-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== DSS PODNELA PREPORUKU ZA RASPISIVANJE IZBORA Beograd -- Demokratska stranka Srbije zatrazila je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji i predlozila da republicki parlament donese odluku kojom bi se od Vlade zatrazilo da predsedniku Srbije preporuci raspisivanje vanrednih izbora, javlja Radio B92. Predsednik Skupstine Natasa Micic najavila je da se o tom predlogu Skupstina moze izjasniti na prvoj narednoj sednici, jer se, prema njenim recima, po hitnom postupku moze raspravljati samo o predlogu zakona, a ne i o predlogu preporuke. Posto je u Parlamentu pokrenuto pitanje vanrednih izbora, potpredsednik DSS Dragan Marsicanin saopstio je da ce njihovo raspisivanje biti osnovni pravac daljeg delovanja te stranke. "DSS se u ovom momentu opredelila da skrene paznju na dubinu politicke krize u Srbiji i da kaze ono sto je oduvek mislila i u vreme kada se borila protiv Milosevicevog rezima, da je narod taj koji treba da resi politicku krizu u Srbiji, a to se resava na izborima. Prisustvujemo, cini mi se, vremenu kada se umesto jednog autoritarnog rezima pojavljuju obrisi jednog drugog autoritarnog rezima i strankama koje su se borile protiv prethodnog preostaje da se svim politickim sredstvima bore protiv ovoga sto se sada u Srbiji desava", kaze Marsicanin. On je dodao i da bi novi izbori trebalo da budu raspisani kada budu reseni odnosi Srbije i Crne Gore. On je dodao i da DSS razmatra i pokretanje pitanja poverenja Vladi. Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je u utorak da se vanredni izbori sporovode po odredjenoj proceduri. "Ako budu uspeli da sprovedu tu proceduru, bice vanredni izbori", rekao je premijer, dodajuci da je "siguran da bi te izbore dobio reformski deo DOS". Prema Ustavu Srbije, predsednik moze da raspusti Skupstinu na obrazlozei predlog Vlade i da raspise vanredne uzbore. Ukoliko su poslanici nezadovoljni radom Vlade, oni mogu da joj izglasaju nepoverenje vecinom glasova i da na taj nacin iznude nove izbore. Za sada jedina racunica po kojoj bi DSS mogla da ima vecinu u Parlamentu kojom bi izglasala nepoverenje Vladi je da pored glasova socijalista i radikala pridobije osam poslanika Nove Srbije. Predsednik ove stranke Velimir Ilic, na pitanje B92 za koju stranu ce se opredeliti u eventualnom glasanju, kaze: "Meni je jako neprijatno sto smo mi taj jezicak na vagi i sto se lome koplja preko nas. Mnogo cenim predsednika Kostunicu i isto tako uvazavam napore pojedinih ljudi iz Vlade, ministarstava, koji stvarno zele nesto da urade. Sve je to veoma, veoma tesko, ali iz ove se koze u drugu ne moze, videcemo sta ce biti", kaze Ilic. On smatra da bi pre raspisivanja vanrednih izbora bilo neophodno doneti novi Ustav. Na inisitiranje da li, ipak, vidi sebe u drustvu radikala i socijalista kako rusi vladu DOS, Ilic kaze: "U takvoj grupi sigurno u Vladi necu biti. Ja cu samo debelo razmisliti, konsultovacu se s ljudima iz stranke i podrzacu sve sto je progresivno, sto je bolje za Srbiju. Veoma je tesko, moram jako mnogo da napravim i da izanaliziram sve. Boricu se svim mogucim sredstvima da se ne glasa o poverenju Vladi, jer bi to za mnoge od nas i za mnoge gradjane Srbije bilo veliko razocaranje, da DOS glasa o poverenju svojoj vladi", kaze Ilic. Funkcioner Demokratske stranke Goran