlo opasne za zemlju. Optu�nice protiv Milo�evi�a su posebno opasne, naro�ito ova iz BiH. Zato zakon o na�oj saradnji sa Hagom, pored toga �to treba da olak�a na�u saradnju, treba da afirmi�e i postojanje dr�avne politike. Dr�ava koja je u mnogo �emu osporavana, koja je pod znakom pitanja ne samo spolja nego i iznutra, i to ne samo od svojih protivnika ve� i od samih dr�avnih funkcionera - jedna takva dr�ava veoma te�ko mo�e da formira svoju politiku kad je re� o Ha�kom sudu. To je na� problem. Ali, uprkos tome, jednostavno mora se raditi na uobli�avanju ne�ega �to je dr�ava, na njenom o�uvanju, na njenoj za�titi i na postepenom formiranju ne�ega �to su razli�iti elementi dr�avne politike, posebno u odnosu na Ha�ki sud.
Da li mislite da u samoj dr�avi i vlasti postoje snage koje ne �ele tu dr�avnu politiku prema Tribunalu?
- Pa, u vlasti postoje i one snage koje ne �ele ni samu dr�avu. I za to nije ni�ta vi�e potrebno nego da prelistate nasumice nekoliko dnevnih listova, pa �ete videti koliko ima disonantnih ocena i tonova o pitanju opstanka dr�ave.
Jo� malo o dr�avi. U trenutku dok su na ulicama demonstrirali naoru�ani pripadnici Crvenih beretki, vi se niste obratili gra�anima, ali ste u to vreme na Kolarcu dr�ali predavanje o dr�avi. Da li ste �eleli da doka�ete da vas se taj protest ne ti�e?
- Ne, nisam mislio to da doka�em. S druge strane, nisam mogao da uti�em na ono �to se de�avalo u Crvenim beretkama i ba� neotkazivanjem predavanja mogao sam najbolje da poka�em kakav je moj stav. Na protest Crvenih beretki nisam mogao da uti�em jednostavno zato �to formalno i institucionalno nemam nikakvih ovla��enja kada je re� o policiji. Sama �injenica da imate ljude koji predstavljaju tu vrstu policijske formacije i koji demonstriraju mirno, to je ne�to �to zaslu�uje pa�nju, ali nisam mislio da je to dramati�no i njihov protest me nije �inio nespokojnim.
�injenica da su Crvene beretke demonstrirale mirno �inila vas je spokojnim?
- Da budem sasvim precizan, nije me �inila nespokojnim. Mislim da jedinica te vrste najverovatnije nije imala nikakve zle namere kada je re� o dr�avi. Da je te namere imala, ona bi ih i ostvarila, a ne bi protestovala. Ali oni su do�li do Beograda.
Ko je mogao da zna da �e se zaustaviti kod Centra „Sava“?
- To je bilo prvog dana, kad se pokazalo kakve su njihove namere. Prvog trenutka, kada se video neki okvir u kome se to odvija, nisam imao uop�te razloga za strah.
Da li je va� kabinet imao neke kontakte s njima?
- Ne.
Zaista, �ta bi bilo da su krenuli preko mosta?
- �ta bi bilo kad bi bilo… Mo�da je re� spokojstvo koju sam upotrebio preterana, ali mislim da razloga za strah nije bilo. Njihova namera se ispoljila, po mom mi�ljenju, prvog dana.
I vi zato niste imali potrebu da na bilo kakav na�in interveni�ete?
- Ne treba da govorim koliko jedna predstava koja se isfabrikuje u medijima mo�e delovati stvarnije od same stvari. Zato sam procenio da je bilo vi�e nego �tetno da se na bilo koji na�in ume�am u jednu stvar koja je bila izvan moje kompetencije. Rekao sam jednostavno �ta mislim i vi�e od toga nisam mogao da apelujem, ali sam isto tako sigurno bio dobronameran.
Mislite li da takva stvar mo�e da se ponovi?
