-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== DOS ODBIO ZAHTEV DSS Beograd -- Predsednistvo DOS-a odbilo je na sastanku odrzanom u ponedeljak uvece zahtev Demokratske stranke Srbije da se Dragan Marscanin vrati na mesto predsednika srpskog parlamenta. "Predsednistvo DOS je zakljucilo da ne prihvati ultimatum DS vezan za mesto predsednika Skupstine Srbije", rekao je Dragoljub Micunovic, predsednik Demokratskog centra i jedan od lidera DOS, nakon sastanka kome nisu prisustvovali predstavnici DSS. "Predsednistvo DOS poziva DS da se vrati na reformsku politicku platformu, koju je napustio, da bi smo bez prethodnpg uslovljavanja razgovarali o normalizaciji medjusobnih odnosa", rekao je Micunovic. Lider Demokratske stranke i premijer Srbije Zoran Djindjic novinarima je nakon sednice DOS-a rekao da pokazano jedinstvo vladajuce koalicije govori da u zemlji ne vlada duboka politicka i parlamentarna kriza. "Mi bez DSS-a imamo jasnu parlamentarnu vecinu, znaci mi mozemo da sprovodimo reforme. Drugo, ta koalicija DOS nije mehanicka koalicija, ona je koalicija koja se udruzila oko jednog jasnog politickog programa: sprovodjenja reformi. Po nasoj proceni DSS je napustio tu platformu. I nije stvar u tome da se mi tehnicki udruzimo oko raznih mesta i funkcija, nego da se ponovo oni vrate na tu platformu. Ako to zele, mozemo da razgovaramo o svim drugim stvarima. I trece, ne prihvatamo nikakva uslovljavanja u smislu 'prvo vi uradite ovo, pa cemo mi da razgovaramo'. Mislim da nije nacin bojkotovati sastanke Predsednistva DOS-a i da se komunicira pismima. Mislim da se suvise dugo znamo i mnogo toga smo prosli zajedno, i zasluzujemo i mi ostali da, ako neko ima neko misljenje koje mozda nije u skladu sa vecinskim, da nam ipak to obrazlozi", rekao je Djindjic. Na sastanku je, prema Djindjicevim recima, zakljuceno da "nema smisla raspravljati o redefinisanju koalicionog sporazuma, dok DSS ostaje na stanovistu ultimatuma". "DSS je svojim ponasanjem u parlamentu izgubio pravo na predsednika skupstine, a od njihovog buduceg ponasanja zavisice njihov dalji status u DOS-u", zakljucio je Djindjic, jer njega postavlja parlamentarna vecina Supstine i to nije stvar nagodbi", Demokratska stranka Srbije jos nije zvanicno reagovala na zakljucke koje je usvojio DOS. Nije nam, takodje, poslo za rukom da dobijemo reakcije funkcionera ove stranke. Kako smo nezvanicno saznali, DSS bi, nakon konsultacija, trebalo da se oglasi posebnim saopstenjem. Obracajuci se okupljenim novinarima pre pocetka sastanka predsednik Demokratske alternative Nebojsa Covic izrazio je nadu da ce prevladati razum i da ce se sacuvati jedinstvo vladajuce koalicije. "Mozda su neki zaboravili i misle da su oni sami pobedili. Ali, verujte mi da to nije tacno vec je cela koalicija DOS-a izvojevala pobedu. Ne verujem da je rok trajanja DOS-a istekao, mislim da u ovoj zemlji ima jako puno problema i poslova koje treba resavati, a formula za dobra resenja je samo zajednistvo. I ubedjen sam da cemo imati dovoljno mudrosti da to i napravimo. Videcemo", rekao je Covic. Podsetimo, lider te stranke i predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica uputio je zahtev DOS da Dragana Marsicanina vrati na mesto predsednika Skupstine Srbije. Njegovom zahtevu medjutim, u ponedeljak na skupstinskoj sednici nije udovoljeno, pa su poslanici DSS odlucili da ne ucestvuju u radu parlamenta. U brojnim spekulacijama o eventualnim daljim potezima DSS koji se drze u strogoj tajnosti, spomenuta je mogucnost vanrednih republickih izbora. Izvori B92 u DOS tvrde da ce DSS zajedno sa socijalistima i radikalima mozda pokrenuti proces raspisivanja vanrednih izbora. Sef poslanickog kluba DSS Dejan Mihajlov medjutim, u izjavi za B92 odlucno demantuje takve price: "Ja ne znam od koga ste dobili tu informaciju, ali mislim da je to potpuno besmislena informacija i da od toga jednostavno nema nista. Vrlo dobro znamo ko su nasi politicki saveznici, vrlo dobro znamo u kojoj se koaliciji nalazimo i jednostavno, oni koji sire takve glasine i informacije ne bili na taj nacin dikreditovali, a na taj nacin ne mogu da diskredituju DSS, jer javnost zna sta radi DSS". Sef poslanickog kluba SPS Branislav Ivkovic za B92 kaze da ga niko zvanicno nije obavestio o mogucnosti vanrednih izbora, ali da su socijalisti uvek spremni da podrze takvu inicijativu: "Sta se dogadja u DOS iza paravana, mi ne zelimo o tome da razmisljamo. Ono sto je jasno rukovodstvu SPS je da od aprila trazi raspisivanje izbora, jer ocenjuje da se odnos politickih snaga kod gradjana Srbije znacajno promenio i poslanici SPS ce uvek glasati u tom pravcu". Posto skupstinska vecina