Vesic kaze da ce ukoliko Demokratska stranka Srbije pokrene parlamentarnu diskusiju o poverenju republickoj vladi, biti razmotreno i ucesce te stranke u DOS. "Ako zele da pokrenu pitanje poverenja Vladi sa socijalistima, radikalima i SSJ, to je njihovo pravo. U tom slucaju oni vise ne bi bili u DOS, jer ako neko pokrene pitanje poverenja Vladi koja je vlada DOS, a ne pokusa prvo na Predsednistvu DOS koje je formiralo tu vladu da zatrazi da ta vlada bude iz ovih ili onih razloga smenjena, onda su oni nasli druge koalicione partnere, a to su SRS, SPS i SSJ. U tom slucaju DSS vise nece biti nijednog trenutka u DOS", kaze Vesic. Jedan od lidera DOS Zarko Korac najavljuje i druge posledice koje poslanici DSS mogu ocekivati ukoliko se odluce na radikalne zahteve. "Naravno da je pravo DSS da trazi raspisivanje novih izbora i da pokusa da srusi Vladu. Medjutim, moram vam reci da se posle toga vise ne moze govoriti o koaliciji, a mora se razgovarati o njihovim mandatima", kaze Korac. Funkcioneri DSS Dragan Marsicanin i DS Cedomir Jovanovic imaju razlicita misljenja o statusu Demokratske stranke Srbije u vladajucoj koaliciji. "DSS je stranka DOS", kaze Marsicanin. "Oni nisu deo Poslanickog kluba DOS, nisu u Vladi, a s DOS komuniciraju putem pisama, tako da su po mom misljenju oni dopisni clan DOS", kaze Jovanovic. Poslanici DSS napustili su sednicu Skupstine Srbije u ponedeljak jer je vecina DOS ignorisala zahtev predsednika Kostunice o vracanju Dragana Marsicanina na mesto predsednika Skupstine. Iako su najavljivali da nece prisustvovati sednici dok im ne budu ispunjeni zahtevi u utorak su bili u skupstinskoj sali. O zahtevima DSS nije raspravljano ni na sednici Predsednistva DOS jer se niko iz te stranke nije pojavio na sastanku. Predsednik Demokratskog centra i predsedavajuci Predsednistva DOS Dragoljub Micunovic u "Intervjuu dana" Radija B92 ocenjuje da je kompromis i dalje moguc i najavljuje jos jedan pokusaj dogovora. On smatra da je potez DSS politicki nepromisljen. "Moramo da se suocimo s posledicama ovako ishitrenih gestova. Kao sto sam bio protiv toga da budu oduzimani mandati DSS, bez obzira na to sto bi to formalno moglo da se izvede, isto tako sam apsolutno protiv toga da sada DSS tera prema novim izborima, prema totalnoj krizi Vlade, drzave i td. Ja cu za dan-dva, kada se stisaju strasti zakazati jos jednu sednicu DOS, ali jos verujem, jer ne mogu da se s tim pomirim inace ne bih bio u politici, da su svi ljudi toliko ludi, pa uvek idu i rade sve u korist svoje stete", istice Micunovic. BRANKOVIC: U SUKOBU DSS I DOS PROFITIRA G17 PLUS Beograd -- Ukoliko potezi sukobljenih strana u DOS zaista znace pocetak predizborne kampanje, postavlja se pitanje da li su i koga gradjani spremni da podrze. Direktor agencije "Medijum" Srbobran Brankovic u izjavi za Radio B92 kaze da, sudeci prema stavovima gradjana koje njegova agencija anketira, nijedna strana nece povecati popularnost. "Generalno gledano, ovaj sukob steti i jednoj i drugoj strani, jer je to vrlo losa poruka, najgora poruka koja biracima moze biti poslata u ovom momentu. Mislim da i taj korak nece doprineti vecoj popularnosti DSS. Nasa istrazivanja pokazuju da u sukobu te dve opcije ustvari najvise profitira G17 Plus kao neka treca opcija koja nudi jedan drugaciji pristup politici, da se bavimo ekonomskim problemima, da