6. decembar 2001. BRISEL -- Nebojsa Covic rekao je juce ambasadorima u Savetu NATO-a, u Briselu, da je u cilju stabilizacije stanja na Kosovu i uspostavljanja nuznih veza Beograda i prelaznih lokalnih vlasti na Kosovu, neophodno da UNMIK, KFOR i medjunarodna zajednica pomognu srpskim izbeglicama da se vrate na Kosovo, kao i da im se vrati imovina i obezbedi sloboda kretanja. BEOGRAD/PARIZ -- Francuski predsednik Zak Sirak dolazi sutra u dvodnevnu posetu SRJ, tokom koje ce se u Beogradu sastati sa najvisim predstavnicima Srbije i Crne Gore. Predstojeca poseta francuskog predsednika Zaka Siraka Jugoslaviji je u sklopu dobrih odnosa koje SRJ ima sa Francuskom od 5. oktobra prosle godine, i koji idu uzlaznom linijom, izjavio je jugoslovenski ambasador u Parizu Radomir Diklic. BEOGRAD -- Potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac izjavio je sinoc da je Vlada razmotrila nacrt Zakona o radiodifuziji, i da ce odrzati jos jednu zatvorenu sednicu, nakon cega bi mogla da ga prosledi u skupstinsku proceduru. NJUJORK/VASINGTON/BON -- Savet bezbednosti UN pozdravio je rezultate juce zavrsene konferencije o buducnosti Avganistana, i veceras ce, najverovatnije, zvanicno priznati zakljuceni sporazum, o prelaznoj vladi Avganistana, u formi rezolucije, receno je u sedistu UN u Njujorku. Americki predsednik Dzordz Bus ocenio je kao "veliki napredak" postizanje sporazuma izmedju avganistanskih predstavnika. BERLIN -- Posle dvadeset godina rata Avganistanu ce dugo biti potrebna internacionalna podrska, izjavioje nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser na pocetku donatorske konferencije za Avganistan, koja se odrzava u Berlinu. Predstavnici 15 drzava i brojnih svetskih organizacija razmatraju mogucnosti za isporuku humanitarne pomoci, pruzanje pomoci izbeglicama i kasniji privredni oporavak Avganistana.Troskovi obnove, 20-ogodisnjim ratovanjem razrusene zemlje, procenjuju se na deset milijardi americkih dolara, a u Berlinu je saopsteno da je za sada odobreno 1,3 milijarde, od cega ce oko 600 miliona biti prva pomoc za zimu. VASINGTON -- Uticajni republikanski senator Dzesi Helms pridruzio se sve vecem broju americkih politicara koji traze da SAD napadnu Irak posle Avganistana, u okviru antiteroristicke kampanje. "Izvesno je da ce sledeca etapa u ratu protiv terorizma biti eliminacija tiranskog rezima irackog predsednika Sadama Huseina", rekao je Helms u svom govoru u Vasingtonu. GAZA -- Pristalice Hamasa i palestinski policajci satima su pucali jedni na druge u Pojasu Gaze, nakon sto je Palestinska policija stavila osnivaca ekstremisticke organizacije Hamas, Jasina, u kucni pritvor. To je najostriji potez palestinskog lidera Jasera Arafata protiv te nasilne islamisticke grupe. Svedoci su rekli da su palestinski policajci usli u Jasinovu kucu u Gazi i obavestili ga da se nalazi u kucnom pritvoru. Jasin, duhovni vodja organizacije koja je preuzela odgovornost za vise desetina teroristickih napada na Izrael, je paraplegicar i vezan je za invalidska kolica. MOSKVA -- Predsednik spoljnopolitickog Komiteta Dume Dmitrij Rogozin izjavio je juce posle razgovora sa Svetozarem Marovicem da bi Podgorica i Beograd trebalo da traze obostrano prihvatljivo resenje za ocuvanje "ove ili one forme savezne drzave". NJUJORK -- Savet bezbednosti UN raspravljao je juce o izvestaju generalnog sekretara UN Kofija Anana o sprovodjenju mandata Svetske organizacije u Bosni i Hercegovini, i o predlogu da se taj mandat u sadasnjem obliku okonca do decembra 2002. godine, a potom nastavi u organizaciji "regionalnih faktora". I buduci mandat bio bi pre svega usmeren na unapredjenje rada policije, sudstva i krivicnog sistema. Pretpostavlja se da bi se iduci mandat mogao osloniti na jednu cetvrtinu sadasnjih policijskih snaga od oko 1.600 ljudi. PRISTINA -- Predstavnici vecine parlamentarnih stranaka kosovskih Albanaca, izuzev najvece stranke Demokratskog saveza Kosova, dogovorili su se juce da jedinstveno nastupe prilikom formiranja pokrajinskih institucija i delovanja u Skupstini Kosova. BON -- Posle devet dana na konferenciji o Avganistanu, koja se odrzavala u zamku Petresberg kraj Bona, potpisan je sporazum koji predstavlja osnovu za mir i demokratiju u zemlji. Cetiri najznacajnija politicka i nacionalna bloka saglasila su se oko novog politickog uredjenja. Nemacki kancelar Gerhard Sreder obecao je Avganistanu politicku i ekonomsku podrsku a nije iskljucio ni ucesce vojnika Bundesvera u buducim medjunarodnim mirovnim snagama. Prelazna vlada na celu sa Hamidom Karasijem za dve sedmice preuzece vlast na period od sest meseci, a u medjuvremenu savet plemenskih vodja i bivsi kralj treba da odrede clanove naredne privremene vlade ciji ce