DOS nije prihvatila predlog Vojislava Kostunice da se Marsicanin vrati na mesto predsednika parlamenta, poslanici DSS nisu zeleli da prisustvuju sednici. Prema recima Dejana Mihajlova, tako ce biti sve dok DOS pozitivno ne odgovori na zahteve iz Kostunicinog pisma. Na konstataciju novinara da rok na kojem je insistirao Kostunica, a to je pocetak zasedanja, nije ispunjen, Marsicanin je uzvratio kako njegova stranka nikada nije postavljala rokove pred one sa kojima zeli da razgovara: "Da li ce to biti uopste ucinjeno, o tome neka donese predsednistvo DOS kako oni smataju da je potrebno, a mi cemo biti strpljivi. Radi se o sasvim razumnom roku i ocekujemo definitivni odgovor od predsednistva DOS". Predsednik Odbora za pravosudje Skupstine Srbije, Dragor Hiber, povodom slucaja Marsicanin, izjavio je da je njegov povratak na funkciju predsednika parlamenta moguc samo na isti nacin na koji su ranije i on, a sada i Natasa Micic izabrani: "To znaci da je potrebno, najpre, da dosadasnji predsednik po nekom pravnom osnovu prestane da bude predsednik i da skupstina izabere Marsicanina za novog predsednika. Nije moguce vratiti vreme unatrag. Pitanje izbora predsednika Narodne skupstine je pitanje Narodne skupstine, a ne koalicionih sporazuma stranaka. Samo jedno pitanje moze biti od vaznosti za drzavne organe iz koalicionih sporazuma, to je pitanje raspodele ili nacina davanja ili oduzimanja mandata". Sef poslanicke grupe DOS, Cedomir Jovanovic, ocenio je da DSS ne dolaskom na sednicu pokusava opstrukcijom da spreci rad parlamenta, i to u neformalnoj koaliciji sa SPS i radikalima. "DOS se ne moze raspasti, jer je od svih stranaka sporna samo jedna", izjavio je Jovanovic dodajuci da ocekuje da na Predsednistvu DOS budu svi stranacki lideri: "Bespredmetno je razmisljati o ignorisanju ili nedolasku na taj sastanak jer se samo u direktnim razgovorima problemi koji su ocigledni mogu resavati. Sve drugo je dosipanje ulja na vatru i to je politika ciji sam ja svedok u skupstini. Ne moze se razbiti DOS, jer ona funkcionise, ona je sporna samo u onom delu u kojem se utvrdjuje status DSS u okviru koalicije". Jedan od lidera DOS, potpredsednik Vlade Srbije Jozef Kasa, rekao je da je nerealno ocekivati povratak Dragana Marsicanina na mesto predsednika skupstine, ali ocekuje da se kriza prevazidje: "Mora se prevazici kriza jer je to u interesu Srbije. Za to treba da postoji dobra volja obe strane i ja mislim da ce do toga i doci. Bilo bi neozbiljno vracati Marsicanina, ali mislim da DSS treba da zadrzi tu funkciju i da DSS treba da istakne novog kandidata". Inace, na sednici Skupstine Srbije u ponedeljak se, uz povremene probleme sa kvorumom, raspravljalo o amandmanima na predlog Zakona o radu. SAMI: VRATITI SVE NA PREDJASNJE STANJE Beograd -- Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Zoran Sami izjavio je u ponedeljak da je ta partija spremna da razgovara o odnosima u DOS "kada se stanje vrati na predjasnje i mesto predsednika skupstine Srbije pripadne DSS, kako je i zapisano u Koalicionom sporazumu". "Stav DSS se vidi iz pisma predsednika Vojislava Kostunice, u kome se navodi da bi bilo neophodno da se stanje vrati na ono predvidjeno Koalicionim sporazumom, da predsednik skupstine bude iz DSS, i nakon toga mi smo spremni da razgovaramo o resavanju problema unutar DOS", rekao je Sami na konferenciji za novinare. Sami je izjavio da od novog predsednika republicke skupstine Natase Micic "ocekuje da podnese ostavku". PROTIC: KOSTUNICA PREKRSIO USTAV Beograd -- Funkcioner Demohriscanske stranke Srbije Milan St. Protic izjavio je u ponedeljak da je predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica "jos jedanput" prekrsio ustav potpisavsi se kao predsednik DSS u pismu upucenom DOS. Protic je ocenio da je time Kostunica "prekrsio Clan 97. stav cetvri saveznog ustava, koji predsedniku drzave izricitio zabranjuje obavljanje bilo kakve druge javne ili politicke funkciju dok je na mestu predsednika savezne drzave". "Niko ne osporava pravo DSS na mesto predsednika skupstine, ali se mora znati da je DSS prva sama propustila da ispuni dogovorene koalicione obaveze. Kostunicin zahtev je nerealan. Marsicanin nije smenjen nego je podneo ostavku, a DOS je suvise ozbiljna organizacija da bi mogla jedan dan da prihvata ostavku, a drugi da ga ponovo bira", zakljucio je Protic. KONSTITUISANA SKUPSTINA KOSOVA Pristina -- U ponedeljak je konstituisana Skupstina Kosova, a za njenog predsednika izabaran je akademik Nedzat Daci iz Demokratskog saveza Kosova, prenosi dopisnik Radija B92. Tokom sednice izabrano je Predsednistvo parlamenta, dok predsednik Kosova nije izabran zbog