> DVERI SRPSKE, casopis za nacionalnu kulturu i
> drustvena pitanja
>
>
> KROZ OTVORENE DVERI SRPSKE
>
>
> STA SU DVERI SRPSKE ?
>
> Da bismo dali odgovor na pitanje sta su i, uopste,
> otkuda "Dveri
> srpske", neophodno je da se osvrnemo na jedan siri
> istorijski kontekst.
> Itekako je bolno saznanje da vec vise od pola veka
> Univerzitet u
> Beogradu nije srpski, nije nacionalan, vec,
> naprotiv, ima ulogu vodece
> anacionalne institucije u antisrpskoj drzavi
> Jugoslaviji. Komunisticka
> okupacija Beograda 1944. godine i komunisticki teror
> i strahovlada koji
> su usledili, u krvi su ugusili slobodni srpski
> Univerzitet. Od 1945.
> godine, dakle, ne postoji srpski nacionalni
> Univerzitet u Beogradu, vec
> duhovno mrtva komunisticka zgrada, ideolosko leglo
> svakog bezboznistva i
> antisrpstva. U epizodi komunistickog proterivanja
> jeromonaha Justina
> Popovica sa profesorskog mesta na Bogoslovskom
> fakultetu u Beogradu
> simbolicno se ogleda proces proterivanja i progona
> pravoslavne vere,
> srpske duhovnosti, nacionalne misli i kulture iz
> amfiteatara i
> slusaonica, ispita i znanja univerzitetskih.
> Najbolji srpski
> univerzitetski profesori i nacionalna elita uopste
> ili je pobijena po
> dolasku komunista na vlast ili je uoci njihovog
> ulaska u Srbiju na
> sovjetskim tenkovima napustila otadzbinu i nasla se
> u visedecenijskoj
> emigraciji. Cvet srpske nacionalne omladine,
> takodje, ili je pobijen,
> ili emigrirao ili se nasao u komunistickim tamnicama
> (a da i ne
> pominjemo tragediju Sremskog fronta). Srpska
> omladina je odrastala u
> komunizmu i dugo bila obrazovana na bezboznickom i
> anacionalnom pogledu
> na svet, tako da je, primera radi, svoju studentsku
> pobunu iz 1968.
> godine upravila ka jos crvenijem, "izvorno
> marksistickom" univerzitetu.
> Padom komunizma, a ostankom "bivsih" komunista i na
> vlasti i u
> opoziciji, probudjena nacionalna energija srpske
> omladine biva uglavnom
> kanalisana u stranacke, dnevno-politicke brloge
> gubeci - kroz
> mnogobrojna razocarenja u lazne opozicije i
> potrosene lidere - svaku
> volju za ozbiljnim studentsko-omladinskim
> nacionalnim radom. Tako se
> talas nacionalnog budjenja ubrzo raslojava na vise
> strana: u nove
> emigrantske odlaske, u nesposobnu i neaktivnu
> stranacku omladinu, u
> podleganje iskusenju pozapadnjacenja, bezvoljnosti i
> apatije.. Za to
> vreme univerzitetskim studentskim organizacijama
> vlada kupljena
> omladina, bilo od strane Milosevicevog rezima bilo
> od Sorosevih
> nevladinih organizacija. Studentski protesti protiv
> rezima bivaju
> kontrolisani i korisceni za stranacke interese, a
> uvek novi studentski
> lideri zavrsavaju u dnevnoj politici investirajuci
> sebe u stranacke
> karijere. Istorijat stu-dentskog organizovanja na
> Univerzitetu u
> Beogradu najbolje ilustruje cinjenica da od 1945.
> godine pa donedavno,
> na beogradskim fakultetima nije zabelezen niti jedan
> oblik nacionalnog
> studentskog organizovanja.
> U jednoj takvoj anacionalnoj univerzitetskoj
> atmosferi,
> Savindana 1999. godine, nastaju "Dveri" kao
> nacionalno glasilo studenata
> srbistike Filoloskog fakulteta Univerziteta u
> Beogradu. Umesto krupnih
> politickih ambicija i zelja za drustvenim promenama
> postavili smo
> imperativ ostvarenja u svojoj struci, svedocenja
> pravoverja i nacionalne
> ideje na Beogradskom univerzitetu, reafirmisanja
> zaboravljenih,
> zabranjenih ili precutanih nacionalnih vrednosti, a
> istovremeno i
> problematizovanja vodecih komunistickih kulturnih
> idola - sve sa namerom
> da se ugradimo u duhovnu obnovu srpske nacije bez
> cega ne moze biti ni
> politicke ni drzavotvorne obnove. Umesto da pratimo
> vladajucu modu
> okretanja ka Zapadu kao "istocniku svih znanja,
> verovanja i snova", mi
> smo se okrenuli Bogu i nacionalnim zavetima sa
> zeljom da iznova
> konstituisemo nacionalni lik srpske omladine i
> ponudimo - koliko je u
> nasem znanju i iskustvu - pravoslavno-nacionalne
> odgovore na mnogobrojna
> iskusenja sa kojima se Srpstvo suocilo na izmaku 20.