saradjujemo sa svetom, a ne da se iscrpljujemo medjusobnim sukobima. To bi otprilike bila moja procena sta bi ovaj sukob mogao da donese", kaze Brankovic. PLAN RESENJA KRIZE: GODINU DANA BEZ SUKOBA U DOS Beograd -- Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i ministar inostranih poslova Goran Svilanovic predlozili su plan za resenje krize u DOS kojim se u prvoj tacki predvidja moratorijum na sukobe u trajanju od godinu dana dok ne bude dovrsena rekonstrukcija federalne drzave. U ostalih 7 tacaka plana, koji u sredu objavljuje "Glas javnosti", Labus i Svilanovic predlazu povratak Demokratske stranke Srbije u vlast, rekonstrukciju Vlade, izbor novog predsednika Skupstine, precizan mandat Vlade i Poslanicke grupe DOS u Skupstini, usvajanje novog Ustava Srbije, sankcije prema partijama koje krse novi dogovor, kao i drustveni dogovor o solidarnosti DOS i sindikata radi srazmernog snosenja tereta reformi. Labus i Svilanovic u planu, takodje, navode ustupke koji treba da ucine i DOS i DSS. Ustupci DOS bi trebalo da budu rekonstrukcija Vlade na osnovu analize rada ministara, ponovni izbor predstavninika DSS za predsednika Skupstine, da predsednik SRJ Vojislav Kostunica opet bude predsedavajuci DOS i da bude postignuta puna saglasnost o spornim ministarstvima. Ustupci DSS su, prema predlozenom planu, povratak u Vladu, obaveza glasanja u Skupstini u skladu s novim mandatom, puna saradnja s Haskim tribunalom i izbor novog nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije. DJINDJIC U STOKHOLMU Stokholm -- Svedska je pozitivno ocenila rezultate reformi u Srbiji, a vlada te zemlje nastavice da pruza podrsku Vladi Srbije u reformi drzavne administracije, izjavio je u utorak premijer Srbije Zoran Dindic posle susreta sa svedskim kolegom Joranom Personom. Djindjic se tokom jednodnevne radne posete Svedskoj sreo i s potpredsednikomVlade Lenom Hjelm Valen, ministrom inostranih poslova Anom Lind i ministrom za trgovinu Lejfom Pagrotskim. Srpska delegacija razgovarala je i s predstavnicima vodecih svedskih kompanija ABB, "Erikson" i IKEA, koje bi, kako je najavio Djindjic, vec sledece godine mogle organizovati deo svoje proizvodnje u Srbiji. Ministri za privatizaciju Aleksandar Vlahovic i saobracaj i telekomunikacije Marija Raseta Vukosavljevic odrzali su prezentaciju srpske privrede za predstavnike velikih svedskih kompanija. DIEM: ZA SRJ 50 MILIONA DOLARA KREDITA Beograd -- Novoimenovani ambasador Poljske u Jugoslaviji Tadeus Diem najavio je u utorak u razgovoru s predsednikom Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljubom Micunovicem pomoc Vlade Poljske u vidu kredita vrednog 50 miliona dolara. U zvanicnom saopstenju se takodje navodi da je Diem rekao da Poljska zeli da pomogne SRJ i da je s tim ciljem formirana grupa poljsko-jugoslovenskog prijateljstva u poljskom parlamentu. "Istaknuto je da su otvorene prespektive za vecu saradnju jer Jugoslavija i Poljska imaju isti strateski cilj, a to je ulazak u Evropsku uniju i druge evropske integracije i stoga u njegovoj realizaciji treba vise da saradjuju", navodi se u saopstenju. PROTEST SINDIKATA FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE Beograd -- Sindikat finansijskih organizacija Srbije, koji obuhvata i bankarske cinovnike, organizovace u sredu u podne protest ispred Narodne banke