LIČNI STAV
Vrhovni sudija
PIŠE: KOSTA ČAVOŠKI
Kad bismo danas ispitali čelnike pojedinih
nevladinih organizacija, koje nas, balkanske
domoroce, upućuju u međunarodne standarde
ljudskih prava i nezavisnog sudstva, da li je
mogućno da neka vodeća zemlja Zapada zgazi
elementarnu nezavisnost sudstva i osnuje
preke vojne sudove, oni bi odgovorili da
njihovi finansijeri to nikada ne bi učinili.
Ne potpuno neočekivano - jer je ono ruglo
od suda u Hagu to uveliko nagoveštavalo -
američka vlada je nedavno bacila pod noge
sva ona jemstva sudske nezavisnosti i
elementarne sigurnosti ljudskih sloboda i
prava koja je evropska, a naročito anglosaksonska
pravna i politička tradicija vekovima
stvarala. To je 13. novembra ove godine učinio američki
predsednik Džordž Buš Mlađi vojnom
naredbom o pritvoru, postupku i suđenju određenim
nemačkim građanima u ratu protiv
terorizma. Reč je o osnivanju vojnih komisija koje će kao
preki sudovi suditi strancima za koje se
razložno može verovati da su teroristi ili je "u interesu
Sjedinjenih Država da se tim licima na
takav način sudi".
Pa kako će im se suditi? Da kojim slučajem
optuženi ne bi zamajavali ove vojne komisije
pozivom na habeas corpus i druga jemstva
ljudske sigurnosti i slobode u krivičnom postupku,
koja obezbeđuje američki Ustav i zakoni i
međunarodni akti koji obavezuju Sjedinjene
Države, američki predsednik je naredio
ovim vojnim komisijama da, iz praktičnih razloga, ne
primenjuju "načela prava i pravila
dokazivanja priznata u presuđivanju krivičnih slučajeva
pred okružnim sudovima Sjedinjenih
Država". Umesto tog, za Ameriku važećeg prava, ove
vojne komisije postupaće po "naredbama i
propisima koje će doneti sekretar za odbranu".
Jedva da treba reći da će i kazne koje će
ove vojne komisije izricati takođe biti praktične.
Pored ostalih, predviđeno je da će se
izricati "kazne doživotnog zatvora i smrtna kazna".
Posebnu pažnju zaslužuju dokazi. Umesto
strogih pravila o tome šta se pred sudom može
prihvatiti kao dokaz i na koji se način
oni mogu pribavljati, ovom predsedničkom naredbom
ovlašćuje se predsednik vojne komisije da
može prihvatiti kao dokaz sve što ima dokazivu
vrednost za razboritog čoveka, a to onda
može obuhvatiti kazivanja po čuvenju i rekla-kazala.
Ovom se naredbom inače ne predviđa javnost
suđenja, što znači da će suđenja biti tajna,
pogotovo ako se budu sprovodila na
prekomorskim ratnim brodovima. Uz to se nijedna
klasifikovana vojna ili državna tajna ne
sme obelodaniti čak ni samom optuženom, uprkos
tome što će se presuda zasnivati i na
takvim tajnim dokazima.
Najneobičniji deo ove naredbe predstavlja
zabrana uhapšenom ili optuženom licu da upotrebi
bilo koji pravni lek i obrati se, posredno
ili neposredno, bilo kom sudu u SAD, drugoj državi
ili međunarodnom sudu niti će mu biti
dopušteno da, zbog povrede svojih prava, tuži SAD,
njene organe, zvaničnike ili službenike.
Pa kome će ti nesrećnici uopšte moći da se obrate ako
su nezadovoljni s "presudama" ovih vojnih
komisija i da li će imati pravo na žalbu? Isključivo
predsedniku SAD ili njegovom sekretaru za
odbranu, ako mu ovaj to naloži, pošto će, po
slovu ove naredbe, jedino oni biti vlasni
da preispituju presude vojnih komisija i donose
konačnu odluku o životu i smrti optuženog.
Kad je posle "noći dugih noževa" Hitler
trebalo da opravda likvidaciju vođa jurišnih odreda
bez ikakve presude redovnog suda, on je
izjavio da je tog trenutka on lično bio "vrhovni
sudija nemačkog naroda". Posle 68 godina,
to pravo da bude vrhovni sudija i da odlučuje o
životu i smrti američkih neprijatelja sam
sebi je dao američki predsednik Džordž Buš Mlađi.
Istorija se izgleda ponavlja.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