- Stvari se mogu re�iti valjano tek kada se ustavno re�e, kada se pitanje bezbednosti, odnosa izme�u federalnih jedinica i savezne dr�ave postavi na valjan na�in. Do tada �e ovih stvari biti. Pre toga desilo se hap�enje bra�e Banovi�. Kada su se proneli prvi glasovi da je do�lo do njihovog hap�enja, nismo imali nikakvih informacija �ta se de�ava preko Resora dr�avne bezbednosti. Nacionalna bezbednost je va�an posao vezan za dr�avu u celini, a ne za njene delove. Tako da u situaciji kakva jeste vi mo�ete da uradite slede�e: mo�ete da stvari promenite kada je re� o ustavnom ure�enju i razre�ite tu muku. Onda �e Srbija da bude ure�ena na valjan na�in.
A dotle se morate dovijati?
- Veliki deo politike kod nas odvija se kroz proces dovijanja.
Goran Petrovi�, �ef RDB, sa kojim niste imali saradnju, sada vam je formacijski jo� bli�e - na �elu obave�tajne slu�be Ministarstva inostranih poslova. Kako ste saznali za to imenovanje? Iz novina?
- Ne, ja sam znao koji dan ranije iz jednog telefonskog razgovora koji sam imao sa ministrom inostranih poslova. Rekao mi je da je nameran da biv�eg na�elnika RDB postavi za �efa SID.
Svilanovi� je sigurno tra�io va�e mi�ljenje. �ta ste mu rekli?
- Izrazio sam svoje neslaganje. Nije stvar u tome �to u okviru SMIP radi �ovek iz RDB, nego �to je taj �ovek odgovoran za ne�to �to je u�injeno ili nije u�injeno i koji je za tu odgovornost zapravo nagra�en, umesto da je snosio posledice. Meni je to neshvatljivo. Isterao bih stvar na �istinu: ili je na�elnik RDB stvarno odgovoran, ali onda on ne mo�e i�i na mesto �efa SID, ili je stvarno odgovoran neko drugi, recimo njegovi pretpostavljeni. Ali bi onda na�elnik trebalo da se vrati na svoje mesto.
Bez obzira na va�e mi�ljenje, Svilanovi� je Petrovi�a imenovao?
- O�ekivao sam da �emo taj razgovor nastaviti, me�utim nismo ga nastavili. Petrovi� je ve� bio postavljen za �efa SID.
Kako vam je to Svilanovi� objasnio? Jeste li bili zadovoljni njegovim obja�njenjem?
- Ne, nisam. S druge strane, moram opet da vam ka�em onako kao �to jeste: ja nemam ingerencije, s obzirom na re�enje u Ustavu, ni na Resor dr�avne bezbednosti, nemam ingerencije ni na postavljenja u Saveznom ministarstvu inostranih poslova. Re� je o ne�emu �to je prosto dobronameran politi�ki postupak.
A da li Svilanovi� ima ingerencije �to se ti�e Vojske, budu�i da je najavio promene u njenom vrhu?
- To je ne�to sa �ime se bez ikakvog okoli�enja i javno ne mogu slo�iti i �to mogu otvoreno da kritikujem. Ali, naravno, odmah da ka�em, Goran Svilanovi� nije jedini koji misli o tome na taj na�in i koji daje savete. Kamo sre�e kada bi on bio jedini.
Samo �to to nisu bili saveti, nego najave.
- Mislim da je takvih najava bilo jo�.
Ova je bila najeksplicitnija i sa najvi�eg nivoa.
- Ali, evo, ja �u vam re�i jo� ne�to. Bilo da je re� o ministru Svilanovi�u, bilo da je re� o nekim na�im drugim ministrima, isto mo�ete da na�ete u �tampi. Jako je mnogo najava da je Vojska Jugoslavije na putu da postane �lan Partnerstva za mir. To je tako�e najavljeno, ali zapravo o tome nikakva odluka nije doneta. I najavljeno je isto sa mnogo tih neovla��enih mesta. I to nas sve vodi na jedan po�etak pri�e o jednom zaista haoti�nom stanju.