> veka. Zato smo, u
> svom programskom tekstu u prvom broju, istakli da su
> "Dveri" otvaranje
> za gledista srpska; da su pravoslavne, a protiv
> jeresi sektaskih; da su
> nacionalne, a protiv internacionalizma bilo koje
> boje; da su za
> nacionalni univerzitet, a protiv univerziteta
> komunistickog,
> jugoslovenskog ili sorosevskog u Srbiji; da su
> otvorene za studente koji
> veruju u Boga i u Srpstvo; da se otvaraju Svetim
> Savom, potvrdjuju
> Kosovskim zavetom, nastavljaju NJegosem, a
> obnavljaju Svetim Vladikom
> Nikolajem, i da se ne umivaju na tudjinskom brlogu;
> da su za srpsku
> emigrantsku knjizevnost, a protiv bilo kakvog
> ideoloskog ogranicavanja i
> prekrajanja korpusa srpske knjizevnosti; da nisu za
> rasrbljen jezik
> srpski, vec za srpski jezik i njegove govore.
> Na ovaj nacin Dveri srpske ukljucuju se u borbu za
> autenticni
> glas visokoskolaca beogradskih, postajuci tako
> (jedino uz Boziju pomoc)
> prvi studentski srpski casopis sa nacionalnim
> predznakom u Beogradu od
> 1945. godine na ovamo. Tek danas, dakle, srpska
> omladina dobija
> mogucnost da - kroz jedan univerzitetski casopis -
> artikulise svoju
> nacionalnost.
> Na tome omladinskom, nacionalnom putu "Dveri" su
> krenule sa tri
> istovremeno i saradnika i urednika (Branimir M.
> Nesic, Olivera Dunjic,
> Bosko Obradovic) da bi broj saradnika iz broja u
> broj rastao. I broj
> strana kretao se od 10 do 20 u prvim brojevima, do
> 90 - 100 strana nasih
> najnovijih zbornika, medju kojima posebno mesto
> zauzima nas 10. broj,
> Svetosavski zbornik, izasao Savindana 2001. godine,
> kao nas dug prema
> prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju. (Zbornik
> sabira tekstove o
> Svetom Savi nasih najznacajnijih nacionalnih
> mislilaca u istorijskoj
> perspektivi citavog 20. veka). Od Svetoslavskog
> zbornika "Dveri" postaju
> "Dveri srpske".
> (Posle treceg broja ("Dveri kosovske, ratne") koji
> smo utemeljili na
> neprolaznim tekstovima svetog vladike Nikolaja i
> posebno cudesnoj knjizi
> "Rat i Biblija", "Dveri" su se okrenule kako
> tematskim dosijeima
> uglavnom kulturoloske sadrzine, tako i redovnim
> nacionalnim pitanjima
> koja su otvorena jos u prvom broju. Tako nastaju
> temat-brojevi koji,
> najzad, progovaraju o vanzavetnoj kulturnoj istoriji
> Srba koja svoje
> pocetke nalazi u nekim segmentima delovanja Dositeja
> Obradovica i Vuka
> Karadzica, da bi se radikalno anacionalno razvila
> kroz dela Svetozara
> Markovica, Jovana Skerlica, Dobrice Cosica i drugih
> komunista, a sada
> novodobaca. "Dveri" su, takodje, pisale i o drugim
> oblicima tudjinstine
> u Srba, na primer, u srpskoj nauci o jeziku ili u
> istoriji ideoloskih
> strujanja u srpskoj omladini u 20. veku. Redovni
> brojevi, na drugoj
> strani, bili su posveceni onim temama koje danas
> najvise zaokupljaju
> nacionalnu omladinu, a to su: nacionalno pitanje,
> suocenje pravoslavlja
> sa savremenim svetom, okupirano Kosovo,
> studentsko-politicka situacija
> na Beogradskom univerzitetu itd. U svakom broju
> "Dveri srpskih", pored
> tekstova nasih saradnika, nalazi se i odredjeni broj
> prenetih tekstova
> onih nacionalnih autoriteta (najcesce iz vremena
> izmedju dva svetska
> rata ili iz krugova srpske nacionalne politicke
> emigracije) koji su bili
> ili zabranjeni ili precutani u komunistickoj i
> postkomunistickoj
> Jugoslaviji. "Dveri srpske" prenose i tekstove
> najznacajnijih savremenih
> srpskih bogoslova, filosofa istorije, knjizevnika, a
> kao svoj poseban
> nacionalni zadatak isticu univerzitetsku afirmaciju
> najvecih Srba posle
> Svetog Save - Svetog Vladike Nikolaja Zickog i
> Svetog Justina Celijskog.