otvorenog neslaganja predstavnika stranaka Ibrahima Rugove i Hasima Tacija. Inace, Taci je na prvoj sednici kosovskog parlamenta optuzio sefa UNMIK Hansa Hekerupa za povredu ljudskih prava, zato sto ovaj nije dopustio porodici Adema Jasarija da prisustvuju zasedanju. Sef poslanicke grupe koalicije "Povratak" Rada Trajkovic protestovala je zbog toga sto na konstitutivnu sednicu nije pozvan niko od predstavnika vlastu u Beogradu. Inauguracionu sednicu Skupstine Kosova je otvorio specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Hans Hekerup. Obracajuci se novoizabranim poslanicima, Hekerup je istakao da je ovo istorijski dan za Kosovo. "Prvi put u istoriji ucestvujemo u otvaranju istinski demokratski izabrane skupstine koja predstavlja narod Kosova", istakao je Hekerup. U nastavku sednice je izabran predsednik Nedzad Daci, clan Demokratskog saveza Kosova. Nakon izbora, Daci je izjavio novinarima da stanovnici Kosova treba da budu jednaki pred zakonom. "Stanovnici Kosova treba da budu jednaki ne samo pred Bogom, nego i pred zakonom u parlamentarnoj debati, tako da je moj osnovni koncept potpuna saradnja, bez ikakvih ogranicenja, ali uvek imajuci u vidu da smo mi Kosovari i da zajednicki treba da gradimo, ne samo buducnost Kosova, nego da se bavimo i sadasnjoscu", rekao je Daci. Pored predsednika, na sednici su izabrani clanovi predsednistva skupstine. Ispred DSK su Nedzad Daci i Fatmir Sejdiu, Gojko Savic i Oliver Ivanovic iz Koalicije Povratak, a interese stranaka koje su deklarisane kao nesrpske i nealbanske zastupace Zulfri Merdza. Poslanici DPK nisu imenovali svoje clanove, jer Hekerup nije ispunio njihov zahtev da sednici prisustvuju clanovi porodice Adema Jasarija. Zbog toga su poslanici DPK napustili zasedanje za vreme izglasavanja clanova Predsednistva. Sef poslanicke grupe Koalicije Povratak Rada Trajkovic rekla je novinarima da je neprijatan dogadjaj to sto srpski poslanici nisu imali adekvatan prevoz. "Predstavnici koji su najzasluzniji za ovo sto su srpski poslanici i pod ovako teskom diskriminacijom unutar parlamenta, mislim na drzavno rukovodstvo Jugoslavije, Srbije i sefa Koordinacionog centra g. Covica, nisu pozvani, nisu u mogucnosti da prisustvuju i mi cemo javno izraziti zaljenje zbog takvog cina", kaze Trajkovic. Nakon pauze, sednica je prekinuta, a sledeca je zakazana za cetvrtak, kada bi trebalo da budu izabrani predsednik Kosova i skupstinska tela. EVROPSKI HORIZONT ZORANA DJINDJICA Pariz -- "Djindjic ima samo jednu veliku ambiciju: reformisati zemlju da bi je doveo na nivo koji ce joj omoguciti kandidovanje za prijem u Evropsku uniju," pise specijalni izvestac pariskog dnevnika "Figaro" Reno Zirar osvrcuci se na posetu Zaka Siraka Beogradu i Zagrebu. Ovaj novinar je na dan polaska sefa francuske drzave u te zvanicne posete napravio intervju sa predsednikom SR Jugoslavije Vojislavom Kostunicom. Na kraju posete glavnom gradu SR Jugoslavije razgovarao je sa srpskim premijerom. "Dovodjenje trzisne ekonomije u funkcionalno stanje zahteva mnogo zrtava," rekao je Zoran Djindjic za "Figaro". "Na primer, nasa preduzeca imaju suvise zaposlenih. Zato ce put ka kandidaturi za Brisel biti dug i bolan." Vlada Srbije se nada da ce od Evropske unije i od medjunarodnih finansijskih institucija izdejstvovati neophodnu pomoc u sledece tri godine "kako bi prosla pilula reformi bez socijalnih eksplozija". Prema Djindjicu, "idealno za Beograd bi bilo ako uspe da dobije godisnje po milijardu i po dolara". "Shvatite," naglasio je Djindjic, "ako narod bude malo manje siromasan, ucinicemo da lakse zaboravlja velike nacionalne probleme, koji i sada pobudjuju jake emocije: nesigurnost oko Crne Gore, bolan gubitak Kosova i atmosfera terora koja u pokrajini vlada nad Srbima, konstantno unizavanje od strane Suda u Hagu." Kao i predsednik SR Jugoslavije u intervjuu objavljenom u petak, srpski premijer je prebacio Haskom tribunalu sto nije podigao jos ni jednu optuznicu protiv lider� OVK. "To je nepravedno prema nama," rekao je Djindjic i priznao da je "sokiran istragom koju je Karla del Ponte otvorila protiv generala Lukica i Pavkovica, sefova policije i vojske na Kosovu u vreme bombardovanja NATO". "Zelim da zadrzim postovanje za damu iz Haga, ali je u tome nikad necu podrzati," rekao je premijer Srbije Zoran Djindjic u intervjuu pariskom dnevniku "Figaro". DJINDJIC U SVEDSKOJ, LABUS U MOSKVI, SVILANOVIC U SPANIJI Beograd -- Srpski premijer Zoran Djindjic boravice u utorak u jednodnevnoj radnoj poseti Svedskoj, saopstila je republicka vlada. Djindjic ce razgovarati sa svedskim premijerom Joranom Personom, potpredsednikom vlade Lenom Hjelm Valen, ministrom