Predlog zakona o saradnji sa Ha�kim tribunalom�lan 1. (1) Ovim zakonom ure�uju se osnovi saradnje Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Jugoslavija) sa Me�unarodnim sudom za krivi�no gonjenje lica odgovornih za te�ka kr�enja me�unarodnog humanitarnog prava po�injena na teritoriji biv�e Jugoslavije od 1991. godine (u daljem tekstu: Tribunal). (2) Postupak saradnje i ostala pitanja koja ovim zakonom nisu propisana ure�uju se propisima republika �lanica. �lan 2. Jugoslavija sara�uje sa Tribunalom na osnovu saveznog Ustava, ustava republika �lanica, saveznih i republi�kih propisa (u daljem tekstu: doma�i propisi), Rezolucije Saveta bezbednosti br. 827 i Statuta Tribunala, u nedvosmislenoj �elji da doprinese �to efikasnijem gonjenju i ka�njavanju lica koja su te�ko kr�ila pravila me�unarodnog humanitarnog prava. �lan 3. (1) Zahtev za saradnju Tribunal dostavlja saveznom ministarstvu nadle�nom za pravosu�e, koje ga prosle�uje organu nadle�nom za dalje postupanje. (2) Saradnja sa Tribunalom odvija se na srpskom jeziku ili na jednom od jezika Tribunala, uz prevod na srpski jezik. (3) Postupak po zahtevu Tribunala je hitan. �lan 4. Saradnja sa Tribunalom ogleda se u omogu�avanju predstavnicima Tribunala da u�estvuju u preduzimanju istra�nih radnji usmerenih na otkrivanje krivi�nih dela iz nadle�nosti Tribunala, pru�anju pravne pomo�i Tribunalu, izvr�enju presuda Tribunala u Jugoslaviji i u drugim oblicima saradnje predvi�enim propisima republika �lanica. �lan 5. (1) Predstavnici Tribunala mogu zahtevati da, radi otkrivanja krivi�nog dela iz nadle�nosti Tribunala ili njegovog u�inioca, na teritoriji Jugoslavije preduzimaju istra�ne radnje saslu�avanja osumnji�enih, optu�enih, o�te�enih, svedoka i ve�taka, obdukciju i ekshumaciju, prikupljanje obave�tenja od gra�ana, prikupljanje materijalnih dokaza i razgledanje i prepisivanje isprava. (2) Predstavnici Tribunala mogu da preduzimaju istra�ne radnje samo zajedno sa doma�im organima i prema doma�im propisima. �lan 6. (1) Na zahtev Tribunala, nadle�ni dr�avni organi mogu da preduzmu pojedine istra�ne radnje, prikupe potrebne podatke o krivi�nom delu, u�iniocu i druge podatke zna�ajne za krivi�ni postupak, raspi�u poternicu, preduzmu mere za za�titu svedoka, dostave poziv i druga pismena koja licima sa boravi�tem u Jugoslaviji upu�uje Tribunal i preduzmu druge radnje zna�ajne za postupak pred Tribunalom. (2) Pri pru�anju pravne pomo�i Tribunalu primenjuju se doma�i propisi. �lan 7. (1) Ako Tribunal zahteva ustupanje krivi�nog postupka koji se vodi pred saveznim organom ili predaju okrivljenog koji je u nadle�nosti saveznog organa, shodno se primenjuju propisi republike �lanice koji su povoljniji po okrivljenog. (2) U ostalim slu�ajevima saradnje saveznih organa sa Tribunalom, pored ovog zakona, shodno se primenjuju i propisi republike �lanice koje izabere savezni organ nadle�an za saradnju sa Tribunalom. �lan 8. (1) Pravosna�na presuda Tribunala mo�e biti izvr�ena u Jugoslaviji, prema doma�im propisima. (2) Kad se prema doma�im propisima steknu uslovi za pomilovanje, ubla�avanje kazne ili uslovni otpust, o tome se obave�tava Tribunal radi