Kako izgleda u ovom slu�aju komunikacija izme�u vas i Svilanovi�a? Vi ste mu rekli da nema ingerencije nad Vojskom. Kakva je njegova reakcija? Kakva je uop�te komunikacija me�u funkcionerima DOS?
- U nekim slu�ajevima razgovor vredi, dovodi do nekih promena u pona�anju, ljudi vi�e vode ra�una o tome �ta je njihov posao a �ta nije. Ali postoje i drugi primeri da se ljudi bave ne�im �to nije njihov posao. Mnogo je takvih slu�ajeva. Prona�ite mi neku zemlju u kojoj bi ne�to tako moglo da se desi.
Ostaje li general Pavkovi� do Nove godine ili ne?
- Nova godina nije datum koji smo mi postavili kao bilo kakav rok. Sve va�nije promene ili one koje javnost privla�e u Vojsci vezane su za 16. jun, za Dan Vojske Jugoslavije. Do kraja godine, me�utim, trebalo bi da do�e do zna�ajnijih promena u Vojsci i njenoj reformi. Osim toga, pokaza�e se jo� jedna velika promena kada je re� o najvi�em sastavu Vojske, dakle, generalskom i pukovni�kom.
O �emu se konkretno radi?
- Mi smo jednostavno imali hiperinflaciju generala i pukovnika. Uskoro �e te mere biti objavljene, ali �e one, naravno, prvo biti na Vrhovnom savetu odbrane. Tek �e onda odluka biti definitivna, pre toga ne mogu o tome da govorim. Ali mogu samo da nagovestim, a kada bude odlu�eno i da obavestim. Posle toga �emo imati smanjenje broja generala, koje je ve� zapo�eto. �esnaestog juna ove godine se njihov broj spustio na 85, mislim da je ranije bio 130. Prakti�no, to �e biti jedna indirektna vrsta moratorijuma na unapre�enja u te �inove i, uz neke druge veoma va�ne organizacione promene, pokaza�e se zapravo da je mo�da Vojska onaj segment dru�tva u kojem je istovremeno bilo ponajvi�e promena.
Da li to upu�uje da �e te promene biti kompatibilne sa nekim eventualnim me�unarodnim vojnim integracijama?
- Pa, one u svakom slu�aju moraju biti kompatibilne s na�im potrebama. Na�a potreba, onako potpuno pojednostavljeno, jeste da onu vojsku koju smo imali u prethodnoj velikoj dr�avi, onako organizovanu kao �to je bila JNA, sada prilagodimo stvarnosti jedne druge nove dr�ave. Prvo se polazi od toga i �injenice da je na�a dr�ava krajnje siroma�na, pogo�ena i na�inom na koji se vodila privreda u Milo�evi�evo vreme i sankcijama i bombardovanjem. Dakle, to je prvo. To je samo po sebi neophodno. Sve drugo dolazi zatim.
A pitanje ulaska u Partnerstvo za mir?
- To pitanje Partnerstva za mir ima razloge za i protiv. Naravno da je vrlo te�ko zamisliti ovu zemlju izuzetu iz jednog okru�enja koje je potpuno takvo. Imamo i druge dileme, ne�to mora ju�e, a ne�to ne mora ni sutra, imaju�i u vidu materijalnu situaciju zemlje. Treba re�i, naravno, jo� ne�to �to treba uzeti u obzir: Partnerstvo za mir je krahiralo na slu�aju Makedonije, u kojoj nije spre�ilo rat. Prosto se sve to mora uzeti u obzir, ali za mene je va�na �injenica da postoji potpuna otvorenost prema tim idejama i da ne postoji rigidan stav u odnosu na to da ili ne.
Kako do�ivljavate optu�be da ste vi sa�uvali generala Pavkovi�a na polo�aju i time spre�ili reformu Vojske?
