|
| |
|
02. oktobar 2000. godine Audio zapis (2205 kb Real audio)
Ne napadaju Srbiju zbog Milo�evi�a, nego napadaju Milo�evi�a zbog Srbije Po�tovani gra�ani, Pred drugi krug izbora �elim da vas na ovaj na�in upoznam sa svojim vi�enjem izbornih i politi�kih prilika u na�oj zemlji, posebno u Srbiji. Kao �to i sami znate punu deceniju traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ograni�enog suvereniteta ili li�ene svakog suvereniteta. Zbog na�eg otpora takvoj sudbini za na�u zemlju, mi smo bili izlo�eni svim pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izlo�eni. Broj i intenzitet tih pritisaka umno�avao se kako je vreme prolazilo. Svoje iskustvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje velike sile imaju u ru�enju vlada, izazivanju nemira, podsticanju gra�anskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovo�enja dr�ava i naroda na rub siroma�tva - sve je to primenjeno na na�u zemlju i na� narod. Doga�aji koji su organizovani za na�e izbore su, tako�e, deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato �to su na�a zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu. U na�oj javnosti je ve� dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione politi�ke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritisaka na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni �ef nije njihov kandidat za predsednika dr�ave. Njen dugogodi�nji �ef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv na�e zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, �itavoj na�oj javnosti je poznat njegov apel NATO-u da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na �elu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije. Zastupaju�i te interese, iz ove grupacije su na�oj javnosti poslate poruke - da �e sa njima na �elu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da �e do�i do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog vi�eg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u me�unarodne institucije, i tako dalje. Po�tovani gra�ani, Moja je du�nost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obe�anja la�na. I da stvari stoje obratno, jer upravo na�a politika garantuje mir - a njihova samo trajne sukobe i nasilje. A evo za�to. Uspostavljanjem vlasti koju podr�ava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbe�no postala zemlja �ija bi se teritorija brzo raspar�ala. To nisu samo namere NATO, to su i predizborna obe�anja Demokratske opozicije Srbije. Od njihovih predstavnika smo �uli da �e Sand�ak dobiti autonomiju za koju se �lan njihove koalicije Sulejman Ugljanin, vo�a separatisti�ke muslimanske organizacije, zala�e ve� deset godina i koja fakti�ki definitivno izdvaja Sand�ak iz Srbije. Njihova su obe�anja tako�e vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i Jugoslavije, ve� je, po svemu, �ini sastavnim delom susedne Ma�arske. Na sli�an na�in bi se odvojila od Srbije i druga podru�ja, naro�ito neka njena rubna podru�ja. Njihovo pripajanje susednim dr�avama odavno je vru�a tema tih dr�ava, a koje stalno podsti�u pripadnike manjina tih dr�ava u Jugoslaviji da daju svoj doprinos prisajedinjenju delova na�e zemlje susednim dr�avama. U sklopu te politike za raspar�avanje Jugoslavije Kosovo bi bila prva �rtva. Njegov sada�nji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izra�avaju�i, pri tom, �ak ni nadu da �e joj taj deo njene zemlje jednom mo�i da bude vra�en. Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane me�unarodnih, ameri�kih ili nekih tre�ih vojnih snaga koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon i kao vlasni�tvo kojim se raspola�e u skladu sa interesima sile �ija se vojska na njoj nalazi. Sliku tog raspolaganja i posledice toga raspolaganja, gledali smo ve� decenijama, a naro�ito, u ovoj deceniji u mnogim zemljama �irom sveta, na�alost poslednjih godina i u Evropi, na primer na Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, u na�em neposrednom okru�enju. Srpski narod bi sna�la sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrebljeni br�e jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograni�eno na