inostranih poslova Anom Lind i ministrom trgovine Lejfom Pagrotskim. Prijem i prezentacije za delegaciju Vlade Srbije odrzace kompanije "Erikson", "Volvo", "Tetra Pak", "Skania", ABB, "Atlas Kopko", "Dino Nobel", "Sveko" i NC. Potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus je u ponedeljak na celu drzavne delegacije otputovao u dvodnevnu posetu Moskvi, gde ce razgovarati o ekonomskoj saradnji izmedju dveju zemalja. Savezni ministar za inostrane poslove Goran Svilanovic posetice u utorak i sredu Spaniju i Portugal, gde c razgovarati sa sefovima diplomatija tih zemalja Zoze Pikeom i Zaime Gamom. Osim razgovora o bilateralnoj saradnji, ocekuje se da ce biti razmenjena misljenja o situaciji u regionu, odnosima u jugoslovenskoj federaciji, stanju na Kosmetu i pitanju priblizavanja SRJ Evropskoj uniji, navodi se u saopstenju. SOC: NE VERUJEM U DOGOVOR O REFERENDUMU Podgorica -- Predsednik Narodne stranke Dragan Soc je ocenio da ne veruje da ce doci do sporazuma vlasti i opozicije o organizovanju referenduma, sto ukljucuje i koncentracionu vladu. U izjavi za "Vijesti", Soc je rekao da ce Koalicija "Za Jugoslaviju", u zavisnosti od toga sta ce se desavati na razgovorima Podgorice i Beograda, odluciti hoce li dati svoj odgovor na septembarsku "paket ponudu" Demokratske partije socijalista. "Mi se iskreno nadamo da ce crnogorska vlast shvatiti da nije uputno sukobljavati se sa Evropom, da moze doci do dogovora o ustavnoj rekonstrukciji Jugoslavije, cime bi prica o referendumu postala nepotrebna", ukazao je Soc. "Ako, pak, Djukanovic ostane na svojim pozicijama, nema razloga da ne razgovaramo o uslovima za referendum i da na to gubimo previse vremena", rekao je Soc. Precizirajuci da Koalicija ima stav u odnosu na ponudu DPS i da je pitanje politicke procene kako i kada ce odreagovati, Soc je dodao da, i ako pocnu razgovori o referendumskim uslovima, ne veruje u kompromis oko potrebne vecine za izglasavanje nezavisnosti. On je ocenio da u Crnoj Gori ne postoji vecinsko raspolozenje za podrsku nezavisnosti, te da je to jasno i onima koji tu "ideju guraju, a i Zapadu". "Ima li ko u Crnoj Gori da cuje poruke francuskog predsjednika Zaka Siraka da je ono sto se radi u Crnoj Gori protivno kulturi evropske politike, da je stav Evropske unije prema onome sto radi crnogorska vlast krajnje neprijateljski, da sigurno ne treba racunati na priznanje i da je referendum skup", podsetio je Soc. PRIBLIZAVANJE STAVOVA DOS I SNP U VEZI SA HAGOM? Beograd, Podgorica -- Savezni ministar pravde Savo Markovic nagovestio je u izjavi za B92 da je doslo do priblizavanja stavova SNP-a i DOS-a oko usvajanja Zakona o saradnji sa Haskim tribunalom i da je neophodno sto pre usvojiti taj zakon u saveznom parlamentu: "Mislim da se stanovista u tom smislu pomjeraju u pozitivnom pravcu i da ce naredni dani ili naredne nedjelje dati odgovor na to pitanje. Koji su ti konkretni pokazatelji ja ne bih mogao sad da kazem, ali siguran sam da ce neki zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, bilo kao okvirni, na saveznom nivou, posle toga bi republike imale pravni osnov za donosenje republickih zakona, vrlo brzo ce uslijediti. To vrlo brzo treba shvatiti vrlo rastegljivo, ja ne govorim o nedelju dana, niti o nekom mjesecu...", rekao je savo Markovic. Portparol Socijalisticke narodne partije Crne Gore Dragan Koprivica tvrdi, medjutim, da SNP ne odustaje od svojih principijelnih stavova. "Ja mogu samo da vam kazem da su stavovi SNP-a odavno poznati, i da tu nema sta da se dodaje. Mi jesmo za saradnju sa Medjunarodnom zajednicom i sa Haskim tribunalom, ali ne po onim stavkama po kojima se podrazumeva isporucivanje nasih gradjana Haskom tribunalu, zastupajuci tezu da sudski proces za eventualne optuzbe treba da se sprovodi na teritoriji SRJ i u okviru nasih sudova", rekao je Koprivica. MILOSEVIC U UTORAK PRED SUDIJAMA TRIBUNALA Hag -- Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic pojavice se u utorak ponovo pred sudijama Haskog tribunala. Milosevic bi trebalo da se izjasni o optuznici za genocid u Bosni i Hercegovini. Prilikom njegovog cetvrtog pojavljivanja u sudnici, sudije ce razmatrati predlog glavnog tuzioca Karle del Ponte da sve tri optuznice, za Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku budu predmet jednog sudjenja. OTPECACENE OPTUZNICE PROTIV TODOVICA I RASEVICA Hag -- Tribunal u Hagu otpecatio je optuznicu protiv Sava Todovica i Mitra Rasevica podignutu pre vise od tri godine za zlocine protiv covecnosti nad Muslimanima 1992. godine u Foci. Todovic i Rasevic optuzeni su zajedno sa Miloradom Krnojelcem za nezakonito zatvaranje, ubijanje i mucenje