Solana vodi na�u nacionalnu politiku
Savezna vlada i pre svega savezni predsednik po pravilu izbegavaju da ispune me�unarodna o�ekivanja dok nisu priterani uza zid, a onda izgube manevarski prostor. To je sindrom Slobodana Milo�evi�a
Suo�eni smo sa nizom dramati�nih promena sa kojima jedan deo javnosti ne mo�e da se pomiri. Zato su na sceni sindikati koji u su�tini tra�e povratak u Titovo doba, koji insistiraju na tome da ostanu elementi zakona o radu koji su postojali u komunisti�ko vreme. Su�tinski problem modernog dela DOS-a koji predvodi Demokratska stranka je kako prihvatljive i ostvarljive ideje da pribli�i narodu.
DOS jedini nosi demokratski potencijal u ovoj zemlji. Sve ovo drugo �to je van DOS-a ne�e dugo opstati na politi�koj sceni, to su recidivi biv�eg poretka i ve� se vidi za ovih godinu dana da oni padaju sve ni�e - ka�e u razgovoru za „Glas javnosti" Milan St. Proti�, potpredsednik DHSS, biv�i ambasador SRJ u Va�ingtonu i biv�i gradona�elnik Beograda.
�ta je ostalo od DOS-a?
- Prirodan je proces da se DOS jednog dana
podeli i da se dve grupacije takmi�e za vlast. Problem je �to ne postoje
institucije koje bi omogu�avale takmi�enje kroz izbore, formiranje vlade,
kontrolu vlade, funkcionisanje parlamenta. Akteri institucije po�tuju samo kada
im to odgovara. Zato je politi�ka borba tako razbaru�ena, razbaru�enija nego u
drugim demokratijama. Jedina institucija koja donekle funkcioni�e je
Predsedni�tvo DOS-a.
|
Himna, grb i zastava Kad bi oni koji osporavaju himnu „Bo�e pravde" i grb iz 1882. godine u svojoj logici i�li dosledno do kraja, morali bi da ospore ime Srbije. Ako se zove Srbija, onda ima samo tu himnu, samo taj grb i samo tu zastavu. Ako ho�e da se zove Tunguzija, onda mo�e sve da menja znamenja. Ako izmi�ljamo nova znamenja, onda to nije Srbija nego je neka nova dr�ava. Ba� me intrigira za�to DSS, koji su branioci nacionalnog, ne ka�u da li su za grb Kraljevine Srbije i za himnu „Bo�e pravde". Jasno mi je za�to Veselinov ima rezerve prema tome, on je istorijski prili�no neuk �ovek, pri tom optere�en komunisti�kim nasle�em i blisko je pameti da ga ne vredi ube�ivati da je taj grb sa�uvan u Vojvodini. Mo�da DSS ho�e da himna bude „Hej Sloveni". |
||||
Primer: predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica i dalje je predsednik Demokratske stranke Srbije iako slovo zakona to izri�ito ne dozvoljava. Iako za sebe ka�e da je legalista. Ali, ne postoji institucija koja bi ga prisilila da se pona�a skladno Ustavu na kojem on insistira. Nema ustavnog suda koji na tom primeru mo�e efikasno da deluje. Ne postoji �ak ni javno mnjenje koje bi na to reagovalo, jer su se ljudi navikli. �ezdeset godina je ovde predsednik dr�ave jednako predsednik partije. Tako je bilo s Brozom, isto i s Milo�evi�em. Sad se to prenelo i na Ko�tunicu. Premijer mo�e da ostane predsednik partije jer je vlada izraz skup�tinske ve�ine. Tu se ve� vidi neshvatanje ideje ili same su�tine odgovornosti u demokratiji.
Na drugoj strani postoji velika brzina u promenama koja se nedovoljno stalo�eno i nedovoljno jasno i ubedljivo predstavlja gra�anima. Danak je pla�en �injenicom da ima mnogo profesionalaca u Vladi Srbije koji po prirodi svog mentaliteta nisu nau�ili da se obra�aju obi�noj ve� stru�noj javnosti. A ovaj narod je navikao da mu opozicioni lideri budu na dohvat ruke, da govore njegovim jezikom, da stvari uproste, da ih postave na vrlo jednostavan na�in.
Ima vi�e nego dovoljno elemenata da se sa DSS u�e u polemiku i u politi�ki dijalog �ta je to patriotski. Dovoljan je primer saradnje s Ha�kim tribunalom. O�igledno je da se optu�nice odnose na manjinu. �ta je du�nost vlasti: da brani ve�inu naroda i za taj narod obezbedi �to ve�u dobrobit, ili, kao �to je to radio Milo�evi�, da �rtvuje interese ve�ine da bi se odbranili interesi manjine. Vrlo prosto. Poznato je kakve su sankcije i kakve su posledice nesaradnje s Ha�kim tribunalom. To je predsedniku Ko�tunici vi�e puta jasno re�eno...