Jugoslavije. Sindikalni aktivisti su na konferenciji za novinare istakli da je protest odgovor na reformu bankarskog sitema zbog koje ce bez posla ostati oko 10.000 radnika. Predsednik sindikata finansijskih organizacija Srbije Milan Alempijevic optuzio je guvernera NBJ Mladjana Dinkica da favorizuje strane banke umesto da spasava domaci bankarski sistem. Alempijevic je apelovao na Dinkica da se angazuje na ozdravljenju banaka i da ponudi adekvatan socijalni program, jer postojeci ne garantuje nikakvu sigurnost prekobrojnim bankarskim radnicima. Prema Dinkicu, protest je apsurdan. On je na konferenciji za novinare izjavio da bankarski cinovnici ni u jednoj normalnoj zemlji ne strajkuju. "Nigde u svetu ne postoji strajk bankarskih sluzbenika. Nadjite mi primer da negde bankarski radnici protestuju. Bankarstvo je, po definiciji, profitabilna delatnost, zadatak bankara nije da stvaraju neku novu vrednost nego da sacuvaju pare koje dobiju i da ih uvecaju ako su sposobni. Ako nisu sposobni, ne treba da rade. Da li ste videli nekada da i jedan guverner na svetu razgovara sa sindikatima zaposlenih u finansijskim organizacijama? Sve sto mogu da kazem je da je taj protest potpuno apsurdan. Oni postavljaju pitanje broja zaposlenih. Broj zaposlenih nakon restruktuiranja bankarskog sistema bice veci nego na pocetku", kaze Dinkic. On je porucio nezadovoljnim radnicima u likvidiranim bankama i onima koje ce tek biti zatvorene da oni koji znaju svoj posao sigurno nece postati socijalni slucajevi. Alempijevic kaze da guverner nije upoznat sa strajkovima bankarskih sluzbenika u svetu i porucuje mu da uskoro treba da pocnu ozbiljan dijalog. "Svuda u svetu strajkuju. Mi smo bili pozvani 1998. da prisustvujemo strajku banaka Grcke, bili smo prisutni i kada su blokirane, znaci to se desava i u Francuskoj i u Italiji, ta njegova teza nije tacna", kaze Alimpijevic. Clanovi sindikata banaka posebno su kivni na Dinkica sto se jos nije izjasnio o sudbini "Investbanke", "Jugobanke", "Beobanke" i "Beogradske banke". Prema njihovim saznanjima, Dinkic je prvobitno nameravao da ozdravi ove banke, ali sada je navodno spreman da ih ugasi zbog nedostatka novca za njihovu sanaciju. DINKIC: NA STEDNJI U BANKAMA 351 MILION MARAKA Beograd -- Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic izjavio je da je nova devizna stednja narasla na 351 miliona maraka, a dinarska na 45 miliona maraka. On je na konferenciji za novinare ocenio da povecanje stednje najrecitije govori o obnovljenom poverenju gradjana u nacionalni bankarski sistem. Dinkic je objavio i listu banaka kojima su gradjani poverili devize i dinare na cuvanje. "Samo u novembru imali smo porast stednje oko 117 miliona maraka. Na prvom mestu je 'Rajfajzen banka', na drugo mesto je pala 'Vojvodjanska banka', na trecem mestu je 'Komercijalna banka', 'Majkrofajnans banka' je ostala na cetvrtom mestu, kao i 'Delta banka' na petom, 'Sosijete zeneral' je sa sedmog skocio na sesto mesto, 'Cepter banka' je na sedmom mestu, 'Ju banka' je na osmom mestu. Najveci relativan skok je nacinila 'Novosadska banka' koje je sa trinaestog mesta sada dosla na deveto mesto, jer su oni skoro osam puta povecali stednju u novembru u odnosu na oktobar", kaze Dinkic. Sindikalni lideri bankarskih cinovinka Miodrag Bojovic i Dragica Sipka kazu da je ova uvecana stednja kojom se