muslimanskih muskaraca zatvorenih u KP Domu u Foci, kada su grad zauzele srpske snage u aprilu 1992. godine. Milorad Krnojelac ceka izricanje presude. SVETSKI DAN LJUDSKIH PRAVA Beograd -- U ponedeljak se obelezava Svetski dan ljudskih prava, dan kada je pre vise od 50 godina Generalna skupstina Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. U Beogradu ce tim povodom biti organizovano nekoliko manifestacija. Biljana Kovacevic Vuco iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava kaze za B92 da borba za ljudska prava sada podrazumeva promenu psihologije u Srbiji, odnosno stvaranje gradjanina od podanika. "Sada je mozda znacajnije da se borimo za ljudska prava nego u vreme Milosevica kada su pozicije bile nekako jasne. Na jednoj strani je bio Milosevic sa svojim diktatorskim pretenzijama, a na drugoj smo bili svi mi. U ovom trenutku ja borbu za ljudska prava vidim kao emancipaciju gradjana, kao prelazak crte, koji mi jos nismo presli, od podanika ka svesnim gradjanima koji ce se ukljucivati u drustvene tokove i imati uticaja na donosenje politickih odluka i nece biti ping-pong loptica bilo koje stranke na vlasti. Jako je vazno da se u periodu pocetka demokratizacije borimo i za ekonomska i socijalna prava posto je status nasih gradjana na najnizem mogucem nivou, a treba da obratimo paznju na to da svako u ovoj zemlji ima pravo na zivot, da ima mnogo invalida kojima nije omogucen ni minimum normalnog zivota u ovoj zemlji", kaze Kovacevic Vuco. KOLEGIJUM SUDIJA PROTESTUJE Beograd -- Kolegijum svih sudija okruznog suda u Beogradu saopstio je u ponedeljak da protestuje zbog nacina objavljivanja inicijative ministra pravde i lokalne samouprave Vladana Batica za razresenje sudija. U saopstenju se navodi da "Kolegijum izrazava protest zbog nacina na koji je o tome obavestena javnost, jer imenovani su o svemu najpre saznali iz stampe, njihova imena su javno objavljena, a prethodno nadlezni organ nije raspravljao o razlozima za razresenje sudija, niti je bilo kakva odluka u vezi s tim doneta". Takodje, Kolegijum smatra da je u pitanju "pritisak ne samo na rad tih sudija kao pojedinaca vec i suda u celini". BUSEK NOVI KOORDINATOR PAKTA ZA STABILNOST Brisel -- Savet ministara Evropske unije imenovao je u ponedeljak Austrijanca Erharda Buseka za novog koordinatora Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope. Na toj duznosti je sada nemacki politicar Bodo Hombah, a sa nje odlazi na kraju godine. SVILANOVIC I DIMIC U "KATARZI" RADIJA B92 Beograd -- Ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanovic najavio je, u razgovoru za Radio B92 da nas, kada je u pitanju spoljna politika, u predstojecoj godini ocekuje produbljivanje saradnje sa susednim drzavama s kojima smo do juce bili u sukobu. "Narodi Balkana su zagledani samo u sopstvene zrtve i to je prirodno. Zato nam je, pre svega, neophodno razumevanje. Dobro je kada postoji mera hrabrosti da se pogleda kakve su politicke greske pravljene i kakve su posledice trpeli i gradjani nase zemlje i gradjani susednih zemalja. Na Balkanu za to ima mnogo prilike i prostora, a ja kako ministar inostranih poslova nastojim da napravim okvir za takve susrete, a to su diplomatski odnosi. Probacemo da naredne godine unapredimo te odnose, da razumemo ono sto nam se dogodilo i zasto nam se dogodilo. Tu ima nezaobilaznih momenata, kako sto je sudjenje ljudima koji su pocinili i organizovali zlocine ili su ih inspirisali", kaze Svilanovic. Jugoslovenska komisija za istinu i pomirenje, koja je, na inicijativu Vojislava Kostunice, osnovana proletos, imala je, prema oceni Svilanovica, ulogu i zadatak da bude prethodnica sudjenjima za ratne zlocine. Koordinator ove komisije, istoricar Ljubodrag Dimic, priznaje da ona vec nekoliko meseci ima samo svoj prvi papir, a da su prepreke za njen rad u proteklom periodu bile brojne, uglavnom administrativne. Od Nove godine Komisija otvara kancelariju i tako pocinje konkretan rad. "Suocili smo se s lavirintom birokratskih problema, iz koga smo izasli, tako da cemo startovati sa adresom, telefonom i memorandumom, s mogucnoscu da ostvarujemo kontakte i imamo kancelariju gde ce svi oni koji zele da ucestvuju u tom projektu moci da se jave. Veci deo drustva oseca potrebu da sazna istinu o sebi, svestan je da nema buducnosti ukoliko ne saznamo istinu o sebi i ne odredimo putokaze kojima treba krenuti", kaze Dimic. OTPORASI TRAZE POLICIJSKU ZASTITU Beograd -- Clanovi pozarevackog "Otpora" Zoran Milovanovic i Momcilo Veljkovic su zatrazili zastitu od pomocnika ministra unutrasnjih poslova za javnu bezbednost Sretena Lukica, povodom pretecih pisama koja su im upucivana ovih dana. Posle