Pritisak kao da je dobio na intenzitetu: najpre
odlazak Ko�tunice u London, pa zatim u Brisel, dolazak u Beograd Doris Pak i
�aka �iraka.
- Taj pritisak i ta o�ekivanja su konstantna. Predsednik
Ko�tunica, to Va�i �itaoci treba da znaju, preuzeo je na sebe li�nu odgovornost
da �e na saveznom nivou biti donet zakon o saradnji s Hagom koji podrazumeva
izru�enje, kada je bio u poseti Va�ingtonu. �ak je u jednom pismu, koje je po
povratku u Beograd napisao predsedniku Bu�u, potvrdio da je preuzeo tu
obavezu.
I kada od toga ni�ta nije bilo, onda mo�ete misliti kako sam ja kao ambasador SRJ izgledao tamo poku�avaju�i da objasnim za�to je predsednik Ko�tunica izneverio obe�anje koje je dao. O�ekuje se od dr�avnika, koji takve obaveze preuzme, da se zalo�i da se one ispune. To bi zna�ilo da u�e u parlament, da odr�i slovo poslanicima, da im objasni za�to je to toliko va�no, da ih motivi�e da glasaju.
�ta se na tom planu mo�e o�ekivati od sveta?|
- Hag ne�e nestati, a
me�unarodna zajednica �e primeniti istu matricu kao i na Milo�evi�u: �to mi vi�e
izbegavamo obaveze, to �e oni biti uporniji, da bi se dalo na znanje da to ne
mo�e da se izbegne. Da smo se mi svojevremeno, kad smo imali �ansu, dogovorili
dokle �e to da ide, kod kog broja �e se to zaustaviti, i da smo napravili �itav
paket razre�enja, ne bismo upali u takvu situaciju.. Samo naivan �ovek mo�e da
pomisli da je prekid pregovora s Londonskim klubom do�ao tako kako se ovde
obja�njava. Uspeh pregovora o otpisu i reprogramiranju duga s Pariskim klubom je
bio nagrada za ono �to smo uradili, prekid pregovora sa Londonskim klubom je
opomena za ono �to nismo u�inili.
Koliko je dramati�na politi�ka situacija u Srbiji posle smenjivanja
predsednika Skup�tine Dragana Mar�i�anina?
- Ukoliko stvari ostanu u
okviru politi�kih, strana�kih, institucionalnih sukoba, ma koliko oni bili
�estoki, kriza ne�e biti duboka. U Italiji vlade padaju kao zrele kru�ke. U tom
pogledu ne bih uzeo ovu situaciju kao bog zna kako dramati�nu. Ali, ako bi to
iza�lo iz okvira institucionalne politi�ke borbe ili takmi�enja ili
sukobljavanja, onda bi moglo da bude ozbiljno. Nemam nikakvih indicija da �e se
to dogoditi, ali na�e su institucije jo� vrlo krhke tako da se svaka politi�ka
kriza ovde do�ivljava kao mogu�nost da se krene u nepoznatom pravcu.
|
Cik-cak spoljni poslovi �ef GSS, koji je ministar spoljnih poslova, vodi politiku za koju nikom nije jasno kakva je, u �emu se sastoji. Da li je on produ�ena ruka Ko�tuni�ine politike ili je to neka autonomna spoljna politika ili neka vrlo pragmati�na cik-cak spoljna politika, �to mislim da Gra�anskom savezu ne pristoji. Sve je to posledica nedefinisanih prioriteta. Na prvom ili drugom sastanku DOS-a, posle 5. oktobra, tra�io sam da kao DOS postavimo prioritete, samo sam ih nabrojao, ne ulaze�i u to kako �emo ih pore�ati. Tra�io sam da se izjasnimo, da znamo �ta sad mi to ho�emo i da ka�emo narodu ovo je na�a politika. Ne samo �to nije bilo rasprave o tome, nego niko za to nije ni bio zainteresovan. |
||||
Mar�i�anin je u parlamentu, posle inicijative za smenjivanje, u kameru
izjavio da je Demokratska stranka Srbije najzaslu�nija za svrgavanje
Milo�evi�a?
- Meni je nesimpati�no kada se �ovek ili stranka hvale time
�ta su uradili. Milo�evi�a je sru�io ovaj narod, a mi smo u tome bili samo
sredstvo da se taj cilj ostvari. Da te narodne volje nije bilo, mi bismo
verovatno visili na Terazijama. Svaki �ovek koji je u tome u�estvovao nosi
najve�u zaslugu �to se to dogodilo. Onih 800.000 ljudi koji su onako borbeno
ustali, oni su oborili Milo�evi�a.