hvali guverner na racun njihovih banaka, koje ce najverovatnije biti uskoro likvidirane. Bojovic kaze da guverner protezira tzv. cerke banke, koje su unistile maticne banke, a Sipka kritikuje Dinkica sto je doveo strane banke da pokupe novac gradjana. "Oni nam dovode banke koje su nastale kao monstrumi, koje su zdrav kapital iz postojecih banaka isisale", kaze Bojovic. SOLANA SLEDECE NEDELJE U BEOGRADU I PODGORICI Brisel -- Predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana ponovo ce sledece nedelje posetiti Beograd i Podgoricu. Solana je po zavrsetku zasedanja sefova diplomatije EU u Briselu rekao da nastavlja napore u olaksavanju dijaloga Srbije i Crne Gore za resavanje "ustavne krize", za ciji je rasplet usaglasen rok do kraja januara. On je objasnio da je vazno da odnosi u Federaciji budu reseni do tog roka zato sto ce u martu u Beogradu biti odrzan "vazan sastanak" jugoslovenske vlade i Medjunarodnog monetarnog fonda, a vlasti u Beogradu bi, u tom slucaju, bile "u boljem polozaju". ZIZIC: BEZ DIJALOGA O REFERENDUMU Podgorica -- Unutarcrnogorski razgovor na temu refernduma opoziciona koalicija Zajedno za Jugoslaviju nece prihvatiti do zavrsetka redefinisanja odnosa u Federaciji, izjavio je u utorak na konferenciji za novinare potpredsednik Socijalisticke narodne partije Zoran Zizic, istovremno naglasavajuci da njegova partija potpuno podrzava poslednje poteze Eropske unije. Dijalog u Crnoj Gori je potreban o drugim temama, smatra Zizic. O mnogo cemu je potreban dijalog u Crnoj Gori, ali o referendumu ne bi trebalo voditi dijalog jer bi to bilo miniranje inicijative EU", rekao je Zizic. Zakon o saradnji s Haskim tribunalom je potreban, rekao je Zizic ne precizirajuci da li ce njegova partija prihvatiti institut izrucenja u tom zakonu. On je rekao da SRJ kao clanica UN ne moze da bira s kim ce saradjivati, pa je time potrebna saradnja s Haskim tribunalom i to ona koja ce u sebi sadrzati osnovni princip, ocuvanje nacionalnog i drzavnog dostojanstva. Ocenjujuci da je sukob u DOS ostar, Zizic je rekao da je SNP spremna da ponudi posrednicku ulogu kako bi se smirile tenzije i izbegle posledice. "Ne verujem da ce sukob u DOS u ovom momentu bitnije uticati na odnose koalicionih partnera, a ukoliko bi se taj sukob jos vise razbuktavao mozda bi ubuduce mogao imati i negativnih posledica i na koalicione odnose", rekao je Zizic i ocenio da svako unutrasnje neslaganje steti zajednickom cilju SNP i DOS. SNV TRAZI SMENU COVICA Kosovska Mitrovica -- Srpsko nacionalno vece severnog Kosova i Metohije saopstilo je da posle izbora nije doslo do stabilizacije stanja i uspostavljanja mira i bezbednosti za Srbe i druge nealbance. Vece ocenjuje da nema nagovestaja da bi mogla biti ispunjena predizborna obecanja Medjunarodne zajednice, UNMIK, KFOR i predsednika Koordinacionog centra za Kosmet o povratku raseljenih, poboljsanju bezbednosti i resavanju pitanja kidnapovanih i nestalih Srba. "Stanje se pogorsava posebno u severnom delu Kosovske Mitrovice. Srbi su izlozeni sve tezim pritiscima, uklonjen je punkt KFOR na centralnom mostu i time ugrozena sigurnost Srba omogucavanjem nesmetanog prolaska albanskih terorista u severni deo grada. Ucestali su bezrazlozni pretresi UNMIK srpskih kuca, obustavlja se izgradnja crkve, proterani su zdravstveni radnici u Domu zdravlja u Gracanici, cime