susreta sa Lukicem, Milovanovic i Veljkovic su izjavili na konferenciji za novinare u prostorijama beogradskog "Otpora" da im je on obecao posebno obezbedjenje. Veljkovic je istakao da ga posebno zabrinjava sto su pisma potpisana od organizacija poput "Srpski oslobodilacki otpor" i "Pokret za oslobodjenje Srbije". On je dodao da na osnovu potpisa sumnja da su autori pisama pristalice porodice Milosevic. SAVEZNI USTAVNI SUD NIJE ODLUCIO O ZAHTEVU ASTRA BANKE Beograd -- Savezni ustavni sud nije u ponedeljak doneo odluku o zahtevu Astra banke da obustavi izvrsenje resenja o naplati jednokratnog poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu, stecene iskoriscavanjem posebnim pogodnosti. U saopstenju koje je potpisao sudija Milan Vesovic, v.d predsednika Saveznog ustavnog suda, navedeno je da "Sud nije prihvatio predlog da se odbaci zahtevana mera, kao ni zahtev da se ona izda, zbog toga sto nisu imali Ustavom utvrdjenu vecinu glasova". Javna rasprava pred Saveznim ustavnim sudom u predmetu ispitivanja ustavnosti republickog Zakona o jednokratnom porezu na dohodak i ekstra imovinu stecene iskoriscavanjem posebnih pogodnosti zakazana je za 26. decembar. PREDSEDNIK SRJ OSLOBODIO ALBINA KURTIJA Beograd -- Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica doneo je odluku da oslobadjanju od daljeg izdrzavanja kazne Albina Kurtija, bivseg lidera studentskih protesta na Kosovu i Metohiji i sekretara predsednika Odbora za ljudska prava na Kosovu Adema Demacija, saopsteno je u ponedeljak iz kabineta predsednika SRJ. Predsednik SRJ pri donosenju odluke rukovodio se nadom da ce oslobadjanje Albina Kurtija, pored ucesca srpskih poslanika koalicije "Povratak", biti jos jedan znak da SRJ tezi mirnom resenju odnosa u Pokrajini. Jugoslovenski predsednik ovu odluku doneo je povodom medjunarodnog dana ljudskih prava i na inicijativu jugoslovenskog Komiteta pravnika za ljudska prava, kaze se u saopstenju. DEMANTI RIZE HALIMIJA Presevo -- Predsednik SO Presevo i predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi na konferenciji za novinare odrzanoj u Presevu 6. decembra demantovao je informacije koje su se pojavile na sajtu B92. Na pomenutoj konferenciji Halimi je izjavio: "Ovu konferenciju za stampu morao sam da odrzim da bih odgovorio na kampanju Koordinacionog tela Savezne i Republicke Vlade u Bujanovcu, koja se preko pojedinih sredstava informisanja vodi ovih dana... Povod za ovu kampanju je moja cestitka koja je upucena prilikom 28. novembra, nacionalnog praznika svih Albanaca, preko saopstenja za javnost. Prvo je u Koordinacionom telu u Bujanovcu novinarima podeljen srpski prevod ovog saopstenja, koje je navodno preuzeto od veb-sajta SO Presevo, koji ustvari uopste ne postoji. Zapravo postoji mogucnost da je ovo Saopstenje preuzeto od sajta Preseva-kom koje kao i veliki broj sredstava za informisanje na albanskom jeziku objavile ovo saopstenje. Naravno da ovo bi bilo sasvim uobicajeno da nije napravljen ocigledan falsifikat time sto su ovom saopstenju pridodati kao podnaslovi sledece recenice: "Cestitamo 28.novembar Dan zastave, Rodjendan Adema Jasarija", "Samo ujedinjeni mozemo ostvariti nase snove", "Srescemo se u Pristini, Tirani, Kumanovu, Tetovu, Skoplju, Presevu, Bujanovcu, Medvedji, Prizrenu, Ulcinju, Valoni, Skadru..." Pravi smisao imputiranja ovih recenica razotkrio je veoma brzo jedan od clanova koordinacionog tela u Bujanovcu, Milovan Coguric, sekretar Saveznog Ministarstva Odbrane, koji je 3. decembra u Podgori�kim dnevnim novinama "Dan" izneo tvrdnju: "Riza Halimi pozvao Ulcinjane da pristupe albanskoj drzavi". U nastavku ovog scenarija, koji je prepoznatljiv i vec bezbroj puta vidjen za vreme ranijeg razima, iz kojeg vremena ima jos uvek prilican broj aktuelnih zvanicnika, kao sto je gospodin Coguric, prikazuju se Albanci kao destabilizacioni elemenat u smislu da "Militantno albansko krilo pojacano utice na rad politicara usmjeravajuci ih na destabilizaciju regiona"... Sa zaprepascenjem sam saznao da je falsifikovana verzija mojeg saopstenja objavljeno i u veb-sajtu B92. Pretpostavljam da su zrtve manipulacija Koordinacionog tela u Bujanovcu. Smatram da je celokupno ova epizoda planski smisljena da bi se blokirao zahtev Koordinacionog odbora, koji je upucen Koordinacionom telu Savezne i Republicke Vlade, kojim se trazi dinamizacija politickog procesa resavanja krize, u kojem se pored resavanja drugih zivotnih problema istice i neophodnost ukljucivanja Albanaca u lokalnim vlastima u Bujanovcu i Medvedji, ali isticana je i potreba da se zakonom regulise pitanje upotrebe nacionalnog simbola i obelezavanja nacionalnog praznika... U