Nije ni Mar�i�anin, nisam ni ja, nije ni DSS, nije ni DOS. Da nije bilo ulice, znate kad bi Ko�tunica bio predsednik? Nikad, da se ne la�emo! Bio bi Jovan bez zemlje, na �ta je on svojevremeno bio i spreman. Ne volim kada ljudi precenjuju svoj zna�aj u istorijskim doga�ajima, a mislim da to ni narod ne voli da �uje.
DSS uop�te pati od jednog kompleksa inferiornosti odavno i ima potrebu da dokazuje svoju vrednost, svoju veli�inu, svoj zna�aj u politi�kom �ivotu zemlje. Taj zna�aj ne potcenjujem, ali potrebni su zajedni�ki napori da bi se od ove zemlje ne�to napravilo i to sam DSS ne mo�e. Razmi�ljao sam i o tome da bi dobro bilo da DSS pro�e kroz neku vrstu „purgatorijuma", da sam vodi ovu dr�avu, pa da vidi kako to izgleda. Ovako su za sebe uzeli samo najfinije stvari da rade.
Ono �to su „kr�evi" ili zabrljaju kompletno, kao �to je to njihov ministar zdravlja uradio, ili to potpuno ignori�u, ne bave se time, ne rade ni�ta. Bave se visokim nacionalnim temama i morali�u. Ali, kad do�e do toga ko �e obezbediti da narod ima �ta da jede, �ime da se vozi i kako ova dr�ava da funkcioni�e, ima „crnaca" koji �e to da rade, a pripadaju preostalom delu DOS-a.
I Nova Srbija je glasala za Nata�u Mi�i� kao novog predsednika parlamenta. Da
li Vas je to iznenadilo?
- Video sam da su neki poslanici Nove Srbije glasali
za, a neki protiv. To me iznenadilo zato �to je do�lo do nekog razmimoila�enja.
Ne znam �ta se de�ava unutar Nove Srbije i da li su to podele u samoj stranci
ili je to odluka stranke, ali me to prijatno iznenadilo.
Ko�tunica je nedavno najavio promene u Vojsci Jugoslavije?
- Da
vidimo �ta �e da bude, malo je jo� ostalo do kraja godine. Ne znam za�to se
toliko �ekalo na promene u vojsci, kada je to normalna stvar i trebalo bi da
bude redovna pojava. Nigde u demokratskim zemljama se vode�i kadar vojske ne
zadr�ava dugo, to se naj�e��e menja. Mnogo bi nam lak�e bilo, i u zemlji i u
inostranstvu, da smo to u�inili na vreme.
Takve smo sugestije i dobijali, ali smo se o njih oglu�ili, i onda je to postalo problem. Takva pona�anja najbolje odslikavaju nerazumevanje odnosa u svetu. Savezna vlada i pre svega savezni predsednik po pravilu izbegavaju da ispune me�unarodna o�ekivanja dok nisu priterani uza zid, a onda izgube manevarski prostor. To je sindrom Milo�evi�. Ja sam bar pet puta bio svedok, uvek u poslednjem trenutku reagujemo kada je izbor sveden na uzmi ili ostavi!
Sli�no je bilo i sa izborima na Kosmetu.
- Zamislite kako bi Srbi
pro�li na kosovskim izborima da smo pre �est meseci re�ili da iza�emo. U�asno
mnogo vremena se potro�ilo na osporavanje Ustavnog okvira za Kosovo i Metohiju,
a iz aviona je bilo jasno da ne mo�e ni�ta da se postigne.
Referendum u Crnoj Gori?
- Mi smo do�li u neverovatnu, apsurdnu
situaciju da �e 300.000 crnogorskih bira�a ne samo suvereno da odlu�uje o
dr�avnopravnom statusu Crne Gore, nego i o dr�avnopravnom statusu Srbije i o
dr�avnopravnom statusu federacije. Srbija ima da �eka da blagoizvole Crnogorci
da raspi�u referendum. Mi smo svoju sudbinu stavili u ruke 300.000 crnogorskih
bira�a, a da oni to od nas uop�te nisu tra�ili. Oni ne�e ni o svojoj sudbini da
odlu�uju. Ali je Ko�tuni�ina ingeniozna nacionalna politika dovela do toga da
oni odlu�uju i o nama.
Deset godina se Demokratska stranka Srbije opire me�unarodnom posredovanju kod unutra�njih stvari, a sad Solana dolazi kao patrijarh da miri malodobne Srbe i Crnogorce. Mi ne mo�emo da se dogovorimo pa treba Solana da nam popuje. Eto koliko je to nedomi�ljena politika, bez vizije. Problem je ove zemlje �to ve�ina politi�ara nema ni viziju ni kapacitet. Ni DOS nema viziju budu�nosti.
Mensur �a�i�
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
<<protic.jpg>>