se onemogucava pravo lecenja Srbima. Na taj nacin Medjunarodna zajednica uz pasivan odnos Koordinacionog centra za Kosmet pospesuje iseljavanje Srba, etnicko ciscenje sto sve vodi ka stvaranju nezavisne drzave. Smena Milana Ivanovica, direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, je nezakonita i nelegalna jer ju je doneo zamenik ministra zdravlja koji nema te ingerencije", kaze se u saopstenju. "SNV ocekuje da Koordinacioni centar sednice odrzava na Kosovu i ocenjuje da aktivnost Koordinacionog centra nije primerena problemima i da predsednik Koordinacionog centra stalnim imitiranjem podela i svadja, pritiscima, pretnjama i obmanama iznetim na Predsednistvu DOS i Vladi Srbije izaziva podele medju Srbima ukljucujuci i ovu u odnosu izlaska na izbore". Zbog toga SNV trazi od republickih i saveznih vlasti pokretanje postupka za razresenje predsednika Koordinacionog centra Nebojse Covica, navodi se u saopstenju SNV za severno Kosovo i Metohiju. HEKERUP: DEMOKRATIJA IMA SVOJA PRAVILA Pristina -- Sef UNMIK Hans Hekerup ocenio je da se mikrofon u Parlamentu iskljucuje kada poslanici raspravljaju o necemu sto nije na dnevnom redu. Hakerup je na konferenciji za novinare precizirao da "demokratija ima svoja pravila", a u razgovoru s novinarima nije bilo dozvoljeno snimanje fotorporterima i kamermanima. Hekerup je rekao da je dan pre odrzavanja svecane sednice Parlamenta imao razgovor s predsednikom Demokratske partije Kosova Hasimom Tacijem na kome je ovaj predlozio da na svecanu sednicu bude pozvan neko iz porodice Adema Jasarija. "Da je predlog dat na vreme, sigurno ne bi bilo problema da neko od clanova porodice bude pozvan i prisustvuje sednici", rekao je Hekerup. Upitan da li ce na sednici sazvanoj za cetvrtak biti izabran predsednik Kosova, Hekerup je istakao da to nije u njegovoj nadleznosti i da o tome treba da odluci Predsednistvo Skupstine. SUDIJE ODBACILE ZAHTEV KARLE DEL PONTE ZA SPAJANJE OPTUZNICA Hag -- Sudsko vece koje vodi proces protiv Slobodana Milosevica neocekivano je odbilo zahtev Tuzilastva Haskog tribunala za spajanje 3 optuznice protiv bivseg predsednika u jedinstven tekst. Tako ce Milosevicu sudjenje za Kosovo poceti 12. februara, dok jos nije odredjen datum pocetka procesa za zlocine u Bosni i Hrvatskoj. Da je ovakva odluka moguca postalo je jasno tokom pretresa, na kome je vodjena veoma zanimljiva rasprava, u kojoj je, osim tuzilaca i tzv. prijatelja suda, ucestvovao i Milosevic, koga ovoga puta sudija Ricard Mej nije prekidao. On je, ponavljajuci da je za njega Tribunal nelegalan i lazan, ipak preporucio sudijama da odbace te zahteve tima Karle del Ponte. Trazeci od suda da objedini optuznice, Tuzilastvo, odnosno Karla del Ponte i njen pomocnik Dzefri Najs, rekli su da su 3 rata u bivsoj Jugoslaviji, hrvatski, bosanski i kosovski, i nacin na koji su ti ratovi vodjeni, bili deo jedinstvenog Milosevicevog plana da stvori Veliku Srbiju. I dok su teze o agresivnom ratu u Hrvatskoj i Bosni bile lakse prihvatljive za sudije, tuzioci su imali dosta problema da objasne kako je oruzani sukob na Kosovu bio deo tog plana, s obzirom na to da je Kosovo i danas, makar formalno, vec deo drzave cije su oruzane snage ucestvovale u ratu. Sudija Mej je nekoliko puta tokom rasprave ukazao na to da u optuznici za Kosovo, prvoj koja je napisana, nigde nema