|
Pismo bez odgovoraZa�to o inicijativi Kongresa srpskog ujedinjenja �ute i �in�i� i Ko�tunica. - Srbija ne mo�e da �ivi od internacionalnog milosr�a. - Brana novoj politizaciji - nezavisna ustanova dijasporeSrpska dijaspora razume Srbiju i narod mnogo bolje nego bilo koji drugi
ulaga�. Ona �e u proseku mnogo manje strahovati od rizika, a to zna�i i da manje
o�ekuje manje profite. Zar nije u dugoro�nom interesu Srbije da �to vi�e njenih
ljudi kontroli�e srpsku privredu? Da li je korisnije za Srbiju da bogati i
poslovni ljudi iz inostranstva u srpskoj privredi budu Milan i �arko ili Jozef i
Fric?
Ovim re�ima se zavr�ava jedan od va�nih dokumenata koji su pod nazivom "Mostovi obnove i napretka" eksperti Kongresa srpskog ujedinjenja, krovne organizacije na�ih iseljenika prevashodno "preko bare", uputili ovda�njim vlastima. Konstatacije i pitanja na koje se slute odgovori ponavlja i Miroslav Majkl �or�evi�, odnedavno ponovo predsednik, ina�e jedan od osniva�a KSU i nesumnjivo �ovek koji je po svom autoritetu, uticaju i doprinosu vezama sa maticom va�na institucija srpske dijaspore. Pomo�i matici - moralna obaveza - Od internacionalnog milosr�a Srbija ne mo�e da �ivi. Moramo sami da se pomognemo i uzdignemo i to �to pre. Gladne ljude ne zanima demokratija, ve� hleb i opstanak - ka�e za "Politiku" ovaj uspe�ni poslovni �ovek iz San Franciska. On poru�uje matici iz daleke Kalifornije da je "moralna obaveza dijaspore da pomogne otad�bini", ali uz po�tovanje odre�enih principa, �ije vi�enje je gospodin �or�evi� sa svojim istomi�ljenicima poslao i premijeru �in�i�u i predsedniku Ko�tunici jo� u septembru. Saznajemo da do sada nikakav odgovor iz kabineta i jednog i drugog funkcionera nije stigao. "�ak ni najava od njihovih kancelarija da je memorandum primljen", dodaje na� sagovornik, napominju�i da je re� o izuzetno va�nom dokumentu koji je kamen-temeljac budu�ih mostova izme�u na�ih ljudi u otad�bini i rasejanju. U svetlu ovog detalja, predsednik KSU komentari�e i najavu promena koje sti�u od vrha jugoslovenske administracije. Iako se ovde sti�e utisak da je "led krenuo" u odnosima prema dijaspori, kod �or�evi�a preovla�uju kriti�ki tonovi. - O�ekujemo partnerstvo i uzajamno po�tovanje. Nije dovoljno samo promeniti forme, ve� je va�no posti�i promene u su�tinskim razmi�ljanjima i odnosima. Zvu�i obeshrabruju�e da visoki zvani�nici iz vlade javno govore kako "Srbi iz dijaspore ne mogu i ne smeju da o�ekuju polo�aje u diplomatiji" ili na zna�ajnim funkcijama u zemlji - ukazuje on. Kao jedan od glavnih argumenata, �or�evi� navodi rezultate nedavno sprovedenog istra�ivanja prema kojem vi�e od 70 odsto gra�ana �eli da se dijaspora ravnopravno uklju�i u sve �ivotne tokove u matici. - Jo� ne vidimo ni konture sveobuhvatne dr�avne politike prema bra�i u dijaspori, politike koja odbacuje sve vrste ksenofobije i ideolo�kog neprijateljstva prethodnih vlasti. Nas brine da se dijaspora ponovo ne politizira i postane arena mnogih politi�kih struja iz otad�bine. Poverenje uslov partnerstva Upravo je to razlog �to je predlo�eno osnivanje jedne potpuno nezavisne dr�avne ustanove za odnose sa dijasporom, �to je uz pravo na srpsko dr�avljanstvo, drugi makrouslov za vra�anje poverenja. Takva ustanova bi bila u rangu ministarstva, a vezana za vrh dr�ave i pod upravom li�nosti iz rasejanja sa autoritetom i sredstvima da vodi ovaj resor. "Vlade �e dolaziti i odlaziti i poku�avati da pridobiju dijasporu za svoju koaliciju. Za dugoro�ne interese naroda i nacije to bi bilo �tetno", obrazla�e predlog na� sagovornik. Miroslav Majkl �or�evi� posebno insistira da se decenijama podizani zidovi izme�u dijaspore i otad�bine �to br�e uklanjaju. Pored toliko neophodnog novca na�i iz rasejanja imaju "intelektualni i ekspertski kapital" koji bi "celu jednu deceniju izolovanu Srbiju" mogao da vrati u va�ne tokove privrednog i kulturnog razvitka. Nema�ka, Izrael, Ju�na Koreja, pa �ak i Kina, po njegovim re�ima, duguju svoj uspon sopstvenim dijasporama. - Treba samo pogledati nekih sto godina unazad, pa odmah primetiti koliko je dijaspora bila deo promena i progresa Kraljevine Srbije. Vuk Karad�i�, Dositej Obradovi�, kralj Petar i Mihajlo Pupin su samo neki od primera. Bez me�usobnog poverenja, kako je to nedavno rekao i pomo�nik jugoslovenskog �efa diplomatije zadu�en za dijasporu, nema ni po�tenih uslova za pravo partnerstvo - nagla�ava �or�evi�. Smeta mu �to su sve o�i iz otad�bine uprte u novac na�ih ljudi, ljudi iz rasejanja, iako je intelektualni potencijal dijaspore mo�da u ovom trenutku va�niji. Prime�uje da ne treba o�ekivati nikakav zna�ajan i ozbiljan nov�ani kapital iz inostranstva dok se ne ispune neki osnovni preduslovi: zakoni koji �tite privatnu svojinu, po�teni sudovi, profesionalna policija, razumni porezi, stalno i strate�ko pobolj�avanje infrastrukture, transparentni zakoni i lak, brz proces dobijanja dozvola za poslove i trgovinu i realan i konvertibilan dinar. - Jednostavno re�eno, valja stvoriti mogu�nost i ambijent da preduzimljivi i poslovni ljudi razviju poslove i zarade novac, a da radnici dobiju po�tene plate za po�ten rad - isti�e na� sagovornik, procenjuju�i na osnovu iskustva drugih zemalja u tranziciji da bi samo u stambenom sektoru u Srbiju moglo da se slije oko pola milijarde dolara za par godina. Gospodin �or�evi� isti�e da je on li�no upoznat barem sa 100 miliona dolara potencijalnih ulaganja, a kako veli, "zbog titovsko-milo�evi�evskih zakona o hartijama od vrednosti, jedan investicioni fond iz inostranstva �eka da se to promeni sa nekih 80 miliona dolara u d�epu". Propalo lobiranje, spremni projekti Oklevanje i sporost u zemlji, na koju je primetno ljut, proizvode i lo�e posledice po neke inicijative KSU i gospodina �or�evi�a. Ni�ta nije ura�eno na lobiranju u ameri�kom Kongresu i Stejt departmentu, iako je to ve� stara ideja, za stvaranje razvojnog fonda od najmanje 30 miliona dolara, kao �to je u�injeno u slu�aju drugih zemalja u tranziciji. "Ne mo�emo da radimo bez uske saradnje sa vladom. Ote�avaju�e je �to ve� godinu dana nemamo ni ambasadora ovde u Americi, �to je izuzetno �tetno i neodgovorno", obja�njava, dodaju�i da je iz sli�nih razloga propala i ideja o osnivanju jednog privatnog razvojnog fonda. Uprkos svemu, KSU i Majkl �or�evi� ne miruju. Eksperti Kongresa pripremili su za drugi sto Pakta za stabilnost jugoisto�ne Evrope tri projekta, o kojima se u matici malo zna, a od kojih bi ako bude sre�e bilo prili�no koristi. Dva projekta su ekonomske, a tre�i je socijalne prirode. - Prvi projekat bi omogu�io dopremanje hiljade polovnih ali upotrebljivih personalnih ra�unara, kompjuterske opreme i drugih aparata i ma�ina neophodnih za privredu Srbije. Drugi projekat se ti�e stvaranja i promocije laboratorije za kompjuterski softver, koji bi korisnicima bio na raspolaganju besplatno. Potrebno je �to pre zatvoriti tehnolo�ki vakuum koji sada deli Srbiju od razvijenog sveta. Tre�i projekat je dugoro�an i bavi se polo�ajem srpskih �ena. Na�e �ene su se pokazale odli�no u svim prilikama. One su neprocenjiva potencijalna snaga i energija Srbije i njima mora da se omogu�i da �ive i rade pod najboljim i jednakim uslovima - ka�e, na kraju razgovora, gospodin �or�evi�, ne gube�i nadu i volju za izgradnju novih i �vr��ih mostova prema otad�bini. Radivoje Petrovi� |
<<01_33a.jpg>>
