Dr Dušan Nikoliš, Institut za evropske
studije
Koliko pokorni?
To u Titovo vreme nipošto ne bi moglo
- Ostao sam bez komentara. To je, čini mi
se, najbolji komentar. Ovo je još jedan pokazatelj
našeg međunarodnog uticaja, položaja i
ugleda. Slika i prilika nas u svetu. Izglasavanje
zabrane korišćenja oružja sa osiromašenim
uranijumom praktično je plemenit pokušaj koji je
imao dobre namere. Ako se naša reakcija da
izbegnemo glasanje poveže s izuzetno
negativnim i odloženim, čak na hiljadu
godina, dejstvom ovog oružja, to samo pokazuje gde
smo i na šta sve pristajemo. Iz toga
možemo izvući i buduće konsekvence - šta će biti sa
nama i ima li granice tome na šta ćemo sve
pristati? Jer, kad prvi put pristanete na seriju
uslovljavanja, koja je bezgranična, onda
ste pristali praktično na sve. Tu, naravno, ima i
banalnih uslova koji zapadu ne znače
mnogo, a nama su važni, ali moramo da se privolimo
njihovoj odluci. U vreme Titove
Jugoslavije, ovako nešto nije moglo da se zamisli -
objašnjava za "Glas" dr Dušan Nikoliš,
naučni saradnik Instituta za evropske studije.
Još u septembru 1998. godine dr Nikoliš je
govorio o uranijumskom oružju, objasnio gde je
proizvedena municija, čime je punjena.
- Osiromašeni uranijum je nusprodukt u
nuklearnim centralama, to je nuklearni otpad.
Amerikanci su, shodno svojoj ekonomskoj
filozofiji, našli načina da uzmu profit i od otpada.
Tako je osiromašeni uranijum nastao iz
prerade otpada. Upotrebljen je protiv manjih država
kakve su Jugoslavija i Irak. U istočnoj
Bosni su deformisani ljudi i stoka.
Dr Nikoliš navodi još jedan podatak:
američka korporacija "Olin", s jedne strane, pravi i puni
oružje osiromašenim uranijumom, a
istovremeno finansira "Olin - Institut za međunarodne
odnose" na Harvardskom univerzitetu.
Zanimljiva je veza, kaže dr Nikoliš, to je ono
preplitanje vojno-industrijskih i
tehnološko-naučnih istraživanja, koje je tipično za Ameriku.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