dono�enja odgovaraju�e odluke. �lan 9. Sudije, tu�ioci i registrator Tribunala u�ivaju u Jugoslaviji imunitet i povlastice predvi�ene za diplomatske predstavnike. �lan 10. (1) Tribunal mo�e imati kancelariju na teritoriji Jugoslavije. (2) Polo�aj kancelarije Tribunala i njenih slu�benika detaljnije se ure�uje ugovorom koji Savezna vlada zaklju�uje sa Tribunalom. �lan 11. (1) Savezna vlada mo�e da osnuje posebno telo za saradnju sa Tribunalom. (2) Aktom o njegovom osnivanju detaljnije se odre�uju njegovi zadaci, ovla��enja i sredstva za njegov rad, prema doma�im propisima, Rezoluciji Saveta bezbednosti br. 827 i Statutu Tribunala. �lan 12. (1) Savezna vlada mo�e da imenuje posmatra�e pri Tribunalu. (2) Polo�aj posmatra�a ure�uje se ugovorom koji Savezna vlada zaklju�uje sa Tribunalom. �lan 13. Na pitanja saradnje sa Tribunalom koja nisu izri�ito ure�ena shodno se primenjuju odgovaraju�e odredbe Zakona o krivi�nom postupku. �lan 14. Ovaj zakon na snagu stupa narednog dana od dana njegovog objavljivanja u
"Slu�benom listu Savezne Republike Jugoslavije". DR RADOSLAV STOJANOVI� O ZAKONSKOM PREDLOGU DSS-a Republike izru�uju Svojim propisima o saradnji sa Hagom republike �e morati da izmene odredbe Zakona o krivi�nom postupku Demokratska stranka Srbije ju�e je Saveznoj skup�tini dostavila Predlog zakona o osnovama saradnje Savezne Republike Jugoslavije sa Me�unarodnim sudom za krivi�no gonjenje lica odgovornih za te�ka kr�enja me�unarodnog humanitarnog prava po�injena na teritoriji biv�e Jugoslavije od 1991. godine. - Predlog zakona o osnovama saradnje SRJ sa ha�kim tribunalom jeste okvirni zakon koji prepu�ta republikama da propi�u proceduru neophodnu za saradnju sa tribunalom. U �lanu 2. utvr�en je pravni osnov saradnje tako �to se pored doma�ih propisa (Ustava SRJ, ustava republika i zakona) uzimaju za osnov i me�unarodni dokumenti, a naro�ito Rezolucija 827 Saveta bezbednosti UN i Statut tribunala - obja�njava dr Radoslav Stojanovi�, stru�njak za me�unarodne odnose. Me�utim, iz daljeg teksta, po njegovom tuma�enju, ne mo�e se zaklju�iti da bi ovim predlogom bile otklonjene nesuglasice kad je re� o saradnji sa tribunalom. Naime, iz �lana 4. Predloga ne mo�e se zaklju�iti da se u njemu saradnja sa tribunalom predvi�a onako kako je to propisano u Statutu tribunala u �lanu 29. ve� se upu�uje da republike svojim propisima to urede (�l. 4. Predloga). - Naime, posebno je re� o ta�ki E. �l. 29. Statuta tribunala u kojoj se izri�ito pod saradnjom podrazumeva izru�enje optu�enih ha�kom tribunalu, �to nije protivno �l. 16. Ustava SRJ koji zabranjuje izru�enje doma�ih dr�avljana stranoj dr�avi. Po�to je ha�ki tribunal organ UN, on nije strana dr�ava. Ovaj vid saradnje, po predlogu DSS-a, regulisa�e se republi�kim propisima (�l. 6. i 7). U �lanu 13. Predloga "saradnja sa tribunalom odvija se po Zakonu o krivi�nom postupku". Budu�i da je po ovom zakonu zabranjeno izru�enje doma�ih dr�avljana stranoj dr�avi, republike �e u svojim zakonima o saradnji sa ha�kim tribunalom morati izmeniti te odredbe Zakona o krivi�nom postupku jer je to obaveza po me�unarodnom pravu, tvrdi dr Stojanovi�. Lj. M. |
Title: Message
