|
SLOBODAN MILO�EVI� U SENCI HA�KOG TRIBUNALA Prvo su�enje 12. februaraOdbijen predlog Tu�ila�tva da se spoje sve tri optu�nice protiv biv�eg jugoslovenskog predsednika, pa �e optu�enom tako biti najpre su�eno za doga�aje na Kosovu, a kasnije za Bosnu i Hrvatsku(Od na�eg specijalnog izve�ta�a) Hag, 11. decembra Su�enje Slobodanu Milo�evi�u, ipak �e i�i hronolo�ki naopa�ke, u odnosu na doga�aje koji su se de�avali na Balkanu, pa �e tako proces za doga�aje na Kosovu po�eti ve� 12. februara, idu�e godine, a su�enje za Bosnu i Hrvatsku bi�e spojeno i odigra�e se nekad kasnije u budu�nosti. Verovatno kad bude okon�ano kosovsko su�enje i kad se potpuno zaboravi i na Dejton, i ko je i �ta tu potpisivao. To je odlu�eno posle celodnevnog ve�anja u tribunalu, u prisustvu najpoznatijeg zatvorenika �eveningena koji je ovoga puta uz blagonaklon stav sudije Ri�arda Meja, nezadovoljnog nekim o�iglednim proma�ajima tu�ila�tva �ak dobio nekoliko prilika da iska�e ne samo svoj prezir prema Sudu Ujedinjenih nacija, ve� i svoje poglede na pro�lost i aktuelne doga�aje u svetu. Nije se ovde na severu Evrope �estito ni razdanilo a Slobodan Milo�evi� u�ao je u sterilnu ve�ta�ki osvetljenu sudnicu Ha�kog tribunala korakom �erifa i sa desnom rukom u d�epu. Samo sekundu ranije, u hodniku pred vratima sudnice, skinuli su mu lisice sa ruku, jer tako ga iz maglovitog pritvorskog centra u �eveningenu prevoze do zgrade tribunala, �to je za slobodnog �oveka razdaljina koja se u Hagu pre�e udobnim tramvajem za desetak minuta. I mada je �itavog dana gotovo apsurdno izgledala ta predstava - u kojoj su s
jedne strane pominjane najte�e re�i, kao �to su genocid, istrebljenje, plja�ka,
ne�ove�nosti, pusto�enja, razaranja, a s druge strane imena gradova i sela puna
zvu�nih emotivnih naboja kao iz pesama "Bijelog dugmeta" (Bosanska Krupa, Doboj,
Vakuf, Sarajevo, Vi�egrad, Ilid�a...), i sve to u atmosferi sudnice u kojoj su
svi zaista bili ravnodu�ni ili su samo igrali tu ulogu - radilo se zapravo o
svemu onome �to nam se de�avalo u poslednjih deset godina. Kako to
rekapitulirati, a da dobije neki istorijski smisao, u me�unarodnim okvirima,
sudski i politi�ki rasplet, katarzu za onaj deo �ove�anstva koji je patio i za
onaj koji je besneo na Balkanu i oko njega.