>
> Na dan Sv. Kirila i Metodija 2001. godine Dveri
> srpske su izdale zbornik
> o Dostojevskom (Zbornik broj 1, novo brojanje) koji
> nosi naziv Prorok i
> apostol pravoslavnog realizma. U njemu je
> predstavljen pravoslavni
> pogled Rusa i Srba na Dostojevskog, pogled koji do
> sada nije na jednom
> mestu objedinjavan.
> Vidovdana ove godine pojavio se i dvobroj (11-12)
> Dveri srpskih sa
> naslovnom krilaticom Za nacionalnu sabornost u
> razlicitosti profesija,
> gde su sabrani autorski tekstovi vise od dvadeset
> nasih saradnika sa
> vecine fakulteta Beogradskog univerziteta. Ovaj broj
> pokazuje i dokazuje
> da u Srbiji postoji izuzetno snazan omladinski
> pravoslavno-nacionalni
> potencijal, nezarazen komunistickim ili stranackim
> virusom i spreman za
> suocenje sa duhom Novog doba u Srbiji.
> Pored redovnih autorskih brojeva i tematskih
> zbornika, tu su i sledeci
> vidovi pisane komunikacije:
> - bilten za nacionalnu kulturu i drustvena
> pitanja"Dveri srpske"
> u kome se prate aktualna drustveno-politicka
> zbivanja (do sada smo
> izdali tri broja);
> - edicija knjiga "Dveri srpske", mlade izdavacke
> kuce u
> nastajanju - gospodin Antonije Djuric nas je
> udostojio da budemo izdavac
> njegove nove knjige o komunistickim zlocinima,
> "Crvena kuga";
> - godisnjak "Glas Dveri srpskih" namenjen
> pretakanju u redove
> beseda gostiju nasih tribina.
>
> Pored redovnog izlazenja casopisa (jedan broj u dva
> meseca), "Dveri" su
> se oprobale i kao organizatori tribina i promocija.
> Tako je, u
> poslednjih godinu dana, na nekoliko mesta u Beogradu
> (najcesce na
> Filoloskom fakultetu i u Studentskom gradu) odrzano
> preko dvadeset
> tribina na kojima se okupljalo u proseku od 50 do
> 100 ljudi, da bi nasa
> najveca tribina bilo predstavljanje Svetosavskog
> zbornika pred tri
> stotine ljudi, 15. marta 2001. godine na Filoloskom
> fakultetu, uz besede
> Matije Beckovica i prof. Zarka Vidovica. U maju
> mesecu ove godine, u
> saradnji sa "Drustvom prijatelja manastira
> Djurdjevih Stupova u Rasu",
> Dveri srpske su krenule sa ciklusom predavanja na
> temu Hriscanstvo i
> knjizevnost, tribinama koje su nastavljene u
> novembru mesecu.
>
> Vremenom, tribine "Dveri srpskih" postale su
> svojevrsni sabori
> pravoslavne i nacionalne omladine, sto je samo
> potvrdjeno organizovanjem
> Prvog sabora pravoslavno-nacionalne omladine srpske
> na Beogradskom
> univerzitetu posle l. G. 1944. Na saboru su uzeli
> ucesca predstavnici
> nacionalnih udruzenja studenata, kao i crkveni hor
> hrama Svetog
> Aleksandra Nevskog iz Beograda.