- Ako bi reforma Vojske zavisila od jednog �oveka, onda bi to bilo pogubno. S druge strane, reforme, pogotovo u jednom tako slo�enom organizmu kakav je Vojska, moraju se vr�iti postepeno. Mi smo prakti�no kod preuzimanja vlasti imali nekoliko velikih isku�enja, kao �to je jug Srbije, gde nije bilo potrebe za nekim prenagljenim potezima. Ka�em, sve ima svoje vreme. Svako �e do�i na red. Ja, Pavkovi�, bilo ko drugi, kada je re� o promenama. Ali ne mogu da zamislim da bi se sve promenilo u jednoj tako slo�enoj strukturi kao �to je Vojska promenom jednog �oveka. To je nemogu�e.
Stranci zahtevaju njegovu smenu.
- Mislim da je problem u ne�em drugom. Veoma je osetljiv i dosta vezan za �injenicu koja se zove 24. mart 1999. godine. Vezan je za NATO intervenciju u zemlji, za ne�to �to u vojnom smislu re�i, bez obzira na ovu drugu politi�ku stranu stvari, nije bila pobeda NATO. General Pavkovi� bio je �ovek koji je prakti�no najvi�e bio vezan za taj otpor. Govorim samo u vojnom smislu re�i, a ne o tome kako je mogao Milo�evi� da izbegne rat i kako su mogli oni koji su bombardovali Jugoslaviju da ga izbegnu. Ali �ovek koji se najvi�e nalazio izlo�en ili nekoliko tih ljudi - nije re� samo o Pavkovi�u, ve� i o Lazarevi�u i drugima sa Kosova koji su simbolizovali taj vojni otpor - svi oni su jednostavno nezgodni svedoci jednoj zapravo izgubljenoj bici za NATO.
Izgubljenoj?
- Ona je izgubljena u vojnom smislu, izgubljena je sa stanovi�ta cilja. Bio je cilj da se na Kosovu stvori multietni�ko dru�tvo, eto, to je ono �to imaju sad. Tako da treba ukloniti te tragove. Ja mislim da je to ono �to prete�e. Druga stvar je �to i u na�oj javnosti ima jako mnogo onih koji �e se prikloniti i braniti ne�to �to ja mogu da razumem samo kao objektivni interes zapadnih zemalja. Eto, katkad �e i oni to glasnije ponavljati nego �to to �ine ovi koji su zapravo tvorci tih ideja.
Sli�an stav ste zastupali i u Londonu govore�i o ratnoj �teti NATO prema SRJ. Kako uop�te va�i sagovornici iz NATO zemalja reaguju kada to �uju?
- Ne govorim ja to na taj na�in. Ja ho�u da podsetim na to da bi politika pritisaka na na�u zemlju prestala i da bi se razumelo da je nama potrebnije od tog nesretnog novca razumevanje i strpljenje sa Zapada. Ja zato ponavljam da je �teta koja je izazvana NATO agresijom dva puta ve�a od na�ih spoljnih dugova. Samo u tom smislu. Ina�e, da o�ekujem i mislim da mo�emo ra�unati sa nekom ratnom od�tetom - ne.
Dok ste vi bili u Londonu, premijer �in�i� je bio sa nema�kim kancelarom �rederom. Mislite li da je i on govorio na taj na�in?
- Ne. On ne mo�e ne�to govoriti na isti na�in, ali je veoma va�no da neko na ovo stalno podse�a i veoma je va�no da se jedna slika o tome �ta se desilo 24. marta 1999. odr�i i da polako i sami bivamo svedocima jednog druga�ijeg gledanja na to na Zapadu. Mislim da je jako va�no da se ove stvari govore. Da ima neko da ih govori.
�ta su zapravo uslovi DSS u vezi sa rekonstrukcijom vlade?
- Sama struktura vlade je dosta neobi�na. Po tim ministarstvima su namirili predsednike malih stranaka u DOS i jo� neki kadar. �ini mi se da bi bilo dobro da se to promeni i da bi to ubrzalo taj preko potreban put ka reformama. Dakle, da se promeni vlada u svom sastavu, u na�inu rada i svojoj politici. O taj na� zahtev se Vlada Srbije oglu�ila i tome davala potpuno drugo zna�enje. Sve ono �to je nu�eno je parcijalno. DSS nije postavio za cilj da ima nekoliko ministara. Drugo, mislili smo da je za sve nas dobro da se uradi ta rekonstrukcija. To je vrlo malo. To vrlo malo se nije htelo.