manji prostor nego �to je onaj na kome se Kurdi ve� decenijama nalaze. �to se Crne Gore ti�e njena sudbina bi bila prepu�tena mafiji �ija bi pravila igre gra�ani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo svako protivljenje interesima mafije stavlja vas na listu za odstrel koja isklju�uje pravo na svako pomilovanje. Dao sam ovaj prikaz o sudbini Jugoslavije u slu�aju da se prihvati izbor NATO-a za na�u zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom slu�aju osim gubitka zemlje i poni�enja njenih gra�ana, svi �iveli pod neprekidnim nasiljem. Novi vlasnici dr�avne teritorije nekada�nje Jugoslavije kao i okupatori preostale srpske teritorije vr�ili bi, po prirodi stvari, teror nad stanovni�tvom, �iju su teritoriju okupirali. Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovo uspostavljanje srpske dr�ave i za svoje ponovno okupljanje u njoj. Oni ne �ele mir i blagostanje na Balkanu, oni �ele da ovo bude zona stalnih sukoba i ratova koji bi im pru�ili alibi za trajno prisustvo. Marionetska vlast, dakle, garantuje nasilje, mogu�i dugogodi�nji rat, sve samo ne mir. A samo na�a sopstvena vlast garantuje mir. Zatim, sve zemlje koje su se na�le u statusu ograni�enog suvereniteta, sa vladama pod uticajem stranih sila, vrtoglavom su brzinom postajale siroma�ne. I to na na�in koji isklju�uje nadu u pravednije i humanije socijalne odnose. Velika podela na ve�inu siroma�nih i manjinu bogatih - to je slika Isto�ne Evrope ve� nekoliko godina i nju svi mo�emo da vidimo. Ta slika ne bi mimoi�la ni nas. I mi bismo, pod komandom i kontrolom vlasnika na�e zemlje, brzo stekli ogromnu ve�inu veoma siroma�nih �ija je perspektiva da iz tog siroma�tva iza�u veoma, veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih bila bi sastavljena od �vercerske elite, kojoj bi bilo dopu�teno da bude bogata samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlu�uje o sudbini njihove zemlje. Javna i dru�tvena svojina bi se brzo transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosada�njeg iskustva na�ih suseda, bi po pravilu bili stranci. Mali izuzeci bi bili isklju�ivo oni koji bi pravo na vlasni�tvo kupovali lojalno��u i pokorno��u koja ih izme�ta iz sfere elementarnog, i nacionalnog i ljudskog, dostojanstva. Najve�a nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasni�tvo stranaca, a oni koji su njima do sada upravljali, �inili bi to, u ovim izmenjenim prilikama, kao slu�benici stranih firmi u sopstvenoj dr�avi. Uz nacionalno poni�enje, rasturanje dr�ave i socijalnu bedu nu�no bi moralo da do�e do mnogih oblika socijalne patologije, me�u kojima bi kriminal bio prvi. To nije puka pretpostavka ve� iskustvo svih zemalja koje su pro�le taj put koji mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskog kriminala ve� skoro decenijama nisu na Zapadu, kao �to je nekada bilo, ve� na istoku Evrope. Na�em narodu i ovaj sada�nji kriminal te�ko pada jer smo dugo, od Drugog svetskog rata do 90-ih godina, �iveli u dru�tvu koje za kriminal tako re�i nije znalo. A neki ve�i kriminal koji se ne mo�e izbe�i u dru�tvu koje bismo postali, gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj ve�i kriminal bio bi za na� mali i na kriminal nenaviknut narod, opasan kao �to je za dru�tvo i njegove gra�ane opasan rat. Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji, pa i u na�oj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom pro�lo��u, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, �esto i sa sopstvenim knji�evnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna, selekcija nacionalnog identiteta, svela bi ga na ne�to nacionalnih jela, poneku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmeti�kim sredstvima. Jedna od zaista nesumnjivih posledica zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u dvadesetom veku je poni�tavanje identiteta naroda koji u toj zemlji �ivi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom po�inje da upotrebljava tu�i jezik kao svoj, da se identifikuje sa tu�im istorijskim li�nostima zaboravljaju�i svoje, da poznaje bolje knji�evnost svog okupatora od svoje knji�evnosti, da glorifikuje tu�u