mandat biti godinu i po dana. PODGORICA -- Potpredsednik crnogorske opozicione Socijalisticke narodne partije Zoran Zizic rekao je sinoc da je Vlada Crne Gore pristala na dijalog o zajednickoj drzavi Srbije i Crne Gore, nakon pritiska medjunarodne zajednice. LONDON -- Britanski dnevnici na naslovnim stranama izvestavaju da je novi lider Avganistana, izabran posle osam dana i noci mukotrpnih pregovora, jedva umakao jednoj zalutaloj americkoj bombi kod Kandahara, koja je greskom usmrtila trojicu americkih specijalaca. Dnevnici se slazu da je pogresno navedena bomba saveznickih snaga, za novoizabranog predsednika prelazne avganistanske vlade, Hamida Karzaja, tek neznatan problem u poredjenju sa zadatkom koji mu predstoji na avganistankoj politickoj sceni. PODGORICA -- Iz kabineta predsednika Crne Gore Mila Djukanovica juce je potvrdjeno da ce on sutra doputovati u Beograd, kako bi se sastao sa francuskim predsednikom Zakom Sirakom tokom njegove posete Jugoslaviji. BEOGRAD -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica izjavio je u intervjuu beogradskoj stampi da ce do kraja godine doci do znacajnijih promena u Vojsci Jugoslavije. Kostunica nije hteo direktno da odgovori na pitanje da li ce nacelnik Generalstaba, general-pukovnik, Nebojsa Pavkovic biti uskoro smenjen, ali je najavio smanjenje broja generala i pukovnika u Vojsci. LONDON -- Dnevnik ^�Indipendent^� ocenjuje da je najznacajnija stavka bonskog sporazuma o buducnosti Avganistana, otvorenost ka angazovanju mirovne misije Ujedinjenih nacija, koja bi stvorila uslove za bezbedan rad novih vlasti i dotok pomoci. Ipak, pita se list, da li ce konacan rezultat medjunarodnog angazmana u Avganistanu biti tek nova Bosna ili Kosovo, gde su podele i dalje toliko duboke, da je tesko zamislivo da ce medjunarodne snage ikada otici sa tih podrucja? Dve cinjenice, prema oceni lista, daju nadu da ce stvari u Avganistanu biti drugacije. Jedna je da su UN naucile lekcije iz ranijih sukoba, prepustajuci Avganistancima da sami odrade najveci deo posla. Druga ohrabrujuca cinjenica je da nove generacije sve vise, posle dve decenije sukoba, zele mir, pise "Indipendent". PODGORICA -- Crnogorski Parlament juce je poceo raspravu o produzetku rada Komisije za utvrdjivanje tacnosti navoda u zagrebackoj stampi o umesanosti vlasti u Podgorici u delovanje balkanske duvanske mafije. Vladajuca Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija najavile su da nece podrzati produzenje mandata komisije uz tvrdnju da su navodi o svercu cigareta preko Crne Gore potpuno netacni. Dosadasnji predsednik Komisije Vuksan Simonovic najavio je da ce, ukoliko joj bude produzen rad, Komisija odmah pozvati na svedocenje republickog predsednika Mila Djukanovica, da pred poslanicma parlamenta svedoci o svojoj umesanosti u sverc duvanom.Skupstina Crne Gore nastavice danas raspravu o produzenju rada Komisije. ZAGREB -- Strucne grupe vlada Hrvatske i Jugoslavije zavrsile su juce u Zagrebu prvu rundu rasprave o nacrtu sporazuma o zastiti srpske, crnogorske i hrvatske manjine u dvema drzavama. Sef jugoslavenske delegacije, pomocnik saveznog ministra pravde za pitanja ljudskih prava Tamara Luksic-Orlandic istakla je da je dogovoreno da se prava utvrdjena novim sporazumon ne ponistavaju, i da se to odnosi na prava stecena Erdutskim sporazumom i Sporazumom o normalizaciji odnosa izmedu Jugoslavije i Hrvatske. Sef hrvatske pregovaracke ekipe i pomocnik ministra inostranih poslova Nenad Prelog potvrdio je da su se delegacije u najvecem delu saglasile oko nacrta sporazuma i da je preostalo da se na sledecem sastanku, za dva meseca u Beogradu, razmene nove verzije koje bi bile temelj za konacan dokument. LONDON -- Britanski list ^�Tajms^� ocenjuje da bonski sporazum o buducnosti Avganistana, koji je juce postignut, daje nadu da bi ovom zemljom konacno mogli da zavladaju reformisti. List, medjutim, podseca da Avganistan ima ocajnu istoriju sporazuma o podeli vlasti, koji su propadali cim bi naisli na prve ozbiljnije prepreke. "Tajms" navodi da je od povlacenja sovjetskih snaga, pre 12 godina, sklopljeno barem pet takvih propalih dogovora. Ovaj put bi, glad naroda za mirom i obecani strani novac za obnovu zemlje mogli da ubede vodje izuzetno nepoverljivih avganistanskih klanova u neophodnost zajednickog zivota. "Tajms" pise i o borbama koje se vode oko Tora Bore, kompleksa pecina, koje su Talibanski borci pretvorili u jako uporiste. Veruje se da u Tora Bori, cije ime znaci "Crna prasina", krije oko 1500 boraca Al Kaide, a mozda i Osama bin Laden. List podseca da je i CIA, pomazuci mudzahedinima koji su se krili u pecinama tokom sovjetske invazije, ucestvovala u pretvaranju Tora Bore u bunkere neprobojnih zidova.