Mnogi su to shvatili kao va� antireformski potez?
- Tu zapravo dolazimo u situaciju koja podse�a na isklju�ivost Milo�evi�a i njegove vlade. Svi su krivi osim vlade, sve mo�e da se promeni samo vlada ne mo�e da se promeni. Zala�emo se za promene, vlada treba da bude generator tih promena i, ako promene zahtevaju da se promeni vlada, za�to se i vlada ne bi promenila. Onda ispada da se manje zala�emo za promene, nego �to govorimo o tome.
Imam utisak da ste odustali od promena u vladi, a da sa druge strane ne �urite sa izborima. Mislite li da je to logi�no?
- Jednostavno, mislim da bi sve ono �to prati izbore najbolje bilo vezati za dono�enje novog ustava. S jedne strane, bilo bi dobro ako se stvari ne mogu promeniti u vladi, da se ide na izbore. Ali, naravno, ti izbori bi stalno bili prikazivani kao ne�to �to �e usporiti reforme, ma koliko one ve� bile usporene zbog ne�eg sasvim drugog. I onda je mo�da bolje ne otvarati ta pitanja, nego sa�ekati da se do�e do izbora jednim potpuno prirodnim putem, kada ne mo�e druga�ije.
Kada mislite da je logi�no da se odr�e izbori?
- Do toga mora da se do�e relativno brzo, i to do izbora vezanih za re�avanje srpsko-crnogorskih odnosa ili, ako to ne mo�e, onda da do�e do izbora u Srbiji. Mislim da se svi oni koji ra�unaju da se to mo�e re�iti za koju godinu grdno varaju.
Mislite li da �e iz Crne Gore maksimalno otezati ustavno re�enje?
- I iz Srbije, ne samo iz Crne Gore. Jedno od tih ustavnih pitanja bi�e re�eno 2001. godine. Samim tim zna�i da �e nekih izbora biti 2002.
Ve� na nekoliko pitanja odgovarate da bi ne�to bilo dobro, da biste vi to hteli, ali da bi to moglo biti lo�e protuma�eno. Jeste li iznena�eni tim kompromisima u politici?
- U tom smislu nije me politika iznenadila, ja sam ra�unao sa jednom vrstom kompromisa koji su neophodni kada se u to u�e. Ali ne i one vrste kompromisa u ne�emu �to je odnos prema vlasti. Potreba prilago�avanja nekih zna�ajnih stavova jednostavno je stav prema ne�emu �to je politika realnosti. Morao sam da pravim ne�to vi�e kompromisa nego �to sam to radio.
Jeste li imali neke pogre�ne procene prema problemima i ljudima, procene koje su se raspr�ile dolaskom na vlast?
- Mo�da sam pitanje odnosa ime�u Srbije i Crne Gore posmatrao previ�e doktrinarno. Onda sam mnogo vi�e morao da se prilagodim tim zahtevima stvarnosti, naro�ito crnogorske stvarnosti, koja je u�asno komplikovana. Sli�no je i u odnosu prema nekim ljudima.
Da li vas je, na primer, ne�im razo�arao premijer �in�i�?
- Ne, mi se poznajemo ve� suvi�e dugo da bi mogao da me ne�im razo�ara.
Da li izme�u vas dvojice postoji neka komunikacija osim slu�bene? Na primer, da li razgovarate u pauzama sastanaka?
- Postoji. Ali van sastanaka ne postoji.
|
Vlast
i ja |
Da li vas je vlast pokvarila?