ni reci o tome da se radi o agresivnom ratu za Veliku Srbiju, vec da je rec o politici koja je imala za cilj da etnicki ocisti Pokrajinu. Tako su kontraargumenti Tuzilastva, da sukob i zlocine na Kosovu nije moguce shvatiti bez uzimanja u obzir ratova u Bosni i Hrvatskoj, ostali bez ikakvog efekta na sudije. Cetvrto pojavljivanje Slobodana Milosevica u haskoj sudnici obelezila je i njegova kratka izjava, koju je uspeo da da posto mu je javno procitana bosanska optuznica. "Odgovoran sam za mir u Bosni, a ne za rat", tvrdio je u utorak Milosevic, pre nego sto ga je sudija Mej prekinuo, iskljucivsi mu mikrofon. Posle ovoga, Mej je rekao da ce Vece, u njegovo ime, protumaciti da se izjasnio da nije kriv. Tuzioci su u utorak najavili da ce tokom procesa protiv Milosevica pozvati oko 300 svedoka, od kojih ce neki dokazivati navode za pojedinacne zlocine za koje se tereti bivsi predsednik, neki strucno tumaciti pravne aspekte optuzbi za nasilan pokusaj stvaranja Velike Srbije, ali ce za javnost u Jugoslaviji ipak biti najinteresantnije da sazna ko su svedoci, koji su danas najavljeni kao 30-ak ljudi iz najblizeg okruzenja Slobodana Milosevica. Primeceno je da je jedan od tri "prijatelja suda", holandski advokat Mihail Vladimirof, tokom pretresa na kratko zaspao. OBNOVLJENA ISTRAGA PROTIV LEGIJE I DJURICA Beograd -- Nebojsa Zivkovic, istrazni sudija Okruznog suda u Beogradu, doneo je resenje o ponovnom sprovodjenju istrage protiv pukovnika Milorada Ulemeka Lukovica Legije, bivseg komandanta JSO pri RDB MUP Srbije i general-majora Branka Djurica, bivseg nacelnika SUP Beograd. Zivkovic je vec jednom doneo resenje o sprovodjenju istrage protiv Ulemeka i Djurica protiv kojih je Dragoljub Todorovic, advokat Vuka i Danice Draskovic, podneo krivicnu prijavu tereteci ih za ubistvo cetiri funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, ali je Krivicno vece Okruznog suda ukinulo to resenje. Prethodno resenje o sprovodjenju istrage bilo je ukinuto, prema recima advokata Todorovica, zato sto nije bilo detaljno. MARIJA MILOSEVIC PRED SUDOM 28. DECEMBRA Beograd -- Pred Drugim opstinskim sudom u Beogradu 28. decembra pocece sudjenje Mariji Milosevic, optuzenoj da je ugrozila zivote vise lica pucajuci u rezidenciji jugoslovenskog predsednika u noci 31. marta ove godine kada je uhapsen njen otac Slobodan Milosevic, prenosi beogradska stampa. Tuzilastvo je navelo da je Marija Milosevic tada "izazvala opasnost za zivot vise lica", jer je ispalila vise hitaca iz revolvera "smit i veson" za koji ima oruzni list i dozvolu za nosenje. Prilikom saslusanja kod istraznog sudije Marija Milosevic je izjavila da je bila pijana i da je pucala u vazduh. U PETAK SVILANOVIC I PICULA POTPISUJU SPORAZUME Zagreb -- Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic doputovace u petak u Zagreb, gde se ocekuje potpisivanje nekoliko bilateralnih sporazuma, najavio je u utorak sef hrvatske diplomatije Tonino Picula. Portparol hrvatskog ministarstva insotranih poslova Goran Rotim je rekao da se ocekuje potpisivanje sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i eventualno sporazuma o readmisiji, kao i nastavak nedavno pocetih pregovora o sporazumu o zastiti manjina i sporazumu o slobodnoj trgovini. Rotim je podsetio da su Hrvatska i SRJ vec odrzale prvi sastanak mesovite komisije za granice, a