Slobodan Milo�evi� nije uspeo da ispri�a mnogo toga kada je bilo u pitanju izja�njavanje o krivici za optu�nicu u Bosni, ali je zato dobio svojih pet minuta, mo�da i ne�to vi�e, pri kraju dana, kada je sa energijom koja je li�ila na onu iz starih vremena, bez iole okoli�anja izlo�io svoje stavove i vi�enje onoga �to nas je potresalo vi�e od jedne decenije. Sve ovo �to se radi, izraz je osvete i besa agresora koji je do�iveo fijasko, izjavio je biv�i predsednik Jugoslavije i dodao da je "ponosan �to je bio vrhovni komandant" u odbrani protiv njih. Kao da i u �eveningenu ima iste uslove za pra�enje situacije kakve je nekad imao na Dedinju, Milo�evi� je pomenuo i "farsu sa kosovskim izborima" i poslanike koji ulaze u skup�tinu uz pratnju Kfora. Da su se spojile sve tri optu�nice za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu, kako je predlagalo Tu�ila�tvo, su�enje bi moglo uz krajnje napore da po�ne tek negde na leto, a cini�no je pre svega to �to bi onda izme�u ostalog bilo dato za pravo Karli del Ponte i njenom timu koji tvrdi da su sve tri optu�nice povezane Milo�evi�evim ciljem da stvori "veliku Srbiju". Kosovo je, dakle, prema ovom timu u kome ve� godinama radi oko sedamdeset ljudi, po Milo�evi�evoj �emi i strategiji trebalo da postane deo Srbije. Ova fakti�ka besmislica stvorila bi samo dodatnu masovnu odbojnost prema ha�kom tribunalu bez obzira �to se D�efri Najs, jedan od pomo�nika Karle del Ponte, svojski trudio da objasni da pojam velika Srbija ne treba shvatiti bukvalno, i �ak je negde oko podne izgovorio da "svakako znamo da je Kosovo i bilo deo Srbije". Ipak, ovaj nepromi�ljeni pasus iz predloga Tu�ila�tva u kome se Kosovo prakti�no izbacuje iz Jugoslavije i Srbije, pru�io je priliku jednom od trojice "prijatelja suda", beogradskom advokatu Branislavu Tapu�kovi�u, da u najboljem maniru, odr�i ne samo pravnu, ve� i besedu o zna�aju poznavanja �ire i dalje istorije kao i politi�kih prilika u svetu i na Balkanu. �ini se da je dana�njom sesijom prvi put otkako postoji ha�ki tribunal, jedan odlu�ni predlog Tu�ila�tva o spajanju sve tri optu�nice tako glatko odbijen. Reklo bi se �ak da je i sam sudija Mej pa i njegovi pomo�nici bio iziritiran, �to ovoga puta neta�ni podaci iz Tu�ila�tva dodatno ljuljaju osporavani kredibilitet suda. Me�u zainteresovanom publikom u galeriji koja je uprkos merama obezbe�enja odvojena neprobojnim ali savr�eno transparentnim staklom od sudnice, bila je nekolicina jugoslovenskih novinara, jo� poneki strani novinar iz biv�ih republika, kao i beogradski advokati Slobodana Milo�evi�a od kojih je Zdenko Tomanovi� vrlo �ivo komentarisao i kritikovao optu�nicu, kao neka vrsta nezvani�nog portparola nepostoje�e odbrane, ili pandam Florans Artman, koja govori u ime Karle del Ponte. Tu je bilo i dvadesetak stranih, uglavnom agencijskih novinara, mada je akreditovan i novinar Njujork tajmsa. Nema, me�utim sada, kada se polako su�enje bli�i svom po�etku a time i svojoj komplikovanoj su�tini, koja je mnogo komplikovanija nego �to je to na po�etku izgledalo, velikih zvu�nih imena i televizijskih ku�a kao �to je Si-En-En ili Bi-Bi-Si. Dana�nji dan je po odlukama koje je donelo sudsko ve�e, sa svojim neo�ekivanim obrtom, doneo zna�ajnu prekretnicu u radu tribunala. Ne samo zato �to je od sada, pa nadalje sve postalo mogu�e. Ve� i zato �to se hronolo�ki apsurd koji je napravljen sa tri optu�nice sada raspli�e na na�in koji zaista ote�ava ozbiljan rad u jednom sudskom procesu. Zorana �uvakovi� SOCIJALISTI O SU�ENJU U HAGU SPS: Osveta NATO-pakta Socijalisti�ka partija Srbije podr�ala je ju�e predsednika te stranke i biv�eg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a, koji je ju�e pred Ha�kim tribunalom odbio optu�nice tog suda za zlo�ine u Bosni i Hercegovini. Biv�i predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� izjavio je pred Ha�kim tribunalom da su optu�be protiv njega za genocid i druge zlo�ine u Bosni i Hercegovini vrhunac apsurda i poku�aj falsifikovanja istorije, te da je on "zaslu�an za mir, a ne za rat u Bosni". "Predsednik Slobodan Milo�evi� je na naj�asniji na�in, kao �to je to uvek i �inio do sada, hrabro i ponosno, pred ilegalnim takozvanim Tribunalom u Hagu, branio interese Srbije, Jugoslavije i �itavog srpskog naroda", navodi se u saop�tenju SPS-a. Ta stranka navodi i da su�enje Milo�evi�u u Hagu predstavlja "osvetu NATO-pakta, njegovih komandanata, ali i njihovih poslu�nika koji su danas na vlasti u na�oj zemlji". |
<<01_05.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