okviru ove velike kampanje obuhvacen je i incident u Raincu kojom prilikom podmetnutim eksplozivom unisten je kontejner policije. Predstavnici PDD i svih politi�kih subjekata Albanaca u ovom podrucju uvek su najostrije osudjivali i dalje osudjuju sve teroristicke akte i svaku primenu sile u resavanju politi�kih pitanja i uvek smo insistirali da se pocinioci kriminalnih dela najostrije kaznjavaju. U ovom pravcu jos jednom ponavljam da je takodje neprihvatljiva i veoma stetna stara sema po kojoj se bez prethodnih strucnih analiza uvek se unapred osudjuju Albanci za sva kriminalna dela koja se desavaju na ovom podrucju pa cesto kada su zrtve ovih akata sami pripadnici albanske nacionalnosti. Takodje je veoma stetna kompromitacija projekta multietnicke policije preko zloupotrebe kontejnera, navodno namenjenih za ovaj projekat, od strane specijalne policije koja je u prethodnom periodu izazvala niz incidenata koji nikada se javno ne osudjuju od strane Koordinacionog tela u Bujanovcu, ali ni od strane predstavnika partija koje drze vlast na drzavnom nivou", kaze se u saopstenju Rize Halimija. EPIDEMIJA ZARAZNE ZUTICE U PROKUPLJU Prokuplje -- Od kako su se, pre vise od mesec dana, pojavili prvi slucajevi zarazne zutice u Prokuplju, traju napori zdravstvenih institucija da suzbiju epidemiju. Sudeci prema podacima koje nam javlja dopisnik B92 Ljilja Danilovic bolest se siri. Do sad je u Prokuplju od zarazne zutice obolelo 160 gradjana. O uzrocima epidemije nacelnik higijensko-epidemioloske sluzbe Doma zdravlja u Prokuplju, dr Milivoje Miladinovic, kaze: "Tome su doprinele mnoge stvari kao sto su nehigijenske prilike; kroz grad prolaze dva potoka, u koje se sliva otpadna voda, deponija koja je u samom gradu i proglasena je epidemija zarazne zutice tipa A." Od zarazne zutice, kako istice dr Miladinovic, obolele su sve starosne grupe, od 4 do 60 godina. Zarazna zutica prvi put je registrovana u centru Prokuplja, zatim se prosirila na sela prokupacke opstine, a u poslednjih mesec dana zahvatila je i nekoliko gradova u Toplici. "Karakteristika ove epidemije je da su svi delovi grada zahvaceni, bilo je obolelih i sa podrucja opstina Zitoradja i Kursumlija", rekao je dr Miladinovic. "MILOSEVIC JE, PROSTO, TRAZIO INTERVENCIJU NATO" Vasington -- Ime norveskog diplomate Knuta Volebeka ne moze da ne zvuci poznato pratiocima zbivanja na Balkanu. Pre dolaska na sadasnju duznost ambasadora u SAD, Volebek je bio sef diplomatije Norveske, a u tom svojstvu, pored ostalog, i predsedavajuci OEBS u vreme kulminacije krize na Kosovu 1999. U susretu s novinarima, prilikom nedavne posete norveskog premijera Vasingtonu, Volebek je izneo detalje svog telefonskog razgovora sa Slobodanom Milosevicem, obavljenog 24. marta 1999, u svojstvu predsedavajuceg OEBS zaduzenog da poslednji put pokusa da privoli predsednika SRJ na saradnju kojom bi bila izbegnuta intervencija NATO. Prema Volebekovim recima, bio je to njegov poslednji u seriji kontakata sa Slobodanom Milosevicem. "Pozvao sam ga i upozorio na neminovne posledice daljeg odbijanja saradnje. Rekao sam mu: 'Gospodine predsednice, bice rata ako ne saradjujete. Mislim da jos imate priliku da to izbegnete, ako pristanete na trazenu saradnju i omogucite Kosovarima povratak kucama. Moja je obaveza da, posle ovog razgovora, obavestim komandu NATO o Vasem odgovoru'. Milosevic uopste nije reagovao na to upozorenje. On kao da je, prosto, trazio bombardovanje NATO. Poceo je da mi ponavlja pricu o stradanjima srpskog stanovnistva, a kad sam ga prekinuo i zapitao sta je s desetinama hiljada u to vreme proteranih i izbeglih Albanaca sa Kosova, odgovorio je da su ti ljudi na izletu!?", rekao je Volebek. "Kad sam mu, na to, pomenuo desetine zapaljenih albanskih kuca, koje sam svojim ocima pre toga video na Kosovu, odgovorio mi je, mrtav hladan, da to nisu bile zapaljene kuce vec stogovi sena koje su Albanci palili na svojim imanjima". Prema Volebeku, taj razgovor s predsednikom SRJ zavrsio se onako kako je i poceo i trajao sve vreme, bez i trunke Miloseviceve spremnosti da se suoci sa stvarnoscu i iskoristi sansu da izbegne bombardovanje. Volebek: "Gospodine predsednice, imamo nepobitne podatke o izuzetno povecanom prisustvu vasih vojnih snaga na Kosovu. Kako to objasnjavate?". Milosevic: "Te vojne snage nalaze se na Kosovu da bi zastitile vase ljude od albanskih terorista. Ja mislim, gospodine Volebek, da Vi previse gledate CNN!". Sutradan je doneta odluka o pocetku intervencije NATO protiv SRJ, prve i dosad jedine u poluvekovnoj istoriji organizacije. "Bio je to dan koji nikad necu zaboraviti", rekao je Knut Volebek, ambasador Kraljevine Norveske