>
>
>
> ISKUSENJA SAVREMENE OMLADINE
>
> Srpska mladost se, na prvom mestu, suocava sa
> duhovnim iskusenjem: nije
> se oslobodila nasledjenog bezboznickog i
> anacionalnog pogleda na svet
> (koji vodi poreklo iz komunistickog skolskog
> programa obrazovanja), a
> prebrzo i nekriticki usvaja duhovne pokrete koji
> dolaze sa Zapada
> (imajuci prilicno idolopoklonicki odnos prema
> prozapadnom sistemu
> vrednosti, i bivajuci olako spremna da se odrekne
> svoga
> duhovno-nacionalnog lika).
> Na drugom mestu, srpska omladina se nalazi u
> politickom iskusenju
> opredeljivanja izmedju nekoliko naizgled razlicitih
> politickih stranaka
> i pokreta, a zapravo vrlo slicnih interesnih
> grupacija koje -
> zaglibljene u dnevnu politiku - u svoje redove
> uvlace i srpsku omladinu
> praveci od nje (po svom podobiju) politicki
> potkupljive, amoralne i
> nacionalno mrtve politicke individue. Istovremeno,
> srpska omladina
> pretura po zapadnjackim politickim idejama, usvaja
> neoliberalna i
> nepravoslavna politicka ucenja Novog doba.
> Na trecem mestu, srpska omladina je izrazito snazno
> suocena sa velikim
> ekonomskim iskusenjem koje guta njene duse i lomi
> njene karaktere
> ubijajuci naveliko kako osecanje greha, tako i svaki
> uzviseniji duhovni
> napor, kao i imperative nacionalne odgovornosti i
> zrtve. Mnogobrojni
> oblici laznih duhovnosti, sekti, sujeverja,
> intelektualistickih
> ateizama, stranackih interesa, karijeristickih
> ponuda, ekonomskog
> siromastva, postmodernih umetnickih trendova,
> muzickih ukusa i
> subkulturnih kretanja srpsku mladost odvode u
> duhovno i nacionalno
> samoubistvo. Opredeljujuci se za individualisticke i
> ateisticke zivotne
> filozofije, srpska omladina odbacuje zavetni
> organski duh, duhovne
> vrednosti i pravozivlje. Medjutim, velika duhovna i
> materijalna kriza u
> poslednjoj deceniji 20. veka, veliko preispitivanje
> sveukupnog
> komunistickog nasledja i trazenje novih zivotnih
> puteva vratili su jedan
> deo srpske omladine na pravoslavni put. Sve vise
> mladih se okrece Bogu,
> svom nacionalnom identitetu i pravoslavnim
> putokazima. Srpska nacionalna
> omladina ipak postoji.
>
> Srpska nacionalna omladina ipak postoji, a njen
> osnovni nedostatak nije
> malobrojnost vec neorganizovanost. Kad smo pokrenuli
> casopis, a narociti
> kada smo poceli sa tribinama i promocijama, uvideli
> smo da i na ostalim
> fakultetima Univerziteta u Beogradu postoje
> nacionalno svesni akademski
> gradjani. Svaka od tih izolovanih nacionalnih
> grupacija, koja se
> samoobrazovala i delovala u svome krugu, na prvu
> pojavu nacionalnog
> studentskog glasila pohrlila je da se upozna sa
> drugom. Poruka je jasna:
> najbolji nacin da se objedini nacionalna omladina
> predstavlja izlazenje
> zajednickog casopisa koji ce preko svojih
> promotivnih veceri i tribina
> sabirati i siriti nacionalnu misao.
>
>
> "TRECI PUT"
>
> Sto se tice novog, dosovskog rezima koji vrvi od
> bivsih komunista (kako
> Brozovih i Milosevicevih poslusnika, tako u najvecem
> broju sledbenika
> stambolicevske komunisticke frakcije) srpska mladost
> - barem ona koja
> ima jasno izrazenu nacionalnu svest - nema prema
> novom rezimu nikakvih
> naklonosti. Iako ujedinjene u borbu protiv
> Miloseviceve diktature,
> "Dveri" su se od drugih omladinskih kretanja
> izdvojile po otvorenoj
> kritici onoga sto nam se nudi kao zamena za taj
> rezim. Medjutim,
> srbijanska omladina je jedino zelela Milosevicev
> odlazak delimicno i
> znajuci da Srbiji nece biti (znatno) bolje.
> Tek sada zapocinje prava potraga za autenticno
> srpskom politickom
> idejom, i ljudima koji bi je poneli, ali ovu potragu
> srpska mladost ne
> moze zavrsiti na korist srpske nacije i drzave ako
> se ne vrati
> pravoslavnim, domacinskim, monarhistickim i moralnim
> ishodistima srpske
> politike.