- Nije me vlast ni u �emu pokvarila. Imao sam prilike godinama da je posmatram, formirao sam svoj odnos prema njoj, bio sam uveren da me ne�e pokvariti ni kada budem deo vlasti. Bavio sam se njom i akademski i vi�e od godinu dana se njom bavim prakti�no. Nije me ni u �emu izmenila. Namu�ila me je i uputila na to da postoji jo� ne�to pored tolikog bavljenja njome, ne�to �to ranije nisam znao, �to sam u njoj otkrio neku slepu ulicu, ne�to nepredvi�eno, neo�ekivano. To je jedino �to mi je to saznanje donelo. Pamtim jednu zanimljivu refleksiju o tome �ta je vlast i kako vlast uti�e na �oveka koju je zabele�io Dragi�a Vito�evi� u svojoj knjizi o seljacima piscima. On pominje slu�aj Radomira Todorovi�a, autenti�nog seljaka, a istovremeno i politi�ara koji je bio predsednik Narodne selja�ke stranke, �iji je generalni sekretar bio Dragoljub Jovanovi�. Vito�evi� je zabele�io kako je Todorovi� jednom prilikom rekao: „Politika, tu �ekam �oveka“. Bio sam otporan na politiku, bio sam otporan na vlast i neki od mojih prijatelja su smatrali da to treba da me preporu�i za posao koga sam se poduhvatio. Kao onome koji se vlasti kloni. Ali, znate, kada se vlasti prihvatite, onda zna�i da ste sko�ili u tu reku i da morate da plivate. Ali da to �inite �asno i sa skrupulama, dr�e�i se nekih merila, ne druga�ije. Ja imam taj odnos prema vlasti. I, naravno, onda stajete pred ve�itu dilemu da li se mo�e dobiti bitka protiv onih koji se tih pravila ne dr�e.
Da li se mo�e voditi ta te�ka bitka protiv nekoga ko ne bira sredstva?
- To jeste problem, ali nije razlog, naravno, da se ne poku�a.
|
�ta je
spre�io Rade Markovi� |
Osim zbog generala Pavkovi�a, va�i protivnici vas �esto optu�uju kao za�titnika Radeta Markovi�a.
- Tu su stvari jednostavnije. Imali smo jedno prelazno stanje u Srbiji do decembarskih izbora. Imali smo vladu, a nismo imali silu. Ta vlada je bila tako sastavljena da od nekih najosetljivijih ministarstava nije imala jednog nego �etiri ministra ili koministra. Kada je re� o unutra�njim poslovima, to ministarstvo je jedino moglo da smeni na�elnika RDB i zatra�i njegovu ostavku, kao �to je to bilo sa sada�njim na�elnikom RDB. Tada nije bio jedan Du�an Mihajlovi�, postojala su tri Du�ana Mihajlovi�a iz razli�itih stranaka. Oni nisu mogli o tome da se dogovore. U okviru toga �ekao se izbor ministra unutra�njih poslova, jer pravo je ministra da razre�i �efa RDB. I pokazalo se da zemlja zbog toga nije ni�ta trpela.
Ali tvrdi se da je Markovi� za to vreme sakrio tragove ubistava i zlo�ina i sve ovo �to je nerazja�njeno pripisuje se tome.
- Ja bih to mogao da prihvatim kao argument kada bi bilo koji od onih zlo�ina koji su po�injeni posle smene Radeta Markovi�a bio otkriven, a nije otkriven nijedan. Dakle, posle toga imamo vi�e ubistava, politi�kih ubistava i ubistava sa nekom mutnom pozadinom. Nema vi�e nekoga ko bi mogao da sakrije te dokaze. I opet se ni�ta ne posti�e. Dakle, nije problem u tome. A, s druge strane, da biste ne�to tako rekli, morate imati dokaze da je to i to uni�teno, da je to i to uklonjeno. Niko nije potkrepio dokazima tu tvrdnju.
Kako nije, kad je Markovi� osu�en kao �ovek koji je sklanjao dokumente?
- Pa, protiv njega se vodi postupak koji nije okon�an za vi�e stvari, ali, kada je re� o ovome, sud se nije bavio time da li je on uni�tavao dokumente. Jer da se bavio, sud bi, naravno, znao da postoje specifi�ni dokumenti koji nedostaju.