uskoro bi dve zemlje trebalo da pocnu i pregovore o kulturnoj, prosvetnoj i naucnoj saradnji. Tokom posete Hrvatskoj, Svilanovic ce se sastati s hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesicem, premijerom Ivicom Racanom, predsednikom Sabora Zlatkom Tomcicem i ministrom spoljnih poslova Toninom Piculom. SIROM SVETA KOMEMORACIJE ZRTVAMA 11. SEPTEMBRA Vasington, Njujork -- Tri meseca nakon teroristickih napada na Njujork i Vasington, Sjedinjene Americke Drzave organizovale su u preko 70 zemalja sveta prigodne komemoracije. Predsednik Dzordz Bus iskoristio je priliku da teroristima uputi nove pretece poruke. Ova simultana komemoracija zrtvama, uz podsecanje na opomene 11. septembra, organizovana je bukvalno na zemlji, na vodi i u vasioni. U Beloj kuci i na popristu napada od pre tri meseca u Njujorku i Pentagonu, u svih 50 drzava SAD i u svim diplomatskim misijama u svetu, medju oruzanim snagama u inostranim bazama, ukljucujuci i trupe sa nosaca aviona koje dejstvuju u Avganistanu, pa cak i u svemiru, emitovanjem himni u vasionskom brodu NASA, u kome se nalazi mesovita americko-ruska posada. ''Poslata je jasna poruka teroristima da SAD, sa svojim prijateljima i saveznicima, nikad nece zaboraviti sta se dogodilo u ovo vreme pre tri meseca. Necemo stati dok teroriste ne izvedemo pred lice pravde. Nasi neprijatelji su 11. septembra napravili veliku gresku kad su nase slobode protumacili kao nasu slabost. Amerika nikad nije bila jaca i jedinstvenija'', rekao je Bus na komemoraciji u Beloj kuci, koja je pocela intoniranjem americke himne u 8:46, kad su teroristi udarili prvim otetim putnickim avionom u oblakoder njujorskog Svetskog trgovinskog centra. Posle intoniranja americke himne, uz prisustvo predstavnika vlasti, kongresmena i senatora, grupe vatrogasaca i policajaca i porodica poginulih, u dvorani za prijem predsednikove rezidencije podignute su zastave 80 zemalja ciji su drzavljani stradali kao zrtve teroristickog napada. U isto vreme, prigodni skupovi odrzani su na zgaristu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, kao i u saveznoj drzavi Pensilvaniji, na mestu pada cetvrtog aviona koji su 11. septembra oteli teroristi, s namerom da ga usmere, kako se pretpostavlja, na neki od ciljeva u Vasingtonu. Nesto kasnije, u 9:38 po istocnoamerickom vremenu, u vreme udara treceg otetog aviona, sekretar za odbranu Donald Ramsfeld govorio je na ceremoniji u Pentagonu, dok je Bus u to vreme bio na putu u Juznu Karolinu, gde je u podne govorio pitomcima jedne vojne akademije o planovima za americku odbranu ''od novih opasnosti s kojima se svet suocava u 21. veku''. TEMA B92: MALI JEZICI Beograd -- Mali jezici ne mogu uticati na velike sredine ili kulture, a desava se obrnuto. Cinjenica je da sve vise koristimo engleske reci, a koliko u tome preterujemo ili smo na njihovu upotrebu zaista prinudjeni... PREGLED STAMPE ZA 11. DECEMBAR Beograd -- U pregledu stampe mozete da procitate iz "Blica" istrazivanja o popularnosti stranaka i politicara Stratedzik marketinga, iz "Dnevnika" tekst o prenosenju vukovarskog blaga i iz "Monitora" tekst o drzavnim simbolima Crne Gore. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPBaLQ0MYhVuIcyHKEQKicgCdGkP+Qw+rJP3RAcXfcdd6X2lBXmwAoK/T t1+IUnK14DkD/gqXuCuVBVlf =kIM1 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/