u Vasingtonu. GENERAL KOT: MLADIC JE BIO LUD, KAO UOSTALOM I KARADZIC Pariz -- "Prvi put sam bio u Srebrenici u jesen 1993. i u tom periodu, koje je bilo veom tesko za tu enklavu, saradnja Bosanaca s medjunarodnim vojnim snagama i humanitarnim organizacijama bila je savrsena", rekao je general Zan Kot, koji je bio komandant UNPROFOR od 1. jula 1993. do 15. marta 1994. Napomenvsi da je tada sreo Nasera Orica, "sefa bosnjackih snaga u enklavi, osobu izuzetne harizme", Kot je istakao da nikako ne moze da shvati zasto je taj "kljucni covek za odbranu enklave" povucen. "Razlozi za to su potpuno nejasni", rekao je Kot. Koriscenje vazdusnih udara ili "bliske vazdusne podrske", po Kotu, jednostavno nije bilo "u filozofiji UN". Jedan od razloga sto je sam zatrazio da bude povucen sa funkcije komandanta UNPROFOR bilo je totalno birokratizovanje odlucivanja u toj oblasti. Dok je on bio na toj funkciji, odluku o "upotrebi avijacije" mogao je da donese samo specijalni izaslanik UN Jasusi Akasi, ali uz konsultaciju sa sluzbama UN i generalnim sekretarom Butrosom Galijem. Ideja da se Srebrenica moze braniti "slemovima i vozilima obojenim u plavo" je, po Kotu, prestavljala "totalno zastranjivanje". Tu je trebalo da bude jedna jaka brigada u pravim vojnickim uniformama, naoruzana topovima i s pravom da se bori. "Osnovna pitanja pada Srebrenice nisu ovakve ili onakve procene namera srpskih snaga, ni odluke generala Bernara Zanvijea, vec sta su velike sile, medju njima i Francuska, htele da ucine sa ovim enklavama u trenutku kad je pravljena dejtonska karta. Dok ne bude odgovora na to pitanje, nece biti odgovora ni na jedno drugo," rekao je general Kot. Za generala Mladica, koga je video desetak puta, francuski general je rekao da je jednostavno lud, "stvarno lud". "On niti je slusao, niti je razumevao sta mu se govori. Kada jedna vojska praktikuje etnicko ciscenje, onda se za to nadje i odgovarajuci komandant. Mladic je zato i dosao vrlo brzo na celo vojske bosanskih Srba. Bio je lud, kao uostalom i Karadzic. To nije samo moje misljenje. Komandant srpskih snaga u Hrvatskoj, general Novakovic, koga sam cenio, vise puta mi je rekao: 'Mladic je potpuno lud'", izjavio je Kot u svedocenju iza zatvorenih vrata pred Misijom francuskog parlamenta o Srebrenici. TUDJMAN POPULARNIJI OD MESICA Zagreb -- U ponedeljak, na drugu godisnjicu smrti Franje Tudjmana, njegov grob na zagrebackom Mirogoju poseceniji je nego ikad, a prema ispitivanju javnog mnjenja Tudjman je dva puta popularniji od predsednika Stipu Mesica, jer 35% gradjana Hrvatske misli da je Tudjman bio bolji predsednik, a 16% se opredelilo za Mesica, prenosi dopisnik Radija B92 iz Zagreba. NUNS OTVARA REGIONALNE KANCELARIJE Beograd -- Nezavisno udruzenje novinara Srbije najavilo je otvaranje sedam regionalnih kancelarija u Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu, Nisu, Uzicu, Novom Pazaru i Bujanovcu. Clan izvrsnog odbora Branko Vuckovic je na konferenciji za novinare u ponedeljak objasnio da NUNS preko ovih kancelarija zeli da pomogne kolegama u tim gradovima u resavanju socijalnih, ekonomskih i profesionalnih problema. Vuckovic je dodao da ce novootvorene kancelarije imati savremenu opremu i da ce "s vremenom prerasti u pres sluzbe poput beogradskom Medija centra". On je dodao da su donatori ovog projekta Norveska narodna pomoc i Fond za otvoreno drustvo.Clan Izvrsnog odbora NUNS Filip Mladenovic je najavio i novu akciju udruzenja "Zajedno smo jaci", koja treba da poboljsa polozaj novinara. "Samo ekonomski i socijalno obezbedjen novinar moze biti slobodan novinar", istakao je Filip Mladenovic. On je, pri tom, podsetio kolege novinare da moraju i sindikalno da se pripreme za suocavanje sa buducim gazdama u medijima: "Mastamo o tome da u Srbiji postoji jaka asocijacija sindikata novinara jer znamo sta nas ceka u buducnosti i ona mora da se izbori za minimalne uslove rada". KOCEVIC SE VODI KAO NESTAO Beograd -- Jedanaest clanova jugoslovenske posade koji su preziveli brodolom trgovackog broda "Med Trejder" u Eegejskom moru, doputovali su u Jugoslaviju. Zivote Jugoslovenima spasao je ruski tanker "Braders ". Dvanaesti clan posade, elektricar Momcilo Kocevic zvanicno se vodi kao nestao. PREGLED STAMPE U Pregledu stampe mozete pricitati Komentar iz lista "Danas", iz "Politike" o politickim obracunima, iz "Glasa javnosti" intervju s Veranom Maticem, direktorom RTV B92, i iz "Blica" intervju s piscem Vladimirom Tasicem. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPBU5w0MYhVuIcyHKEQJeiACfdA3OTnslVv86AW3bklsnXf3ZHBsAoMtx TOOoupKz0RPvdYROjxvZHD1Y =lFE7 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/