istoriju �esto se rugaju�i svojoj, da li�i na druge umesto na sebe... Gubljenje nacionalnog identiteta je najve�i poraz jedne nacije, a to se ne mo�e izbe�i u savremenom obliku kolonizacije. Osim toga, taj novi oblik kolonizacije isklju�uje, ve� po svojoj prirodi, svaki uslov za izra�avanje mi�ljenja, ispoljavanje volje, a pogotovo isklju�uje mogu�nost za stvarala�tvo bilo koje vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo gra�ana koji u njima �ive da slobodno izraze svoje mi�ljenje, jer bi se to mi�ljenje, pre svega, sukobilo sa neslobodom. Otuda je tortura nad mi�ljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik torture u zemlji koja je izgubila slobodu. A o ispoljavanju volje, razume se, tek o tome nema ni govora. Manifestovanje volje je dopu�teno samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo skutono�e stranih gazda. A njihova simulacija slobodne volje slu�i kao pokri�e okupatoru da je uspostavio demokratiju u �ije ime je i zaposeo teritoriju tu�e zemlje. Naro�ito �elim da naglasim, zbog mladih ljudi, intelektualaca, nau�nih radnika, da su zemlje li�ene suvereniteta po pravilu li�ene i prava na stvarala�tvo, a naro�ito na stvarala�tvo u oblasti nauke. Veliki centri, velike mo�i, finansiraju nau�no stvarala�tvo, kontroli�u doma�aje i odlu�uju o primeni njegovih rezultata. Zavisne dr�ave, ukoliko imaju nau�ne laboratorije i nau�ne institute nemaju ih kao samostalne subjekte, ve� kao ispostave centrale koja im kontroli�e sve, a naro�ito doma�aje u stvarala�kom mi�ljenju i radu. Ti doma�aji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod ne�e uneti seme pobune ili emancipacije. U ovom trenutku, pred drugi krug izbora, zbog sumnje Demokratske opozicije Srbije da mo�e da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a, novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastra�uju gra�ane i organizuju �trajkove, nemire i nasilje, ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost. Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane �ivot i sa obrazlo�enjem da taj �ivot mo�e ponovo da po�ne i da se odvija uspe�no i dobro, kada po�nu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove i interese. Na�a je zemlja suverena dr�ava, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje institucije. Srbija je du�na a i zaslu�ila je da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz razne oblike subverzije. A gra�ani su du�ni da znaju da u�e��em u subverziji kojoj je cilj spoljna dominacija nad njihovom zemljom, odnosno okupacija njihove zemlje, snose istorijsku odgovornost za ukidanje prava svojoj zemlji da postoji, ali snose odgovornost i za gubljenje kontrole nad sopstvenim �ivotom. Prepu�taju�i svoju zemlju drugima, tu�oj volji, prepu�taju isto tako tu�oj volji i sopstveni �ivot i �ivot svoje dece. I mnoge druge ljude. Smatrao sam kao svoju du�nost da upozorim gra�ane na�e zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podr�avaju vlade zemalja NATO alijanse. Gra�ani mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju. Moja je �elja da se u moja upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude te�ko da se isprave gre�ke koje su gra�ani u svojoj naivnosti, povr�nosti ili zabludi sami u�inili. Pa �e se te gre�ke te�ko otklanjati, a neke mo�da ne�e mo�i nikada da se otklone. Moj motiv da izrazim svoje mi�ljenje na ovaj na�in nije uop�te li�ne prirode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom za predsednika Jugoslavije. Valjda bi svakome posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Milo�evi�a, nego napadaju Milo�evi�a zbog Srbije. Moja savest je u tom pogledu savr�eno mirna. Moja savest, me�utim, ne bi bila ni najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom �elu, rekao �ta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, makar i tako �to bi narodu obja�njavao kako je takvu sudbinu izabrao sam. Ta zabluda da bira sam ono �to za njega bira neko drugi najopasnija je zabluda i glavni je razlog moje odluke da se javno obratim gra�anima Jugoslavije. Hvala. | |
|
| |
|
| |
aktuelno-m.gif
Description: GIF image
print.gif
Description: GIF image