> Nenapisani simvol vere savremene srpske omladine u
> jednoj od svojih
> tacaka morao bi da glasi: "Verujem da su nesloga,
> licna razracunavanja,
> zavidljivost, samoljublje, slavoljublje, liderske
> ambicije, politicke
> podele i stranacki interesi i mrznje - grobari
> srpske otadzbine. Stoga
> im se svim srcem i na svakom mestu suprotstavljam
> braneci slogu i
> jednodusje srpske omladine."
> Upravo na ovim osnovama Dveri su istakle svoj
> nepokolebljivi stav: u
> srpskoj nacionalnoj omladini ne sme da postoji
> razlog za podele - ona
> mora da tezi visokom stepenu duhovnog i nacionalnog
> jedinstva. Ako i
> postoje istorijske podele unutar istih nacionalnih,
> monarhistickih i
> antikomunistickih grupacija koje vode poreklo iz
> Drugog svetskog rata,
> one ne smeju da se preslikaju na danasnju srpsku
> omladinu. Zbog toga smo
> i istakli svetog vladiku Nikolaja kao stit jedinstva
> i putokaz novim
> generacijama.
> Savremene partijske podele i glozenja ne smeju
> uticati na nacionalnu
> omladinu. Nasuprot istorijskim tendencijama nesloge
> i raskola moramo
> istaci imperativ sloge i sabornosti oko onih
> minimalnih, a zapravo
> osnovnih uslova nacionalnog opstanka bez kojih se ne
> moze: pravoslavlje,
> nacionalizam, monarhizam, antikomunizam i
> antimondijalizam. Ovih pet
> tezista srpskog nacionalnog jedinstva politickim
> idejama koje su
> razlicite ne smeju dozvoliti da se isprece izmedju
> nas. Moramo traziti
> minimume zajednickog pogleda na srpsku nacionalnu
> politiku i interese..
> Sve nijanse koje, na primer, postoje u nasim
> pogledima na oblik(e)
> monarhije i drzavnog uredjenja Kraljevine moramo
> prepustiti dijalogu
> izmedju brace.
> Nas prvi zadatak je da na zdravim pravoslavnim i
> nacionalnim temeljima
> podignemo porusene zgrade srpske duhovnosti i
> kulture. Oni izmedju nas
> koje posebno zanima politika moraju biti spremni da
> otvore jedan dijalog
> kompetentnih i nacionalno odgovornih, nepokolebljivo
> cuvajuci nacionalnu
> sabornost. Zato smo jos u prvom broju "Dveri"
> istakli svoj nadstranaCki
> karakter i zalaganje za nacionalnu sabornost u
> razliCitosti profesija.
> Srpsku omladinu koju spajaju pravoslavna vera i
> zivot, rodoljublje i
> monarhizam ne sme da razdvoji stranacka politika.
> Srpska omladina treba da se sabere pod znamenjem
> Krsta, Zaveta i Krune.
> Sloga oko Boga, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sloga
> oko Srpskog zaveta -
> svetosavskog, kosovskog, svetonikolajevskog, i sloga
> oko Kralja u
> Kraljevini Srpskoj.
> Dveri srpske insistiraju na otvoranju prebogate
> riznice srpske
> nacionalne misli koja se nalazi u delima srpskih
> predratnih mislilaca
> kao i u srpskoj emigraciji posebno isticuci znacaj
> zavetne misli. U tom
> svetlu valja nam izvrsiti preispitivanje svih onih
> elemenata srpskog
> nacionalnog bica i njegovog identiteta koji su
> ugrozili svoj pravoslavni
> koren ili napustili zavetne smernice.
> Ako se ne vratimo Bogu i sebi, bicemo u velikoj
> opasnosti da nas poklopi
> "jeziva tama tudjinska sa lepim imenom i sarenom
> odecom", na sta nas je
> upozorio Sveti Vladika Nikolaj Zicki.
> Ali ujedinjena na pomenutim osnovama, pod srpskim
> znamenjima posle
> toliko decenija, spremna na nacionalni podvig i
> zrtvu, nasa omladinska
> generacija moze, uz Boziju pomoc, dobiti snagu nove
> zavetne smene.
>
> Branimir
> M. Nesic
> Bosko Obradovic
> Olivera Dunjic
>
__________________________________________________
Do You Yahoo!?
Check out Yahoo! Shopping and Yahoo! Auctions for all of
your unique holiday gifts! Buy at http://shopping.yahoo.com
or bid at http://auctions.yahoo.com
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
